|
HARIZMA VOĐE
1. Harizma i harizmatični vođa
Reč Harizma je nastala od grčke reči Charybdis što znači milosni
dar, ili naročit duhovni dar za neko zvanje ili službu.
Maks Veber smatra da postoje dva tipa harizme:
• Prvi tip herizme je Institucionalna harizma, koja može biti
nasledna (monarhija – vladarska titula), ili je nosi sama institucija
(republika – predsednik). U ovom slučaju ona predstavlja legitmaciju samih
institucija i pojedinaca koji predstavljaju institucije, bez obzira na
njihove stvarne lične sposobnosti. Često se kod ovog tipa harizme u javnosti
javlja mišljenje da ličnosti koje poseduju ovaj tip harizme imaju i nadprirodne
moći božjeg porekla. Institucionalna harizma se odlikuje izvesnim stepenom
racionalnosti što je čini pogodnim za proučavanje.
• Drugi tip harizme javlja se u okviru harizmatičnih pokreta,
u ovakvim situacijama sledbenici ne slede običaje niti zakone već samo
vođu čija naređenja nisu vezena logikom ili mestom vođe u društvenoj hijerarhiji
već samo njegovom sposobnošću da ih naredi sledbenicima. U ovakvim pokretima
vođa je nepogrešiv i što god on rekao ili uradio on je uvek u pravu pa
čak i ako su njegovi potezi međusobno suprotstavljeni.
Kada se u jednom društvu pojavljuje harizmatičan vođa?
Pojava
ovakvog tipa vođe uvek je vezana za previranja u društvu kada postojeće
institucije i autoriteti nisu sposobni da reše probleme koji razgrađuju
samo društvo. Ovo je čest slučaj u toku ratova ili tokom ekonomskih kriza.
To se najbolje može ilustrovati primerom Oktobarske revolucije u Rusiji
kad je tradicionalni i pravno racionalni autoritet oličen u caru Nikolaju
II zbog teških poraza na frontovima i gladi u pozadini više nije bio u
stanju da kontroliše rastuće nezadovoljstvo. Sa druge strane imamo Vladimira
Iliča Lenjina koji društvu obećava potpun zaokret; vojnicima obećava mir,
civilima hleb, a obespravljenima pravdu.
Slična situacija postojala je u Nemačkoj nakon I svetskog rata, nemački
narod je bio iznenađen porazom jer je godinama ubeđivan da vojska samo
što nije izvojevala pobedu. U samoj vojsci koja nije želela da shvati
da je poraz posledica malih resursa u odnosu na zapadne saveznike razvijena
je teorija o izdaji. Kako su civili u pozadini krivi za poraze jer su
zaključili primirje sa Silama Antante. Velike ratne reparacije nametnute
Nemačkoj opteretile su privredu a vladajući slojevi su da bi zaštitili
sopstvenu imovinu uveli zemlju u inflaciju. Inflacija je razorila ekonomsku
sigurnost celog društva. U ovakvim okolnostima pojaviće se nacistička
stranka i Adolf Hitler.
Društvenu zajednicu u ovakvim situacijama karakteriše osećaj nesigurnosti,
izgubljenosti i nesposobnost velikog broja ljudi da se prilagode novonastalim
prilikama. Ovakvo stanje pogoduje pojavi mesijanskih vođa koji se proklamuju
kao spasioci zajednice. Kroz istoriju može se primetiti da su to: šamani,
epileptičari, proroci...
Sam harizmatičan vođa po Veberu je jedinstven po sposobnostima da kod
ljudi razvije snažne emocije, snažnog je duha i dosta liči na Ničeovog
natčoveka Übermensch.
Prvo postoje dve vrste harizmatičnih vođa:
1. verske vođe, pogotovu kada govorimo o novonastalim
verskim pokretima kao što su Jehovini svedoci, Hare Krišna ...
2. političke vođe, gde se kao markantni primeri mogu izdvojiti: Aleksandar
Makedonski, Julije Cezar, Napoleon Bonaparta, Vladimir Iljič Lenjin,
Josif Vasirjonovič Staljin, Adolf Hitler,
Josip Broz TITO, Fidel Kastro itd...
2. Vođa i autoritet
Reč vođa je nastala od glagola vodititi i imenuje osobu koja vodi. Sociološki,
reč vođa, označava pojedinaca, koji shvatanja i ponašanja većeg broja
ljudi usmerava u pravcu određenih političkih ciljeva.
Kakve kvalitete treba da poseduje vođa? Prvo i osnovno je da se članovi
zajednice pokore vođi, što znači da prihvate njegova naređenja i da ih
izvrše. Odavde prizilazi novo pitanje kako naterati podanike da izvrše
naređenje? Snagom volje – autoritetom. Autoritet, je reč koja vuče poreklo
od latinske reči Auctoritas što znači ugled. Slično značenje ima i danas
u francuskom jeziku (Autorite – ugled, uticaj, nadmoćnost ili
zakon koji je na snazi), i na engleskom (Authority – vlast, uticaj,
ugled, ovlašćenje)
U sociologiji prvi je termine Vođa i Autoritet povezao Maks Veber stvorivši
podelu autoriteta, pa tako po M. Veberu postoje:
1. Pravno – racionalni autoritet koji se zasniva na identifikacija autoriteta
sa institucijama.
2. Tradicionalni autoritet koji se zasniva na dugotrajnom ponavljanu ponašanja
iz prošlosti.
3. Harizmatski autoritet koji se zasniva na verovanju društva da pojedinac
poseduje sposobnost kojima se mogu prevazići teškoće u kojima se društvo
nalazi.
Svaki od ovih autoriteta je povezan sa određenim tipovima vođa:
1. Pravno – racionalni autoritet je tip autoriteta koji poseduju
vladari u monarhijama i verski poglavari kao što su Papa u katoličkoj
crkvi, Patrijarh u pravoslavnoj ili Ajtolah kod Šita u Iranu.
2. Tradicionalni autoritet takođe poseduju vladari u morahijama
pogotovu u danas kada u modernim evropskim monarhijama vladari nemaju
nikakvu stvarnu vlast.
3. Harizmatski autoritet, je najintersantniji za proučavanje
jer on odlikuje harizmatičnog vođu koji svoj autoritet ne zasniva na statusu
moći već na posebnim, ličnim sposobnostima da kod svojih sledbenika izazove
odanost.
Po Veberu, harizmatični vođa zahteva i dobija potpuno obožavanje od svojih
sledbenika na osnovu iracionalnih osobina kao što su poverenje i uverenje
koji su nemerljivi i kao takvi nepouzdani. Nesputan običajem, zakonom
ili presedanom, harizmatični vođa može da zahteva i da posedne neograničenu
vlast.
3. Harizmatične verske vođe
Šta je to što nekog vođu čini harizmatičnim? Da li je to izgled, govor,
način obraćanja, ili posedovanje moći i bogatstva?
Kada se govori o veskim vođama prototip za sve verske zajednice može se
naći u hrišćanstvu. Za hrišćanske teologe reč Harizma podrazumeva nadprirodne
moći božjeg porekla, a Isus Hrist čini prototip harizmatičnog vođe.Većina
religija ima u samoj biti obeležja harizmatičnog pokreta. Osnivač je obično
ličnost koja je doživela prosvetljenje i počinje da propoveda nova učenja.
Prihvatljivost učenja društvu određuje i broj sledbenika. Sam način način
komunikacije sa sledbenicima se tokom vremena bitno promenio. Isus Hrist
i Muhamed su bili ograničeni sredstvima komunikacije, jer oni su mogli da
deluju samo lično. Otpor promenama u njihov vreme je bio znatno veći jer
je većina pratila tradicinalne autoritete. Isus Hrist je zbog učenja razapet
na krst dok je Muhamed morao da pobegne iz Meke u Medinu i da vodi rat dok
nije porazio protivnike islama.
Verski pokreti imaju još jednu odliku koju je Veber, nazvao “rutinizacija
harizme”. Oni često za života ili nakon smrti proroka dobijaju jasnu hijerarhijsku
strukturu, cela organizacija se uređuje pravilima i propisima tako da ona
gubi prvobitnu strukturu. Pokret se institucionalizuje tj. transformiše
ili menja u neki od drugih tipova pokreta.
Ovo se može najbolje videti na primeru hrišćanstva. Katolička crkva je danas
institucionalizovana organizacija isto se može reći i za pravoslave crkve.
I jedne i druge imaju svoje unutrašnje zakone i jasnu hijerarhisku strukturu,
čime one gube autentičnu odliku pokreta koji je nastao na harizmi Isusa
Hrista.
4. Primer harizmatičnog verskog vođe i pokreta - Asahara Shoko i sekta Aum
Shinrikyo
Možda je najbolji primer japanska sekta Aum Shinrikyo, ova van
Japana nepoznata verska grupa postaće poznata širom sveta napadom na metro
u Tokiju 1995.godine.
Asahara
Shoko vođa sekte je rođen kao Chizuo Matsumoto, pohađao je studije
akupnkture da bi se krajem 70tih pridružio Agonshu (nova religija) kako
bi se oslobodio loše karme. Tokom 80tih drži časove joge da bi 1986.godine
nakon povratka iz Indije objavio svoje prosvetljenje. Tada on menja ime
i stvara kult Aum Shinriky (istina o stvaranju i uništenju sveta). Kako
ime govori osnovni cilj grupe je učenje o stvaranju i uništenju sveta.
Početkom 90tih kult je izložen mnogobrojnim optužbama i sudskim sporovima
o slobodama članova koje njihove porodice traže, kao i optužbe o prisilnim
donacijama sekti. Asahara Shoko u to vreme tvrdi da je njegov DNK
kod jedinstven, i da je to znak njegove božanske predodređenosti. Advokata
Tsutsumi Sakamoto je otkrio da nikakva testiranja nisu izvršena, nakon
ove izjave on i njegova porodica nestaju.
Asahara Shoko formira i sopstvenu političku partiju koja je trebalo da
verovanje i vrednosti kulta proširi na šira područja. Izborni rezultat
sekte je minoran, nijedan od predloženih kandidata nije izabran. U to
vreme ideologija pokreta se menja u početku je cilj bio da se spase ceo
svet od nastupajućeg Armagedona, zatim se ideja menja u spas za same članove
kulta. Vođa kulta Asahara Shoko je 1994.godine formirao vladu u senci.
A ideologija pokretadoživela još jednu transformaciju sada je osnovni
cilj postalo uništenje postojećeg sistema. Do marta 1995.godine kult je
brojao nešto više od 1000 pristalica. Nakon napda u Tokiju Asahara Shoko
i 104 člana kulta su optuženi i osuđeni za sledeća krvična dela:
1. napad otrovnim gasom na Tokijski metro – 12 poginulih i preko
5000 povređenih;
2. napad otrovnim gasom na Matsumo Nagano Prefekturu – 7 poginulih
i preko 600 povređenih;
3. za kidnapovanje i ubistvo advokata Tsutsumi Sakamoto koji
je zastupao porodice članova Kulta;
4. za kidnapovanje i ubistvo advokata Kiyoshi Kariya;
5. za linč Kotata Ochida člana kulta koji se pobunio;
6. ilegalnu proizvodnju i prodaju opojnih sredstava .
Veliki broj optuženih izjasnio se tokom suđenja da je radio po direktnim
naređenjima vođe Asahara Shokoa. Zanimljivo je da se više od 30 članova
sekte vodi kao nestalo. Prema svedočenjima ostalih članova radi se o onima
koji nisu bili čvrsti u uverenjima ili su se spremali da napuste sektu.
Kombinacija faktora je vođi dala veliku moć. Dugotrajna meditacija kombinovana
iscrpljujućim ritualima, potpomognuta narkoticima uspela je kod članova
sekte da izazove osećanje ushićenja i izbranosti. Pravni problemi kulta
oko registracije i sukob sa roditeljima članova sekte povećali su izolovanost
sekte. U početku sekta samo napušta velike
gradove, počinje gradnja tajnih skloništa koja će poslužiti kao laboratorije
za proizvodnju otrvnih gasova i opojnih supstanci.
Ključ svega je sam vođa njegova harizma koja je omogućila pokretu transformacije
velikih razmera od ideje o spasu sveta do ideje o uništenju sveta je dug
put. Ovde se može videti i apsolutna odanost članova sekte vođi. Ovde
se mora dodati i podatak da sekta sa promenjenim imenom i danas postoji
u Japanu i da se nije odrekla vođe koji je u zatvoru.
5. Harizmatične političke vođe
Od prvih primitivnih zajednica pa do današnjih dana, uvek se postavlja
pitanje upravljanja zajdnicom. Ko je najsposobniji da to čini? To pitanje
otvara novo pitanje, kako izbarati najsposobnijeg upravljača. U prvobitnim
zajedicama verski i svetovni vođa su jedno, da bi vremenom te funkcije
bile razdvojene. U antičkoj Grčkoj
čest je primer kolektivnog vođstva. U Atini upravljači su smenjivi, dok
se Sparta s druge strane drži naslednog
principa.
Istorija beleži događaje i pamti ljude koji su uspeli da se izdignu iznad
postojećeg položaja i da se ustoliče kao vođe. Najpoznatiji su oni koji
su imali moć ubeđivanja. Oni koje su sledbenici obožavali i voleli, prihvatajući
ih kao nepogrešive i nadljudske bliske samome bogu.
Prvi harizmatični vođa koga pamti istorija bio bi Aleksandar
Makedonski, odlučan i hrabar ratnik, veliki vojskovođa i osvajač.
Gonjen ambicijom prešao je put od Grčke do Indije. Osnovao je carstvo
do tada neviđeno u istoriji. Njegova smrt je samo potvrda njegove veličine
jer se carstvo odmah raspalo.
6. Primer harizmatičnog političkog vođe - Adolf Hitler i Hacistički
pokret
Adolf
Hitler je rođen 1889.godine kao prvo dete Klare Hitler i udovca Alojza
Hitlera, carinskog činovnika tada moćne Austro – Ugarske. Sve do polaska
u osnovnu školu Adolf Hitler je bio omiljeno mamino dete, prema prikupljenim
podatcima, majka ga nikada nije grdila i uvek mu se divila. Potpunosti
je bila predana njemu injegovim potrebama. Po mišljenju vodećih psihoalanitičara
ovakav način odrastanja u potpuno nekritičnoj sredini je kod Hitlera izgradio
osećaj narcisoidnosti i pasivnosti.
Početak školovanja je potpuno promenio okolnosti odrastanja. Hitler je
imao uspeha u školi. U ovom peridu može se primetiti njegova sposobnost
da manipuliše majkom. Hitler 1900.godine kreće u gimaziju. Uspeh u školi
je izostao, sukob sa ocem je postao veoma snažan, Adolf Hitler počinje
da se gubi u svetu mašte. U to vreme on želi da postane umetnik. U ovom
periodu već se mogu nazreti obrisi snažne narcisoidne osobe kojoj je mašta
stvarnija od stvarnosti.
Hitler 1907.godine stigao u Beč u nameri da upiše umetničku akademiju.
Tri puta je polagao prijemni ispit i sva tri puta je odbijen. Sledeće
dve godine Hitler je mogao živeti od ušteđevine da bi 1909.godine počeo
za njega najteži period. Ostao je bez novca, i postao je prava skitnica.
Čest je gost „kuća za skitnice“. U ovom periodu Hitler počinje da slika
razglednice i uz pomoć jedne skitnice počinje da slika. Njegove slike
su uglavnom kopije fotografija, gde se mogu videti precizni pokreti, ali
je njgov umetnički rad ograničen na arhitekturno slikarstvo. Hitler odlučuje
da ode u Minhen da tamo upiše likovnu akademiju.
U Minhenu se ništa nije bitno promenilo osim što je potražnja za slikama
manja nego u Beču, stoga su i njegovi prihodi bili manji.
I svetski rat je omogućio Hitleru da se izdigne iz svog bednog položaja.
Postao je vojnik Nemačke. Bio je dva puta odlikovan za hrabrost, prvo
Gvozdenim krstom II reda a zatim i Gvozdenim krstom I reda, koji se retko
dodeljivao običnim vojnicima. Ocena starešina je bila da je dobar vojnik,
poslušan i hrabar.
Kada pogledamo razvoj Hitlerove ličnosti do ovog momenta možemo videti
narcisoidnu, nerealnu osobu koja nije na zemlji već živi u svom svetu
snova. To je čovek koga je stvarnost više puta demantovala. Slom Nemačke
uništio je u potpunosti Hitlerov svet, carstvo je uništeo. Erih From kaže:
„Rat je završio s onim što što mu je izgledalo kao njegov poslednji neuspeh:
prazom i revolucijom. Poraz bi još mogao biti podnošljiv, ali revolucija
ne. Revolucionarei su napali sve što je bilo sveto Hitlerovom reakcionarnom
nacionaliznu i pobedili; bili su junaci dana, posebno u Minhenu gde su
stvorili kratkotrajnu „Crvenu republiku“. Pobeda revolucionara dala je
Hitlerovoj destruktivnosti njen konačan i neiskorenjiv oblik. Revolucija
je bila napad na njega, na njegove vrednosti, na njegove nade, na njegovu
megalomaniju u kojoj su on i Nemačka bili jedno. Njegovo je poniženje
bilo veće budući da su neki revolucionarni vođe bili Jevreji koje je godinama
smatrao arhineprijateljima i koji su od njega načinili bespomoćnog posmatrača
destrukcije njegovih nacioanlističkih, malograđanskih ideja. To poniženje
je moglo biti izbrisano jedino uništenjem svih koje je smatrao odgovornim.“•
Može se postaviti pitanje kako je nesvršeni gimnazijalac, student u pokušaju
i osrednji slikar razglednica uspeo da postane nemački kancelar.
Prvo treba naglasiti da je Nemačka do I svetskog rata bila izrazito autoritativno
organizovana država u kojoj je parlament imao simboličnu vlast u odnosu
na vlast i moć Kajzera. Slom sistema je stvorio vakum. Kako nije postojao
novi autoritativni vladar nacija počela da traga za vođom. Desnica i levica
su se našle u centru borbe. Ko će biti novi vođa, levičar ili desničar?
Ulice nemačkih gradova su tokom dvadesetih godina bile poprište brutalnih
obračuna. Desničarske i levičarske bande su napadale protivničke mitinge
rasturajući ih, prebijajući aktiviste i učesnike. Na meti napada desničara
našle su se i manjine, posebno Jevreji.
Ekonomska kriza iz 1923.godine i 1929.godine uništila je malog čoveka
i dovela ga je do prosjačkog štapa. Inflacija je preko noći obezvredila
ušteđevine miliona ljudi. Istovremeno je više milona ljudi ostalo bez
posla. Ratni veterani su bili poseban teret celom društvu. Otrgnuti ratom
oni su se veoma teško uklapali u mirnodopske tokove i dalje druže sa ratnim
drugovima, često se stavljaju pod komandu ratnih starešina. Termin ratne
starešine ovde ne govori o profesionalnim oficirima već o rezervnim oficirima
koji su poticali iz istog miljea kao i sami vojnici. Gomile nezaposlenih
vojnika imaju mogućnost da se bave kafanskom politikom.
Hitleru je poraz i slom nemačkog društva dao mogućnost kako kaže From
da svoj lični poraz i poniženje transformiše u nacionalni i društveni
poraz i poniženje, ovo mu je omogućilo da zaboravi lični neuspeh. Osvećujući
i spasavajući Nemačku osvetio bi sebe.
Hitler umetnik je bio mrta rođen je novi Hitler, Hitler demagog i vođa.
Vojska je početkom 20tih godina komunizam smatrala najvećom pretnjom državi
stoga su pomagane razne poluvojničke organizacije od kojih je najpoznaitiji
Frajkorps. Ernst von Salmon je celu ideologiju ove organizacije opisao
kao „Akcija, ništa osim mogućnosti akcije... veze su pokidane i mi smo
slobodni da delujemo“.
Istovremeno, vojska je angažovala stanoviti broj vojnika da izveštavaju
o novoformiranim partijama, njihovim programima i akcijama. Jedan od ovih
vojnika obaveštajaca je bio i Hitler. Njegov zadatak je bio da se infiltrira
u minornu Nemačku radničku partiju, koja je tada okupljala uglavnom bivše
vojnike, sada nezaposlene radnike.
Njegova moć ubeđivanja delovala je u posleratnom miljeu Bavarske. Stranka
koju je imao da špijunira vrlo brzo je postala njegova. Promenjeno je
ime, i ona se sada zvala Nemačka nacional – socijalistička radnička partija.
U prvim danima političkog delovanja Hitler se ugledao na italijanske fašiste
i Musolinija koji je za par dana u šaradi nazvanoj pohod na Rim uspeo
da od buržoazije dobije vlast. Slično tome Hitler je računajući na ugled
penzionisanog heroja iz I svetskog rata, generala Ludendorfa, pokušao
da preuzme vlast u Minhenu. Već pre toga Hitler je došao u vezu sa majorom
Röhmom i njegovim SA odredima (Sturmabteilung – jurišni odredi). Koji
će u prvom trenutku biti udarna pesnica partije.
Minhenski puč je propao jer nije imao podršku širih društvenih slojeva,
uz to treba naglasiti i da je vojska stala uz zakonitu vlast.
Samo suđenje je Hitleru donelo veliku popularnost u javnosti zbog njegovih
govora. Osuđen je na pet godina zatvora, ali je pušten na slobodu nakon
što je odslužio samo devet meseci kazne. Vreme provedeno u zatvoru Hitler
je iskoristio da napiše svoj manifest „Main Kampf“. Ovde je on
izneo srž nacističke ideologije koja počiva na: teoriji krvi i tla, zatim
sledi teorija o rasnoj superiornosti i kao i teoriji o Lebensraumu (životnom
prostoru za nemački narod na istoku).
Tokom boravka u zatvoru Hitler je doneo odluku da odustane od revolucionarnog
uzimanja vlasti. Koncentriše se na stvaranje jačeg partijskog aparat i
na pridobijanju širih društvenih slojeva. Zbog prevelike samostalnosti
SA odreda formirana je još jedna poluvojničaka organizacija: SS (Schutzstaffel
–Zaštitini odredi) pod komandom Hajnriha Himlera.
Poboljšanje ekonomske situacije je otežalo situaciju Hitleru, jer je Vajmarska
republika uspela da se stabilizuje. Velika ekonomska kriza iz 1929.godine
je ponovo zatalasala Nemačku. Došlo je do masovnih otpuštanja radnika,
a zarade su drastično pale. Inflacija je bila u porastu. Politička scena
se ponovo polarizovala na ekstremne desničare i levičare.
Hitlerov govornički talenat je privukao veliki broj razočaranih ljudi
ka nacistima. Vladajuća elita je za predsednika uspela da izglasa maršala
Hindemburga heroja iz prvog svetskog rata, nadajući se da će on biti brana
rastućoj komunističkoj pretnji. Od 1929.godine do 1933.godine smene na
vlasti su česte a parlamentarni izbori svakodnevna pojava. Samo panični
strah krupne buržoazije i plemićke elite od komunizma dovešće Hitlera
na vlast. Partije katoličkog centra i građanske partije će mu dati mandat
da sastavi vladu. Po Durhendorfu Nacistička vladavina je jakobinski period
u transformaciji i modernizaciji Nemačke. Javno mnjenje je u potpunosti
stalo iza Hitlera, bez obzira na klasu ili status. Kako će jedan od tadašnjih
sledbenika reći: «Hitlera je poslala sudbina da nas spase, i donose svetlost
u tamu». Stvoren je mit – o Hitleru kao nadčoveku, koji je nepogrešiv.
Zanmiljivljivo je da su čak i Hitlerovi najbliži saradnici potpuno opčinjeni.
Hajnrih Himler će jednom prilikom izjaviti da svako Hitlerovo naređenje
ima božansku moć.
Partijski ideolog Rosenburg će još otići dalje kada je rekao: „Firer i
nacistička ideja su jedno, on otelotvoruje ideju i samo on zna krajnji
cilj.“
Državna maksima će postati jedan narod, jedna država, jedan vođa. Rudolf
Hes, Hitlerov partijski zamenik će na jednom mitingu izjaviti: „Adolf
Hitler je Nemačka, Nemačka je Adolf Hitler.“
Hitler će sam u jednom govoru podržavti ovu tezu rečima: „Ja znam sve
što ste Vi, Vi ste to kroz mene i sve što sam ja, ja sam kroz Vas.“ Doktor
Gebels, ministar propagande, će 1935.godine izjaviti: „Nacija ga voli,
zato što u njegovim rukama oseća kao dete u rukama majke.“
Tokom cele Hitlerove vladavine može se videti marljiv rad na jačanju kulta:
partijski skupovi, ogromni mitinzi, marševi. Misticizam postaje državna
doktrina, mesta parada postaju sveta mesta, mitinzi sve više liče na verske
obrede.
Kako to Robert Vait kaže: „Nacizam postaje nova religija: imate Mesiju
– Hitlera, svetu knjigu – Main Kampf, krst – svastika, sveštenstvo u crnim
uniformama – SS, smrt za jeretike, i obrećanje hiljadugodišnjeg Rajha.“
Zanimljivo je da je veliki broj Nemaca bio prvučen Nacizmu zahvaljujući
Hitlerovim govorima i samo njima. Mnogi od njih su svedočili da su tokom
Hitlerovih govora širio osećaj jedinstva i zajedništva,
Hitler je sam pokušao da objasni fenomen psihologijom masa tvrdeći da
se u masi ne razmišlja, i da sve što govornik kaže biva prihvaćeno bez
razmišljanja.
U međuvremenu sistem je počeo da primenjuje određene metode kojima se
povećavala snaga Hitlerovih govora. Prostorije u kojima se skupovi održavaju
uvek treba da budu manji nego što bi trebalo. Trećina prisutnih moraju
biti članovi partije. Pripadnici svih klasa moraju biti prisutni da bi
se stvorio osećaj zajedništva. Žene uvek postavljati u prednje redove
gde je veća verovatnoća da će pasti pod uticaj govornika. Dekoracija prostorije
mora biti u skladu sa prilikom, da izaziva strahopoštovanje. Pre samog
početka skupa atmosferu treba podgrevati prigodnom muzikom. Firera niko
ne najavljuje, i nikada se ne zna tačan trenutak njegovog dolaska i govora.
Sam Hitler je verovao da je novi prorok čija su osećanja i misli inspirisana
božanskim uticajem. Ovakovo stanje Veber je okarakterisao kao „posednutog
sluge“ koji samo služi kao posrednik između običnog sveta i samoga boga.
Oto Vagner prenosi da mu je Hitler jednom prilikom rekao: „Ja sam ponekad
svestan da nisam ja taj koji govori već da nešto govori kroz mene.“
Nakon početka rata situcija se nije bitno promenila, uspesi nemačke vojske
pripali su njemu, dok su porazi smanjivali popularnost vojske, generalštaba
i same parije ali je njegova popularnost sve do kraja rata ostala na visokom
nivou. Kada je objavljene vest o njegovom samoubistvu zabeležen je veći
broj samoubistava među njegovim najodanijim obožavacima.
Zanimljivo je napomenuti da je nacistički pokret sve do samog sloma Nemačke
ostao harizmatični pokret. Hitler je sebe postaio u centar odlučivanja
ali on lično nije dao predlog neke nove politike. U državnoj upravi je
zavladala anarhija, njegovi najbliži saradnici su stvarali lična, privatna
carstva, sam Hitler je imao oko sebe nekoliko službi nejasnih i često
isprepletanih nadležnosti. U samoj partiji vladala je maksima „Svaki čovek
za sebe – za dobrobit partije.“ Hitler je postao vrhovni arbitar svih
unutar državnih sporova koje je sam podsticao. Ovo je samo pojačavalo
njegovu harizmu, Hitler mirotvorac koji svakoga može ubediti i rešiti
svaki spor. Jedino što Hitler zahteva od sledbenika jeste odanost i samo
odanost. Kako se Hitler izdigao iznad dnevnih i trivijalnih problema jačao
je osećaj među sledbenicima da kada su nepravde u pitanju, on za njih
ne zna. Česta je bila uzrečica: „Kada bi samo On znao šta se događa...“
Poslednji korak u nacifikaciji Nemačke usledio je u radu sa decom. Trebalo
je teoriju o rasnoj superiornosti pretvoriti u stvarnost. Trebalo je stvoriti
novog čoveka. Zanimljivo je da sve tehnike koje su koristili nacisti se
i danas koriste za „pranje mozga“. Prototip novog čoveka je pripadnik
SS-a. Himlerov sistem selekcije predstavljao je kombinaciju strogih zdravstvenih
i rasnih principa. Kao ilustracija mogao bi da posluži primer da su kandidati
za prijem morali da dostave rodoslov pet generacija unazada da bi se proverilo
da nije bilo mešanja krvi sa inferiornim rasama.
Sama obuka pre prijema u SS bila je veoma teška. Kandidat bi godinu dana
proveo u radnim jedinicama zatim još dve godine u vojsci. Sama obuka za
SS bila je kombinacija fizičkog drila, bola i poniženja koja je služila
da se slomi veza sa prošlošću i da se uništi bilo kakav osećaj samostalnosti.
Propaganda je tvrdila da samo najbolji i najsnažniji mogu biti SS, elita
naroda, dok slabi i nečisti moraju otpasti.
Novi čovek, lojalan samo Fireru, spreman da izvrši svako naređenje na
putu za nacistički raj. Poslednji stadijum u oblikovanju novog vernika.
7. Harizmatični vođa danas
Da li u modernom svetu ima mesta za harizmatične vođe?
Kako bi trebao da izgleda Adolf Hitler danas da bi postao nemački kancelar?
Da li bi međunarodna zajednica dozvolila ponovni rat među svetovima? Verovatno
ne. Današnje vođe su sve ređe autentični samostvoreni lideri. To su ličnosti
kojima upravljaju njihove partije i savetnici. Najbolji primer za to može
se ilustrovati tokom predizborne kampanje u SAD 2000.godine kada su se
u jednom sučeljavanju Al Gor i Džordž Buš pojavili skoro identično obučeni.
Zapadnoevropski politički sistemi su nakon II svetskog rata uspeli da
ponovo uspostave institucije. Tako da trenutno u razvijenom svetu kao
primaran imamo pravno – racionalni autoritet. Ekonomska stabilnost u ovm
delu sveta smanjila je potrebu za harizmtičnim vođom.
Ovaj tip vođe u politici možemo sresti u manje razvijenim zemljama u kojima
još uvek nisu izgrađene institucije sa nestabilnom ekonomijom, kao i kod
revolucinarnih pokreta. Možda su najpoznatiji primeri: Mahatma Gandi,
Josip Broz, Patris Lumumba,
Fidel Kastro, Če Gevara, Jaser Arafat...
Za razliku od politike novonastale verske pokrete prvenstveno predvode
harizmatične vođe. Ovde moramo navesti dva razloga: prvi je da institucionalizovane
religije ne mogu da odgovore na pitanja i potrebe modernog pojedinca,
one nisu uspele da pruže nadu spasenja običnom čoveku koji izložen uticaju
globalizacije gubi individialnost; drugi razlog leži u tehnološkom napretku,
masovni mediji poput televizije i interneta smanjili su razdaljine i povećali
mogućnost manipulacije do neslućenih visina.
Verska okupljanja se organizuju na stadionima, u sportskim dvoranama gde
samoproklamovani proroci mogu da utiču na veće mase, sve se prati „uživo“
putem satelita, televizije i interneta. Poruke koje se upućuju su različite:
od najave smaka sveta i dolaska satane do ideje o večnom bratstvu i ljubavi
među ljudima i raju na zemlji.
Zaključak
U datim primerima imamo harizmatične vođe koje imaju izvrnutu sliku sveta.
Jedan je izazvao svetski rat, i stradanje ogromnog broja ljudi, drugi
je pokušao nešto slično ali u znatno manjim razmerama. Da li su harizmatične
vođe ludaci koji žele da unište svet? Da li to ide uz svakog harizmatičnog
vođu ili su ovo samo izuzetci.
Sama činjenica da se harizmatične vođe javljaju u periodima društvene
nesigurnosti znatno povećavaju mogućnost da se izbere pogrešan čovek.
Čovek koji nema za cilj da donese boljitak već samo da obezbedi sebi vlast
ili materijalna dobra. Nemačka je u trenutku krize izabrala Hitlera, a
Engleska Vinstona Čerčila. Bitan uticaj u izboru vođe igra i samo nasleđe
društva kakav je tip vođstva ukorenjen.
Stoga, ne može se tvrditi da su sve harizmatične vođe loše, zle i umobolne,
kao što se isto tako ne može reći za svakoga da je zaista dobar, human.
Sve zavisi od okolnosti u konretnom društvu u konktretnom istorijskom
kontekstu.
Literatura:
1. Erih From, “Anatomija ljudske destruktivnosti”, Zagreb, Napredak,
1976.godine
2. Charles Lindholm “Charisma”, E–Book (PDF verzija), 2002.godina
3. Grupa autora, “Enciklopedija Britanika – Elektronsko izdanje”, Britanica
Ltd.,London,2004.godina
4. Živojin Simić, “Englesko Srpski rečnik”, BIGZ, Beograd, 1995.godina
5. Milan Vujaklija, “Leksikon stranih reči i izraza”, Prosveta, Beograd,
1980.godina
6. Grupa autora, “Sociološki leksikon”, Savremena Administracija, Beograd,
1982.godina,
7. http://religiousmovements.lib.virginia.edu/nrms/aums.html
8. http://www.infoplease.com/dictionary.html
9. http://cbae.nmsu.edu/~dboje/teaching/338/charisma.html
10. http://cbae.nmsu.edu/~dboje/teaching/503/weber_links.html
11. http://www.cesnur.org/2001/london2001/chryssides.html
12. http://en.wikipedia.org/wiki/Charismatic_authority
13. http://leadership.wharton.upenn.edu/l_change/publications/House/
14. http://atheism.about.com/od/religiousauthority/a/types_2.html
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|