SEMINARSKI RAD IZ SOCIOLOGIJE
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
UVOD Razvoj omladinske politike na teritoriji opštine Zvornik pokrenut
je pocetkom 2003. godine kroz projekat koji je imao za cilj da uspostavi
12 elemenata/mehanizama omladinske politike na lokalnom nivou , koji su
na osnovu evropske prakse i dokumenata preduslov za kreiranje Strategije
za mlade na lokalnom nivou. Dakle, moemo reci da za kvalitetnu izradu
Strategije za mlade moramo imati dvije dimenzije: institucionalne korake
koji su neophodni za uvodenje omladinske politike na lokalnom nivou te
transparentan proces pisanje Strategije za mlade koji vodi lokalna uprava.
Posebnu ulogu u kompletnom procesu dali su podmlaci politickih partija
koje su svojim djelovanjem i radom uticali na izradu samog dokumenta.
Elementi podvlace vanost posmatranja mladih ljudi kao resursa,
a ne kao problema koji treba da budu riješeni. Problemski orjentisani
pristup omladinskoj politici je po prirodi ogranicen na kratkorocnu i
"ad hok" - (od slucaja do slucaja) perspektivu, jer kao takav
je usredsreden na pokušaj "gašenja vatre" i rješavanja
problema kad gdje se oni pojave. Suprotno tome, prihvatanje mladih ljudi
kao resursa usmjereno je na dugorocna rješenja, prepoznavanje potreba
i razvijanja politika u cilju da se pomogne mladim ljudima da iskau
svoje pune mogucnosti kao gradani društva i omoguci društvu
da izvuce korist od njihovog intelektualnog kapitala. Dakle, mladi ljudi
– resurs, a ne problem! Prema rezultatima istraivanja utvrdeni su najveci problemi mladica i djevojaka na podrucju opštine. Nakon odranih radionica i rada u grupama, došlo se do deset programskih podrucja koja su obuhvacena Strategijom: zapošljavanje i preduzetništvo mladih; kultura i slobodno vrijeme; infrastruktura; rekreativni ivot; mladi sa posebnim potrebama; ucešce mladih u društvu, omladinski i volonterski rad; zaštita ivotne sredine; obrazovanje; zdravlje mladih; stambena politika za mlade. Strategija za mlade opštine Zvornik je dokument koji definiše
presjek trenutnog stanja poloaja mladih u opštini Zvornik i
analizu problema sa kojima se najcešce mladi srecu (Omladinska politika)
i formulisanje mjera i programa za rješavanje definisanih problema
mladih ljudi (Akcioni plan) iz sljedecih oblasti: Inicijalna ideja za izradu ovog dokumenta nastala je usled odsustva strateških programa za mlade, kao i zbog nepostojanja razumijevanja za mlade i problema sa kojima se ova populacija suocava. Na razvoju Omladinske politike u Zvorniku i izradi Strategije za mlade partnerski su ucestvovali organi lokalne uprave, omladinske nevladine organizacije i ostali relevantni faktori koji imaju u svom radu stalni kontakt sa mladima, što znaci da je Strategija za mlade u opštini Zvornik realna i u praksi primenjiva tj. izvodljiva. Zakonski osnov za donošenje Stretegije za mlade nalazi se u Zakonu o omladinskom organizovanju RS koji je usvojila Narodna skupština Republike Srpske u novembru 2004. godine. Clanovi 11. 12. i 15. glase: Clan 11. Clan 12. Clan 15.
Zašto je bitna realizacija Strategije za mlade?
Na podrucju opštine Zvornik, ivi oko 15.000 mladih ljudi,
što predstavlja 25% od ukupnog broja stanovnika opštine. Pod
pojmom «mladi» se u ovom kontekstu podrazumijevaju lica starija
od 15 a mlada od 30 godina. Gornja dobna granica je pomjerena na više
zbog cinjenice da su najprije ratna, a zatim i teška ekonomska situacija,
dovele do usporavanja razvoja mladih, a samim tim do sprijecavanja njihovog
osamostaljenja i prelaska iz skupine «mladih». Odnos urbanog i ruralnog podrucja Društveni poloaj mladih se uveliko razlikuje s obzirom na
mjesto prebivanja u opštini Zvornik.
Nezahvalna situacija u kojoj se nalaze mladi u ruralnim zonama se bazira
i na nedovoljnoj informisanosti o dešavanjima interesantnim za njih.
Jedan od najvecih problema opštine jeste upravo ovakva informativna
nepovezanost. Ona se ocitava u tome što informacije, koje bi trebale
biti dostupne svima, ostaju zatvorene u uskom krugu njihovih korisnika,
odnosno onih koji su aktivni na nekim poljima. Iako se svi vidovi organizovanja
mladih zasnivaju na dobronamjernim razlozima i elji za omasovljenjem,
vrlo brzo dolazi do problema slabog protoka informacija. Ovo se dešava
i zato što mladi koji nisu ukljuceni u bilo kakve organizacije vrlo
cesto i ne pokazuju nikakav interes za dobijanje informacija i umreavanje
sa drugim mladima, a to opet iz razloga nepostojanja te inicijalne informacije
koja bi ih aktivirala. Obrazovanje mladih Na podrucju Opštine Zvornik postoje jedna predškolska ustanova,
šest osnovnih škola, dvije srednje škole, jedna visokoškolska
ustanova. Nezaposlenost Bez obzira na navedene razlicitosti, mladi sa podrucja citave opštine
dijele i jedan zajednicki problem istog intenziteta, a radi se o problemu
nezaposlenosti. Organizovanje mladih Na podrucju opštine Zvornik djeluje veci broj omladinskih organizacija. Politicke partije imaju organizovane politicke podmlatke. Osim njih aktivne su i omladinske nevladine organizacije: Multimedijalni centar mladih, Odred izvidaca „Soko“, Udruenje mladih „Bonitet“, Savez studenata Tehnološkog fakulteta, Savjet ucenika Gimnazije „Petar Kocic“, Savjet ucenika Tehnickog školskog centra, Udruenje mladih Snagovo, OC „IPAK-SHL“ Krievici, „Solaris“, „Vizija mladih“, „Inicijativa“, Inicijativa mladih „Inat“, „Eko Leonardo“, Udruenje mladih Rocevic itd. Narkomanija i zavisnost Problem zavisnosti o drogama jeste globalni problem i evidentno je da
u citavom svijetu dolazi do ekspanzije zloupotrebe narkotickih sredstava.
Medutim, zabrinjavajuce je upravo to što se na podrucju opštine
Zvornik ovaj problem umnogostrucio, ali još uvijek nije ozbiljno
shvacen. Naalost, ne postoje statisticki podaci koji bi pokazali
broj korisnika na podrucju opštine. To je problem o kojem svi znaju,
ali se prave da ga ne vide. Stambena politika prema mladima Osnovni uslov za kvalitetno osamostaljivanje i dalji razvoj mladih ljudi
jeste obezbjedivanje vlastitog stambenog prostora. Kao posljedica nedavnih
zbivanja u dravi (rat, tranzicija, nezaposlenost, siromaštvo)
je nemogucnost velike vecine mladih ljudi da obezbjede svoj stan. Na alost,
po svi istraivanjima najveci broj mladih ljudi spada u kategoriju
stambeno nezbrinutih (u smislu posjedovanja vlastitog stana), stanovanje
sa roditeljima u višegeneracijskim domacinstvima i iznajmljivanje
stanova.
Pre nego što zapocnemo sa objašnjavanjem vanosti ucešca omladine u razvoju lokalne politike rada sa omladinom, mislimo da je neophodno da razjasnimo u cemu bi, po našem mišljenju, omladina trebalo da ucestvuje; šta je, zapravo, omladinska politika. Kada krenemo da pricamo o njoj, predlaemo da se krene od definisanja osnovnih koncepata: omladina, javna politika i omladinska politika, nakon cega cemo produiti do referenci vezanih za (inter)nacionalne i lokalne okvire, i pokušati da pruimo zajednicki odgovor na pitanje: Šta je okvir za razvoj politike rešavanja problema mladih na lokalnom nivou?
Suština demokratije je imati vladu koja ce biti vlada naroda i za
narod. Osnovu demokratskog uredenja drave cine organi vlasti izabrani na opštim izborima koji predstavljaju narod i rade u njegovom najboljem interesu – reci Abrahama Linkolna podjednako su aktuelne danas kao i 1863. godine kada su po prvi put javno izgovorene. U praksi ova tvrdnja podrazumijeva da demokratija znaci mnogo više od slobodnih izbora i ostvarivanja birackog prava, mada oni jesu temelj svakog demokratskog društva. Linkoln pretpostavlja da upravo oni na koje se politicke odluke odnose imaju najviše prava da ucestvuju u donošenju takvih odluka. Drugim recima, vlast se mora uspostaviti kao trajan partnerski odnos izmedu gradana i njihovih izabranih predstavnika: gradani odereduju smer opšteg razvoja opredeljivanjem za odredeni izborni program ili podnošenjem predloga na konkretna pitanja, odnosno reakcijama na odluke vlasti; dok izabrani predstavnici vlasti samo sprovode ove instrukcije u delo. Partnerski odnos se razvija na osnovama uzajamnog poverenja, koje u mnogome zavisi od nacina izbora politickih predstavnika (posredno ili neposredno), postojecih oblika komunikacije izmedu gradana i vlasti, dominantnog kulturnog miljea. Ipak, postoji nekoliko elemenata na kojima se zasniva odnos poverenja u vecini demokratskih društava: Predstavnici vlasti moraju se pridravati odredenih etickih normi
– iako dosta široko odredeno, eticno ponašanje se pre
svega ogleda u poštovanju osnovnih pravila politickog fair-play-a,
kako u odranju (pred)izbornih obecanja, tako i u odnosu prema politickim
oponentima. Ovaj princip usko je povezan sa narednim: Participacija podrazumijeva svaku aktivnost kojom se gradani aktivno ukljucuju u proces donošenja javnih odluka i tako uticu na kvalitet svog i ivota svojih sugradana. Ona moe biti aktivna u slucaju kada su gradani kroz razne oblike udruivanja i inicijativa u direktnoj interakciji sa predstavnicima vlasti. U slucaju da gradani samo prisustvuju sastancima ili prezentacijama kako bi se blie upoznali sa konkretnim odlukama ili programima, ili ostvaruju svoje biracko pravo - govori se o pasivnoj participaciji. Participacija dobija svoj puni oblik i efekat kada se gradani okupljaju kako bi se informisali i razgovarali o problemima svoje zajednice i kao rezultat ponudili potencijalna rešenja predstavnicima vlasti. Ovakva aktivnost doprinosi uspostavljanju konsenzusa, koji moe biti veoma korisno uputstvo za dalje korake dravnih organa. Ideja participacije dobija posebno znacenje i vanost na lokalnom nivou opštine ili grada. Svako od nas najneposrednije doivljava svoju primarnu sredinu, bilo to selo, varošica ili veliki grad i direktno je zainteresovan(a) za rešavanje problema te sredine. Istovremeno, na lokalnom nivou je najlakše primeniti predloena rešenja i uveriti se u konkretne rezultate - primera ovakvih aktivnosti je mnogo, od rešavanja pitanja pešackog prelaza ispred škole do obnove sistema vodosnabdevanja. Participacija je u ovom slucaju veoma korisno sredstvo poboljšanja planiranja i donošenja odluka, ali ne garantuje da ce se rješenja iznaci sama po sebi. Dobar primjer gradanske participacije Tokom 1998. gradske vlasti Toronta (Kanada) oformile su radnu grupu ciji je glavni zadatak bio da ukljuci gradane u diskusiju o poboljšanju rada lokalnih vlasti. Odran je veliki broj okruglih stolova, gradani su pozvani da u pismenoj formi da izraze svoje mišljenje (putem e-maila ili faksa), pojedina udruenja gradana su na zatvorenim sjednicama napravile listu prigovora i naknadno je predale organima lokalne samouprave. Krajnji rezultat ovih konsultacija bila je dugacka lista primedbi i predloga sa pitanjem ucešca gradana u radu lokalne samouprave kao centralnim problemom. Pocetkom 1999. godine Skupština grada Toronta je usvojila principe
gradanske participacije, koji su uvršteni i u Strateški plan
razvoja grada: U narednih godinu dana organizovano je pet radionica o ucešcu gradana
u radu lokalnih vlasti. Predstavnici lokalne samouprave i gradani razgovarali
su o problemima pravnih i ekonomskih okvira participacije, globalnim trendovima
koji uticu na razvoj participacije, znacaju ukljucivanja gradana u procese
donošenja odluka, postojecim inicijativama i potencijalima grada
Toronta, pokazanim slabostima i nacinima njihovog prevazilaenja,
iskustvima drugih zajednica, ulozi lokalnih vlasti u razvoju potencijala
zajednice. Pomenute radionice rezultirale su stvaranjem okvira participacije
gradana u buducem radu organa lokalne samouprave. Participacija podrazumijeva zainteresovanost i spremnost na saradnju
svih relevantnih subjekata, odnosno organa lokalne samouprave sa jedne
i gradana sa druge strane. Medu njima se razvija i odrava odnos
medusobnog uvaavanja i razumevanja razlicitih potreba i interesa,
a sa osnovnim ciljem unapredenja ivota zajednice. Lokalna samouprava
koja je zainteresovana za aktivno ukljucivanje svojih sugradana je spremna
da: Iz ovih elemenata moe se izvuci i sljedece odredenje participacije na nivou lokalne samouprave: Ukratko, participacija potpomae proces donošenja odluka, doprinosi boljem razumevanju i saradnji izmedu gradana i lokalne samouprave, smanjuje tenzije, omogucuje stvaranje šire podrške radu lokalnih vlasti, i upoznavanje predstavnika vlasti sa problemima gradana koji su ih izabrali. Podsticanjem participacije na lokalnom nivou, opštinske vlasti pripremaju gradane da se aktivno ukljuce i u procese donošenja odluka na višim nivoima, regionalnom, republickom ili saveznom i tako doprinose opštoj demokratizaciji društva. Ukoliko su lokalne vlasti izolovane od javnosti i nemaju sluha za zahteve svojih gradana, razvija se duh nepoverenja i sumnje. Prevazilaenje ovih barijera podrazumijeva dugotrajan proces informisanja gradana, upoznavanje sa nacinom rada organa lokalne samouprave i problemima sa kojima se oni susrecu, kao i ukljucivanje gradana u rešavanje problema kojih ih se direktno ticu. Na predstavnicima lokalnih vlasti je da gradane uvere da su njihove inicijative dobrodošle i potrebne radi što efikasnijeg i trajnog rešenja problema zajednice. Sa druge strane, ukoliko gradani nisu dobro upoznati sa svojim pravima i obavezama, pre svega sa zakonskim procedurama realizacije svojih prava, svaki pokušaj participacije zastace na samom pocetku i pretvoriti je u jalovo kritikovanje trenutnog stanja. Osnovni cilj participacije jasan je vec iz samog odredenja pojma: poboljšanje rada lokalne samouprave i, na dui period, poboljšanje ivota zajednice. Ako se uzmu u obzir i edukativna i kriticka funkcija, uloge gradana i lokalnih vlasti, moe se identifikovati nekoliko razlicitih ciljeva participacije. Svaki od navedenih ciljeva treba da oslikava prioritete lokalne samouprave i interese zajednice i moe biti realizovan u manjoj ili vecoj meri u duem vremenskom periodu: Obezbjeduje razvoj najbolje moguce lokalne sredine za ivot i rad
gradana, koja je specificni oblik srednje vrednosti elja i potreba
svih gradana. Navedeni ciljevi zajedno doprinose ubrzanom razvoju i osnauju demokratske procese u društvu. Iz navedenih karekteristika, znacaja i ciljeva participacije postaje
jasno da ne treba postavljati pitanje da li gradani treba da budu ukljuceni
u procese donošenja odluka na nivou lokalne zajednice ili ne.
Aktivno ucešce gradana u procesu donošenja odluka je treci i najrazvijeniji nivo u razvoju odnosa na liniji gradani – organi lokalne samouprave. Prvi preduslov participacije jeste da lokalne vlasti priznaju i podravaju aktivno ucešce gradana u procesu donošenja odluka. Gradani paralelno ucestvuju i u procesu odredivanja okvira participacije i u komunikaciji sa predstavnicima vlasti i na taj nacin razvijaju svoje inicijative. Medutim, iako aktivna participacija znaci da gradani imaju znacajnu ulogu u procesu donošenja odluka davanjem predloga, mišljenja, saveta - konacna odluka je uvek na organima vlasti. Izabrani predstavnici vlasti su odgovorni za donete odluke i oni ce poverenje i ispravnost svojih odluka proveriti na narednim izborima. Za unapredenje participacije gradana na lokalnom nivou potrebno je obezbediti
odredene preduslove: 3b. VODIC ZA RAZVOJ OMLADINSKE POLITUKE NA LOKALNOM NIVOU Dio prvi: „Izmedu teorije...“ Stvaranje omladinske politike O cemu pricamo kada pricamo o omladini? Na šta pomislite kada cujete da neko spomene omladinu? Ako bismo zasnovali mišljenje na onome što se cuje tokom raznih diskusija i sastanaka i u okviru razlicitih grupa, ispostavilo bi se da je dosta teško naci zajednicki jezik. Ne postoji prihvacena definicija omladine. Na primer, cak ni u slucaju godišta do kog se neko smatra mladim – i tu postoje razlike – neke medunarodne institucije definisale su omladince kao osobe do 24 godine – tako je to u Ujedinjenim nacijama, ili do 25, kako su to odredili u YOUTH programu Evropske komisije; neki, pak, misle da je to period do dvadeset devete godine, kao što je to slucaj u Rumuniji i Hrvatskoj. Zbog ovoga, predlaemo da se identifikuju odredeni elementi koji mogu da se razmotre kada odredujemo termin „omladina“ u našoj zajednici, kakav je profil mladih ljudi iz naše zajednice, cak i što se tice godišta, ili što se tice potreba mladih ljudi. Aspekti vezani za definisanje omladine i odredivanje profila omladinaca bice detaljno izneseni kasnije, u delu vezanom za sadraj omladinske politike. O cemu mi, zapravo, pricamo kada kaemo „javna politika“? Definisanje javne politik? je veoma teško, jer, u mnogim slucajevima moe da se zameni sa ciljevima, programima, odlukama, zakonima, standardima i predlozima. Raznolikost definicija, koje nam daje knjievnost pokrivaju manje-više sadraj koncepta – mnoge knjige, eseji i rasprave s ciljem da se pronadu odredene definicije javne politike postali su iritantni i cesto se završavali tako što je skrenuta panja sa proucavanja javne politike ili su se pretvarala u igru recima (onako kako ih Tomas Daj vidi) . U pokušaju da ne upadnemo u zamku igre recima, uspostavicemo radnu definiciju ovog koncepta – šta vlade reše da urade ili ne (Tomas Daj). Vlade rade puno toga, od organizovanja društva, preko rešavanja sukoba, do sakupljanja novca od clanova društva, posebno u obliku poreza – i sve to simultano. Kao što se moe videti, Daj smatra da vladina neaktivnost moe da ima isti uticaj na društvo kao i aktivnost. Iako priznajemo ogranicenje te najšire i najneodredenije, sveobuhvatne,
definicije, mi cemo se truditi da izbegnemo njena ogranicenja (na primer:
nepostojanje diferencijacije medu tipovima odluka koje se donose, bez
obzira na to da li se odnose na operativne aktivnosti u okviru javne institucije,
ili se ticu velike javnosti gde se uspostavlja redosled aktivnosti) tokom
naše analize i ostacemo na nivou navedenog sadraja. I stoga: javna politika se razlikuje od politickih ciljeva, namjera i
odabira, koji su komponente politike Pravna terminologija vezana za elaborat javne politike, kao zakonodavstvo,
zakoni, statuti, administrativni nalozi, pravila, pravna mišljenja
itd. su formalne komponente pravnog nacina izraavanja progama i
odluka. Cemu omladinska politika? Zašto bi se prema omladini odnosilo drugacije od ostalih grupacija? Prednosti postojanja ove politike. Briga o omladini moe da postane neorganizovana zbog mnoštva sistema (npr. zdravstveni sistem, obrazovni, socijalni) i institucija (lokalni centri zdravlja i socijalnog rada i drugi), i ta neogranizovanost moe da dovede do nedovoljnog, neefikasnog pruanja socijalnih usluga i time izazvati suprotan efekat. Tako neorganizovane odgovornosti medu raznim javnim ciniocima mogu da dovedu do rupa u zakonu, koje mogu da, kao rezultat, dovedu do nedoslednosti u uslugama koje se nude; ili do zakona koje se preklapaju, što za rezultat moe da ima neefikasnost, i u najekstremnijim slucajevima, do usluga, koje imaju sasvim suprotan efekat od planiranog. U tom smislu neka društva ne samo da ne brinu dovoljno o mladima, što je neophodno za odrivi razvoj, vec ni ne brinu o onom najosnovnijem, o onom neophodnom za sprecavanje raspada društva kao celine. U manje ozbiljnom kontekstu, izvan onoga što se podrazumijeva kao „osnovna briga o mladima“, aktivnosti koje se ticu „mekih“ omladinskih pitanja, kao što je omladinska kultura ili omladinski sportovi, mogu biti marginalizovane ili se moe na njih negativno uticati, ako se takvim pitanjima bavi više institucija ili sekretarijata. Na primer, ako omladinsku kulturu podrava neki vaniji skretarijat za kulturu (a u nekim slucajevima, administrativna tela sa još vecom jurisdikcijom, kao što je Sekretarijat za kulturu, obrazovanje i sport), od ljudi koji se bave tim pitanjem ne moemo ocekivati da budu kompetentni, cak ni da shvate specificna pitanja vezana za omladinsku kulturu. Primjer: kako moe neki okoreli lokalni javni slubenik u Sekretarijatu za kulturu, obrazovanje i sport da razume i da se potrudi da iznade neophodnu podršku za pank festival, konceptualni ulicni performans ili za sajber-aktivisticki okrugli sto? Na ovom tipicnom primeru lako je zamisliti da se lokalne omladinske inicijative marginalizuju i skrivaju pod tepih. Takvo gušenje omladinske kreativnosti usporava razvoj društva; usporava ga i cak vodi u regresiju. Uopšteno govoreci, razdvajanje omladinskih pitanja na razna odeljenja unutar institucija uspešno oduzima ovlaštenja (posebno na lokalnom nivou) od omladine i njihovih posebnih potreba i problema. U ovom slucaju, vlasti su prilicno uspešne u odbijanju poprilicnog dela stanovništva: veci deo stanovništva definisan kao „omladina“ (od 15 do 29 godina) ima pravo glasa. Na strateškom nivou, omladinska politika je nacin da se usklade
napori, koje ulau razliciti društveni sistemi i institucije
tako što uspostavljaju okvir za pruanje usluga za podršku
i razvoj i uspešnu društvenu integraciju omladinaca. Dajuci
strateški prioritet i odredujuci specificne mere, ova politika bi
trebalo da pomogne da se transformiše jurisdikcija razlicitih interesnih
grupa koje se preklapaju i da se iz neefikasnosti, pa cak i konflikta,
dode do sinergije. Na operativnom nivou, omladinska politika stvara osnovu
i postaje administrativni preduslov za zapocinjanje raznorodnih programa
i projekata od strane civilnih i javnih interesnih grupa. Višegodišnji plan za rešavanje omladinskih problema jeste jedan od preduslova da javne i civilne inicijative stalno rastu i da se usmere na kljucne probleme. Kada se taj uslov ispuni, pristup omladinskim pitanjima moe da pocne od neplanirane, ad-hok javne potrošnje do programirane akcije sa srednjorocnim i dugorocnim ciljevima. Drugim rijecima, ovo je jedini nacin da se zaustavi rad na problemima omladine i zapocne rad na njihovoj prevenciji. Omladinski razvoj je najnovije ime za brigu o omladini. Omladinski razvoj
(OR) predstavlja strateški pristup usredsreden na angaovanje
citavih zajednica, da bi se pomoglo citavoj omladini da bude uspešna.
On je zasnovan na tradicionalnom pristupu omladinskim uslugama, tako što
naglašava znacaj dugorocnih, sistematskih strategija, pomocu kojih
se kultiviše eljeni kvalitet i karakter mladih, tako što
se stvara okolina, koja podava njihove razvojne potrebe i kapacitete.
OR pristup je zasnovan na veri da se mladi ljudi razvijaju kada ih podravaju
svi segmenti društva – škola, omladinske slube,
religijske organizacije, uprava zajednice, biznis, pravni sistem i još
mnogi. Osnovni medunarodni i evropski dokumenti krecu od sljedecih stavova: Dokumenti UN koji podsticu uspostavljanje omladinske politike U svojoj rezoluciji broj 2497 (XXIV) od 28. oktobra 1969. godine, Generalna skupština je odredila dugorocnu politiku i programe vezane za ulogu omladine u nacionalnom razvoju. Skupština je preporucila da vlade, kada formulišu nacionalnu omladinsku politiku, moraju da obezbede bolje koordinisani pristup, da bi se udovoljilo potrebama i nadanjima omladine. Takode je preporucila vladama da omladina i omladinske organizacije treba da budu ukljucene u pripremanje i sprovodenje nacionalnog plana razvoja i medunarodnog programa saradnje. Na osnovu rezolucije 40/14 iz 1985. Generalna skupština je donijela
Uputstvo za dalje planiranje i procjenu u radu sa mladima (dokument A/40/256).
Skupština je izjavila da ce se ovo Uputstvo koristiti da se poboljša
rad odredenog razvoja politike u mnogim zemljama, gdje postoji elja
da se pomogne omladini, ali im je rad na neophodnim prakticnim koracima
ka opširnoj i efikasnoj akciji otean nepostojanjem politike
ili okvira. U Uputstvu se preporucuju sljedeci osnovni aspekti razvoja
nacionalne omladinske politike: U Uputstvu se navodi potreba za nacionalnoj omladinskoj politici kao
i da ona treba da sadri sljedece: U Uputstvu je naglašena potreba za stalnim razvojem nacionalne omladinske
politike, i predloeni su sljedeci moguci koraci u razvoju nacionalne
omladinske politike: Dokumenti EU vezani za omladinsku politiku Evropski parlament je naglasio da „Beli dokument treba da slui kao resurs za ideje, inspiraciju i rasprave, koje ce rezultirati primerima dobre prakse i da podstakne zemlje clanice i regionalne i lokalne vlasti da preduzmu nove inicijative.“ Beli dokument citira mlade i kae da je „neophodna istinska evropska omladinska politika i da omladinska politika na svim nivoima od lokalnog do evropskog mora da bude usaglašena i da treba da bude koordinisana izmedu nivoa“. Izmedu ostalog, savjetodavni proces je naveo pet glavnih oblasti koje
je omladina istakla: Ovaj dokument jasno istice potrebu da „lokalne vlasti širom
Evrope uvedu fleksibilne i inovativne mehanizme ucestvovanja u raznim
vidovima“ i da se na „lokalnom i nacionalnom nivou uvedu Omladinski
saveti“. Povelja moe biti formalna osnova za formiranje omladinskih predstavnickih
tela (kao što su omladinski saveti), ali i savetodavnih tela (kao
što su to omladinski komiteti, koji su administrativna forma, koju
u nekim zemljama koriste kao sredstvo za obrazovanje i pokretanje LOAP-a). Kao polaznu osnovu rada na rešavanju problema mladih ljudi treba
poceti analizom problema i formiranja koraka u rešavanju identifikovanih
problema. Kada se izvrši detaljna analiza društva i društvenih
faktora koji uticu na mlade i identifikuju problemi sa kojima se susrecu
mladi, potreba je da se izgradi dugogodišnja strategija razvoja mladih.
«Takva» strategija je poznat dokument po imenu Akcioni plan
Politike za mlade. Sveopšta kriza sistema vrijednosti Degradacija socijalnog statusa stvara osecaj nesigurnosti i uznemirenosti. Mnogi su prisiljeni da rade na više mesta da bi preiveli i nemaju vremena da se posvete aktivnostima u društvu i zajednici. Finansijske teškoce stvaraju pad kvaliteta školovanja. Kao rezultat ekonomskih teškoca i nezaposlenosti mladi i dalje zavise od roditelja i ne mogu da steknu samostalnost koja je društvu neophodna. Postoji jaz u komunikaciji izmedu mladih i odraslih. Mladi osecaju da je pred njima zid nerazumijevanja. Osecaju da je današnje društvo suviše rigidno i da ne ume da prihvati individualnost. Osecaju da niko ne obraca panju na njihove elje i inicijative i da se ništa ne moe uraditi da bi se rešili problemi društva. Mladi su cesto nezainteresovani i neaktivni. Osecaju da niko ne obraca panju na njihove elje i inicijative i da se ništa ne moe uraditi da bi se rešili problemi društva. Aktivizam mladih, dakle, predstavlja jedan od gorucih problema! Upoznajuci mlade sa raznim mogucnostima rešavanja problema, moe se postici vece ukljucenost mladih i aktivna participacija mladih u drustvenim procesima i resavanju sopstvenih problema. Mladi su skloni povlacenju u sebe. Strahuju od buducnosti i boje se da na sebe preuzmu društvene obaveze. Mnogi sanjaju o drugacijem društvu i ele da emigriraju. Drugi krecu putem nasilja i delikvencije. Sekte privlace sve više ljudi. ivotna sredina ugroena je nemarom koji je vladao mnogo godina. Ovakva situacija je pretnja po zdravlje, narocito dece i mladih. Potrebno je hitno pobuditi i razvijati ekološku svest. Odredivanje politike – Kako moemo doci do ove politike? (proces) Okvir za javni politicki cikuls obrazuje se od logicnih aktivnosti vezanih za administrativni rad. Ako se pocne od strukture koju je 1963. godine razvio Harold D. Lasvel, zasnovane na paraleli sa pristupom rešavanja problema, pitanje je povezano za svaku aktivnost koja dopušta da se uspostavi sadraj takve aktivnosti. Radi lakšeg pracenja, odlucili smo se za tabelarni prikaz ovog okvira, i u njega uneli i kategorizaciju unutar vlade i potencijalni proizvod svake aktivnosti (molimo pogledati tabelu u prilogu br. 1) Kako dolazimo do omladinske politike? Kako se omladina stavlja na dnevni red?
Nakon što smo shvatili da su mladi vani i da se na njih treba usredsrediti, da bi se njihova situacija popravila i da bi se dao okvir za njihov razvoj, sljedeci korak bilo bi organizovanje i predstavljanje njihovih interesa od strane zvanicnika. U slucajevima kada situacija mladih moe biti problematicna, to je najverovatnije zbog toga što nisu dobro organizovani, ili što nemaju mnogo dodira sa donosiocima odluka. Organizovanje je neophodno da bi se reagovalo na dešavanja u društvu. Broj ljudi, koji je pogoden njima, nacin na koji oni reaguju i nivo i tip organizacije koji oni dostignu moe da utice na politiku i na njene rezultate. Aktivna manjina dolazi da tumaci potrebe i elje ljudi pogodenih problemom, u našem slucaju, mladih. Ova grupa sacinjena je od ljudi koji su posveceni, koji imaju resurse i vreme da se zaloe za neko goruce pitanje. Problem koji iz toga moe nastati jeste da elje grupe, tj. mladih uopšteno nisu iste kao elje njihovih predstavnika. Predstavljanje je nacin ostvarivanja kontakta sa vladom da bi se rešili problemi, veza medu ljudima, njihovi problemi i uprava. Ono što treba da razmotrimo su: nacin na koji se situacija sagledava, kako je definišu i predstavnici i predstavljeni, nivo predstvljanja ljudi pogodenih problemom i efekat citavog procesa. U slucaju predstavljanja, postoje varijacije u funkciji onog šta o cemu se raspravlja (pitanje/problem), formulacija – aktivnosti, koje su dovele do formulacije nekog toka ili akcije, ukljucenje akcija u upravljanje politikom, kao i dimenzija usluge za glasacko telo. Kao veza izmedu pitanja i akcije, neophodno je razmotriti kako se vizura,
definicija i grupe sagledavaju. Rezultati mogu da variraju vezano za razlicita
pitanja, funkcionalno – po onome šta se radi kada se definiše
problem, neki ljudi imaju više pristupa u odlucivanju, onda se na
rezultat politike utice u skladu sa tim. Da bi predstavljanje bilo odgovarajuce
neophodno je da predstavnici znaju koga predstavljaju da bi se predstavilo
videnje grupa vezanih za neko pitanje i njegovo rešenje. Uvek postoje
prepreke na putu ka uspehu. Do toga moe doci zbog nedovoljnih informacija
vezanih za nacin na koji ljudi definišu problem i zbog njihovih prioriteta. Formulisanje prijedloga Kada strukture vlasti postanu svesne postojanja problema vezanog za omladinu, kao i potrebe da se nešto uradi da bi se on rešio, donosioci odluka treba da odluce šta ce preduzeti. Istrauju se moguci nacini. Formulacija je, zapravo, razvoj plana, da bi se zadovoljile potrebe, da bi se reagovalo na pojavu. Ona zahteva identifikaciju alternativnih rešenja za rad na problemima vezanih za mlade. Predlozi mogu da budu zasnovani na rešenjima, koja su predloili strucnjaci iz vlade i van nje, nakon odluke da se na pojavu reaguje. U slucaju formulacije, postoji utvrden nacin rada: predlau se sredstva za rešenje onog što se vidi kao problem mladih. Kvalitet obavljenog posla, ko ucestvuje i ko pobeduje varira od pitanja do pitanja. Aktivnosti vezane za formulaciju su: Procjena lokalne omladinske politike
O infrastrukturi koja ce odrati omladinsku politiku:
Lokalni akcioni plan za mlade je nacin za pokretanje inicijative i ideje
o kreiranju nacionalne politike za mlade u Srbiji, koji bi krenuo sa lokalnog
nivoa. Lokalni akcioni plan ili Strategija za mlade je dokument razvojnog
karaktera i ima za cilj poboljšanje pojedinih oblasti koja su sfera
interesovanja mladih ljudi. Na taj nacin elimo da se energija koju
mladi ljudi imaju upotrijebi za dugorocni razvoj lokalne zajednice. Studija izvodljivosti je deo koji se odnosi na procenu kapaciteta lokalne zajednice i stanja u njoj s obzirom na temu ili problem kojim se elimo u našem istraivanju baviti. U ovom slucaju, radi se o studiji izvodljivosti izrade lokalnog akcionog plana za mlade u lokalnoj zajednici, te cemo kroz tu studiju izvodljivosti doci do podataka o kapacitetima zajednice i njenom trenutnom stanju po pitanju mladih od 14-19 godina. Isto tako, vano je dobiti i izveštaj o potrebama mladih u istoj lokalnoj zajednici i onda ukrštanjem podataka, o tome šta postoji i šta treba napravicemo adekvatan lokalni akcioni plan za datu lokalnu zajednicu. Sve ovo se moe realizovati ukoliko se pridravate sljedeca
4 koraka u izradi lokalnog akcionog plana za mlade: 4. ZAKLJUCAK U skladu sa Zakonom o omladinskom organizovanju, najznacajniji mehanizmi
za razvoj i primjenu omladinske politike su: SAMOSTALNI STRUCNI SARADNIK ZA MLADE Opis poslova je:
Upravljacki komitet za mlade obrazuje Nacelnik opštine Zvornik,
na prijedlog Samostalnog strucnog saradnika za mlade i sugestija Omladinskog
savjeta, radi davanja mišljenja o strucnim pitanjima iz oblasti razvoja
omladinske politike i njene primjene. Clanovi Komiteta su: predstavnici
resornih odjeljenja, odjeljenja za društvene djelatnosti, predstavnici
mladih, omladinskih organizacija i Omladinskog savjeta. Upravljacki komitet
za mlade prema Zakonu o omladinskom organizovanju RS razmatra, predlae
i daje mišljenja o: Upravljacki komitet ce na osnovu najizraenijih problema i prioriteta odrediti koje projekte iz Strategije ce realizovati u 2006. godini ali i definisati koji projekti ce biti realizovani u svakoj narednoj godini. Ukoliko je Opštini potreban partner za realizaciju nekog od projekata bice objavljen konkurs, sa tacno definisanim uslovima i ciljem, na koji ce moci aplicirati omladinske organizacije, neformalne grupe i pojedinci (strucnjaci u datim oblastima). KOMISIJA ZA MLADE Poslovnikom o radu Skupštine opštine definisano je postojanje
Komisije za pitanja mladih u cijem radu ucestvuju dva clana iz reda mladih
od ukupno 5 clanova. Aktivnosti Komisije za mlade: OMLADINSKI SAVJET Omladinski savjet je asocijacija omladinskih organizacija, podmladaka
politickih partija i neformlalnih grupa sa sjedištem u Zvorniku,
koja je namijenjena omladini opštine Zvornik sa ciljem da doprinese
boljem poloaju mladih na socijalnom, kulturnom, obrazovnom, sportskom,
zabavnom i drugim poljima djelatnosti. Na osnovu clana 45. Zakona o omladinskom
organizovanju RS Omladinski savjet opštine duan je da doprinosi: MJERE I PREPORUKE ZA PROVOÐENjE I KONTROLU PREDVIÐENIH AKTIVNOSTI STRATEGIJE ZA MLADE U nastojanju da se realizuje Starategija za mlade, potrebno je definisati
odredene mjere za planiranje, provodenje i kontrolu predvidenih aktivnosti: Preporuke omladinskim organizacijama Uloga omladinskih organizacija u planiranju i primjeni Omladinske politike
je veoma vana. Stoga, omladinske organizacije treba da shvate svoju
veliku društvenu odgovornost za unapredenje pozicije mladih. Omladinske
organizacije ne trebaju biti zatvorene grupe preko kojih se ostvaruju
interesi malih grupa i pojedinaca, nego trebaju biti snaga koja ce iskreno
zastupati interese mladih. LITERATURA Evropska povelja o ucešcu mladih u ivotu na lokalnom i regionalnom
nivou - Savjeta Evrope; |