|
Savremena porodica
Porodica
je nezamenljiva sredina u kojoj se covek formira kao licnost,
u kojoj ivi zadovoljavajuci neke od svojih najbitnijih potreba koje
se samo u porodici i mogu da zadovolje.
Porodica je specificna bio-socijalna zajednica ljudi. Ona ima veoma znacajnu
ulogu u razvoju coveka, ali ne samo coveka nego društva uopšte.
Porodica je posrednik izmedju društva i pojedinca, ali porodica vrši
više funkcija od bilo koje društvene grupe. Nastanak neke društvene
grupe ima za cilj da se neka radnja obavi i takva grupa postoji dok postoje
i potrebe, što znaci da nakon prestanka potreba takva grupa moe
da se rasformira. Formiranjem porodice covek kao socijalno bice doivljava
na taj nacin što njegov ivot ima sasvim drugaciji smisao bitisanja
kada više nije sam nego pored njega postoji njegov barcni drug, deca.
Rec »porodica« danas se odnosi na razlicite pojmove. U
najširem smislu to je »nerazdvojna celina osoba
povezanih brakom ili usvajanjem« ili »radjanje pojedinca
koji nasleduju jedan drugog« - što znaci, »loza«,
»rod«, »dinastija«. U
uem smislu rec porodica znaci »rodbinsko povezane
osobe koje ive pod istim krovom« - ili još ue
»oca, majku i decu«.
Porodica je specificna društvena grupa koja se istorijski menjala
i razvijala, u kojoj se preplicu društveno – ekonomski,
biološki i psihicki cinioci. Biološki karakter
porodice je jedan od osnovnih obeleja. Ono obuhvata dve vrste medjusobno
povezanih ali razlicitih odnosa u kojima se proimaju biološki,
psihološki i društveni elementi: zadovoljavanje polonog
nagona i emotivnih potreba ljudi, radjanje i podizanje dece. Iako
ove kategorije se mogu odvijati i izvan porodice, one se najvecim delom
odvija u porodici.
Iako nam se cini da o porodici uglavno dosta sve znamo, njeno naucno proucavanje
nije nimalo lako, tako da u ovoj oblasti postoji niz nerašcišcenih
pitanja i problema – pocev od istorijskog razvoja porodice, preko
njene strukture i funkcija, odnosa prema globalnom društvu, unutrašnjih
odnosa i dinamike. Sloenost porodice kao posebne društvene
grupe i teškoce koje se javljaju u njenom proucavanju iziskuje saradnju
veklikog broja nauka, kako prirodnih tako i društvenih.
U zavisnosti od kritrijuma mogu se razlikovati sledeci oblici porodice:
Prvi oblik porodice je totemskog klana za
koje je karakteristicno zajednicko ime svih pripadnika roda, što
je simbolizovano znakom i verovanjem o zajednickom poreklu. Deca
se u ovoj porodici odredjuju po materinskoj liniji, jer u njenoj osnovi
lei grupni brak u kojem se ne zna ko je otac, ali kako je radjanje
pod zaštitom klana, sva deca su na neki nacin njegova, zajednicka.
Istorijski posmatrano ovo je doba matrijarhata.
Iz totemske porodice razvoja se porodicna kucna zajednica.
Pojavu ocinske porodice znaci da se krvna veza odreduje prema
ocu. Istorijski gledano ovaj period kada uloga oca postaje
veoma vana za porodicu naziva se još i period patrijarhata.
U patrijahalnoj konjugalnoj porodici je razvijena
dominacija patrijahalnog vodje, starešine koja donosi odredjivanje
potomstva iskljucivo po ocinskoj liniji. Starešina porodice ima apsolutnu
vlast, nad svim clanovima porodice, a narocito nad enama i odlucuje
o udaji, enidbi, a cesto i o zacecu i broju dece.
Individualna konjigalna porodica obeleava savremeno društvo.
Ova porodica je zasnovana na monogamiji i nju cine samo najblii
srodnici, roditelji sa decom. Odluke o potomstvu donose suprunici
zajednicki, a ono se racuna po obe linije ocevoj i majcinoj. Uloga oca
je uslovljena delom iz biološke delom iz društvene aktivnosti.
Moderna porodica je rezultat sveopšte industrijalizacije društva,
koja je najpre zahvatila zapadnoevropske zemlje, a potom se proširila
na veliki deo savremenog društva. Od proizvodne porodica se transformisala
u potrošacku društvenu grupu. U savremenoj prodici se uocava
sledece:
- autonomija u odnosu na ostale oblasti ivota i rada, viši
stepen slobode clanova i njihova sve izraajnija ravnopravnost
- kao i slabljanje porodicne solidarnosti i povezanosti njenih clanova
i jacanje individualizma, egoizma i patologije.
I. Odredjivanje pojma demokratske (savremene)
porodice
Demokratska porodica ima u sociološkoj literaturi
više naziva: radnicko-slubenicka porodica, savremena, „mala“
porodica, individualna, prosta, inokosna, biološka, nuklearna, egalitarna,
supruanska, bracna, industrijska porodica i dr. Svaki od ovih naziva
ukazuje na neku od njenih specificnosti, ali nijedan, uzet sam za sebe,
nije dovoljno nda adekvatno objasni njenu prirodu. Da bi se odmah razumelo
o kakvoj je porodici rec, iznecu neka njena najznacajnija pravila:
1. Sa ekonomskog stanovišta, savremena
porodica predstavlja, po pravilu, porodicnu grupu koja nema svoja sredstva
za proizvodnju, vec radi tudim sredstvima i za drugog. U kapitalizmu to
je rad za kapitalistu, u socijalizmu-u društvenom sektoru privrede
(radnicko-slubenicka porodica).
2. Sa istorijsko-sociološkog stanovišta,
ona predstavlja jednu etapu u razvitku porodice uopšte za koju su
karakteristicne sledece odlike:
a) porodicu sacinjavaju bracni par i maloletna odnosno za rad nesposobna
deca (dvogeneracijska porodica)
b) brak (ili vanbracna zajednica) je osnov za zasnivanje porodice (otuda
neziv: supruanska porodica)
c) broj njenih clanova sveden ja na najmanju meru, tj.na biološku
grupu (biološka, prosta, mala, inokosna, nuklearna porodica)
d) ona izrasta u uslovima velike urbanizacije i industrijalizacije (industrijska
porodica)
e) ona pociva na osecajnim vezama i faktickoj ravnopravnosti supruga (egalitarna
porodica)
3. Sa pravnog stanovišta, ona pociva na:
a) pravnoj jednakosti supruga (mada to nije u svim zemljama slucaj,
jer u nekim kapitalistickim zemljama pravo zaostaje za fakticim stanjem)
b) na pravnoj zaštiti porodice kao celine i posebnoj zaštiti
nekih njenih clanova: ene i dece.
4. Sa socijalno-politickog stanovišta, savremena
porodica predstavlja tip društveno (odnosno dravno) visoko
zašticene porodice: socijalno, zdravstveno osiguranje, socijalna
zaštita u raznim vidovima i dr.
Sporno je samo pitanje da li i neke druge „male“ porodice
(poljoprivredne, zanatlijske, burujske) koje poseduju svoja sredstva
za proizvodnju i rade za sebe (a koje su svedene na biološku grupu)
mogu biti obuvacene pojmom „savremena“ porodica. Velicina
porodice nije jedini kriterijum za njenu tipologiju, vec niz drugih okolnosti,
od kojih je primarna materijalna baza porodice: njen odnos prema proizvodnji
i obliku svijine. I u maloj porodici koja se zasniva na svojim sredstvima
za proizvodnju i na privatnoj svojini odravaju se odnosi iz „velike“
porodice, tj.potcinjenost ene i dece šefu porodice. Ipak se
ne moe poricati da i neke burujske, pa cak i u poljoprivredne
i zanatlijske porodice postepeno prodiru odnosi slicni onima u industrijskoj
porodici. Medjutim, sigurno je da izmedju clanova ovakve porodice u prvom
redu determinišu svojinski, a ne emotivni i moralni momenti. Zbog
toga, ovi oblici zadravaju karakter patrijahalnosti sve dok se ne
izmeni njihova materijalna baza. Na primer, porodica kapitalista, ma kako
imala visok standard, zbog svoje materijalne baze (privatne svojine) ne
moe, po pravilu, da se oslobodi elemenata patrijahalnosti (brakovi
iz racuna i dr.). za porodicu zanatlija to isto vai u blaim
oblicima. Za seosku porodicu to ponajviše vai, jer je ona cvrsto
vezana za zemlju, što uslovljava medjusobne odnose clanova ove porodice.tek
sa potpunim nestankom privatne svojine nestade i pretpostavke koje odravaju
ostatke patrijahalne porodice.
Prema tome, najcistiji oblik savremene porodice, je mala, inokosna, radnicko-slubenicka
porodica koja ivi iskljucivo od zarade van porodice (mesecna plata,
zarada), u kojoj je ostvarena ekonomska ravnopravnost suprunika
(jer oba suprunika priblino isto zaraduju) i koja ima relativno
visok standard.
II. Istorijat nastanka savremene porodice
Savremena porodica radjala se postepeno u procesu
nastanka kapitalistickog društva i industrijske revolucije i formirala
se pod uticajem industrijalizacije, urbanizacije i opšteg tehnickog
progresa. Njen nastanak vezan je za formiranje radnicke klase i sloja
tehnicke i humanisticke inteligencije. Zato je i oznacavaju kao radnicko-slubenicku
porodicu. Ona je, takodje, rezultat velike urbanizacije i nestajanju seoskih
naselja (industrijska porodica). Ona je nastala u krilu patrijahalne porodice
paralelno sa postepenom novom polarizacijom gradanskog drustva i formiranjem
nove klasne strukture. Stoga je tempo njenog formiranja srazmeran dinamici
industrijalizacije i uvecanju radnicko-slubenickih slojeva u gradanskom
društvu. Lako se moe uociti da ona ne predstavlja samo cistu
radnicku porodicu, vec i druge prelazne oblike porodice (slubenicku,
mešovitu-polutansku i dr.).
Putevi i oblici transformacije patrijahalne u savremenu porodicu nisu
bili, a i danas nisu svuda istovetni. Oni su uslovljani nizom posebnih
istorijskih, socijalnih, kulturnih, verskih i drugih faktora.
Tako, Rene Kening, nemacki sociolog, na primer, zastupa tezu da mnoge
zemlje, narucito u Severnoj Africi, na Bliskom i Dalekom istoku u Aziji
(posebno arapsko-muslimanske)prolaze kroz nekoliko faza razvoja od patrijahalne
ka demokratskoj porodici. One prema Keningu, prolaze kroz tri faze patrijarhalizma:
1) stabilnu fazu, u kojoj je ocinska vlast, iako formalno velika, u praksi
ogranicena na razumnu meru,
2) patrijarhalizam u snanoj transformaciji, koja nastaje usled naglih
i veoma brzih promena, ovde dolazi do oštrih sukoba izmedju mua
i ene, kao i oca i dece, ocinska i muevljeva vlast jaca kao
protivtea spoljnim promenama, otac cak postaje despot, tiranin,
jer vlast koju je imao u prvom periodu nije morao da potvrduje, pošto
je ceo sistem harmonicno funkcionisao, dok u izmenjenim uslovima on to
mora da cini,
3) u trecoj etapi dolazi do ponovnog prilagodavanja patrijarhalizma uslovima
modernog društva, to je tip modifikovanog patrijarhalizma, koji je
blizak supruanskoj porodici i koji u mnogo cemu na nju lici. Zbog
toga Kening smatra da ne treba verovati da ce patrijahalna porodica išceznuti
u savremenom društvu, vec da ce se samo adaptirati novim ekonomskim,
socijalnim i politickim uslovima i da ce predstavljati prelazni tip izmedju
prva dva oblika patrijarhalizma i supruanske (demokratske, savremene)
porodice.
1. Stavovi naucnika o uzrocima nastanka savremene
porodice
Koji su uzrocnici doveli do raspadanja patrijahalne i nastanka savremene
porodice?
Americki sociolog V.F.Ogbarn smatra da postoji pet uzrocnika koji opredeljuju
preobraaj porodice. Prvi se odnosi na velicinu i znacaj društvene
sredine u kojoj porodica ivi. Ako, na primer, takva sredina ne broji
više od 100 stanovnika, porodica mora izvršavati mnogo vece
zadatke nego porodica u gradu koji broji više od 1,000.000 stanovnika
i u kome postoje mnogobrojne organizacije i slube za pomoc porodici.
Drugi cinilac je ekonomska produkcija. Ako se, na primer, proizvodnja
obavlja u okviru porodice, ova predstavlja snanu društvenu
instituciju. Treci cinilac odnosi se na tehnicke izmene. Pronalasci menjaju
dimenzije društva i porodice i strukturu ekonomskih procesa. Oni
takodje uticu na promenu nacina porodicnog ivota, kao što je
slucaj sa elektricnom strujom i automobilom. Zatim dolazi cetvrti cinilac,
koji se zove društvena kontrola. Pošto se u okviru porodice
obavljaju polna funkcija i funkcija podizanja dece, obe ove pojave imaju
veliki znacaj za društvo, a pošto su tesno vezane za moral,
društvo ih nadgleda i sankcioniše. Peti cinilac predstavlja
nejednaka brzina promena. Prvo dolazi, po pravilu, do tehnoloških
i ekonomskih inovacija, dok se moralne, pravne i ideološke inovacije
dešavaju kasnije. Ovih pet faktora, prema Ogbarnu, uticali su da
porodica u modernoj epohi na Zapadu, narucito u velikim gradovima, u velikoj
meri izgubi sledece funkcije: zaštitnu, proizvodacko-ekonomsku funkciju,
verska ovlašcenja, znacajan deo rekreativne aktivnosti, otprilike
polovinu vaspitne funkcije nad decom, porodicni statut. Porodica je ostala
i dalje emotivna, osecajna funkcija.
Prema tome, Ogbarn u ovom samostalnom i drugim radovima zajedno sa Nimkofom
smatra da postoji direktna veza izmedju porodicnih promena i osnovnih tendecija
procesa industrijalizacije, koji se manifestuje pre svega u tehnickom
razvitku i razvitku naucnih dostignuca, kao i u prarlelnom procesu ekonomskih
inovacija i preobraaja koji pomeraju ekonomsku produkciju iz okvira
porodice na institucije van nje: preduzeca, fabrike itd. Naprotiv, moralne,
pravne i ideološke inovacije tek kasnije nastupaju.
2. Etapa razaranja materijalne osnove patrijarhalizma
U prvoj etapi (do pocetka XX veka), do raslojavanja društva i do
razbijanja patrijahalne porodice dovode zakoni kapitalisticke ekonomike
i njeni pratioci. Ono što karakteriše evoluciju porodice od
nastanka kapitalizma pa do šezdesetih jeste stihija. Zakoni kapitalisticke
ekonomike snano deluju i na porodicne odnose. Prerastanje agrikulturne,
zanatske i manufakturne proizvodnje u industrijsku iz osnova menja klasne
i uopšte društvene odnose. Vrši se polarizacija društva.
Stvara se ogroman industrijski proletarijat. I na selu se vrši raslojavanje:
pauperizovani seljaci odlaze u gradove, ostavljajuci svoje porodice, bacaju
se u vrtlog novog ivota. Njihove ene i deca šesto su
prepušteni sami sebi. Patrijarhalna seoska porodica doivljava
duboku krizu. Kapitalisticki odnosi uvlace se u poljoprivrednu proizvodnju,
stvara se seoska sirotinja, s jedne, i seoska buroazija, s druge
strane. Ovo preslojavanje društva na selu uzdrmava do tada cvrstu,
zatvorenu patrijarhalnu porodicu.
Glavna porodicna drama ipak se odigrava u gradskoj porodici. Grad je uvek
bio daleko vece poprište klasnih i društvenih sukoba i dubokih
potresa koji su iz temelja ljuljali kapitalizam kao sistem i njegove socijalne
i politicke institucije. Zakoni kapitalisticke konkurencije dovode do
opšte ivotne nesigurnosti, veliki broj sitnih proizvodaca napovratno
odlazi u proletarijat, što dovodi do ozbiljnih porodicnih drama.
Gradski proletarijat sve više raste usled priliva iz svih društvenih
klasa, posebno sa sela. Burni razvitak industrije, pored relativnog napretka,
donosi višestruke socijalne probleme.
Uzroci oji potresaju radnicku porodicu i dovode do njene latentne krize
u ovom periodu jesu preteno ekonomske prirode. Niske zarade i nezaposlenost
su karakteristicne pojave kapitalizma. „Pod razornim dejstvom bede,
covek i ena slede razlicite puteve u nesrecu: covek krade i ubija,
ena se prodaje“ (A. Nacquet). „Zaposlenost udate
ene i dece odvaja emotivno suprunike, odvaja decu od kuce.“
I ne samo to: „Ranije je radnik prodavao samo sopstvenu radnu
snagu, raspolauci njome kao formalno slobodno lice. Sad prodaje
enu i decu. On postaje trgovac robljem. Tranja decjeg rada
cesto cak i po formi lici na tranju crnackog roblja, kakvu smo navikli
da nalazimo u oglasima americkih listova“ (K. Marks).
O teškom poloaju radnicke klase i o eksploataciji ena
i dece u kapitalizmu ima još mnogo zapisa. Posebno je prisutna opšta
ivotna nesigurnost kao posledica nestabilnosti kapitalisticke privrede:
ceste krize kapitalizma, gubljenje posla, onesposobljavanje na radu, bolesti
i dr. Porast kriminala iprostitucija predstavljaju pojavu koja prati kapitalizam.
Ogromna vecina prestupnika i prostitutki pripada siromašnim radnickim
krugovima. Alkoholizam, inzvaredno snana
dinamika gradskog ivota, jeftine razonode i perverzna literatura
odvracaju ljude od porodice i gone ih u traenje culnih zadovoljstava
van braka. „Današnji brak razdvaja one koje je nekad vezivao.
Štaviše, nezadovoljan što je razlabavio porodicne veze,
on stvara oko coveka takva iskušenja, sposobna da i najotpornije
izvuku iz porodicnog doma. Nehigijenski uslovi stanovanja i mali stanovi,
a još više nedostatak porodicne intimnosti koju prouzrokuje
odsutnost ene, ako radi van kuce, odvodi gradanina skromnih mogucnosti
da trai van kuce vece udobnosti ili razonode koje ne nalaze van
kuce. Upotreba alkohola daje mu u pocetku traeno sklonište.
Izlozi knjiara i kioska besplatno ga snadbevaju lektirom nemoralne
sadrine, a pogled na slike dovoljan je da ga sablazni. Priredbe
u kafeima, u nekom suterenu, svojim pesmama i prizorom raspaljuju njegovu
strast ili podsticu njegovu mrnju. Ulica mu, najzad, prua
prijatnost prostitucije.“
Ma koliko bilo razorno dejstvo svih ovih faktora, cinjenica je da je patrijarhalni
model porodice u osnovi preveo ovu krizu. Istina, vremenom je došlo
do znatnih promena u medjusobnim odnosima u porodici, ali je patrijarhalna
ideologija u novoj industrijskoj porodici i dalje ostala. Izmenjene patrijarhalne
osnove i delimicna strukturna dezintegracija porodice još nisu uspeli
da iskorene i patrijarhalni mentalitet njenih clanova. U tom pogledu sasvim
je tacno tvrdjenje Ogbarna da se moralne, pravne i ideološke inovacije
kasnije dešavaju od tehnickih i ekonomskih. Ovaj oblik porodice mogao
bi se oznaciti kao prelazni model industrijske porodice. On je još
uvek preteno upucen na unutrašnju solidarnost, poštovanje
tradicionalnog ponašanja i vaspitanja, a narucito na ekonomsku medjuzavisnost
clanova porodice. Za potpunu afirmaciju demokratskog modela još nisu
bili stvoreni svi neophodni uslovi. Društvo još nije bilo spremno
da porodici obezbedi minimalnu socijalnu sigurnost, potreban standard,
ustanove koje ce olakšati emancipaciju ene i sigurnost dece
zaposlenih roditelja, broj zaposlenih ena još je relativno
skroman, i dalje preovladjuje mišljenje da ena treba da radi
samo iz velike nude, veze sa selom i seljackim mentalitetom još
su dosta snane.
Cak je i natalitet još vrlo visok, broj dece u porodici takodje je
veliki. Prema tome, porodica još predstavlja cvrstu ekonomsku i socijalnu
sponu u kojoj je porodicni i bracni individualizam tek u pocetnim oblicima.
Još se nije bitno izmenio stav prema „svetosti“ braka
i porodice. To pokazuje i relativno mali broj razvedenih brakova u ovoj
prvoj etapi. Belgija je na primer, 1831-1835.god. u proseku imala 0,4
razvedena braka na 100.000 stanovnika, dok se ovaj broj popeo na 7,7 u
1881.god. u ostalim zemljama taj broj na 100.000 stanovnika za period
od 1891. do 1901. u proseku je izgledao ovako: Francuska 32,2; Švajcarska
64,4; SAD 33,3; Engleska 2,6. u istim zemljama broj razvoda na 100.000
stanovnika iznosio je 1953.god.: Francuska 70; Švajcarska 90; SAD
246; Engleska 67.
3. Period stabilizacije demokratskog modela porodicnog ivota
Navedena poredjenja namecu pitanje: koji su uzroci doveli do nagle
afirmacije demokratske porodice u kapitalistickim zemljama, odnosno koji
su uzroci doveli do daljeg raspadanja patrijarhalnog modela porodice?
Uzroci ovoj pojavi ne mogu se traiti kao pre 100 i više godina,
u razornom dejstvu kapitalisticke privrede i ekonomskih zakona kapitalizma,
mada ovi cinioci i danas u ublaenom obliku uticu na porodicu. Objašnjenje
u prvom redu treba traiti u elementima socijalizacije kapitalistickog
društva i u preobraajima u visoko razvijenoj kapitalistickoj
dravi ovog perioda.
Pod uticajem borbe radnicke klase, vremenom je došlo do znacajnih
promena u unutrašnjim društvenim odnosima u visokorazvijenim
kapitalistickim zemljama. Koncetracija i centralizacija kapitala dovode
do prikupljanja velikog broja sitnih kapitala u vrlo mali broj ruku, što
dalje ima za posledicu prerastanje ovih u dravni kapital. Privatne
kapitaliste zamenjuju cinovnici (tzv.„društvena administracija“),
a sam kapitalist se sve više odvaja od neposrednog rukovodenja. Veliki
industrijski giganti i uopšte citava kapitalisticka proizvodnja padaju
sve više pod kontrolu drave. Progresivnim oporezivanjem, koje
se krece i do 95% od profita, nacionalizacijom pojedinih privrednih grana
gde privatni kapital ne moe maksimalno da koristi privredne izvore,
kapitalisticka drava sve više preuzima kontrolu nad proizvodnjom
i raspodelom nacionalnog dohotka. Pored ostalih funkcija drava šezdesetih
pocinje da preuzima funkciju organizovane zaštite svih društvenih
slojeva. Pored ove funkcije ona preuzima na sebe i funkcije koje je ranije
vršila porodica: prosvetnu, zdravstvenu, pedagošku, funkciju
profesionalnog i strucnog osposobljavanja, funkciju zabave i razonode
i dr. To je jedan vid preobraaja visoko razvijenih kapitalistickih
zemalja.
Drugi vid je u opštem porastu ivotnog standarda u visoko razvijenim
kapitalistickim zemljama. Period teškog poloaja radnicke klase
je u izvesnom smislu prevaziden. Brak nije više, bar u nacelu, tragicno
neophodna veza. Bracni i porodicni individualizam dobija znatno šire
razmere. Ekonomska, socijalna i pravna hijerarhija u porodici ustupa mesto
egalizaciji prava i obaveza, atmosferi sporazumevanja i dogovaranja. Ekonomski
standard porodice je znatno poboljšan u odnosu na raniji period.
Drava preuzima delimicno na sebe zaštitu neobezbedenog bracnog
druga; ona preuzima ponegde brigu o deci gotovo od njihovog rodenja putem
razvijene medicinske, zdravstvene, pedagoške, socijalne i drugih
slubi. Porodica više nema onu svestranu ulogu u podizanju,
vaspitanju i izdravanju dece. Sistem socijalnih ustanova obezbeduje
prijem i izdravanje dece u slucaju razvoda roditelja. ena
je vremenom (ali ne u svim kapitalistickim zemljama) stekla pravo da za
jednak rad dobije jednaku nagradu. Njena ekonomska emancipacija u vecini
kapitalistickih zemalja postaje postepeno stvarnost. Svi ovi faktori doveli
su u savremenom kapitalistickom društvu do stabilizacije i afirmacije
novog tipa porodice, demokratske, egalitarne, supruanske porodice.
Ona nije više samo „industrijska“ vec i demokratska,
jer se nisu promenili samo materijalna osnova i njena struktura vec i
ideologija, moral, pravo, koji ovoj porodici daju novu sadrinu.
III. Funkcije savremene porodice
1. Biološko - seksualna i emotivna funkcija
porodice
Funkcija zadovoljenja polnog nagona dobija svoj napotpuniji izraz
upravo u savremenoj porodici. U ovoj porodici ova se funkcija potpuno
izdvaja od reproduktivne. Osnovni cilj braka cesto nisu deca, vec zadovoljenje
najintimnijih elja oba suprunika. Evolucija porodicne grupe
u bracnu dovela je do dubokog preobraaja porodicnih i bracnih osecanja.
Porodica se ne zasniva bilo sa kojim licem, vec sa onim koje je celjeno
i koje moe da ispuni ivot radostima. Nikakvog udela nemaju,
po pravilu, roditelji ili neki blii srodnici u izboru bracnog druga.
Licnosti u braku dobijaju punu individualnost. Nije dovoljna i potrebna
bilo koja ena, i obrnuto, vec odredjena, nezamenljiva, ena
sui generis.Cesto intimnosti ne pocinju tek sa zakljucenjem braka. Sadrina
odnosa u ovoj porodici ne moe da se svede samo na zadovoljenje polnog
nagona, ona je mnogo punija i sadrajnija, ljubav bracnih drugova
predstavlja podlogu njihove polne intimnosti. Brak se zakljucuje, po pravilu,
iz ljubavi i na njoj se odrava. Prestanak ljubavi cesto dovodi do
raspada porodice.
Emotivna funkcija ukazuje i na izmenjen odnos roditelja, a posebno
oca prema deci. Dete više nije sredstvo za produenje vrste
i za ocuvanje porodicne imovine. Ono postaje centar porodice. Neko je
tacno nazvao naš vek vekom deteta. Njemu se poklanja sva panja,
nad njim se neno bdi. Njegov znacaj raste utoliko više ukoliko
je manje dece u porodici. Sve cešci su slucajevi „jedinca“
nad kojim cela porodica strepi. Preterana ljubav porodice ima svoje negativne
posledice: deca kojima se posvecuje preterana panja postaju cesto
vremenom porodicni i društveni problem. I samo zakonodavstvo ogranicava
disciplinska prava oca odnosno roditelja prema deci. Suprunici bez
dece cesto se orjentišu na usvajanje tudje dece. Takodje se sve više
pribegava veštackom oplodjivanju. Porodica više nije primljena
odnosno nametnuta, vec slobodno izabrana. Sociolozi na Zapadu uveliko
podvlace znacaj i potrebu porodice u obavljanju emotivne funkcije. Tako,
jedan sociolog istice da majcin poljubac obavlja neophodnu društvenu
funkciju. Ljubav je neophodna za ivot kao i najfiniji vitamini (Sauvy).
Drugi još drasticnije ukazuje na ulogu porodice u normalnom razvitku
licnosti. Istice se da prva i najdublja ljubav koju dete prima i daje,
i koju nigde van porodice ne moe da oseti, jeste ljubav majke, oca
i drugih clanova porodice, i obrnuto. Ono je u toj sredini okrueno
takvom panjom kakvu nikada ne moe da oseti van porodice. Zato
se istice da je detetu potrebna porodica, a ne dete porodici.
Mnogobrojna ispitivanja su pokazala da dete odraslo u nekoj socijalnoj
ustanovi uvek zaostaje u opštem razvitku za decom odgajenom u normalnim
porodicnim uslovima. Medjutim, detetu nije potrebna bilo kakva porodica,
vec samo ona koja ce mu pruiti normalne uslove za razvitak. Obrnuto,
razrivena porodica, gde ne postoji potrebna ljubav, panja i poštovanje,
moe detetu priciniti nenadoknadivu štetu.
2. Reproduktivna funkcija
Savremena porodica se odlikuje relativno slabim natalitetom i mortalitetom.
Medjutim, smanjenje nataliteta nije dovelo do smanjenja, vec do sve snanijeg
povecanja stope priraštaja stanovništva. Ukupan broj stanovnika
nalazi se u stalnom porastu. Istina, geografska i nacionalna distribucija
tog stanovništva nije ravnomerna.
Do XVIII veka Zemlja je bila retko naseljena, pa je cenja za pojacanim
radjanjem bila opravdana, jer je na njoj bilo svega 728 miliona stanovnika,
a po proceni Statistickog ureda OUN za 1961, ukupan broj stanovnika na
Zemlji iznosio je 3 milijarde i 69 miliona, dok danas taj broj iznosi
preko 6 i po milijardi.
Dete zaista, postepeno iscezava kada su pocele da rastu obaveze školovanja
i troškovi školovanja. Deca ponekad nisu potrebna za licnu srecu.
Pošto dete u savremenim uslovima vrlo skupo staje, sve je veci broj
porodica bez dece ili sa jednim odnosno dvoje dece. elja za uivanjem
i „licnim ivotom“ nagoni mnoge suprunike na licni
egoizam ili na odlaganje racanja, na pojavu redovnih abortisa, što
cesto dovodi do kasnije biološke nesposobnosti ene za radjanje.
Teskobni i cesto nehigijenski stanovi ne daju dovoljno prostora za više
dece. Sem toga, sve due se odlae stupanje u brak, jer on sputava
slobodu i donosi sve vece obaveze. Ovome treba dodati i sve veci porast
skupoce koji je zapaen u svim visoko razvijenim zemljama u svetu.
Ova pojava u zapadnoevropskoj porodici moe se videti iz sledecih
primera: U Francuskoj je na 1000 sposobnih ena za udaju izmedju 15
i 49 godina, broj rodenja iznosio 1856-1865= 100, a 1926-1930= 62 rodjenja.
Zanimljivo je da je u istom periodu porastao broj zakljucenih brakova
sa 100 na 124. ovaj podatak pokazuje da raste broj brakova bez dece.
U Velikoj Britaniji Statistickim posmatranjem utvrdjeno je da od lica
koja su 1925.godine stupila u brak i cije su porodice „kompletne“
– 17% nemaju uopšte dece, a 25% ima samo jedno dete. Porodice
sa šestoro dece sasvim su izcezle, a porodice sa cetvoro i petoro
dece iznosile su 20%.
Posle drugog svetskog rata uocene su dve znacajne pojave koje,
moda, predstavljaju nove simptome novih procesa u porodici. Rec
je o porastu nataliteta u nekim zemljama Evrope i u SAD. Francuska, koja
je do poslednjeg rata bila na poslednjem mestu po natalitetu u Evropi,
šezdesetih je izbila na drugo mesto. U SAD je u poceku, paralelno
sa industrijalizacijom, zapaeno opadanje nataliteta (prosek 2-3
deteta). Dok je šezdesetih natalitet u znatnom porastu (prosecno
3-4 deteta).
3. Ekonomska funkcija
U savremenoj porodici došlo je do znacajnog preobraaja
ekonomske funkcije. Ova porodica nema sredstava za proizvodnju. Ponekad
samo, ona poseduje kucu za stanovanje i baštu. Ona zavisi iskljucivo
od plate i zarade van porodice. Ona više nije „zajednica
proizvodaca“, odnosno proizvodacka jedinica, kao patrijahalna
porodica, vec je gotovo iskljucivo potrošacka jedinica. Neki sociolozi
smatraju da je ona prestala da bude i „zajednica potrošaca“,
jer su suprunici cesto upuceni na obede van kuce, industrijalizacija
i mehanizacija kucnih usluga odvajaju enu od domacih poslova, a
rad van kuce upucuje oba suprunika na odvojene ivotne sredine,
a cesto i na odvojene porodicne budete, deca provode veci deo dana
u školi i školskim ustanovama, gde dobijaju jedan ili više
obroka i dr.
Prihodi porodice igraju znacajnu ulogu u njenoj stabilnosti. Tenja
porodice usmerena je ka porastu ivotnog stadarda i porodicnog budeta.
Nezaposlenost ili slabe plate dovode do razdora u porodici. Privredivanje
porodice nije naturalno, vec novcano, nije sezonsko, vec mesecno ili nedeljno.
Porodicni budeti se mesecno (ili nedeljno) planiraju, vodi se racuna
o prihodima i rashodima, nastoji se da se oni što ekonomicnije iskoriste.
Izvori prihoda poticu, po pravilu, iz redovnog radnog odnosa, ali se dopunski
izvori ostvaruju i van njega: honorarnim radom, ugovorom o delu, berzanskim
poslovima i na druge nacine. Štednja igraglavnu ulogu u stvaranju
osecanja porodicne sigurnosti. Visina prihoda porodice slui kao
merilo njene društvene vrednosti i njenog ugleda. U SAD je ovo rangiranje
izvršeno vrlo dosledno. Vodi se racuna o spoljnim obelejima
materijalnog stanja: izbor kuce u kojoj porodica stanuje, marka automobola,
izbor prodavnica u kojima se porodica snadbeva i dr.
Savremena porodica sve više se oslobada primitivno uredjenog i opremljenog
domacinstva. Vrši se mehanizacija poslova u domacinstvu, što
znatno skracuje radno vreme potrebno za obavljanje kucnih poslova. Sem
toga, vrši se podela rada izmedju svih clanova porodice bez obzira
na pol i uzrast. Mnoge funkcije porodice prenose na industriju: pripremanje
hrane, pripremanje zimnice, cišcenje, pranje, peglanje i dr. Išcezavanje
kucnih poslova ne dovodi samo do emancipacije ena, vec i dece, narucito
enske. Ideal porodice nije toliko imanje koliko kvalifikacija, znanje
i strucno obrazovanje. enska deca, kao i muška, sve više
tee ka sticanju kvalifikacija i obrazovanja. Sve više se podela
rada vrši i van porodice: ena, pa cak i deca dok ne odu iz
porodice, nalaze zaposlenje van porodice. Preteni deo ivota
provodi se van nje. Ostvarivanjem samostalnih prihoda, clanovi porodice
sticu vecu ekonomsku samostalnost. Deca takodje mogu imati svoju imovinu,
zaradenu ili na drugi nacin dobijenu, i njom raspolagati u granicama zakona.
U ovoj porodici menja se strukturapotrošnje. Dok se u patrijahalnoj
porodici izdaci za ishranu smatraju najvanijim elementom potrošnje,
ovde se odnos znatno menja. Sa porastom prihoda rastu drugi porodicni
izdaci.to ne znaci da je ishrana sada slabija, vec da prihodi porodice
omogucuju orjentaciju i na druge raznovrsne potrebe. Istina, izdaci na
ishranu zavise od prihoda porodice, ali su oni po pravilu nii od
polovine ukupnih mesecnih il nedeljnih prihoda. Od drugih potreba, najveci
su izdaci na stan i odravanje stana. Uzrok ovome treba traiti
u teškim stambenim prilikama, što dovodi do visokih zakupnina,
koji se krecu i do trecine prihoda porodice, a ponekad i više. Nabavka
nameštaja i pokucanstva, kao i mehanizacija domacinstva (friider,
bojler i dr.), predstavlja vaan izdatak porodice. Narucito je karakteristicna
elja savremene porodice za vodenjem udobnog porodicnog ivota
i modernim uredenjem stana. Znatni su i komunalni troškovi, kao i
oni koji su vezani za kucnu udobnost: osvetljenje, grejanje, telefon i
dr. Ovde spadaju troškovi za odravanje licne i stambene higijene,
kao i za licne potrebe: odeca, obuca. Na ove poslednje cesto se troše
nesrazmerno velika sredstva, narucito za zadovoljenje enskih clanova
za garderobom. Rastu i kulturne potrebe porodice: štampa, knjige,
strucna literatura, muzicki instrumenti, radio, televizor, umetnicke slike,
pozorište i dr. Takodje rastu izdaci za rekreaciju, zabavu i razonodu:
za godišnji odmor, vikende, izlete, posete lokalima, sporstskim priredbama,
kupovinu spostrskih rekvizita. Potrebe dece su takodje u porastu: decje
igracke, knjige, instrumenti i dr. Najzad, imucnije porodice troše
znatna sredstva za nabavku i odravanje predmeta luksuza: automobila,
vikend-kucica, vila, za kupovinu nakita i sl.
Sigurno je da postoje razlike u standardu izmedju pojedinih porodica, a
narucito izmedju radnickih i slubenickih. U celini, stabilnost savremene
porodice zavisi od ekonomske i politicke stabilnosti kapitalistickog društva.
U tom smislu se, pored ostalog, porodica socijalizuje (postaje zavisna
od društva kao celine), i upravo radi toga drava mora da joj
obezbedi izvesne garancije za njenu stabilnost: pomoc u slucaju nezaposlenosti,
porodicne dodatke, zdrastvenu zaštitu u slucaju bolesti, penzijsko
osiguranje u slucaju starosti i dr. Odavno se proucavaju i potrebe porodice,
tj. njeni prihodi i rashodi, zatim porodicni stanovi, kao i sve ostale
potrebe, te se na osnovu toga odreduje politika drave prema porodici.
4. Funkcija pruanja zaštite
U savremenom kapitalistickom društvu ova funkcija porodice sve više
išcezava, ali ne potpuno. Sigurno je da svi oblici porodicne zaštite
još dugo nece nestati. To su u prvom redu:
a) biološka, prirodna zaštita (podizanje, negovanje i cuvanje
dece)
b) moralna zaštita (pomaganje, porodicna solidarnost i podrška)
c) pravna zaštita (zastupanja)
d) ekonomska zaštita (izdravanje i nasledivanje).
Porodica je još uvek pozvana da pre drave prui zaštitu
svojim clanovima. Medjutim, sve više prava dobija drava upravo
u ovoj oblasti. Sve više su porodice upucene na traenje ove
zaštite. Savremeno kapitalisticko društvo obezbeduje visoku
lestvicu zašticenosti pojedinca, pa i porodice (u kasnijoj fazi razvitka
kapitalizma).
Medjutim, vrlo dugo u buroaskim zemljama nije postojala jasna koncepcija
o principima zaštite porodice. Preduzete mere nisu uvek išle
za tim da štite porodicnu grupu kao celinu, vec pojedinca. To je
dovelo, po recima poznatog francuskog naucnika Pola Dirana, do rašclanavanja
porodice „izvan okvira braka i srodstva“. Stoga su
mnogi pisci poceli da postavljaju pitanja:
a) Koja je osnovna koncepcija porodice danas i da li brak treba da bude
i dalje osnova ljudskih odnosa- (Rouast)
b) Koju alternativu treba izabrati od dve mogucnosti: ekonomsku zaštitu
porodice ili ekonomsku zaštitu licnosti- (Ansel)
Sve do tridesetih, kapitalisticke drave su pridavale manji znacaj
zaštiti porodice kao celine nego zaštiti pojedinih njenih clanova.
U Francuskoj je u oci drugog svetskog rata donet Kodeks o porodici, koji
je formulisao osnovna socijalna pravila porodice:
1. pravo na porodicni dodatak,
2. dodatak u slucaju da je samo jedan clan porodice zaposlen,
3. dodatak na rodenje deteta,
4. dodatak na materinstvo (uveden 1948.godine).
Predvidjene su i druge prestacije za posebne slucajeve, ili posebna kategorija
lica, kao i niz drugih mera upravljenih ka jacanju porodice. One su, kao
što smo videli, dovele do povecanja nataliteta u Francuskoj posle
drugog svetskog rata.
5. Vaspitna i obrazovna funkcija
Vaspitna funkcija u savremenoj porodici podeljena je izmedju porodice
i drave. Još uvek je veliki znacaj porodice u vaspitanju
dece. Deca od roditelja ne primaju samo ljuba i nenost, vec i pogled
na svet, nacin ivota i odnos prema društvu. Pored ostalih,
roditelji imaju i ulogu vaspitaca i disciplinskog starešine. Oni
tee da se njihova deca ponašaju po normama koje su oni usvojili.
Ako deca tako postupaju, kae se da su odnosi u porodici harmonicni
i da je porodica uravnoteena. Pogotovu ce tako biti ako se i svi
ostali clanovi porodice tako ponašaju. Medjutim, dogada se da se
svi clanovi porodice, a posebno roditelji i deca, ne pridravaju
istih moralnih normi. U tom slucaju porodicni sistem nije dobro integrisan
i dolazi do ponašanja pojedinih clanova porodice koje je suprotno
ocekivanom. Ovo ponašanje moe se pretvoriti u devijatno, ili
cak u delikventno ponašanje. Ako dode do ovakvog stanja, porodica
nije ispunila ocekivanu ulogu vaspitaca. Medjutim, moe se dogoditi
da ponašanje roditelja odstupa od društvenih normi, tj.da je
ono devijantno ili delikventno. Takva porodica ne moe da igra uspešno
ulogu vaspitaca i neophodna je veca intervencija drave radi zaštite
interesa dece. Kae se da u tom slušaju ošekivanja dece
u odnosu na roditelje (ili samo jednog) nisu ispunjena, što dovodi
takodje do poremecenosti u porodici.
Uopšte, vaspitanje koje dobijaju deca u savremenom društvu podeljeno
je izmedju porodice i društva. I na ovoj relaciji moguce su divergentne
uloge. Porodicno vaspitanje moe biti konzervativnije i naprednije
od društvenog, i obrnuto. To moe, takodje, dovesti do devijacija,
pa i do delikvetnog ponašanja ako se dete ne snade u dvostrukom poloaju.
U svakom slucaju, taj dualizam ostavlja duboke tragove u njegovoj duši.
Posle drugog svetskog rata raste delikvencija omladine u celom svetu,
pa se ona cak opaa i u socijalistickim zemljama (siledije,
huligani, tinejderi i dr.). ona je, pored navedenog, posledica gubljenja
perspektive u ivotu ili lošeg uticaja nekih oblika društvenog
vaspitanja (filmovi, kriminalni romani i dr.). zapaa se i kompleks
manje vrednosti kod dece imucnijih roditelja i visokih strucnjaka. Najzad,
kod radnicke omladine u kapitalizmu postoji cesto nesvesna tenja
da se „preskoci“ društveni poloaj i pobegne u „više
klase“. To se, na primer, moe videti iz podataka o vrstama
krivicnih dela maloletnika u SAD. U ovoj zemlji najveci broj dece izveden
je pred sudove zbog kraca automobila, provala i silovanja. Na svakih 1000
dece, u 1958.godini, 23,5 izvedeno je pred sudove.
Savremena porodica nema, po pravilu, nikakvog uticaja na pruanje
obrazovanja svojim clanovima. Obrazovanje se stice u školama: od
najniih do najviših. U kapitalizmu škole mogu biti dravne
i privatne. Ove druge su ili svetovne ili verske, dok je danas u svim
oblastima. Osnovno obrazovanje je besplatno, dok se više i visoko
obrazovanje placa. Zato su škole, i pored jednakih formalnih uslova,
u kapitalizmu dostupne samo deci bogatih roditelja. Stipendijama se omogucuje
školovanje i narušito obdarenoj siromašnoj deci. Najimucniji
gradani obicno šalju svoju decu u posebne kolede (SAD) ili
specijalne visoko obrazovne ustanove (Francuska), gde ona dobijaju sistematsko
obrazovanje. Dok u današnje vreme se prua mogucnost vanrednog
školovanja i odraslim licima u vecernjim školama, na posebnim
tecajevima, i drugim slišnim nacinima. Narucito je karakteristicna
tenja clanova savremene porodice da steknu što šire obrazovanje
odnosno što vece strucne kvalifikacije.
Zakljucak
Porodica je predmet proucavanja mnogih naucnika. Pa po osnovu toga postoje
mnogobrojne definicije o porodici. Porodica je jedna od najstarijih društvenih
grupa. Porodica je tesno povezana sa brakom, srodstvom i domacinstvom,
ali se ne moe poistovetiti sa njima.
U vecini zemalja dešavaju se znatne promene pa i u tradicionalnom
obliku porodice koji je bio poznat na našem tlu kao porodicna zadruga,
ciji je broj veoma mali,a preciznih podataka nema za poslednje decenije
20 veka. Junoslovenska porodicna zadruga je poznata u citavom naucnom
svetu jer se kao oblik velike nedeljive porodice kroz koji su prošli
svi indoevropski, mnogi africki i americki narodi, zadrala iz dosta
daleke prošlosti do naših dana.
Na našem prostoru porodicna zadruga je oblik patrijahalne porodice
sa ponekim specificnim karakteristikama u odnosu na opšta svojstva
ovog tipa porodice. Ona je najcešci tip u seoskoj zajednici tokom
19 veka. U porodicnoj zadruzi ive tri, a ponekad i više generacija,
što znaci da ona objedinjava više malih porodica. Nosilac porodicne
svojine je zadruga, a starešina zadruge ne mora biti najstariji clan,
vec onaj koga izaberu ostali clanovi. Ipak u njoj vlada hijerarhijsko
ustrojstvo, a ene imaju manje prava nego muškarci. Uloga ene
se svodi na radjanje i podizanje dece i poslove u domacinstvu. Tek sa
radjanjem sinova poloaj ene postaje sigurniji, jer se na taj
nacin vezuju krvnim srodstvom sa grupom koju produava. Posle drugog
svetkog rata dolazi do nestanka poridicnih zadruga, osim malog broja izuzetaka,
smatra se da postoje danas kod Albanaca koji ive na Kosovu i Metohiji.
One imaju zajednickog domacina, ne vrši se deoba zemljišta,
zaradjeni novac se cuva na jednom mestu.
Opšta obeleja patrijahalne porodice na našem podrucju
pociva na privatnoj svojini i cvrstom srodnickom strukturom. U ovakvoj
porodici dominacija muškaraca nad enom i starijeg nad mladima
je potpuno prirodna. Brak se zasniva na osnovu slobodnog izbora i dublje
emotivne vezanosti buducih suprunika, vec putem dogovora starešina
porodice, pri cemu veliku ulogu igraju imovinsko – materijalni interesi
porodice. Osnovni cilj braka je produenje loze, pa se ova porodica
odlukuje velikim brojem dece. Ovde vlada formalna monogamija, vernost
se zahteva samo od ena, dok muškarac ima vece seksualne slobode,
kako pre braka tako i u njemu. Kod ovog tipa porodice pojedinac fakticki
ne moe sam da opstane, pa su ovde izraene i njene ekonomske
funkcije, jednako kao i porodicna i srodnicka solidarnost.
Savremena ili demokratska porodica je nastala u periodu nastanka kapitalizma.
Nastala je na talasima industrijske revolucije i njenih posledica: industrijalizacije,
urbanizacije i opšteg tehnickog progresa. Pošto njen nastanak
je vezan sa nastankom radnicke klase i inteligencije mnogi ovu porodicu
nazivaju još i radnicko-slubenicka porodica.
Jedan od osnovnih obeleja demokratske porodice je pre svega ekonomsko
obeleje. Sociološko obeleje se ogleda u vecoj dinamicnosti,
mobilnosti i otvorenosti porodice. Zbog velike pokretljivosti ovu porodicu
još i zovu „porodica na tockovima“. Moralno obeleje
oznacava izmenu celokupnog sistema vrednosti. Prevazilaze se razlike neravnopravnosti,
nametnuti autoritet, dominacija, vladavina muškaraca. Uspostavljaju
se odnosi ravnopravnosti, poštovanja, ljubavi. Izmedju clanova porodice
trebalo bi da vladaju odnosi ravnopravnosti, poštovanja i duboke
emotivne vezanosti, mada to u praksi cesto nije tako. U ovom tipu porodice
seksualne funkcije se odvajaju od reproduktivnih, broj dece se radikalno
smanjuje, krug srodnika se suava a srodnicke veze slabe, vaspitne
funkcije se jednim delom prenose na širu društvenu zajednicu
( vrtice, škole), a ekonomske funkcije se uglavnom svode na zajednicku
potrošnju. Kod izbora bracnog druga izbor je slobodan a ne nametnut.
Vrši se na osnovu ljubavi a ne na osnovu odredenih interesa. Menja
se i odnos društva prema eni i deci. ena se zapošljava
izvan porodice i napušta polako ulogu domacice. To je bitna predpostavka
njene emancipacije i povecava njen ugled u porodici i društvu. Po
meri toga stice i sve vecu ravnopravnost sa muškarcem. Pravno obeleje
podrazumeva zakonsku, pa cak i ustavnu zaštitu porodice. Skoro da
nema zemlje danas u svetu koja nije porodicu i ustavno zaštitila.
Posebna briga je iskazana za najosetljivije kategorije: deca, zaposlene
ene, invalidi, bolesni, stari.
Kod ovakvog tipa porodice zapaa se velika otudenost pojedinaca u
krugu porodice, koja se prenosi na društvenu zajednicu. U velikoj
meri dolazi do zlostavljanja, zanemarivanja i posvecivanja sve manje panje
deci, te se na taj nacin javlja veliki broj maloletnicke delikvencije.
Kako su roditelji przaposleni usled teške ekonomske situacije, deca
su najcešce prepuštena sama sebi a uloge vaspitaca ne mogu da
nadomeste ljubav, panju i brigu koju deca ele od svojih roditelja.
Usled loše ekonomske situacije dolazi i do krize u moralu porodice,
pa se cesto susrecemo sa zlostavljanjem u porodici, kako suprunika
tako i dece. Veliku ulogu za rešavanje tih porodicnih problema je
preuzela društvena zajednica.
Literatura
1. Dr D. Kokovic, Dr M. Tripkovic, Dr M. Mitrovic, „Sociologija“,
Novi Sad, 1993.god.
2. Dr Momcilo Stojakovic i Milijana Stojakovic , „Covek i društvo“,
Vranje, 2005.god.
3. Dr Vera Matic , „Sociologija“, Beograd, 2005.god.
4. Dr Andelka Milic, „radjanje moderne porodice“, Beograd,
1988.god.
5. Dr Zagorka Golubovic, „Porodica kao ljudska zajednica“,
Zagreb, 1981.god.
6. Dr Marko Mladenovic, „Uvod u sociologiju porodice“, Univerzitet
u Beogradu, Beograd, 1969.god.
7. Dr Vlajko Petkovic, „Sociologija“, Visoka Poslovna Škola,
Cacak, 2008.god.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|