|
Politika Detanta i novi svetski poredak
Šta je Novi svetski poredak?
Vecina
ljudi je cula nešto o Novom
svetskom poretku. Neki su cak procitali citave knjige o tome. Ali
malo ljudi koje ja srecem, mogu saeto da objasne šta je to.
Cesto nailazim na ljude koji koriste termin "Novi svetski poredak"
ali ne mogu da objasne šta je to. Ako ih upitate da objasne obicno
pocnu da zamuckuju, "to je...hm...znate...ah...zar nije to nešto
što je dobro zapocelo a ispalo loše?"
Pa, na neki nacin jeste. Kao na primer Hitlerov Treci Rajh. On je takode
obecavao da ce doneti Novi svetski poredak. Bukvalno tako. Ako sumnjate,
samo proverite neke od postera po Beogradu (1941). A Hitlerov Novi svetski
poredak je takodje dobro zapoceo - za podjarmljeni nemacki narod, koji
je gladovao i bio ponien od strane pobednickih i arogantnih saveznika
iz Prvog svetskog rata. Ali se loše završio, i za nemacki narod
i za milione drugih ljudi širom sveta.
Boljševici su takode pokušali da izgrade svoju verziju "Novog
svetskog poretka," koji je globalno reklamiran kao Komunisticka internacionala,
i koristili su slogane kao što su "proleteri celog sveta - ujedinite
se".
Ali traganje za "novim svetskim poretkom" datira mnogo pre Hitlera,
Lenjina ili Staljina. U stvari, ide cak toliko unazad u prošlost
koliko i covekova ambicija da vlada ivotom drugog coveka. Nikolo
Makijaveli, na primer, napisao je u svojoj knjizi "Princ" :
"Nista nije tee isplanirati, ništa nije problematicno
što se tice uspeha, niti opasnije da se kontroliše, od kreiranja
novog poretka stvari."
Ali svetski vladari u usponu, gladni moci - pocev od Dingis Kana,
preko Atile Hunskog, Napoleona - retko obracaju panju na reci mudrosti,
i ne trude se da nauce nešto iz istorije. Oni je umesto toga ponavljaju.
Obicno na svoju štetu. Zbog cega svaka varijanta "novog svetskog
poretka" ima tendenciju da se na kraju raspadne i neminovno završava
u korpi za smece istorije.
Zato Novi svetski poredak (NWO) 1990-ih nije ništa više nego
najnovija marketinška maska koja
koristi pozitivne reci da zamaskira zle planove zapadnih arhitekata novog
svetskog poretka. Reci "Novi svetski poredak" prvi put je izgovorio
u savremenom kontekstu americki predsednik Dord Buš 1990.godine,
kada je likovao zbog navodne pobede Zapada u Hladnom ratu sa Sovjetskim
Savezom. Njegove reci su nudile nadu ("novu") u bolji ivot
("svet") koji je pred nama; ivot koji bi se zasnivao na
(zakonu i) "redu/poretku," a ne na sirovoj primeni sile, koju
je "Banda sa Istocne strane", iz Kremlja, koristila u svojim
sferama uticaja i kontrole.
Umesto toga, poslednje izdanje Novog svetskog poretka dalo je istu staru
"diplomatiju oruja" koju su koristili i Sovjeti, s tim
što se sada koriste veca oruja i više diplomatije da se
maskira grabljenje vlasti Bande sa Zapadne strane.
Novi svetski poredak ili novi totalitarizam
Na samom kraju dvadesetog veka i na pragu novog milenijuma svet je zbunjen
i zabrinut zbog onoga što se dogada na svim meridijanima naše
planete. lako je ceo vek koji ostaje za nama bio ispunjen sukobima naroda,
mrnjom, masovnim stradanjima, egzodusima, gladu, ali i tehnološkim
napretkom, kulturnim i društvenim preobrajima naroda i zemalja
- poslednjih decenija, u vreme kada su ljudi i narodi ocekivali više
blagostanja, pravde i slobodnog ivota za sve, doslo je do novih
snanih tektonskih poremecaja cija erupcija izaziva mnoge nedoumice
i pitanja: kuda svet ide, da li se nalazimo na pragu nove civilizacije
i kakve, kakva je buducnost naroda i novih generacija koje, dolaze, kakvo
breme nosi vreme koje dolazi, da li je svet krenuo novim putevima progresa,
blagostanja i jednakosti ili se ponovo suocava sa starim opasnostima zavijenim
u novo ruho: sa nasiljem, vladavinom sile, uništavanjem tradicije,
kulture i svih vrednosti jednih, i dominacije, narnetanja vrednosti drugih
naroda, unisonošcu, i konacno, da li se stvara jedna nova, bezbojna
i silovana civilizacija, da li se rada novi totalitarizam pod firmom novog
svetskog poretka u ime koga je i srušen jedan sistem ciji su dometi
bili manji od dometa ovoga koji nastupa.
Ova tema nema ni mogucnosti ni ambicije da nudi odgovore na ova pitanja;
to ce biti u mogucnosti da ucini vreme koje dolazi. Ovde ce moci da se
nade neki element za razmišljanje o prošlom i sadašnjem
vremenu i da sa zebnjom ocekuje novo doba koje nastupa. U tom kontekstu
vano mesto u knjizi imaju naše bivše i naša sadašnja
dravna zajednica naroda koji ive na ovom prostoru i njihova
neizvesna sudbina pred kojom su se našli kao "slamka medju vihorove".
Poreklo ideje i istorijat svetskog poretka
Ideja o svetskom poretku ima duboke korene u istoriji osvajanja zemalja
i potcinjavanja naroda od strane mocnih i velikih sila. Tom idejom zanosili
su se u dalekoj i blioj prošlosti kao i u današnje vreme
rnnogi carevi, diktatori, dravnici i vojskovode cije su ambicije
bile da što veci deo sveta i po mogucnosti sve zemaljske prostore
osvoje, da narode na tim prostorima ucine robovima, jeftinom radnom snagom
ili poslušnim gradanima njihovih imperija. San da vladaju svetom
pokretao je vojne pljackaške horde, kolonijalne vojske i emisare,
i druge oruane sile i armade koje su vekovima harale svetom i narodima
donosile zlo i patnju, nadajuci se da ce ih pokoriti, uništiti, asimilirati,
prevesti ih u tudu veru da bi poslušno sluili jednom narodu
i jednom gospodaru. Oni su u tome uspevali na due ili krace vreme
ali su, kako istorija pokazuje, ipak propadali i nestajali, mada su njihove
ideje preivele vekove. Takvu su sudbinu doiveli rimski i persijski
carevi, Aleksandar Makedonski,
Dingis Kan i Napoleon, i kolonijalni osvajaci Afrike i Azije, i
Hitler, tako je završila ideja Petra Velikog i Staljinova nada da
ce pobediti njegov "model sveta".
Zamisao o uredenju sveta po pravilima utvrdenim od strane neke društvene
elite okupljene u tajnim i misticnim organizacijama, prisutna je vec više
od dva veka. To je, u stvari, preteca ideja mondijalista o svetskorn poretku
kojim bi upravljala jedna "svetska vlada" izabrana ne od naroda,
vec od grupa privatnih licnosti koje raspolau ekonomskom, intelektualnom,
politickom ili nekom drugom vrstom moci.
U istraivanju korena mondijalizma i ideja o svetskom poretku u kome
ce vladati zakoni elite, svi putevi vode ka svetskoj masoneriji i organizaciji
iluminata kao njenoj produenoj ruci. Iluminati su tajni satanski
red koji je osnovao istaknuti mason Adam Vajshoupt 1. maja 1776. godine
u Ingolštatu u Bavarskoj. Ova organizacija, kako navodi Geri Ka,
bila je produena ruka visoke prosvetljene (ilumanizovane) masonerije
i postojala je kao specijalni red unutar reda. Njena delatnost bila je
tesno povezana sa mocnom francuskom masonskom lozom Grand Orijent. Cilj
iluminata bio je da "izvršavaju planove visoke masonerije u
uspostavljanju novog svetskog poretka" putem stvaranja uporišta
u kljucnim krugovima evropskih vlada u kojima je krojena politika i kroz
nastojanje da se utice na odluke evropskih lidera iznutra, sa tih savetodavnih
poloaja".
Metu iluminata predstavljali su predstavnici vlada na koje je trebalo
uticati. Govoreci o njima, osnivac iluminata Vajshaupt je, kako je pisao
Won Robinson jos davne 1798. godine, rekao: "Stoga je naša
dunost da ih okruimo njihovim (iluminatskim) clanovima. Moramo
dati sve od sebe, govorio je on, da omogucimo postavljanje iluminata na
sve vane dravne poloaje. Pomocu toga plana, mi cemo
upravljati celim covecanstvom..."
Iluministicka masonerija "uvela
je u igru" ideju i termin novi svetski poredak još od Vajshauptovog
vremena da bi oznacila dolazecu svetsku vladu "preko koje ce kada
bude uspostavljena, zavladati "Antihrist". Kako piše Geri
Ka, ova poruka predstavlja tajni simbol masona koji je postao zvanicno
nalicje Velikog pecata SAD još 1782. godine. Javnost to nije znala
niti je taj simbol dešifrovala citavih 150 godina kada se on pojavio
na poledini od jednog dolara za vreme vladavine Franklina Ruzvelta pocetkom
30-ih godina ovoga veka. Predsednik Ruzvelt je inace bio mason 33 stepena.
Taj masonski simbol sastoji se od piramide sa svevidecim okom Ozirisa
ili Beala iznad nje. Ispod piramide je napisano: "Novus ordo Seclorum",
što na latinskom znaci "Novi poredak veka", odnosno "Novi
svetski poredak".
Visoka masonerija je preko granskih loa Grand Orijent u 18. i 19,
veku nastojala da ostvaruje svoje planove za uspostavljanje novog svetskog
poretka. Iluministicka masonerija je delovala u 18. i 19. veku preko raznih
organizacija i licnosti. Prvo njeno znacajnije delovanje bilo je podsticanje
Francuske revolucije preko jakobinskog društva i Napoleona Bonaparte
koji je "bio njihov ccovek". Kako tvrdi Geri Ka, iluministicka
masonerija je dobijala pomoc od Voltera, Robespjera, Dantona koji su bili
istaknuti masoni. Deo novca iz Amerike išao je evropskim iluministima,
a kasnije za finansiranje Saveta za inostrane odnose (SIO).
Jedan od Ijudi koji je uocio opasnosti od iluministicke masonerije i njenih
aktivnosti bio je Dord Vašington. On je još 1798.
godine upozorio americki narod na opasnost od uticaja "subverzivnih
sila i stranih uticaja". Ovakvim i slicnim izjavama i prakticnom
politikom nosilaca vlasti u Sjedinjenim Dravama, ova zemlja se skoro
citava dva veka nalazila u zoni samoizolacije i bez znacajnijeg uticaja
na svetske poslove. Ali, uprkos tome u Americi je sve više vršen
prodor mondijalistickih tendencija koje su u Evropi imale glavno uporiste
u organizacijama izraslim na strategiji iluministicke masonerije. Pod
tim uticajima nikle su i ideje posle Prvog svetskog rata o osnivanju Društva
naroda. Na stvaranju ove mondijalisticke organizacije aktivno je radio
americki pukovnik Edvard Mandel Hans, poznati agent kartela Rotšild-Varburg-Rokfeler,
i kasnije savetnik americkog predsednika Vilsona. Društvo naroda
je finansirano Rokfelerovim novcem i trebalo je da "poslui
kao prvi korak u stvaranju svetske vlade".
Sjedinjene Drave, medjutim, nisu nikada ušle a Društvo
naroda jer su se osnovne snage politicke i društvene moci opirale
globalizaciji sveta.
Slicnosti Hitlerovog projekta i novog poretka
u EU
Iako su bili veliki protivnici i progonitelji Jevreja i svetske masonerije,
Hitler i njegovi nacisticki vizionari uredenja Evrope i sveta. "veoma
aktivno su radili na izradi i prakticnom sprovodenju projekta" o
ujedinjenju Evrope pod nemackom cizmom. Evropi i svetu je isuviše
dobro poznato kako su Hitler i njegovi saveznici zamišljali nacisticku,
prosvecenu i procišcenu" Evropu i još neke delove naše
planete. medjutim, vredna su panje zapaanja pojedinih analiticara
kao što je, na primer, britanski autor Rodni Etkinson koji se u svojoj
studiji "Zacarani Evropski krug"` bavio problemima prošlih
i sadašnjih evropskih integracija. Opiruci se snano postojecim
planovima ujedinjavanja evropskih drava pod dominaciju Nemacke i
njenog francuskog saveznika, Etkinson upozorava na opasnost od nestanka
nacionalnog suvereniteta, identiteta, samosvojnosti i takvih zemalja sa
takvom tradicijom kakvu ima i njegova zemlja.
Posebno su interesantna zapaanja Etkinsona o planovima integracije
savremene Evrope na nekim principima na kojima se zasnivao Hitlerov plan
"za federalno uredenje Evrope" o kome se govori u jednom zvanicnom
nemackom dokumentu. Taj plan je, prema Etkinsonu, zasnovan na uredenju
Nemacke iz 1914. godine i njime se predvidaju razliciti stepeni povezivanja
evropskih drava i Rajha. Prema tom planu:
- Ceska, Slovacka i Poljska postale bi protektorati, tj. delovi nemackog
ekonomskog sistema,
- zatim, tzv. konfederativne ili "zavisne" zemlje: Litvanija,
Letonija, Estonija, Slovenija, Hrvatska i Srbija, sa kojima bi Rajh sklopio
sporazume o kretanju stanovništva,
- grupa saveznickih zemalja: Finska, Grcka, Belorusija i Ukrajina koje
bi sa Rajhom bile povezane sporazurnima o vojnoj i trgovinskoj saradnji,
- sve pomenute zemlje, ukljucujuci jos i Švedsku, Dansku, Švajcarsku
i Italiju - sacinjavale bi Evropsku uniju.
To je bila nemacka vizija Evrope kao "skupa koncentricnih krugova"
od pre skoro 60 godina. Po nacistickom shvatanju nacionalnog suvereniteta,
kae Etkinson, dravama bi vladale marionete ill diktatori kao
u Španiji i Italiji. Iznoseci delove ovog Hitlerovog projekta Etkinson
nalazi slicnosti sa planovima ujedinjenja današnje Evrope. On tvrdi
da projekat savremene "evropske super drave" sadri
11 nacela prenetih iz "Hitlerovog plana iz 1943. godine.
Kao oštar kriticar zapadno-evropskih integracija u kojima vidi zapostavljenu,
staviše ponienu i u istorijskom smislu prikracenu velicinu
i tradiciju Velike Britanije, Etkinson kaze:
"Mondijalisticko seme koje je Hitleru toliko olakšalo posao,
danas se sprovodi a delo, cesto pod plaštom starih klišea kao
što su "evropska integracija", "novi svetski poredak",
"medjunarodna solidarnost". Tcško da se moe naci aspekt
Evropske unije, istice Etkinson, koji 1942. godine nije bio zacrtan od
strane nacista, i teško da je moguce naci nacisticku optubu
na racun slobodne trgovine i anglosaksonskog" sistema, koji se danas,
doduše, sotto voce, ne ponavlja u Briselu, Bonu i Parizu.
U svojoj studiji "Zacarani evropski krug" Etkinson veoma oštro
i precizno izraava kriticke stavove onog dela savremenog britanskog
društva koje se odlucno protivi potcinjavanju Velike Britanije i
minorizaciji njene uloge u Evropi i svetu, kritikujuci nemilosrdno britanske
"evropejce" i "nemacko-francusku spregu" u Evropskoj
Uniji. "Dok god nemacki i francuski politicari, kaze Etkinson, a
rukama dre uzde Evropske unije:, oni se zalau za jacanje nadnacionalnih
i globalnih struktura moci. Onog momenta kada im se one istrgnu iz ruke
zahvaljujuci nacionalnim aspiracijama, demokratskim odgovornostima i slobodnoj
trgovini, oni se vracaju agresivnom n nacionalizmu koji
Karakteriše njihovu istoriju,i koji ce karakterisati novu superdravu
zvanu Evropa.
Suština doktrine i praksa novog svetskog poretka
Završetkom Drugog svetskog rata pokopane su nade svetskih mocnika
da se svet moe osvojiti silom oruja, kako su to neki u prošlosti
pokušavali. Ta saznanja i novo vreme doneli su nova razmišljanja
o tome kako realizovati staru ideju o osvajanju sveta, o dominaciji i
hegemoniji na svetskim prostorima, kako od sveta stvoriti jednosmernu
ulicu kojom ce se kretati svi narodi sveta. Fizickim nestankom poslednjeg
diktatora koji je bio na putu da osvoji Stari kontinent i da krene u prekomorske
zemlje - Hitlera, nestala je i velika ratna vojna alijansa Istoka i Zapada
stvorena radi odbrane covecanstva od zajednicke opasnosti od diktature
i "novog poretka" koji je pripremala "nadljudska rasa".
U jednom od svojih govora Hitler je izjavio: "ne radi se samo o vojnom
konfliktu izmedju drava (nisli na II svetski rat ), vec o dinovskoj
bici izmedju naroda i rasa u kojoj ce pobediti jedan pogled na svet, a
bez milosti biti uništen drugi". medjutim, propašcu ove
teorije istovremeno je oivela stara ideja o novom ruhu, sa novom
spoljnom fasadom. Strategija sa kojom se nastupalo predvidala je osvajanje
sveta više idejama nego silom mada se ni sila nekoliko decenija nije
iskljucivala, makar kao "pomocno sredstvo". Zanešeni ratnim
pobedama nad hitlerizmom i ohrabreni ucinkom novog oruja nad japanskim
gradovima, neki dravnici iz zemlje Novog sveta objavili su neoruani
- "hladni rat" dojucerašnjem savezniku Sovjetskom Savezu.
Oivele su stare, predratne suprotnosti razlicitih ideoloških
sistema - tzv. gradanske demokratije "slobodnog sveta" i komunisticke
ideologije - marksizma. Potegnuti su i drugi "argumenti": ukazivano
je na "rusku agresivnost" u vreme carizma, na sovjetski "ekspanzionizam"
uoci Drugog svetskog rata, dok je engleski vojni pisac V. Rutersord objašnjavao
uzroke Drugog svetskog rata "agresivnošcu" Sovjeta. U zborniku
radova zapadnonemackih strucnjaka "Svetski rat, uzroci i povod",
piše da je "današnja opasnost, koja slobodnom svetu dolazi
sa Istoka, pretila i Hitleru. On je bio prinuden da reaguje na nju. Rat
protiv Rusije bio je od njega iznuden". Sve je to pocelo da stvara
u svetu antikomunisticku klimu i osecanje opasnosti od Treceg svetskog
rata koji "prieljkuje ruski ekspanzionizam". Istovremeno
u Nemackoj se obnavlja tenja za revanšom zbog poraza koji je
ta zemlja doivela.
"Hladni rat" i ujegova "mekša" takticka varijanta
specijalni rat bili su estoki i dugotrajni. To je bio "Cetrdesetogodišnji
rat" izmedju dve svetske supersile i njihovih satelita. Taj rat je
upravo završen trijumfom i pobedom koja nije ocekivana tako brzo
i tako spektakularno, takoreci bezbolno, skoro bez krvi i opšte konfrontacije.
Hladni, odnosno specijalni rat, makar dugotrajni, bili su efikasniji od
bilo kakvih drugih oblika borbc. Oni su "rašcistili" teren
i stvorili uslove za nove strateške poteze, za novi nacin ostvarivanja
ideja o "novom svetskom poretku". Najvaniji rezultat specijalnog
rata bez ; sumnje predstavlja rušenje tzv. istocnog bloka i nestanka
Sovjetskog Saveza kao drave i svetske supersile, kao i nestanak
realsocijalistickog sistema nazvanog na Zapadu "komunistickim reimom".
Sve drugo što se desilo pre svega na teritoriji bivše Jugoslavije
koja nikada nije bila u istocnom bloke, ali je smatrana "komunistickom"
zemljom, bilo je propratna pojava sa stanovišta globalne politike
SAD i nove zajednice drava - Evropske unije.
Sve je to stvorilo novu situaciju u kojoj je bilo moguce afirmisati i
prakticno poceti realizovati novo-staru ideju o jednom svetskom poretku
na cijem tronu bi bila jedina svetska supersila - Sjedinjene Americke
Drave. Ta situacija i ukupne svetske prilike ojacale su idcju i
tenju SAD da postanu vodeca svetska sila. Amerika vec odavno sanja
da dobije tu vodecu ulogu. Ona vec pedeset godina ima kompleks od primata
Evrope i evropskih sila. I taj kompleks nastoji da izleci jacanjem kompleksa
svoje velicine i snage. Prilika za to se ukazala upravo padom i raspadom
Sovjetskog Saveza. Još davne 1947. godine, prilikom donošenja
Trumanove doktrine, njen idejni tvorac i prvi posleratni americki predsednik
je rekao: "Nema jace zemlje od Sjedinjenih Drava. Posedujuci
takvu moc, mi smo duni da preuzmemo rukovodenje citavim svetom".
Na talasu tih misli bili su i autori knjige "Americka spoljna politika"
- C. Kegli i .J. Vitkopf: "Ma sta se dešavalo u prošlosti
i sada - pisali su oni - americka politika polazi od glavne pretpostavke
- dominirati a svetu, izboriti se za neosporno svetsko liderstvo, oslanjajuci
se, pre svega, na svoju vojnu moc". Opsesija da SAD imaju primat
i vodecu ulogu u svetu, predstavljala je konstantu a ukupnoj americkoj
strategiji posle Drugog svetskog rata do danas. Truman je svuju politiku
nazivao "pravednim kursom", Kenedi je oznacavao kao "nove
granice", Donson je to izraavao kao tenju za 'put
u veliko društvo", Nikson je za cilj njegove globalne politike
proglasio "zakon i red", dok je Regan proklamovao "kurs
obnavljanja snane Amerike". Na toj liniji je ostao i novi,
mladi, ne tako iskusni u svetskim poslovima kao njegovi prethodnici -
Klinton koji je u jednoj izjavi rekao: "Amerika mora da nastavi da
vodi svet za cije je stvaranje ucinila tako mnogo". I upravo to ideja
o dravi-vodilji sa svim postulatima sistema koji u njoj postoji,
nalazi se u središtu borbe za "novi svetski poredak". U
stvaranje mita o "vodecoj zemlji" aktivno ucestvuju mnogi naucni
radnici i apologeti teorija o "americkom snu" i "americkoj
izuzetnosti". Tako poznati americki profesor D. Robertson u
knjizi "Americki mit" piše da se unutrašnji politicki
ivot Sjedinjenih Americkih Drava "odavno oslanja na mit
koji uporno a svesti nacije odravaju svi predsednici, citava rukovodeca
elita drave". Prema Robertsonu, "to je mit koji kae
da Amerika ujedinjuje naciju koja ima iskljucivo mesto u ljudskoj civilizaciji,
i koje joj daje neosporno pravo na ekspanziju, na ulogu prve drave,
na svetsko liderstvo".
Koncept o novom svetskom poretku na celu sa Sjedinjenih Americkim Dravama
celovito je formulisao još pre skoro cetrdeset godina jedan od osnivaca
americke nauke o medjunarodnim odnosima i šef Instituta za istraivanja
spoljne politike Robert Štraus Hupe. Ovaj naucnik i dugogodišnji
americki diplomata izloio je u svojoj knjizi "Ravnotee
sutrašnjice" viziju buduceg sveta i odnosa snaga u njemu, afirmišuci
ideju o vodecoj ulozi Amerike kao jedine supersile. Tako R. S. Hupe istice
da je za Sjedinjene Americke Drave najvanije pitanje "unifikacije
globusa pod vodstvom te zemlje u toku ove generacije". Ukoliko SAD
budu "delotvorno i brzo radile na izvršenju ovog zadatka, od
toga ce, po misljenju Hupea, "zavisiti preivljavanje SAD kao
vodece sile", a "verovatno i preivljavanje zapadne kulture
u celini, a moguce i preivljavanje covecanstva". Na hitnost
ostvarivanja tog cilja Hupe upozorava zbog "politickog jacanja azijskih
naroda, koje, ako se ima u vidu njihov veoma veliki demografski rast,
moe izmeniti globalnu i regionalnu ravnoteu snaga i dovesti
do vecih ili manjih konflikata i ratova, kao i zbog cinjenice da ce se
znacajnije povecati broj tzv. srednjih zemalja koje ce biti u stanju da
pribave nuklearno oruje i druga sredstva za masovno uništavanje.
Zbog toga Hupe smatra da treba ici na "uspostavljanje jedinstvene
svetske vladavine". Zato je po Hupeu "jedno i jedino pitanje:
koji ce narod uspostaviti univerzalni poredak po svojim idejama i pod
svojom dominacijom".
Duh je konacno izašao iz boce i poceo da
krui svetom kao bauk novog svetskog poretka.
Pobednik u "trecem svetskom rahti" - u specijalnom ratu, dobio
je prakticno neogranicene mogucnosti za ostvarivanje davno zacetih ideja
o "novom svetskom poretku". U svetskoj javnosti u poslednje
vreme vode se rasprave o tome: šta je to novi poredak, štaje
njegova suština i da li on uopšte postoji.
Strategija tzv. novog svetskog poretka, istaknuta pre nekoliko decenija
više kao zamisao i ideja o svemoci i premoci jednog sistema i hegemoniji
jedne ili grupe zemalja, nije formulisana kao celovit koncept i doktrina.
Ona je godinama dopunjavana i dogradivana da bi se uo¬blicavala kao
pogled na svet. Ideja o "novom svetskom poretku" nastala je
kao rezultat tenji na svetsku hegemoniju bilo u sferi politickih
i ekonomskih odnosa ili u domenu vojne sile. Ova stara ideja je postala
posebno aktuelna pocetkom 80-ih godina kada je nakon višegodišnje
psihološko¬propagandnc pripreme, ekonomskih iscrpljivanja i usled
sticaja drugih okolnosti bio na vidiku pocetak kraja "komunistickog
sistema".
Novi medjunarodni poredak je tema o kojoj se dosta raspravlja i razmišlja
na svim zemljinim meridijanima, bez obzira na manja ili veca (loše)
iskustva koje je dala istorija. Interesantna su posebno razmišljanja
o tome kineskih analiticara svetskih prilika i medjunarodnih odnosa. Oni
podsecaju na istorijska iskustva koja pokazuju kako je nekoliko mocnika
svojim odlukama podelilo svet prema sferama svojih interesa i opredelilo
sudbine mnogih naroda posle Drugog svetskog rata. Nakon raspada poretka
stvorenog na Jalti, intenzivirana su nastojanja da novi akteri i hegemoni
sveta po svojoj meri stvaraju novi poredak. "Što se tice sadraja
i cilja - piše potpredsednik Kineskog narodnog institute za medjunarodne
odnose Ma Xusheng - medjunarodni poredak je do sada bivao zasnovan na
hegemoniji i politici sile uz dominaciju nekoliko velikih sila koje su
nametale svoja videnja narodima sveta. Istorija je pokazala da jedan takav
poredak ne moe da donese svetski mir ". Ovaj kineski naucnik
upozorava da narodi sveta "moraju ozbiljno da prouce ovu istorijska
lekciju" i da "novi medjunarodni poredak mora imati za cilj
konsolidovanje svetskog mira i unapredivanje zajednickog razvoja, a greške
nametanja razarajucih ratova covecanstvo ne sme nikada ponoviti".
Kineski analiticar iznosi mišljenje da se nekoliko velikih sila,
u ime zaštite ljudskih prava i "demokratije i prosperiteta,
mešaju u unutrašnje stvari drugih zemalja", pa novi svetski
poredak naziva planom "dominacije velikih sila". "Sama
sr stvari je, dodaje on, dozvoliti ili ne dozvoliti mešanje
u unutrašnje stvari suverenih drava". Taj plan po njemu
sadri ogranicavanje suvereniteta nezavisnih drava i postavljanje
pitanja ljudskih prava iznad dravnog suvereniteta,nametanje svoje
ideologije i mešanje u unutrašnja pitanja drava koje odbacuju
vrednosti zapadnih demokratija."
Mnogi površni posmatraci onoga što se dogada nisu bili u stanju
da razumeju i shvate suštinu takve strategije tihog potcinjavanja
naroda i drava. Štaviše, nekima je to izgledalo kao pocetak
nastanka jednog novog sveta i bolje buducnosti za celo Covecanstvo. Razumljivo
je što su placene institucije i ideolozi "veliki" i "mali"
sejaci, objašnjavali i hvalili ideje i politicku praksu nastanka
jednog novog poretka. On su svakako znatno doprineli da te ideje postanu
privlacne, paljivo skrivajuci njihovu pravu suštinu, i da stvore
rnnoge zablude i iluzije u svoj javnosti u pogledu karaktera "novog
svetskog poretka" i nacina njegovog stvaranja. Ono što iznenadjuje
jeste podrška koja ideja i praksa novog poretka dobija od onih Ijudi
za ciji se obrazovni i intelektualni nivo ne bi moglo reci da nije a stanju
da dokuci suštinu stvari, da dublje pronikne a društvene i politicke
procese, da a tim procesima vidi interese svog naroda kome pripadaju i
da predvide njegovu sudbinu i buducnost. Mnogi medju njima su dobrovoljno
pristali da budu pozitivni tumaci i apologeti jedne politicke strategije
ciji dosadašnji rezultati i opšta usmerenost s razlogom izazivaju
neverice i zebnje širom nase planete. Da li ce se i kada probuditi
savesti umnih ljudi našega doba i da li ce oni biti u stanju da narodima
sveta na vreme kau pravu istinu o "novom svetskom poretku"
- to ce pokazati vreme koje ubrzano protice.
Institucionalni oslonci “novog poretka” su:
- Ujedinjene nacije
- Evropska unija
- NATO
- Svetska banka i MMF
Svetska banka i MMF - ekonomski stubovi novog
svetskog poretka
U strategiji stvaranja novog svetskog poretka bitno mesto imaju Svetska
banka i Medjunarodni
monetarni fond. Ove dve najmocnije svetske institucije u
sferi kapitala dobile su takvu snagu da bitno uticu na globalna ekonomska,
pa i politicka kretanja u savremenom svetu. Bez njihovog prisustva i ucešca
ne moe se više ni zamisliti skoro ni jedna nacionalna ekonomija.
One svojom ekonomskom, odnosno snagom ogromnog udruenog finansijskog
kapitala, predstavljaju glavni generator ekonomskih i finansijskih integracija,
usmeravaju globalne i regionalne ekonomske i tehnološke procese.
Njihova ekonomska funkcija izraena je pre svega u uslovima usmeravanja
i korišcenja finansijskog kapitala ogromnih razmera, i svakako, u
uslovima i nacinu dodeljivanja kredita i drugih oblika finansiranja nacionalnih
i medjunarodnih projekata, uticuci na strukturu i ukupnu usmerenost privrednih
tokova pojedinih ili grupa zemalja. medjunarodni kapital koji se transponuje
preko Svetske banke i MMF-a nalazi se u funkciji multinacionalnih kompanija,
finansijskih magnata i mnogih anonimnih vlasnika kapitala, koji posredstvom
ovih institucije plasiraju u velike svetske projekte. Neke od njih, kao,
na primer, Svetska banka, osnovane su sa zadatkom da pomau ekonomski
razvoj mnogih zemalja koje zaostaju za svetskim procesima ili se nalaze
na najniem stepenu ekonomske razvijenosti. Ona tu funkciju vrši
dodeljivanjem kredita i tzv. pomoci. Ali finansijski kapital koji plasira
ova kao i sve druge banke, daje se pod odredenim teškim uslovima
koje su primaoci primorani da prihvataju, dok stvarni vlasnici kapitala
ubiraju visoke profite i njegove korisnike dre u manjoj ili vecoj
ekonomskoj, pa i politickoj zavisnosti.
Tako je medjunarodni finansijski kapital uvukao u svoju mreu stotine
zemalja u svetu, cineci ih zavisnim, politicki poslušnim, nesamostalnim
i cesto bez svog stvarnog suvereniteta. I upravo na taj nacin, Svetska
banks i MMF, i ne samo oni, cine ekonomske stubove u projektima uredivanja
sveta po modelima arhitekata novog svetskog poretka. Ta sprega koncentrisanog
finansijskog kapitala sa planovima novog poretka daje onim finansijskim
institucijama dodatnu moc i toliku snagu da se mnogi danas a svetu pitaju
gde se nalaze stvarne poluge mondijalisticke vlasti. Postavlja se, naime,
pitanje: ko stvarno upravlja svetskim procesima: vlade ili ove mocne institucije
finansijskog kapitala u sprezi sa medjunarodnom politickom elitom i oligarhijom.
Ono što karakteriše metode rada Svetske banke, posebno MMF-a
jeste cinjenica da su uslovi saradnje nacionalnih drava i finansijskih
institucija vecine zemalja, izrazito politicki obojeni. Retki su primeri
da su ove medjunarodne finansijske institucije poslednjih godina davale
kredite ili tzv. pomoci nerazvijenim ili zemljama u razvoju, a da nisu
kao prethodne uslove zahtevane "demokratske reforme". Postavljani
su direktno zahtevi u pogledu ne samo monetarnog sistema i ekonomskih
reformi, uz obavezno slobodno trište, vec su cesto traeni
i odredivani modeli društvenog sistema i dravne organizacije.
Sve je to, naravno, u funkciji prinudnog organizovanja pojedinih društava
i drava po zamiš¬ljenom modelu mondijalista i, konacno,
sve je to usmereno na potcinjavanje naroda i drava, prisilno, a
ne dobrovoljno povezivanje u šire zajednice, da bi se ponašale
po jednoj šemi i po diktatu najmocnijih.
Ko ustvari vlada svetom?
Savremeni svet našao se u kleštima sopstvenih suprotnosti i
sapleo se toliko u mreu institucija stvorenih na osnovama opipljivih
ali cesto i nevidljivih društvenih grupa, finansijskog kapitala,
politicke oligarhije i raznih drugih od coveka, naroda i nacionalnih drava,
otudenih interesa da se sve glasnije postavlja pitanje: ko u stvari, danas
vlada svetom, ili još preciznije: ko vuce konce iza kulisa svetske
politicke pozornice, ko vlada formalno, a u cijim su rukama poluge vlasti
koja upravlja pojedinim dravama, regionalnim i drugim medjunarodnim
organizacijama i institucijama.
U traenju odgovora na ovo pitanje, vecina mogucih i strucnih analiticara
globalnih društvenih procesa u savremenom svetu, saglasna je u jednom:
da je sve veci broj drava i medjunarodnih politickih, ekonomskih,
vojnih struktura i asocijacija na cijem se celu nalaze licnosti, vlade
i organi koji vrše vlast i upravljaju, ali cesto samo prividno u
ime onih koji su ih formalno birali, dok se stvarni nosioci politicke
i društvene moci nalaze u dubokoj pozadini iz koje suptilnim metodama
i razvijenim mehanizmima uticaja vrše destrukciju stvarne vlasti
i ostvaruju svoje konkretne interese i strateške ciljeve. Analiticari
koji se bave ovim problemima jos nisu uspeli da potpuno otkriju sve polove
toga sve zamršenijeg klupka i da odgovore na pitanja: ko stvarno
vlada, na primer, Amerikom ili Rusijom, koje snage diktiraju ponašanje
takvih organizacija kao što su Ujedinjene nacije, Evropska unija,
NATO pakt, OEBS ili razne internacionalne organizacije u Aziji, ili na
drugim kontinentima. Ali dugogodišnji analiticari, ipak su uspeli
da "pohvataju neke konce", da sloe deo mozaika sila, odnosno
institucija iz kojih "zraci" stvarna moc vladanja i upravljanja
politickim procesima, i vojnim snagama, i koji pomocu kapitala i novih
tehnologija usmeravaju svet ka ostvarivanju davnih i aktuelnih ideja mondijalizma.
Prema saznanjima mnogih istraivaca danas u svetu postoji nekoliko
organizacija i institucija u kojima se nalaze "ad personam"
pripadnici svetskog establišmenta koji vrši suštinski uticaj
na nacionalne i svetske poslove i na donošenje svih bitnih odluka
od znacaja za ivot ljudi, naroda i drava. Poznato je da se
ta koncentricna moc nalazi u nekoliko takvih organizacija kao sto su:
Savet za medjunarodne odnose u Sjedinjenim Dravama, Trilateralna
komisija, zatim Rimski klub i grupa Bilderberg. U njihovom clanstvu nalaze
se najistaknutiji predstavnici svetske elite cija je strateška orijentacija
stvaranje novog svetskog poretka na celu sa tzv. svetskom vladom, bez
nacionalnih drava i njihovog suvereniteta, bez granica i ogranicenja
za kretanje finansijskog kapitala i proizvoda multinacionalnih kompanija,
za slobodni pristup , informacija, kulturnih i duhovnih vrednosti. U pitanju
je borba otudenih društvenih grupa za vlast i bogatstvo i to je tenja
za privatizacijom moci - politicke, ekonomske, kulturne.
Osnovnu potku i kadrovsko jezgro ovih mondijalistickih društava predstavlja
tajnovita i nadasve mocna masonerija, odnosno clanovi ujenih tajnih loa.
lz masonerije, na njenim osnovama i po njenim idejama stvorene su ove
organizacije ciji je legitimitet pokriven
imenima raznih tzv. "nevladinih", neformalnih udruenja
i klubova u kojima se okupljaju tzv. "pojedinci od ugleda i prestia"
i cija je aktivnost uglavnom od javnosti dobro skrivena, ali cija "mišljenja"
ne retko bivaju ugradena u odluke i zvanicnih vlada i organa koje neretko
potresaju svet i uticu na ivot Ijudi, naroda i drava.
Princip delovanja ovih organizacija je identican onome na kome radi i
masonerija. Naime, njihovi clanovi se ugraduju u legalne nacionalne dravne
i medjunarodne organe i tako iznutra uticu na njihovu politiku. Iz prakse
je poznato, da je clanstvo u masonskim loama i u njihovim izdancima
- savetima, komisijama i klubovima, najcešce uslov "izbora"
na kljucne funkcije u dravnim administracija¬ma. 0 tome ilistrativno
govori podatak da su svi americki predsednici posle II svetskog rata bili
masoni ili clanovi Saveza za medjunarodne odnose ili Trilateralne komisije.
Tako su clanovi masonske loe bili Franklin, Ruzvclt, Hari Truman,
Lindon Donson, Derald Ford - Mladi, Ronald Regan. Dord
Buš je bio clan loe "Mrtvacka glava" - tajnog društva
na univerzitetu Jel, dok su masoni bili kandidati za potpredsednike SAD
- Godvoter i Mekgavarm.
Predsednik Kenedi, Nikson, Ford, Karter i Buš nalazili su se u clanstvo
Saveta za medjunarodne odnose i trilateralne komisije, dok je Buš
dve godine vršio dunost predsednika SIO. Pripadnost ovim organizacijama,
kako kae Geri Ka, postala je preduslov za predsed¬nicku kandidaturu
i za najvece poloaje u administraciji: "Nije netacno, kaze
Geri Ka, da SIO i Trilateralna komisija vladaju našom vladom".
Kuda se svet krece?
Nakon završetka klasicnog hladnog rata i intenziviranja njegove
"mekše" i više rafinirane varijante - specijalnog
rata, odnosno nakon nestanka realsocijalistickog sistema i razbijanja
Sovjetskog Saveza, Jugoslavije i Cehoslovacke u više dravica,
na svetskoj politickoj pozornici kao jedina super sila i trenutni "svetski
lider" ostale su Sjedinjene Americke Drave pracene, takoreci
satelitski, od njegovih zapadnih saveznica i nekih udaljenijih, ekonomski
mocnih dalekoistocnih zemalja. Posle nestanka jednog bloka i svetske ravnotee
snaga, svet se našao u vrtlogu društvenih (izabranih ili nametnutih
modela) i ekonomskih promena, traenja novih saveza i politickih
i vojnih oslonaca. Pobednici u prvoj velikoj istorijskoj rundi trae
nove puteve ujedinjavanja sveta po svom modelu i pod svojim tutorstvom
i apsolutnim uticajem. Stratezima novog svetskog poretka postojeci politicki,
ekonomski, vojno i kulturno osvojeni prostori postali su isuviše
tesni za ostvarivanje njihovih ideja i ciljeva. Oni su napravili i hoce
da oive evropsku varijantu povezivanja drava a jednu nadnacionalnu
asocijaciju i da je kao model primene na širim svetskim prostorima.
Zakljucak
Zvalo se to novi svetski poredak ili nekako drugacije, na delu je jedna
nova volja cijoj milosti su izruceni podanici nekadasnjeg poretka srecne
buducnosti.
Tehnicari novog sveta objavili su kraj istorije. Video sam svet u kojem
je rodjena ideja završetka ljudske povesti. Taj svet uglavnom se
iskazuje svakodnevnim strahom od smrti. Njime dominiraju ideje zdravlja,
sportskog, ispravnog i higijenskog ivota. Ljudi tamo trce propisanim
ritmom (jogging); trce da bi iveli i ive da bi trcali. U tom
svetu ne postoji prošlost, a o buducnosti se misli kao o licnoj svojini,
pa ona otud mora biti unapred sredena i umivena. Mogucno je da je unutrašnji
motiv projektanata novog poretka jednak ili slican motivu projektanata
srecne buducnosti: i jedni i drugi krili su ili kriju elju da poraze
ljudsku biologiju poraavajuci neumitnost istorije.
Procedura prema kojoj se buducnost a priori ureduje predstavlja jednu
vrstu fantasticnog perpetuiranja poznate i kontrolisane svakodnevice.
Danas onih što dolaze ne sme mnogo da se razlikuje od Danas onih
što sada ureduju svet. Covecanstvo verovatno ulazi u period kada
se buducnost vec danas predvidja, dozira i kontroliše.
Moda se time ispunjava neka viša pravda za potomstvo naraštaja
koji su bili rtve ili svedoci revolucionarnog terora. Njima sasvim
sigurno niko nece odlagati ni srecnu ni nesrecnu buducnost: oni ce iveti
svakodnevno, sa manjim ili vecim napetostima, ali uglavnom u poravnatoj,
predvidljivoj i stereotipnoj svakodnevici.
Prema dosadasnjem iskustvu prakse otvorenog drustva, vrli novi svet ne
bi trebalo da donese više tragedije nego što su je vec okusili
stanovnici komunistickog dela planete. Ostaje pitanje da li ce oni još
za izvesno vreme steci pravo i slobodu da ucine svoj ivot jednako
vrednim i ravnopravnim ivotima gradana otvorenog društva. Konacno,
posle pakla cistilista koji još uvek traje, mora da dode i zasad
nepoznat, ali po svim indicijama mucan period prilagodavanja.
Za one što ne poloze ispit prilagodenosti - za nove disidente i jeretike
- uvek ostaju usamljene stanice u pustinji novog poretka. Njih, verovatno,
nece cuvati naoruani straari. Ali ce te usamljene i razbacane
semenke, sigurno, biti nadzirane iz nebeskih crkava novog poretka - iz
letecih tanjira.
Literatura
Specijalni rat za novi svetski poredak ( Dr Vojislav Micovic,Beograd
1998 )
medjunarodno poslovno finansiranje (Dr Predrag Jovanovic Gavrilovic,
Bg 2004.)
Medjunarodna ekonomija i finansije (Dr Bogdan Ilic, Dr Predrag Jovanovic
Gavrilovic,Dr Aleksandar Gracanac,Bg2006.)
medjunarodne finansije (Dr arko Mrkušic,Zagreb )
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|