|
POJAM I ZNACAJ GLOBALIZACIJE
„Ovo je vreme krupnih kapitala i krupnih igraca
sposobnih da emituju svoje interese, uticaje i moc celinom planetarnog
prostora. Saglasno tom imperativu podsticu se i odvijaju procesi ujedinjavanja
i integracija, ali i novih oblika osvajanja, potcinjavanja i dominacije„
Globalizacija
potice od engleske reci „the globe“ što znaci
Zemlja, zemaljska kugla, okruglo ili loptasto nebesko telo, pri cemu globalizacija
obuhvata sve društvene procese i odnose koji imaju planetarni karakter,
koji se manifestuju u svim aspektima svetskih zbivanja.
Globalizacija predstavlja povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne
drave, a cilj im je povecanje ekonomskog rasta i bogatstva.
„Globalizacija upucuje na sliku sveta kao zajednickog prostora
u kome se niti medjuzavisnosti - tehnološke, politicke, ekonomske
i ekološke - pletu ogromnom brzinom, poništavajuci geografske
distance, univerzalizujuci demokratski oblik vlasti i uvecavajuci bogatstvo."
Dakle, osnovno obeleje globalizacije jeste tehnološka revolucija,
odnosno stvaranje globalne ekonomije sa svetom bez granica i univerzalnom
kulturom: jednake forme, moderne tehnologije, trišne ekonomije
i demokratija.
Pristalice globalizacije smatraju da je to proces koji vuce ka društvenom
progresu u svim njegovim aspektima (ekonomsko-politickom, tehnološkom,
kulturno-naucnom), doprinoseci da svi (i bogati i siromašni) postaju
bogatiji.
Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija iskljucivo "Projekat
dominacije Zapada", nove imperijalne politike i "amerikanizacije"
sveta. Dok za jedne globalizacija oznacava integraciju sveta i stvaranje
globalne ekonomije i kulture, za druge ona oznacava podele i sukob civilizacija.
Za dobitnike ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za gubitnike
destruktivna sila, koja produbljuje jaz izmedju bogatih i siromašnih,
stvarajuci uslove da bogati budu još bogatiji, a siromašni još
siromašniji.
1. POJAM GLOBALIZACIJE
„Globalizaciju moemo definisati kao proces ekonomskog,
politickog, socijalnog i kulturnog delovanja na nadnacionalnom nivou,
koji na globalnom nivou menja ustaljene politicke, privredne, socijalne
i kulturne odnose. Bitna determinanta ovog procesa je tehnološki
razvoj koji omogucava prostorno i vremensko smanjivanje sveta.“
U drugoj polovini XX veka nastupio je novi ekonomski talas tzv. globalizacije.
Globalizacija predstavlja povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne
drave, a cilj im je povecanje ekonomskog rasta i bogatstva.
Pet dimenzija globalizacije, društvo, politika,
ekonomija, kultura i ivotna sredina ne
mogu sasvim striktno odvojiti jedna od druge, vec se proimaju. Ova
povezanost ne samo izmedju aktera, vec i izmedju oblasti predstavlja jednu
od posebnosti globalizacije.
Osnovni ekonomski aspekti globalizacije jesu liberalizacija,
privlacenje investicija i privatizacija. Glavnu ulogu
na trištu imaju multinacionalne
korporacije.
Jedna od propratnih pojava globalizacije jeste i regionalizacija, odnosno
regionalna integracija u svetu. Svet je podeljen na tri bloka: evropski,
tj. Evropsku uniju, azijsko-pacificki, tj. ASEAN i severno-americki,
tj. NAFTA.
Dublja analiza suštinskih dimenzija globalizacije podrazumeva napuštanje
starog, nacina mišljenja i okoštalih ideoloških dogmi koje
polaze od teritorijalnih ogranicenja etno-nacionalnih posebnosti i zatvorenosti.
Ona ima u vidu cinjenicu da na svetskoj sceni ne deluju samo dravno-nacionalni,
vec i naddravni, medjudravni i nedravni akteri, kao
novi subjekti globalno-svetskih odnosa (transnacionalne kompanije; transnacionalne
tehnološke i saobracajne celine; raznovrsni kulturni i verski pokreti;
nevladine organizacije; svetske i regionalne institucije i organizacije;
veliki informaticki sistemi; Internet;
globalni mediji: i dr.).
Globalizacija vodi stvaranju "svetskog društva". Rec je
o objektivnom planetarnom procesu sve gušce mree povezanosti
i medjuzavisnosti pojedinacnih društava i stvaranju jedinstvenog
"svetskog sistema", koji izrasta
(1) na talasima nove
tehnicko-tehnološke revolucije i brzom ritmu stvaranja globalne
ekonomije;
(2) na talasima kulturno-informaticke
revolucije (stvaranje kosmopolitske kulture, homogenizacija ukusa,
obrazaca ishrane, odevanja i ivotnih stilova i dr.); i
(3) na mrei nadnacionalnih regionalnih i svetskih institucija
(Savet bezbednosti OUN, Medjunarodni
monetarni fond, Medjunarodna
banka za obnovu i razvoj, Svetska
trgovinska organizacija, G-8, Evropska
unija i dr.), kao znacajnim oblicima globalnog upravljanja.
Istorijski posmatrano, najvecu cenu su uvek placali slobodoljubivi i pravdoljubivi
narodi, kao što je, na primer, Srbija i srpski narod. Stoga je krajnje
vreme da Srbija, u tranziciono-reformskim procesima i svojoj okrenutosti
ka EU i evro-atlanskim integracijama, preispita svoju "istorijsku
vertikalu" po pitanju svoje orijentacije i poloaja u medjunarodnoj
zajednici, iznalazeci adekvatna ekonomska i diplomatsko-politicka rešenja
za prilagodavanje realnim sveskim procesima, a u cilju dravno-nacionalnog
opstanka i ukupnog društvenog prosperiteta.
2. POZITIVNE I NEGATIVNE KONOTACIJE GLOBALIZACIJE
Brojne rasprave o globalizaciji podelile su politicare, ekonomiste, naucnike
i filozofe. Na jednoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija
nunost, objektivan i spontan proces, "zahuktala mašina"
koja stvara novu mapu sveta i koju niko ne moe zaustaviti. Pristalice
globalizacije smatraju da je to proces koji vuce ka društvenom progresu
u svim njegovim aspektima (ekonomsko-politickom, tehnološkom, kulturno-naucnom),
doprinoseci da svi (i bogati i siromašni) postaju bogatiji.
Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija iskljucivo "Projekat
dominacije Zapada", nove imperijalne politike i "amerikanizacije"
sveta. Dok za jedne globalizacija oznacava integraciju sveta i stvaranje
globalne ekonomije i kulture, za druge ona oznacava podele i sukob civilizacija.
Za dobitnike ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za gubitnike
destruktivna sila, koja produbljuje jaz izmedju bogatih i siromašnih,
stvarajuci uslove da bogati budu još bogatiji, a siromašni još
siromašniji.
Suština problema odnosa prema globalizaciji nije u opredeljenju "za"
ili "protiv" globalizacije (ili tranzicije), odnosno za jednu
od suprotstavljenih (rivalskih) struja. S obzirom da je globalizacija
realnost, bitno je da se od simplifikovanih uvida i analiza prede na kompleksno
poimanje globalizacije, kako bi se, zahvatanjem njenih krajnje razlicitih
obeleja, savladivale i potiskivale negativne, a maksimalno koristile
i afirmisle njene pozitivne dimenzije, pogotovo što savremeni oblik
globalizacije, za razliku od svih predhodnih, upravo zbog ogromne medjuzavisnosti
pojedinacnih društava, ima šansu da se relativno stabilizuje
na (istorijski) relativno dui vremenski period, bez obzira na sve
nepravde koje sa sobom nosi, pre svega, prema nerazvijenom delu sveta.
Globalizacija danas rada raznovrsne izazove, rizike i nejednakosti. Kao
takva, ona predstavlja veliku neizvesnost, ali i razlicite alternative
(realne opcije). i to: demokratski (i humaniji) ili autoritarni svetski
poredak; "odrivi
razvoj" ili ekološko i tehnološko samouništenje
planete; stabilniji razvoj medjunarodnih odnosa ili novi talasi globalizacije
i regionalna sukobljavanja; racionalno usmeravanje globalizacijskih tokova
ili ciklicne smene svetskog haosa; jacanje politicke demokratije ili umnoavanje
autoritarnih reima, pracenih masovnom represijom; i dr. Koja ce
alternativa u buducnosti biti dominantna, pokazace vreme.
2.1. Pozitivni aspekti globalizacije
Proces
globalizacije se, cesto, prikazuje kao široko polje mogucnosti za
sve, uspostavljanjem ekonomskih principa na osnovu trgovinske deregulacije,
maksimalne integracije svetskog trišta i fleksibilnošcu
radne snage u pogledu najamnina i uslova rada, privatizacijom i deregulacijom.
Osnovni pozitivni aspekti procesa globalizacije su:
• globalizovana i modernizovana privreda zahteva viši nivo
obrazovanja i kvalifikovanosti radne snage - u savremenim uslovima
globalizacije ljudski resursi i znanje predstavljaju najznacajniji privredni
resurs i imaju presudan znacaj za ostvarivanje efikasnog pirvrednog i
društvenog razvoja. Znanje ima znacajan uticaj na efikasno ostvarivanje
informaciono zasnovane saradnje pojedinih zemalja i pojedinacnih kompanija
u okviru širih regija, jer se bez dobrih strucnjaka ne mogu efikasno
koristiti ni drugi faktori razvoja;
• ujednacavanje uslova i regulative domacih i stranih ulaganja -
u procesu globalizacije dolazi do promene u strukturi ulaganja sa
teištem na ulaganja u naucno-istraivacki i kreativni
rad (u cilju prihvatanja novih ideja i konkretnih pronalazaka), kao i
njihova raspodela prema sektorima, uz istovremeno usaglašavanje carinskih
propisa, spoljnotrgovinskog poslovanja i uslova proizvodnje i preduzetništva
i dr.
• povecanje izgleda za zapošljavanje - ubrzani razvoj
zemalja i regiona i modernija infrastruktura omogucavaju bre zapošljavanje
i otvaranje novih privrednih kapaciteta;
• veca sloboda kretanja roba i kapitala - proces globalizacije
svetske privrede, preko liberalizacije, neizostavno snano utice
na kreiranje ekonomskih politika savremene drave, a narocito onih
manjih i onih koje su u razvoju ili tranziciji, cime su tehnološki
proces i konkurencija (kombinovani sa procesom liberalizacije) snizili
barijere za medjunarodne tokove roba i usluga i faktora proizvodnje te
je povecan interes za medjunarodnu specijalizaciju doveo do nagle ekspanzije
medjunarodnih ekonomskih transakcija;
• povecana su strana ulaganja u rentabilne privredne grane i delatnosti
– uz pomoc i povoljno kreditiranje malih i srednjih preduzeca,
jer imaju vecu propulzivnost i adaptibilnost u uslovima globalizacije
trišta;
•jacanje intenzlteta medjunarodne konkurencije - širenjem
mogucnosti i rasta pojedinih trišta na mnogo širem nivou
od nacionalnog, otvorila se era globalnog poslovanja koja omogucava kompanijama
kombinovanje domacih i inostranih marketing aktivnosti na nacin koji zajednicki
i sinergetski doprinose ostvarivanju ciljeva pojedinih preduzeca, i dr.;
•ulaganje upratece slube i infrastrukturu koja treba daprati
razvojne trendove - putna mrea, luke i aerodromi, skladišni
prostori, slobodne carinske zone, kompjuterizacija, moderna oprema, i
tehnologija u proizvodnim pogonima, i dr.; dosledna specijalizacija pojedinih
privreda i zemalja za privredne grane u kojima imaju komparativne prednosti,
itd.
Nasuprot karakteristikama autoritarne globalizacije, danas se odvijaju
i pozitivni procesi demokratizacije globalnog poretka, iako su ti procesi
veoma spori, praceni raznovrsnim otporima pojedinih drava i nacija.
Stvaralacki odgovor na rizike autoritarne globalizacije ne bi smeo da
bude "antiglobalizacijski fundamentalizam", izolacija. Kao "mašina
koja se ne moe zaustaviti", globalizacija treba (i moe)
da manifestuje svoju stvaralacku dimenziju. Otvaranje prema stvaralackoj
strani globalizacije i stvaranje predpostavki da ona dode do izraaja,
podrazumeva (i zahteva) utvrdivanje jasnih tranziciono-reformskih projekata,
koji bi obuhvatili sve sfere globalizacije. U tom smislu, narocito treba
imati u vidu sledece:
1. Neophodnost izgradivanja novog odnosa na relaciji priroda –
društvo, jer je danas na delu proces razaranja prirodne sredine
i ogromno iscrpljivanje prirodnih resursa, što ubrzano vodi ka ekološkoj
katastrofi. Novi odnos na relaciji priroda – društvo mora da
dodje do izraaja, pre svega, pri utvrdivanju ciljeva proizvodnje,
obrazaca potrošnje i tipova tehnologija u skladu sa ekološkim
kriterijumima;
2. Preduzimanje konkretnih mera u ekonomskoj sferi (poništavanje
dugova siromašnim zemljama, izdvajanje sredstava od strane bogatih
za razvoj siromašnih zemalja, kontrola iracionalnog kretanja kapitala
i dr.), koje bi imale za rezultat smanjivanje siromaštva
i bede. U tom kontekstu. transnacionalne korporacije, uporedo sa
sticanjem profita, mora da se okrecu obnovi morala i humanistickim vrednostima
(socijalna briga, zdravstvena zaštita, školovanje i dr.);
3. Ulaganje velikih napora za demokratizaciju politickog ivota,
pocev od lokalnih zajednica, sa aktivnom lokalnom samoupravom, preko nacionalne
drave "sa manje i više suvereniteta" (EU), do demokratije
na globalnom nivou, koja podrazumeva ucešce drava u nadnacionalnim
institucijama i organizacijama;
4. Medjusobno obogacivanje i ukrštanje civilizacija (pluralizam
kultura i nacionalnih identiteta), a ne sukobi civilizacija i poništavanje
nacionalnih kultura; i dr.
Ovo su samo neki od opštih (strateških) pravaca tranziciono-reformske
orijentacije u uslovima globalizacije, koji se stalno moraju imati u vidu,
pre svega, na svetsko-globalnom nivou. Iz takve orijentacije proizilaze
konkretni i veoma teški zadaci. Ukoliko se bre ne nalaze odgovarajuca
rešenja, globalizacija moe da dovede veliki broj zemalja u
poloaj gubitnika, sa teškim posledicama po buducnost covecanstva.
Po mišljenju nekih teoreticara, danas nedostaje svetska vlada, koja
bi bila odgovorna za efikasnije (i pravednije) rešavanje globalnih
problema koje izbacuje na površinu proces globalizacije, buduci da
OUN, sa Savetom bezbednosti, nije pogodna za to. Umesto toga, sada postoji
sistem koji bi se mogao nazvati "globalno upravljanje bez globalne
vlade", odnosno sistem sa relativno malo globalnih institucija za
globalno upravljanje, tako da najveci broj nerazvijenih zemalja nema nikakav
uticaj na globalnu politiku odlucivanja koja ih se tice. Vreme je da se
izvrše odredjene promene, pre svega, u sferi medjunarodnih ekonomskih
odnosa, kako bi se zaustavio proces globalne nestabilnosti koji je danas
na sceni.
2.2. Negativni aspekti globalizacije
•
Globalizacija dovodi do ukidanja klasicnog pojma ekonomskog i politickog
suvereniteta zemalja - u medjunarodnim odnosima sila ima prednost
nad pravom koje samo daje legitimitet onome što ima prednost. A pošto
su Sjedinjene Americke Drave najmocnija drava, onda medjunarodni
ugovori namecu nepotrebna ogranicenja te moci. I zato što je toliko
mocna Amerika nije obavezna da baš svakoga oslobadja, da se toliko
iscrpljuje u "širenju slobode i demokratije po svetu",
uveravajuci nas: da se americka moc nalazi u njenoj ljubavi prema slobodi,
a ne u njenoj vojnickoj snazi. A kad se ta ljubav suoci sa tzv. realnošcu,
sloboda mora da saceka. Kao globalna sila SAD ne priznaju ni medjunarodno
pravo ni ekološke sporazume i kao takva postavlja se za pokretaca
globalizacije i cuvara svetskog poretka. To, u stvari, nije ništa
drugo do pax americana u modernoj verziji "rimskog mira"
koji je uzrokovao tolike ratove i konacnu propast najvece imperije u istoriji;
• Globalizacija je prouzrokovala porast svakovrsne moci, osobito
moci novca - SAD i njene transnacionalne kompanije lansirale su parolu
"kapital nema otadbinu", a tamo gde novac postaje
boanstvo, sve eticke i kulturne vrednosti padaju u zaborav. Bez
novca i bez oruja ni istina nema pravo na ivot. A otkako je
ta najstrašnija moc uzela pod svoje neslucene potencijale nauke,
covecanstvu preti opasnost od nedostatka kontrole ovog razularenog, "otkacenog"
- turbo kapitalizma, koji namece obrasce i planove ekonomskog razvoja,
ukida nerentabilna preduzeca i tako vrši nemilosrdno "oslobadjanje"
viška radne snage, cime se stvaraju ogromni socijalni problemi, uz
istovremeno svodjenje zemalja u razvoju na puko trište jeftine
radne snage, bez izgleda da iz te pozicije mogu samostalno da izadju;
• Disciplinovanje uclanjenih zemalja na sprovodenje odluka donetih
u medjunarodnim centrima ekonomske i politicke moci - rešavanje
konflikata unutar drava ustaljeno je kao nenasilno i u skladu s
pravnim normama, što treba da vai i u medjunarodnim odnosima.
No, malo je nade u to da danas to mogu obezbediti moralno pokojne Ujedinjene
nacije i neodlucni i manipulisani Savet bezbednosti koji neprestano, pod
uticajem najmocnijih zemalja, donosi rezolucije koje se sprovode disciplinovanjem
zemalja clanica, najcešce kroz pretnju ili primenu sankcija (multilateralnih
i bilateralnih). Umesto da se globalizacijom širi pluralizam i uzajamno
uvaavanje razlicitih civilizacija, šire se kulturni
i verski sukobi. U suštini, od strane najrazvijenijih zemalja
vrši se nametanje kulturnih obrazaca i nacina ivota uz poništavanje
kulturnog identiteta i specificnosti manje razvijenih zemalja i naroda.
Sadašnje ucvršcivanje osetljive mree koje nas povezuje
nudi i nade i probleme. Jedan od tih je i pokušaj da se raskrsti
sa suverenitetom pojedinacnih drava i da se on zameni medjunarodnim
institucijama, što neki smatraju utopijom. Ipak, mora se pronaci
nacin da se zajednicki interes pomiri sa principom suvereniteta. Drave
bi morale prevazici uski nacionalizam i
anahrono poifnanje suvereniteta, i da nas Ujedinjene nacije preobraavaju
u istinsku svetsku zajednicu s proširenom Poveljom na ljudska prava.
To pre svega zato što ivimo u svetu u kome je medjuzavisnost
mnogo veca nego ranije;
• Nametanje modela društvenog razvoja, kulturnih obrazaca
i nacina ivota od strane najrazvijenijih zemalja - na društvenoj
nauci stoji zadatak da razotkrije u kom pravcu duva vetar istorije da
bi se sagledala snaga i granice globalizacijskog trenda i zasnovala valjana
strategija razvoja. Tumacenja ucinka globalizacije, polazeci od podela
"zli Zapad" - "duševni Istok" u samom temelju
je promašeno. Ta moralisticka dihotomija ide mimo suštine same
stvari: ne postoji podela na homogeni, bez ostatka "zli", "iskvareni"
(ranije "truli") Zapad i njegovu kontrasliku "dobrog",
pravdoljubivog i solidaristickog slovensko-pravoslavnog,
budistickog, hinduistickog, konfucijanskog,
ili kakvog drugog Istoka. Uvek postoji samo svet konkretne hijerarhijske
globalne moci. U toj hijerarhiji danas je Zapad, na celu sa SAD, dominantan.
Ta slika moe se izmeniti za nekoliko decenija. Ali i tada ce postojati
jezgro drava koje u svojim rukama dre glavne poluge svetske
moci i vecina zavisnih drava i drava - parija. Zato nije preterano
reci da je daleko od istine da svet sve više postaje harmonicna zajednica
putem globalizacije. Globalizacija kao svetski proces ukazuje da buduci
razvoj na racionalnim osnovama nije moguc nasuprot "zapadnom vetru"
i mimo progresivne linije razvoja zapadnih društava. Ali on nije
moguc ni kao puko podraavanje tih društava, kao nova satelizacija,
ali sada u odnosu na Zapad, niti je moguc unutar modela neoliberalnog
kapitalizma koji dovodi do "ekonomskih Cernobilja", ali i onih
socijalnih. Ovde odmah iskrsava teško pitanje: moe li se i
kako, s obzirom na opšte stanje u zemljama u razvoju i zemljama u
tranziciji, slediti zapadni model (mada je on unutar diversifikovan),
a da se pri tome izbegne ne samo kolonijalni poloaj nego i nešto
gore - da se postane periferija periferije, sa spajanjem razvoja nerazvijenosti
"balkanizacije", latinoamerikanizacije i doskorašnje libanizacije
u procesu tranzicije. Sam pojam zapadnog modela društvenog razvoja
se zato mora rašclaniti i sagledati koja od varijanti tog modela,
pod kojim uslovima i u kakvim kombinacijama s drugim sistemskim i opštecivilizacijskim
komponentama, najviše odgovara konkretnom društvu, a da ono
ne upada u globalizaciju, kao nametnutu "vesternizaciju", niti
iluziju da se moe opstati odbacivanjem globalizacije kao takve.
To znaci da se od pocetka moraju traiti rešenja koja nisu imitacija
tudih modela vec su rezultat istorijskih inovacija i znanja. Stvar je
u tome da se najpre onemoguci "crni kapitalizam", da se stvaraju
uslovi za postepeni privredni i opšti oporavak i da se konkretna
zemlja u maksimalno mogucoj meri ukljuci u globalizaciju kao subjekat
vlastitog razvoja. U suštini osnovno pitanje je kako slediti ono
što se mora, kada je rec o zapadnom putu razvoja, a pri tom izbeci
potcinjavanje i moderno porobljavanje vlastite zemlje i svog naroda od
onih najjacih u procesu globalizacije, sacuvati "maticni subjektivitet",
svoj nacionalni i kulturni identitet, ali i ne zapasti u istorijsku poraznu
samoizolaciju?;
• Primena transfernih cena predstavlja posebno zanimljiv i interesantan
aspekt delovanja transnacionalnih kompanija. Transferne cene su one
cene po kojima se, u okviru sistema jedne transnacionalne kompanije, odvijaju
poslovne operacije. One mogu biti znatno iznad ili ispod svetskih cena.
Transnacionalna
kompanija moe medjusobnim internim obracunima vrlo lako prikazati
gubitak u poslovanju, ako joj to odgovara. Zna se da na gubitak ne placa
porez cime se nanosi velika šteta zemlji u kojoj ta kompanija posluje.
Jedan od nacina izbegavanja poreskih obaveza u zemlji domacina moe
biti "overpricing".
Jedan od negativnih aspekata globalizacije vezan je upravo za pokušaj
da se od reverzibilnog procesa kakav je globalizacija stvori ideološki
koncept - globalizam, koji donosi univerzalne standarde za ceo svet. "Globalizam
je shvatanje da svetsko trište potiskuje i nadoknaduje politicko
delovanje, tj. ideologiju neoliberalizma. Globalizam nastupa monokauzalno,
ekonomski, redukuje višedimenzionalnost globalizacije na samo jednu
dimenziju - ekonomsku, a sve ostale: ekološku, kulturnu, politicku,
društvenu globalizaciju spominje samo kao podredjene dominaciji svetskog
trišnog sistema." Problem nastaje u tome što
je veliki deo zemalja vezan za tvrdnju da "ono što je na Zapadu
univezalizam, ostalima je imperijalizam", kao i u postojanju dvostrukih
merila u primeni univerzalistickih principa (demokratija se promoviše,
ali ne ako dovodi islamske ftindamentaliste na vlast; ljudska prava su
izvor sporova sa Kinom, ali ne i sa Saudijskom Arabijom i sl.).
Sledeci negativan aspekt globalizacije je pandemicno širenje ekonomskih
kriza i drugih negativnosti pojednih oblasti (organizovani kriminal,
terorizam) na ceo svet. Najveci nedostatak se ipak sastoji u divergenciji
bogatog i siromašnog sveta; umesto da globalizacija slui konvergenciji
- smanjenju razlika, jaz se neprekidno produbljuje. Za zemlje u tranziciji
globalizacija je dodatni izazov. Ne postoji dilema da li se treba ukljuciti
u taj proces ili ne, pitanje je samo na koji nacin to uciniti. Pravilno
prepoznavanje uzroka, efekata i procesa globalizacije omogucava zemljama
u tranziciji uspešnije sprovodenje i samog procesa tranzicije. Globalizacija
je posebno ubrzala svoj hod posle kolapsa socijalistickih planskih ekonomija,
što je dovelo do dominacije liberalnog koncepta društva i zavisnosti
postsocijalistickih zemalja od svetskih centara ekonomske i politicke
moci. Globalizacija je proces pluralizacije sveta po normama i pravilima
igre koje su zasnovane na interesima kapitala i politicke moci. Po prvi
put u istoriji politicke vode i narodi nedovoljno razvijenih zemalja i
"druge Evrope" susrele su se sa situacijom da im je buducnost
zadana, a ime toj zadanoj buducnosti je tranzicija po pravilima što
su im odredile zapadne sile.
U celini gledano globalizacija sa sobom nosi brojne pozitivne, a li
i veoma znacajne negativne posledice, koje izazivaju znatan otpor pre
svega u nerazvijenim ali i u nekim razvijenim zemljama. Proces globalizacije
je neumoljiv i teško zaustavljiv i zbog toga na margini ostavlja
sve one zemlje koji mu se suprotstavljaju. Zbog toga se procesu globalizacije,
više silom ekonomskih nunosti nego dobrovoljno, prepuštaju
i zemlje koje su njegovi javni kriticari. Zato se u veoma delikatnoj situaciji
nalaze nerazvijene zemlje i zemlje u tranziciji, koje se nalaze pred izborom
da i dalje ostanu izvan tnedjunarodnog trišta, a to znaci i
bez razvojne perspektive, ili da prihvate globalizaciju i tako svoju sudbinu
prepuste medjunarodnim centrima moci, što im moe doneti ekonomske
prednosti, ali ih moe dovesti i do gubitka ekonomske i politicke
samostalnosti. U svakom slucaju izbor nije nimalo lak, a rezultat je u
startu neizvestan, jer je odabrani put bez povratka.
Na osnovu iznetog moe se konstatovati da je osnovna karakteristika
globalizacije sveobuhvatnost prostora, ekonomije, politike, kulture, stanovništva
i ostalih faktora društvenog ivota u svetskim razmerama. Nosilac
ili protagonista globalizacije je zemlja, odnosno drava koja se
u datim društveno-ekonomskim, politickim, vojnim, tehnološkim,
kulturnim, demografskim i ostalim okolnostima javlja u ulozi globalne
super-sile, a to su danas SAD.
3. GLOBALIZACIJA SRBIJE
Savremeni proces tranzicije, kao odgovor na globlizaciju, ima svetski
trend. On se ne odnosi samo na zemlje u razvoju, odnosno na bivše
socijalisticke zemlje, vec i na razvijene zemlje, s tim što se u
razvijenim zemljama, za razliku od nerazvijenih, odvija mnogo lakše
i bezbolnije, jer je rec o privredama koje vec tradicionalno funkcionišu
kao trišne privrede, sa svojinskom strukturom zasnovanom na
privatnoj svojini. Proces tranzicije u bivšim socijalistickim zemljama
pokazao se mnogo više bolnim nego što se predpostavljalo, jer
se radilo prevashodno o planskim privredama, na osnovama dravne
(društvene) svojine. medjutim, upornost i istrajnost su dali rezultate,
tako da su mnoge zemlje centracne i istocne Evrope postale clanice Evropske
unije, neke su vec postale kandidati, a neke previše zaostaju u tranzicionom
hodu. Obistinila su se predvidjanja nekih ekonomskih teoreticara pocetkom
90-ih godina XX veka, da su perspektive tranzicije mnogo bolje za severni
deo Evrope, odnosno za tzv. "lidere privatizacije" (Madjarska,
Ceška, Slovacka, Poljska i dr.), za razliku od "junog
bloka", odnosno za tzv. "autsajdere privatizacije" (Bugarska,
Rumunija, Albanija, Makedonija, a narocito BiH, Crna Gora i Srbija)..
No, ohrabrujuca je cinjenica što je u Srbiji, pored ostalog, postignuta
opšta saglasnost o nunosti tranzicionih promena u duhu trišne
ekonomije i višepatizma, kao i okretanja ka Evropi i evroatlanskim
integracijama. Ta cinjenica je danas obavezujuca za svaku politicku grupaciju
koja na demokratskim izborima osvoji vlast, da bude dosledna u ostvarivanju
postignutog konsenzusa, što ce jacati realni optimizam i nadu za
bre prevazilaenje brojnih teškoca i problema na tranzicionom
putu. Upravo u tom pravcu, neki rezultati su vec sada evidentni.
3.1. Primer Srbije posle 2000. godine
Za analizu americkog globalizma posebno je zanimljivo iskustvo Srbije
i srpskog naroda u razdoblju od 1990. do 2002. Srbija, kao i ceo srpski
narod, jednu deceniju su bili u izolaciji, dakle izvan procesa globalizacije.
Srpsko društvo se imenovalo kao tradicionalno društvo, izvan
tokova modernog razvoja i otuda je promena morala da dode spolja. U vreme
„Miloševicevog reima", americka politicka i medijska
elita (kao i evropska) je iskoristila sva raspoloiva sredstva za
obaranje njegove vlasti — ekonomska, finansijska, diplomatska, vojna.
Takvu akciju protiv srpskih nacionalnih interesa imenovala je na razlicite
nacine, ali u osnovi je bio cilj ovladavanje Srbijom preko Zapadnoj alijansi
lojalnih vlada i javnosti. Na izborima od 2000. taj cilj je ostvaren uz
ogromnu kolicinu novca i spoljnjeg pritiska na stanovništvo Republike
Srbije (Tim Maršal, 2002). Ali, to je samo pocetak. Americki globalizam
ide i dalje, njemu nije dovoljna samo vazalna vlast u Srbiji nego se krece
na put osvajanja duha i duše srpskog coveka. Mora se zadrobiti moc
nad svešcu, znanjem, vrednostima, a za taj cilj najpodesnije su institucije,
obrazovanja i medija.
3.2. Kako se globalizuje (amerikanizuje) Srbija?
Novac je mocno sredstvo za kupovinu lojalnosti pojedinaca i društvenih
grupa, ali nije dovoljno. Potrebno je osvojiti institucije i to na dva
nacina: instalisanjem moralno-politicki podobnih kadrova i ubaciti
u nacionalne obrazovne i medijske ustanove svoje programe i svoje modele.
Nekoliko narednih primera pokazace kako se medijski i obrazovno amerikanizuju
srpsko društvo i gradani Srbije.
3.2.1. Mediji
U Republici Srbiji postoji, primera radi, radio i tv stanica B-92 koja
finansijski potpuno zavisi od inostranog novca i samim tim njen program
je maksimalno okrenut americkoj kulturi (filmovi, zabava, sport). Tehnicke
mogucnosti ove stanice mogle bi odgovarati nekakvom CNN-u u Srbiji. Jedna
paljiva analiza sadraja ove stanice pokazala bi njenu politicku
obojenost, zapravo apsolutnu naklonjenost „prozapadnim strankama"
i izrazitu selektivnost u politickom informisanju. U skladu sa nacelima
slobodnog informisanja ona to moe da cini, ali karakter finansijske
potpore jasno svedoci o vrsti interesa koji zastupa. A to je rezultat
globalizacije: novac nema granica, a sa novcem kao postmodernom ideologijom
ide sve ostalo - drava, tradicija, nacija, moral, vrednosti. Postoje
drugi štampani i elektronski mediji u Srbiji koji primaju obilatu
pomoc raznih americkih fondacija koje su manje više bliske vladi
i kongresu. Najzad, u Srbiji se emituju specijalni programi americkih
medija. Cuvena stanica „Glas Amerike" emituje svoj progam na
srpskom jeziku preko lokalnih radio stanica i televizija svaki dan i to
cetiri puta dnevno. Dnevni list „Politika" objavio je 3. maja
2002. oglas u kojem navodi spisak 47 radio- i tv-stanica u Srbiji sa frekvencijama
na kojima se moe pratiti program „Glasa Amerike". Kada
se ovome doda i cinjenica da se sa širenjem kablovske televizije
proširuje i broj gledalaca CNN-a, onda je sasvim jasno u kojoj meri
je osvojen medijski prostor u Srbiji od strane americkog globalizma. O
medijima moemo misliti dobro ili loše, ali oni ostvaruju svoju
funkciju: snabdevaju svojim informacijama gradane-korisnike. Moderno društvo
je i informaticko društvo. Sve delatnosti i institucije zavise od
„podataka", informacija u svakoj fazi rada. Funkcija medija
je da gradane snabdevaju onim informacijama koje su im potrebne za orijentaciju
i koordinaciju u društvenom prostoru. Ako se zna da od vrste i kvaliteta
informacije zavise pravac i struktura odlucivanja o bilo kom predmetu,
ovda je jasno da izuzetno vanu ulogu u tom poslu ima onaj koji „gradjane
snabdeva informacijama". A u pozadini je odredjeni politicki i ekonomski
interes. Tako, Srbi treba da koriste tudje a ne svoje informacije
i javne stavove. Tim putem promenice i svoje mentalne obrasce.
3.2.2. Obrazovanje
Ovo je svakako najvanija ustanova u planu mentalne ili psihološko-intelektualne
transformaiije srpskog coveka. U tom cilju osnivaju se „nezavisne"
obrazovne institucije (primer — BOŠ) ili se finansiraju „edukacije
za otovoreno društvo" u zemlji i inostranstvu (Soroš fond),
odnosno programi demokratske edukacije (Soroš, Fridrih Ebert fondacija
itd). Sve ove ustanove, organizacije i programe povezuje edukacija za
demokratiju, gradjansko društvo i ljudska prava na americki nacin.
Evo kako izgleda program BOŠ (beofadske otvorene škole) u 2002.
Obavezni moduli su: gradjansko društvo, EU i Balkan. A pojam gradjanskog
društva obuhvata — trišnu privredu, licnost i demokratiju,
igru kao temelj kulture, finansije i berzu, re-toriku, poslovnu kulturu,
a to je tipicni americki koncept. Studentima se omogucavaju kontakti sa
svetskim predavacima, ucestvovanje na raznim seminarima, korišcenje
kompjutera itd. Primljeni studenti ne placaju školarinu, što
znaci da neko drugi pokriva troškove.
Najnoviji korak u osvajanju obrazovnih ustanova je ulazak americkih fondacija
(sa licnostima) u vladu Srbije (ministarstvo prosvete). Fond za otvoreno
društvo (Soroš) finansira strucne skupove ministarstva a ima
i svog clana u Komisiji Ministarstva za akreditaciju programa za usavršavanje
nastavnika. Americki projekat „Ja, gradjanin" (pilot-primena)
se u toku 2002—2003. realizovao u 100 škola u Srbiji. U radu
na ovom projektu radila je Gradjanska inicijativa, BOŠ, Centar za
razvoj Srbiji, a prevešce se i americki udbenik za predmet:
„Ja, gradjanin". Dakle, stvar amerikanizacije srpskog obrazovanja
je na delu. Za taj posao novac uvek nadje kompetentne i nekompetentne
Srbe. Pitanje je šta se dešava u njihovoj nacionalnoj i moralnoj
svesti — gotovo je retoricko pitanje.
Strana sredstva obaveštavanja pišu o „tihoj okupaciji"
Srbije. Tako, radio „Glas Rusije" izveštava da americki
eksperti intenzivno uce srpski jezik i spremaju se da dodju u Srbiju.
Rec je o ekspertima za školstvo. „Kome iz vrha vlasti u
ovom trenutku odgovara prilagodjavanje školskog sistema u Srbiji
americkim normama nije teško pogoditi, ali pravo je pitanje koliko
ce to koristiti ucenicima, s obzirom na to da je u svetu opštepoznat
nizak nivo americkog osnovnog i srednjeg obrazovanja"
S druge strane, ubrzano se otvaraju strane obrazovne institucije u Srbiji.
Otvara se nemacka škola u Beogradu (od prvog do desetog razreda).
Vec radi International High school Belgrade, a otvara se Britanica
International School Belgrade, dok neke srpske visokoobrazovne ustanove
nose imena na engleskom Jeziku IFAM, EUM (EU of Internationalmanagment
and Bussines ). Pravni fakulget u Novom Sadu oglašava upis u
školu nemackog prava sa predavanjima na nemackom jeziku (Gradjansko
i privredno pravo Nemacke).
Pored medija i obrazovanja, prodor globalizacije (amerikanizacije) ogleda
se i u drugim oblastima društvenog ivota — u ekonomiji,
kulturi, zabavi, sportu. Intenzivirane su americko-srpske konferencije
o poslovnim mogucnostima u Srbiji. Cesti su dolasci americkih biznismena
u Srbiju, a americki novac stie i preko medjunarodnih
finansijskih organizacija.
Na kakav nacin globalni americki duh ulazi u kulturu Srbije najupecatljivije
pokazuju filmovi na srpskim televizijama. Stitisticka analiza bi pokazala
da skoro devedeset odsto filmova dolazi iz Amerike. Ovome se mogu dodati
i neki drugi šou programi ili serije iz biznisa i nauke. Nedavno
je Jovan Radulovic, upravnik Biblioteke grada Beograda, najavio otvaranje
Americkog kutka u nekadašnjem Citalištu u Zmaj-Jovinoj. “Kutak
ce biti kompletno opremljen od strane Amerikanaca, biblioteka ce dati
svoje osoblje, a citaoci ce imati prilike da pozajmljuju ne samo knjige,
nego i kompakt diskove i raznovrsnu literaturu" (Politika, 7. novembra
2002).
Podrucje zabave obogaceno je ucenjem plesa uz americke instruktore. Gosti
iz Amerike uce mlade Beogradane plesu i koreografiji uz bluz, dez,
ritam improvizaciju (Radionica savremene igre, Politika, 7. novembra 2002).
3.2.3. Sport
Sport je oblast u kojoj su razmene najucestalije. Sve je više prenosa
evropske lige, a i kada je rec o americkom sportu, koji je najgledaniji
u Srbiji, naravno rec je o košarci a i o americkom fudbalu. Objavljuju
se rasporedi americke lige, sportske vesti a pomenuta stanica B-92 redovno
prati americke košarkaške utakmice, i americki sport uopšte.
3.2.4. Nevladine organizacije
Konacno, velik broj nevladinih organizacija (Helskinški odbor,
Odbor za humanitarna prava, antiratna akcija itd.) — sve su
to organizacije sa svojim centralama u Americi. U najnovije vreme pojavljuju
se nove organizacije tipa „Templarski forum" ili templarski
vitezovi. Vitezovi templara Srbije ravnopravni su clanovi reda vitezova
jerusalimskog hrama, a predsednik je bivši narodni poslanik (Popovic)
republike Srbije (Politika, 8. novembra 2002).
Za potpunije saznanje pitanja o kojem se ovde raspravlja znacajan je politicki
kontekst amerikanizacije srpskog duha i svesti. Amerika
je bombardovala Srbiju samo pre 9 godina, a danas ulazi u sve institucije
kao da se ništa nije desilo. Americka vlada i dalje uslovljava, ucenjuje
Srbiju i njenu vazalnu vladu, vladu koja je dopustila ulazak amerikanizacije.
Politicki kontekst americke edukacije srpske omladine je neskriven. Radi
se o amerikanizaciji srpske nacije. Istovremeno sa prodorom americkog
„civilnog društva" u institucije obrazovanja, medije,
vladinih i nevladinih organizacija, odvija se borba za americki politicki
interes na Balkanu, Srbiji i posebno Kosovu i Metohiji.
Za Srbiju je stvar posebno znacajna buduci da se americki globalizam širi
sa ciljem duhovnog osvajanja i teritorijalnog prekrajanja Republike Srbije.
Jednostrano priznavanje Kosova i Metohije kao nezavisne drave samo
je konacan ishod dugogodišnje politike prema Srbiji. Ono što
daje jedna ruka uzima druga. Razume se, ovde je rec o tendencijama koje
imaju svoje mnogobrojne ili malobrojne pristalice.
3.2.5. Kako se odbraniti i zaštiti od globalizacije (amerikanizacije)
?
Širenje americkog globalizma je opšti problem savremenog društva
a ne samo srpska briga. Odnosi izmedju velike sile (lidera sveta) i ostalih,
malih drava mogu se zasnivati na hegemonizmu ili nekom obliku sukoba,
a to zavisi od nacionalnog karaktera i konkretne politike malih naroda.
Ali, ukoliko „medjunarodna zajednica" ili najveci broj drava
prihvati americki model društva, a samim tim i americki koncept obrazovanja
i snano mešanje u medijsku oblast, onda ni Srbiji ne preostaje
ništa drugo nego da prihvati globalizam o kojem je rec. U takvim
okolnostima nema zaštite niti odbrane od „medjunarodne zajednice".
Podravaoci americkog globalizma u osvajanju duha nacije, unutrašnji
i spoljašnji, tvrde da je takav model informisanja i obrazovanja
poslednje dostignuce nauke i demokratije i da ga treba univerzalizovati.
Oni nastupaju sa pozicije konacne istine. U tome treba traiti odgovor
na pitanje zašto bi Srbi prihvatili americki model gradjanskog obrazovanja
i zašto bi puštali americke medije u svoj prostor. Odgovor je,
dakle, da je to zbog toga što je taj model najbolji i da ga samim
tim treba prihvatiti. Ali, to je upravo problem: diskusija o dobrom i
lošem obrazovanju traje otkada je obrazovanje institucionalizovano
i nema racionalnog opravdanja da se diskusija završi sa americkim
izumom. Druga skepsa izvire iz nunog odbacivanja istorije iz takvog
kondepta.
Odbrana od amerikanizacije svesti nalazi se na više mesta. Na prvom
mestu — ljudska priroda. Ona je nestalna i nepredvidiva. Covek na
iznenadne i nastajuce okolnosti ne reaguje prema šablonu. U susret
modela i nepredvidive situacije covek uvek izlazi kao pobednik. Tako i
srpski covek u sebi nosi izvesnu dozu nepristajanja na nametanje obrazovne
konstrukiije.
Osecanje nezavisnosti i autonomije coveka takodje je mogucna brana amerikanizaciji
svesti. Covek je osetljiv na pritiske koji dolaze iz inostranstva. Podela
na strance i domace je istorijska i strukturna je odrednica ljudskog društva.
Svest o duhovnom porobljavanju moe da bude potencijalno prepreka
amerikanizaciji Srbije. U tom slucaju, akcije ce biti promišljene
i traice se argumenti protiv duhovnog preobraaja srpskog coveka
po meri americkih programa.
Identitet je onaj pojam koji u najpotpunijoj meri objašnjava smisao
otpora amerikanizaciji obrazovanja i informisanja. Snaga identiteta je
u tome što se on i nesvesno opire napadu na njegove osnove. U stvarima
duha, svesti i mišljenja identitet igra veoma znacajnu ulogu i ta
uloga je potvrdjena tokom istorije.
U odbrani od amerikanizacije svesti treba racunati i na autokritiku Amerike.
Mogucno je da ce se naci neka duhovna snaga u Americi koja de se suprotstaviti
politici Amerike koja ima cilj da amerikanizuje ostali deo sveta. Zasada
su te snage slabe i ne vide se na horizontu politike. Ukoliko bi ojacale,
sigurno bi doprinele mirnijem ivotu na globusu.
Dakle, globalizacija srpskog duha je u znaku amerikanizacije i taj proces
u Srbiji ima svoje pristalice i protivnike, medju politicarima, intelektualcima
i profesorima nalaze se oni koji u amerikanizaciji svesti ne vide ništa
rdjavo i pomau širenje takvog modela. Ali, postoje i oni koji
se tome suprotstavljaju i navode teorijske, identitetske i prakticne razloge.
U takvoj konstelaciji snaga ne preostaje ništa drugo nego da se otvoreno
bore protiv amerikanizacije. Ukoliko ne ubede Srbe da to nije dobro za
njihov opstanak i razvoj, onda ce nastupiti neka nova istorija za koju
oni nece biti odgovorni.
U suštini amerikanizacija svesti u Srbiji nije ništa novo. Tokom
istorije Srbi su bili izloeni turskom, germanskom, katolickom, komunistickom
„pranju mozgova" pa su izdrali. U odnosu na sovjetski
komunizam americki globalizam je neuporedivo sofisticiraniji. Ovo vreme
je specificno utoliko što su sredstva suptilnija i razmere u pravom
smislu reci svetske.
Duboko sam ubedjen da je našim samozvanim "vizionarima"
privrednih i društvenih reformi nametnut koncept koji je u skladu
sa Vašingtonskim konsenzusom. Vec pet godina taj koncept ima vrlo
ozbiljnu "konstrukcionu" grešku. I dobitnik Nobelove nagrade
za ekonomiju Jozef Štiglic je apelovao na zvanicnike tadašnje
SR Jugoslavije da diplomatskim sredstvima "eskiviraju" nametanje
koncepta MMF.
I pored toga, taj koncept, koji forsira naglu, preteranu liberalizaciju
uvoza, politiku precenjene vrednosti nacionalne valute, metodu brze privatizacije,
politiku radnih odnosa i sl. - u celini je i trajno prihvacen. I posledice
toga su enorman rast uvoza, spoljnotrgovinskog deficita, deficita tekucih
transakcija, gušenje industrije, dinamican rast spoljnog duga i nezaposlenosti
koja je dostigla miliona lica. I pored toga, iz tih instituta stiu
pohvale na racun reformi i rezultata tih reformi. Pa, naravno, da ce one
hvaliti svoja dela, a svakom objektivnom ekonomisti je jasno da su rezultati
tih reformi vrlo skromni i da su perspektive rasta i razvoja privrede,
narocito zbog potrebe servisiranja spoljnog duga koji je prešao 15
milijardi dolara - vrlo problematicne.
I pošto su te institucije i najmocnije zemlje uspele da "proguraju"
za njih podobne ljude na najzvanicnijim mestima gde se kreira ekonomska
politika, male su šanse da se moe nešto promeniti u primeni
tog koncepta. Kada su postale svesne da ce relativno brzo postati clanice
EU, Bugarska i Rumunija su našle snage da odbiju "sugestije"
MMF koje su se svodile pre svega na obezbedjenje servisiranja njihovog
spoljnog duga. Neki srpski politicari glume svoju dilemu da li sa MMF
zakljuciti neki novi sporazum. Smatram da bi moda neki od njih i
"pustili" Fond, ali problem je što on nece pustiti njih,
odnosno Srbiju, jer je ona veliki dunik, a Fond, direktno i indirekgno
štiti interese kapitala, odnosno poverilaca.
Sve u svemu, Srbija, nešto iz objektivnih, a više iz subjektivnih
razloga, u neumitnom procesu globalizacije, nije našla pravi put
neophodne transformacije društva i privrede. I što je najtragicnije,
s obzirom na politicku situaciju, u doglednoj buducnosti ništa se
bitnije nece promeniti. Zbog svega toga, nastavice se trend veceg
umiranja od radjanja i dalji odliv
mladih ljudi u inostranstvo, pa ce se Srbija sve bre pretvoriti
u ukletu zemlju ocajnickog starackog stanovništva.
ZAKLJUCAK
Brojne rasprave o globalizaciji podelile su politicare, ekonomiste, naucnike
i filozofe. Na jednoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija
nunost, objektivan i spontan proces, "zahuktala mašina"
koja stvara novu mapu sveta i koju niko ne moe zaustaviti. Pristalice
globalizacije smatraju da je to proces koji vuce ka društvenom progresu
u svim njegovim aspektima (ekonomsko-politickom, tehnološkom, kulturno-naucnom),
doprinoseci da svi (i bogati i siromašni) postaju bogatiji.
Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija iskljucivo "Projekat
dominacije Zapada", nove imperijalne politike i "amerikanizacije"
sveta. Dok za jedne globlizacija oznacava integraciju sveta i stvaranje
globalne ekonomije i kulture, za druge ona oznacava podele i sukob civilizacija.
Za dobitnike ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za gubitnike
destruktivna sila, koja produbljuje jaz izmedju bogatih i siromašnih,
stvarajuci uslove da bogati budu još bogatiji, a siromašni još
siromašniji.
U celini gledano globalizacija sa sobom nosi brojne pozitivne, a li i
veoma znacajne negativne posledice, koje izazivaju znatan otpor pre svega
u nerazvijenim ali i u nekim razvijenim zemljama. Proces globalizacije
je neumoljiv i teško zaustavljiv i zbog toga na margini ostavlja
sve one zemlje koji mu se suprotstavljaju. Zbog toga se procesu globalizacije,
više silom ekonomskih nunosti nego dobrovoljno, prepuštaju
i zemlje koje su njegovi javni kriticari.
Na osnovu iznetog moe se konstatovati da je osnovna karakteristika
globalizacije sveobuhvatnost prostora, ekonomije, politike, kulture, stanovništva
i ostalih faktora društvenog ivota u svetskim razmerama. Nosilac
ili protagonista globalizacije je zemlja, odnosno drava koja se
u datim društveno-ekonomskim, politickim, vojnim, tehnološkim,
kulturnim, demografskim i ostalim okolnostima javlja u ulozi globalne
super-sile, a to su danas SAD.
U svakom slucaju izbor nije nimalo lak, a rezultat je u startu neizvestan,
jer je odabrani put, put bez povratka.
LITERATURA
1. Mr Irina Bjelica (2007): Evropska unija i globalizacija, Medjunarodna
politika, Institut za medjunarodnu politiku i privredu, br.1125-1126,
Beograd, januar-jun 2007.
2. Prof. dr Todor Petkovic (2007): Globalna ekonomija i poslovna diplomatija,
Cacak;
3. dr Zoran Avramovic (2002): Globalizacija Srbije, Zbornik matice srpske
za društvene nauke, br.112-113, Novi Sad;
4. Mladen Kovacevic (2006): Neki elementi i posledice procesa globalizacije,
Teme, casopis za društvene nauke, Niš,br.1/2006.
5. Prof. dr Tihomir Gligoric (2007): Osobine naroda, BINA, Banja Luka;
6. Laslo Sekelj i Jovan Teokarevic (2004): Tranizicija deceniju posle:
pouka i perspektive, Institut za evropske studije. Beograd;
7. - www.dadalos.org/globalisierung_bih/grundkurs (datum pristupa 27.04.2008.god.)
8. - www.sac.org.yu/5791820031202politika.doc ( datum pristupa 27.04.2008.god.
)
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|