|
OBRAZOVANJE
Osnovna potreba savremenog društva je obrazovana populacija. Drava
pri formiranju obrazovanja igra znacajnu ulogu u smislu obezbedivanja
ustanova, odnosno škola za obrazovanje, opreme... Takode drava
zakonskim merama obavezuje svakog pojedinca na završavanje osnovne
škole, dok dalje školovanje predstavlja licni izbor pojedinca.
Naalost odredeni pojedinci nisu sebi ni to priuštili zbog subjektivnih
ili pak objektivnih faktora.
Izraz škola je grckog porekla i u bukvalnom prevodu znaci dokolica,
rekreacija. U starim društvima školovanje je bilo dostupno malom
broju ljudi, onima koji su imali novca ili vremena. Sveštenstvo je
cesto bilo jedna pismena grupa, koje je znanje koristilo za citanje i
tumacenje religijskih tekstova. Za vecinju odrastanje je znacilo ucenje
na primerima starijih. Bilo je uobicajeno da deca veoma rano pocinju pomagati
u poslovima u domacinstvu, u radu na poljima i u zanatskom radu. Citanje
nije bilo potrebno a ni korisno. Medutim u današnjim uslovima situacija
je potpuno drugacija. Školovanje (osnovno) predstavlja obavezu svakog
pojedinca.
Obrazovanje ima znacajnu funkciju u svakom društvu. Iz tog razloga
drave preuzimaju brigu o finansiranju obrazovanja (osnovnog, srednjoškolskog
i delom visokog obrazovanja). Po Talkotu Parsonu škola je most izmedu
porodice i društva kao celine. Škola priprema decu za njihove
buduce uloge u ivotu. U današnjim uslovima školstvo omogucava
mogucnost menjanja poloaja koje pojedinac stice rodenjem ili nasledivanjem.
Znanje se individualno stice ali ono predstavlja bogatstvo društvene
zajednice
.Škole kao institucije znanja nemaju samo tu ulogu vec i ulogu institucije
za cuvanje dece – mesta na kojima su deca sigurna, u školama
se razvija sposobnost komunikacije, sklapaju prijateljstava...
U našem društvu obrazovanje je centralizovano. U primeni koncepta
dravnog obrazovanja kljucnu ulogu igra Ministarstvo prosvete. Nastavnici
nemaju veliku uticaj na školske planove, privreda takode nema veliki
uticaj na stvaranje potrebnih profila.
Školski sistem u jednoj dravi zavisi od više faktora kao
što su tradicija, razvoj društva, nauke i umetnosti. Promene
u školskom sistemu moraju uvaavati iskustva drugih zemalja
i specificnosti regionalnih i lokalnih zajednica. Pored ovih objektivnih
faktora u ivotu škole mora postojati razvijen demokratski sistem
odlucivanje - uticaj roditelja,nastavnika, ucenika, zainteresovane privrede
i dravnih strucnih slubi.
ANALITICKI DEO
Obrazovanje u svojoj modernoj formi
Štampanje kao pronalazak potice iz Kine. Pronalaskom štamparske
mašine 1454. godine olakšano je umnoavanje tekstova, što
je dovelo do višeg nivoa pismenosti.
Obrazovanje u svojoj modernoj formi, što podrazumeva nastavu u posebno
izgradenim objektima, pocelo je da se postepeno razvija. Pre 150 godina
decu imucnih ljudi su poducavali privatni ucitelji. Vecina stanovništva
nije imala nikakvog obrazovanja do prvih decenija 19. veka kada se u Evropi
i SAD-u poceo uvoditi sistem osnovnih škola. Proces industrijalizacije
i širenje gradova izazvali su potrebu za specijalnim obrazovanjem.
Ljudi danas rade u specijalnim profesijama i koriste strucna znanja, tako
da više nije dovaljno prenošenje znanja sa roditelja na decu.
U Britaniji je obavezno školovanje uvedeno 1870. godine.
U modernim društvima ljudi treba da savladaiju osnovne veštine
kao što su: citanje, pisanje, racunanje, steknu opšte znanje
o svom fizickom, društvenom i ekonomskom okruenju.
Vano je znati i kako uciti. Prema profesoru Ekonomske škole
u Beceju Ljubomiru Glavonjicu koji nas je pored strucnih predmeta ucio
i kako treba da ucimo, savladavanje gradiva treba da se sastoji iz pet
faza:
1. Iscitavanje kompletmog gradiva (lekcije)
2. Podvlacenja po nama bitnog sadraja
3. Dva do tri puta iscitavanja podvucene materije
4. Prepisivanja u svesku podvucene materije
5. Usmenog prepricavanja gradiva
Neki sociolozi funkciju obrazovanja definišu kao „proizvodnju“
ljudskog potencijala za buduce potrebe društva. Stanovništvo
jedne zemlje moe biti preduzimljivo, permanentno strucno ukoliko
je u školi naucilo da poznaje i prilagodava se svemu što je
novo.
Savremene potrebe su informaticki obrazovano stanovništvo.Gotovo
da se ni jedan „bolji“ posao ne moe naci bez znanja
rada na racunaru. Škole predstavljaju vanu instituciju preko
koje se širi informaticko znanje, sa obzirom da sva deca ne poseduju
sopstvene racunare kod kuce. Informacione tehnologije imaju veliki znacaj
u pomoci realizacije nastave. Mnogi profesori ih koriste kao dopunsko
sredstvo na svojim casovima.
Naalost naš obrazovni sistem ne raspolae velikom kolicinom
informaticke opreme. Škole po velikim gradovima su uslovno receno
dobro opremljene. Medutim, pojedine škole, uglavnom škole koje
se nalaze u selima nemaju bitnije uslove za rad a kamoli informaticku
opremu.
Teorije o školstvu i nejednakosti
Postoje razne teorije o školstvu i nejednakosti. Medu njima je i
Bernstinova teorija jezickih kodova. Prema ovoj teoriji u prvi plan se
stvalja znacaj jezickih veština. Govor dece koja pripadaju radnickoj
klasi predstavlja primer ogranicenog koda.2 Ovaj jezik je pogodan za prakticnu
upotrebu nego za rasprave o apstraktnim idejama, tvrdi Gidens. Deca koja
pripadaju srednjem društvenom sloju usvajaju razradeni kod. U ovom
nacinu izraavanja znacenja reci se individualizuju. Roditelji koji
pripadaju srednjoj društvenoj klasi svojoj deci objašnjvaju
znacaj odredene pojave ili stvari, razloge iz kojih im ne dopuštaju
odredene radnje itd., dok roditelji koji pripadaju radnickoj klasi nece
se svojoj deci na takav, posvecen nacin obracati, vec ce im jasno bez
ikakvog obrazloenja odredenu cinjenicu staviti do znanja. Izraevanje
dece koja pripadaju radnickoj klasi je ograniceno. Deca koja pripadaju
srednjim društvenim slojevima lakše se prilagodavaju akademskoj
sredini.
Karakteristike koje sprecavaju dete koje koristi odranicene kodove da
postigne odredene
uspehe u školi:
- Dete je manje zainteresovano za svet koji ga okruuje ukoliko
na svoja pitanja
upucena roditeljima ne dobija odgovore ili pak dobija ogranicene odgovore.
- Dete se teško prilagodava principima škole, teško reaguje
na apstraktni jezik
- Profesor odredena stanja prica na nacin na koji je navikao a koji ce
za dete biti nerazumljiv. Ukoliko dete bude prevodilo izraze na jezik
koji mu je poznat moe se izgubiti smisao.
- Mogu se pojaviti problemi nerazumevanja odredenih pojmova.
Teorija Ivana Iljica skrivenig nastavnog plana. Ivan Iljic kritikuje savremeni
nacin
obrazovanja. Po njemu bi se obavezno obrazovanje trebalo dovesti u pitanje.
On smatra da
su se škole organizovale da bi ispunile odredene zadatke:
1. da bi obezbedile nadzor staratelja
2. da bi podelile ljude prema profesionalnim ulogama
3. ucenje dominantnih vrednosti
4. usvajanje društveno priznatih veština i znanja
Po njemu se u školama uce stvari koje nemaju veze sa sadrejem
lekcija, škole su usmerene da razviju nekriticka prihvatanja društvenog
uredenja stvari. Skrivenim nastavnim planom deca se uce da je njihova
uloga u ivotu „da znaju svoje mesto i da na njemu mirno sede“.
Takode smatra da svakome ko eli da se obrazuje, odnosno da uci moraju
se obezbediti uslovi bez obzira u kom se ivotnom dobu pojedinac
nalazi. Ti uslovi ne smeju biti prueni samo deci i mladima.
Burdijeova teorija obrazovanja i kulturne reprodukcije. Kulturna reprodukcija
predstavlja nacin na koji škole i društvene institucije permanentno
odravaju društvene i ekonomske neujednacenosti iz generacije
u generaciju. Škole uticu na formiranje individualnih stavova, navika.
Deca radnicke klase prilikom upisa u školu doivljavaju kulturni
šok u odnosu na decu iz više klase. Takode deca radnicke klase
i manjinskih grupa poseduju drugaciji nacin govora od onog koji se koristi
u školi što predstavlja da njih oteavajucu okolnost, u
pojedinim slucajevima izaziva i nezainteresovanost.
Vilisova analiza kulturne reprodukcije. Vai mišljenje da deca
koja pripadaju manjinama i niim društvenim klasama cesto stvaraju
predrasude da „nisu dovoljno pametna“, da oni za svoj rad
ne mogu dobiti dobro placene poslove, iz tog razloga se opredaljuju za
zanimanja koja nemaju veliko respektovanje i nisu dobro placena. Po Vilisu
ovkvo tumacenje nije u skladu sa stvarnošcu. Ni jedno dete ne napušta
školu sa misli da je glupavo i da ono ne zasluuje „dobro“
zanimanje u buducnosti. Ukoliko prihvataju potcenjena zanimanja i smatraju
da nisu uspeli u ivotu, moraju da postoje neki drugi faktori za
takav stav.
Razlikovanje ljudskog potencijala je neminovno pa i korisno jer tada mogu
da stupe u takmicarski odnos jedni sa drugima. Društvena nejednakost
je odnos u kom su jedni privilegovani a drugi podredeni. Školski
sistem je takode proizveo nejednakosti bez obzira na to koliko se pokušavalo
da se svima prui ista mogucnost napredovanja. Ovo se ogleda u cinjenici
visokih školarina visokog obrazovanja, ne moe svako sebi da
priušti taj stepen obrazovanja i ako postoji elja za njim.
Viši slojevi po pravilu imaju viši stepen obrazovanja dok srednji
i radnicki slojevi imaju uglavnom stednju strucnu spremu. Roditelji koji
poseduju nedovoljnu kvalifikaciju obicno se zadovoljavaju sa završenom
srednjom strucnom školom deteta, dok roditelji koji poseduju visoko
obrazovanje tee da im i deca dostignu taj nivo.
Obrazovni sistem treba da podlae zahtevima privrede. U smislu odredenih
stimulacija ucenika da se obrazuju za „zanimanja buducnosti“
u kojima ce sigurno moci pronacu radno mesto. Ulaganja u ljudske potencijale
imaju izuzetno veliki znacaj kao i ulaganje u proizvodnju i tehnologiju.
Pismenost
Pismenost se posmatra kao pravo i obaveza svakog pojedinca.
Iako je u zemljama OECD-a iskorenjena nepismenost najveci broj stanovnika
ima srednju školsku spremu (od 47% SAD, do 61% u Austriji), danas
je u tim zemljama jedna od osnovnih tema obrazovanje odraslog stanovništva.
Preovladujuci broj radnih mesta zahteva dobro obucenu i obrazovanu radnu
snagu.
Prema definiciji Projekta Medjunarodne pismenosti odraslih (IALS) pismenost
se danas
definise kao:
1. Prozna pismenost - znanje i vestine koje omogucavaju razumevanje
i koriscenje
informacija dobijenih iz tekstova, ukljucujuci razlicite publikacije,
price, pesme i sl.
2. Dokumentaciona pismenost - znanje i vestine koje su neophodne da bi
se locirale informacije koje se nalaze u razlicitim formularima - npr.
prijava za posao, formulari za razlicita placanja, razliciti redovi voznje,
mape, tabele, grafikoni i sl.
3. Kvantitativna pismenost - znanje i vestine koje su neophodne za primenu
aritmetickih operacija samih ili grupisanih brojeva koji su stampani u
materijalima, kao na primer izvestaj o stanju na racunu u banci, odredjivanje
poreza na sopstveni prihod, odredjivanje iznosa kamate na pozajmicu i
dr.
Opšta obrazovana struktura je kod nas povecana. Iskustva pokazuju
da u kriznim situacijama jedne zemlje raste interesovanje za studiranjem.
U našem društvu postoji: 7% nepismenih, 9,5% bez školske
spreme, 23,4 bez završene osnovne škole, 25% sa završenom
osnovnom školom, 32,3% sa srednjim školom, 3,8% sa višom
školom i 6% sa visokom školom.
Nepisnmenost predstavlja i generacijski problem sa kojim se susrecu osobe
koje su starije od 60 godina. Kod nas od ukupnog broja nepismenih 82%
su osobe starije od 60 godina. Takode stopa nepismenosti na selu je tri
do cetiri puta veca nego u gradu. Kod muškaraca ne selu je 3,2 puta
veca stopa nepismenosti nego kod muškaraca u gradu, dok je kod ena
1,6 puta veca nego u gradu. 80,4% od ukupnog broja nepismenih cine ene,
svaka peta ena koja ivi na selu je nepismena, dok je svaka
dvadeseta u gradskim podrucima nepismena.
Najalarmantnija situacija je kod Roma. Svaki cetvrti Rom je nepismen (26,7%).
Sest od deset Roma nema zavrsenu osnovnu skolu. Nepismenost kod Roma nije
samo generacijski problem (80% Roma starijih od 60 godina je nepismeno),
problem zena, vec sto je najgore i problem mladih. Od ukupnog broja Roma
starosne grupe od 15 do 19 godina 15,9% je nepismeno a 56,9% nije zavrsilo
osnovnu skolu. U starosnim grupama od 20 do 29 godina i 30 do 39 godina
raste broj nepismenih Roma (svaki peti je nepismen) ali i broj onih koji
su zavrsili osnovnu skolu (50%).
ZAKLJUCNI DEO
Ni jedan covek nije isti. Naalost se u društvima prave mnoge
razlike po rasnoj, nacionalnoj, verskoj osnovi. Ovakve razlike ne bi trebalo
da postoje jer ni jedan covek prilikom rodenja ne bira boju koe,
nacionalnost, veroispovest. Medutim postoje razlike i po pitanju obrazovanja
u smislu kom obrazovnom sloju pojedinac pripada. Ovakve razlike moda
bi i trebalo da postoje u smislu veceg poštovanja ljudi koji se nalaze
na višoj hijerarhijskoj lestvici, vecih zarada, jer oni to zasluuju
i to bi trebalo da bude nagrada za njhov uloeni trud, godine, izgubljenu
zaradu...
Smatram da su današnja deca, u našoj dravi, po osnovnim
a i pojedinim srednjim školama suviše nedisciplinovana, da vecina
nedisciplinovane dece kao društvena grupa za sobom povlace i onaj
deo uslovno receno dobro vaspitane dece. Postala je svakodnevnica da se
po dnevnim novinama provlace clanci o dobijanju otkaza nastavnika i profesora
radi maltretiranja dece. Naravno neki su zaslueno dobili te otkaze,
ali naalost dok ne dode do takvih ekcesa ne postavlja se pitanje
ponašanja dece. Deca su dobila, po meni i suviše visoka prava.
Autoritet sa profesora prelazi na decu. Imam sestru koja je osmi razred
OŠ i ne mogu da verujem šta oni rade na casovima, pocev od gadanja
nastavnika kredama, preko dobacivanja, slušanja muzike, dopisivanja
mobilnim telefonima. Dacu sebi za pravo da prepricam jedan dogadaj koji
se nedavno dogodio u njenom razredu: Nastavnica fizike proziva jednu devojcicu
da odgovara. Ona se sakriva ispod klupe. Nastavnica, pošto je videla
da je prisutna govori joj da ustane da zna da je na casu. Devojcica ustaje
i obraca se nastavnici recima „Imam ja pametnija posla nego da slušam
te TVOJE gluposti“, uzima svoje stvari i odlazi sa casa. Devojcica
nije kanjena ni na koji nacin sem obaveštenja roditelja o njenom
ponašanju. Naalost ovakvi slucajevi nisu retkost. I onda se
pitamo zašto postoje slucajevi u kojima nastavnici istuku decu? Nekada
su ljudi koji su radili u školama bili izuzetno poštovani i
od strane dece, roditelja, okoline, smatram da je u današnjim uslovima
to profesija koja je najviše „terorisana“ na svojim radnim
mestima.
Što se informacione tehnologije kao savremenog nacina ucenja tice,
u smislu sedenja kod kuce i gledanja u monitor uceci i razgovora sa svojim
„kolegama“ preko interneta, licno ne bih voleo da ovakav nacin
skolstva zaivi izizev u odredenim slucajevima npr. nepokretnima
bi ovaj nacin znatno olakšao školovanje. Fizicki kontakt sa
pripadnicima jedne grupe je mnogo lepši i ne moe se porediti
sa kontaktom preko racunara. Srecan sam što pripadam generaciji koju
ovaj talas nije zahvatio.
Iz školskih klupa izlazimo prepuni informacija i sa odredenim znanjem,
vecim ili manjim zavisi od individue. Samo je tuno sto to znanje
ne znamo u praksi na adekvatan nacin da primenimo. Smatram da je školovanje
u našoj zemlji teško, da ucimo nepotrebne stvari, nije bitan
kvantitet udbenika vec kvalitet. Umesto tolikog obima gradiva bolje
bi bilo da nam školstvo priblii i odredeni deo prakticnog rada.
KORIŠCENA LITERATURA:
1. Entoni Gidens, Sociologija, Copuright Ekonomski fakultet Beograd,
2005 god, str 494-
497, 511-513, 517-522
2. Iren Gabric-Molnar, Laslo Laki, Sociologija za ekonomiste, Univerzitet
u Novom Sadu
Ekonomski fakultet Subotica, 2001. godine, str. 229-241
3. www. republika. com. yu, broj 161, 1997.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|