|
VERSKE SEKTE
Pored opasnosti od oružane agresije, terorizma,
organizovanog
kriminala i korupcije, a odmah posle narkomanije,
koja se u tekstu strategije tretira kao "sve izraženiji društveni
problem", kao značajan bezbednosni rizik pominje se "destruktivno
delovanje pojedinih verskih sekti i kultova na porodicu i društvo".
U današnje vreme život se vodi prilično užurbano. Ljudi su usredsređeni
na karijeru, posao i na kraju dana nemaju previše vremena za svoju porodicu,
sebe i svoje potrebe. Stoga i ne čudi pojava organizovanih grupa istomišljenika
koji nude rasterećenje, olakšanje, duhovno ispunjenje i ozdravljenje.
Svojim obećanjima zavele su veliki broj ljudi kojima je život bio stresan
ili razočaravajuć.
Ta pojava verskih grupa koje sebi daju različita imena i pripisuju različite
epitete se poslednjih godina sve više širi i sve više uzima danak u psihičkom
zdravlju sve većeg broja žitelja Srbije i time razorno deluje i na njihove
porodice. Nisu sve te verske grupe, sekte po definiciji. Negde je to guru
pokret, negde psiho-kult, negde zaista sekta. Delovanje verskih sekti
vodi ka razbaštinjenju, a time i dehomogenizaciji i uopšte destabilizaciji
srpskog naroda. Sličan problem snašao je i druge evropske države Nemačku,
Grčku, Francusku ali i SAD i Japan. Ovaj rad treba da ukaže na mnoge zloupotrebe
verskih prava i sloboda koje naš Ustav nudi i garantuje. Naime, prosečno
obrazovan čovek u nas zabrinjavajuće malo je upućen u religiju. To ga
čini prilično podložnim da prihvati, možda imajući najbolje namere, sektaško
učenje i da utočište za svoje duhovne potrebe nezazorno pronađe u nekoj
od sekti, koje to obilato koriste. Zato je, nesumnjivo, dugoročno i trajno
rešenje ovog problema edukacija stanovništva. Posebno je potrebno rasvetliti
aktivnosti i delovanje vođa verskih sekti, kao i njihove prikrivene ciljeve.
Destruktivno delovanje pojedinih verskih sekti i kultova na porodicu i
društvo postaje sve izraženiji problem i dobija karakter sve značajnijeg
bezbednosnog rizika.
1. POJAM SEKTE
Reč „sekta" potiče od latinske reči „sequi",
što znači slediti. Enciklopedijska definicija sekti kaže
da je reč o malim grupama istomišljenika koje su se odvojile od matice
religije u neku drugu, samostalnu religijsku grupu. Sekta je manje organizovana
religijska grupa predanih vernika, koja obično nastaje iz protesta protiv
onoga u šta se pretvorila crkva. Za sve članove sekte karakteristično
je da imaju čvrstu organizaciju i jedinstvene obavezne rituale. To su
grupe koje se mogu prepoznati po svojoj manipulaciji usmerenoj na psihološku
destabilizaciju svojih sledbenika, s ciljem da se od njih izvuče potpuna
potčinjenost, smanjenje kritičkog duha, prekid sa opšte usvojenim porukama
i koje sa sobom povlače opasnost za individualne slobode, zdravlje, obrazovanje,
demokratske institucije .
Ljudi, najčešće, dobrovoljno, kao odrasli, pristupaju sekti, umesto da
pripadaju po rođenju kao kod velikih religijskih (verskih) zajednica.
Izuzetak može biti, kod nekih sekti, da roditelji uključuju svoju decu
od malih nogu u život sekte, ili da se čitave porodice uključuju u sekte.
Ulazak u sektu zahteva raskid sa ranijim verovanjem i načinom života (često
zanemarivanje prethodnih obaveza, pa i odlazak iz porodice). Život u sekti
podrazumeva čvrstu identifikaciju sa grupom i vođom (telom i dušom). U
nekim sektama se zahteva da pripadnici ustupe imovinu i novčana primanja
sekti. Iz sekte se teško izlazi, čak i kada se pripadnik na to odluči.
2. UZROCI NASTANKA SEKTI
- Nezadovoljstvo stanjem u crkvi (organizaciji i funkcionisanju)
i njenim odnosom prema okruženju i društvu. Danas, posebno snažnom reafirmacijom
crkve i tradicionalnih verskih zajednica, koje nastoje da obuhvate celokupan
čovekov život da se mešaju u sve oblasti čovekovog ličnog i društvenog
života i aktivnosti.
- Psihološka stanja i krizne situacije kod pojedinca -
emocionalna nesigurnost, umor, neostvarene želje, teškoće i teskobe
u svakodnevnom životu.
- Potreba za pripadanjem nekome i traganje za identitetom -
mogu biti čest uzrok odlaska u sekte koje nude "toplinu" i
zajedništvo.
- Traganje za smislom života, loše stanje u porodici, nedostatak
prijatelja, prisustvo egzistencijalnog straha i apokaliptičkih očekivanja
za koje se ne mogu naći odgovori i uteha usvakodnevnom životu.
- Potreba za duhovnim vođstvom, za čvrstom rukom u
rukovođenju zajednicom, za potčinjavanjem i služenjem autoritetu.
- Opšte stanje u društvu (krize, siromaštvo,
neizvesnost, besperspektivnost) takođe može biti jedan od uzroka.
Frustrirani, izgubljeni i hendikepirani pojedinci, ili nekoliko njih,
nastoje da formiraju grupu uz čiju će pomoć "napakostiti"
sredini koja ih nije prihvatila, ili se "revanširati" nekom
stvarnom ili umišljenom subjektu koji je prepreka njihovom delovanju.
Često su vođe sekti slepe, slabo pokretne ili na drugi način hendikepirane
osobe.
- Najzad, veoma značajan uzrok ulaska u sektu može biti veština
vođe (tehnika i taktika) kojom pridobija sledbenike.
Reč je o njegovoj "harizmi", izgledu ("imidžu"),
nastupu i odnosu prema sledbenicima, odnosu prema užoj i široj okolini,
društvu, odnosno njegovom pogledu na svet. Neke sekte (recimo Jehov(i)ni
svedoci) imaju obavezu misionarenja (svaki novi član 10 sati nedeljno):
deljenje literature, razgovori sa prolaznicima i slično.
3. PODELA SEKTI
Sekti je danas mnogo. Računa se da ih ima preko dve hiljade u celom svetu,
različitih su obeležja, kako dogmatskih tako i geografskih. Postoji više
principa po kojima možemo izvršiti podelu sekti. Ovde je kao kriterijum
podele uzeto učenje, to jest zvanična religija, od koje su se sekte odvojile.
Tako imamo:
1. Pseudohrišćanske sekte one koje su se odvojile od
zvaničnog učenja hrišćanske crkve.
2. Pseudohinduističke i dalekoistočne sekte osnova i
matica su, dakako, hinduizam i budizam
sa svojim doktrinama i tehnikama, ali obrađeni na Zapadu, pa izvezeni
nama.
3. Sinkretističke sekte mešavine raznih zvaničnih religijskih
i jeretičkih pravaca, kao i okultizma
i magije.
Mnoge od njih u sebi sadrže i elemente satanizma,
ali smo ih svrstali u grupu i na mesto gde one smatraju da pripadaju,
pošto uopšte ne prihvataju da su delom i satanističke.
4. Satanističke sekte one koje otvoreno propovedaju satanizam,
tj. da je đavo (Satana) bog i da mu se treba klanjati i žrtve prinositi.
3.1 PSEUDOHRIŠĆANSKE SEKTE
1. ADVENTISTI “SUBOTARI”
Ova sekta osnovana je 1833.godine od strane Vilijema Milera.
Ime Subotari dobili su po tome sto svetkuju subotom a ne nedeljom.
Svoja verovanja zasnivaju na ponovnom dolasku Hrista. Adventisticka crkva
ima svoje skole, izdavacke kuce, bolnice, klinike u preko 140 zemalja
sveta. Kod Srba su se pojavili 1903. godine. U Jugoslaviji imaju preko
80000 vernika. Najvaznija obelezja ove sekte su:
- Razgranato i organizovano misionarstvo,
- Smatraju da imaju dar prorostva,
- Slave subotu i smatraju da subota ne sluzi za odmor vec za razvoj dubokog
odnosa jedinstva izmedju coveka i Boga,
- Veruju da nema svesnog zivota posle smrti,
- Hrist je jedini posrednik izmedju Boga i coveka,
- Mnogo vise paznje posecuju starom nego novom zavetu,
- Cesto se skrivaju iza humanitarnih organizacija, biblijskih skola i
drustava.
2. BAPTISTI
Osnovani su 1521. godine u nemačkom gradiću Cvikauu.
Ime ove sekte potiče od grčke reči bapticeni što znači "
uroniti u vodu ". Spadaju u najbrojniju pseudohrišćansku
sektu. U svetu ih ima preko 60 miliona. Njihova osnovna obeležja su:
• Svoje učenje zasnivaju na Svetom Pismu
• Hrist je jedini gospodar svesti i ljudske duše
• Crkva ima dve vrste " službenika " - propovednika i đakona
• Vernikom se postaje dobrovoljno, na osnovu ličnog zahteva
• Sledbenicima je zabranjeno konzumiranje alkohola, duvana a dozvoljeno
je služenje vojnog roka uz odbijanje nošenja oružja
• Tvrde da nema praroditeljskog greha
• Nemaju Svete tajne, već samo obrede
• Krštavaju samo odrasle
• Odbacuju se molitveno obraćanje Bogorodici i svetiteljima “Ne
poštuju se krst i ikone”
• Jedna od najkarakterističnijih crta baptista jeste doslednost u nastojanju
ka odvajanju Crkve od države. U vreme nastanka baptista ova ideja bila
je radikalna, a počev od Francuske buržoaske revolucije naovamo u gotovo
svim evropskim državama ona je i ostvarena.
3. BOŽIJA DECA “FAMILIJA LJUBAVI”
Osnovani su 1968. godine u SAD od strane Dejvida Berga.
Okupljaju mlade u prirodi, po parkovima i plažama. Žive skromno u iznajmljenim
stanovima. Sve stvari koje vode ka ljubavi i jačaju je dozvoljene su -
muzika, seks, droga i alkohol. Ukupnom analizom, njihovo učenje možemo
predstaviti u sledećim tačkama:
• Dejvid Mozes Berg jeste „prorok sudnjeg dana, prorok apokalipse".
• On, Dejvid Mozes Berg, lično od Boga dobija instrukcije i predviđa da
put američkog imperijalizma vodi ka apokalipsi.
• Kao prorok sudnjeg dana, Berg je spreman da ponudi put spasenja kroz
svoj „zakon ljubavi".
• Sve stvari koje vode ka ljubavi i pojačanju je, dozvoljene su. Muzika,
droge, alkohol, seks, sve su to putevi strasti, putevi ljubavi, ali i
putevi spasenja.
• Ljubav je neophodna za spasenje. Ljubav je neophodna da bi neko bio
štićenik proroka Berga. Zato se jedino može misionirati kroz ljubav. Jedino
se kroz ljubav postaje član „Božije dece".
• Misionarski stil zove se „flirty fishing" odnosno „lov
zavođenjem". Od mladih članica se tražilo da
obilaze barove, klubove. restorane, da zavode muškarce. odvedu ih u krevet,
a potom ih privole da dođu u sektu.
• Dozvoljeni su svi vidovi vođenja ljubavi. U okviru „Božije dece"
egstiraju svi oblici seksualnih devijacija, dakle, homoseksualizam, lezbijstvo,
pedofilija, incest...
• „Prostituisanje za Isusa" predviđeno je i za muškarce.
„To nije klasična prostitucija, to je prostitucija za Isusa. Mi umilostivljujemo
dragog Boga, dajući sebe drugom, dajući drugom kroz seks šansu da voli",
govorio je Berg.
Krajem
sedamdesetih Berg je nazvao sebe Mojsije David i proglasio se „prorokom
apokalipse", kao i „sveštenikom crkve spasenja". koju više ne
zove „Božja deca", već „Familija ljubavi", a njega od milja
zovu kratko „mister MO".
U ime misije imenovao je preko sto misionara da šire učenje i umnožavaju
članstvo u svetu.
Ustrojena su i pravila za članstvo u „Familiji ljubavi". Posle uspelog
vrbovanja nastupa šestomesečni probni period, a onda, ako je sve u redu,
kandidat potpisuje „revolucionarni ugovor".
Živi se skromno, obično u iznajmljenim stanovima.
Takođe se živi u promiskuitetu, a dozvoljena je i mogućnost braka.
Insistira na novcu, to jest preprodaji muzičkih kaseta, ploča, rok-publikacija,
grafika, slika, a posebno na prodaji publikacija same organizacije.
Vrlo aktivan osamdesetih, poslednjih godina mister MO se sledbenicima
obraća putem pisama, koja za njih imaju obavezujući karakter. Pisma su,
znamo, komentari jevanđelja.
Promiskuitetnih zajednica pod imenom „Familija ljubavi" ili „Božija
deca" ima danas širom sveta, ali u onim zemljama gde nisu zabranjeni.
Ocenjeno je da delatnost sekte prevazilazi okvire garantovane slobode
veroispovesti, pa je sekta zabranjena u više država SAD i Evrope. Organizacija
je posebno u Engleskoj raširila pedofiliju.
Iz svih tih razloga mister Mo se obratio članstvu sa preporukom da sve
što se radi zadrže za sebe i da policiji ništa ne pričaju, inače će ih
snaći prokletstvo.
4 JEHOVINI SVEDOCI
Jehovine svedoke je osnovao Čarls Tejz Rasel 1851.
godine. Jehovini svedoci su jedna od najbrojnijih, najrasprostranjenijih
i najdisciplinovanijih sekti u svetu. Broj članova iz godine
u godinu raste, a procenjuje se da ih trenutno ima oko dvadeset miliona
u svetu. Glavno sedište im je u Bruklinu (savezna država Njujork u SAD),
a njoj potčinjena podružnica za Evropu. se nalazi u Nemačkoj, u blizini
Frankfurta.Njihove osnovne karakteristike su:
• Mi ostali hrišćani ne znamo, navodno, kako je Bogu ime, a to je
Jehova
• Ne postoji Sveti Duh, nego „sila božja".
A Isus nije jednobitan sa Bogom. On jeste sin Božji, ali nije Bog. Pre
svog života na Zemlji on je bio duhovno stvorenje na nebu.
• Isus Hristos nije razapet na krstu, već je bio obešen.
• Nema poštovanja krsta.
• Hristova majka nije Bogorodica.
• Ne slave nikakve praznike.
• Duša nije nikakva duhovna suština, različita od tela, niti nadživljuje
telo. Telo je nosilac života, a duša je u krvi (zato Jehovini svedoci
ne prihvataju transfuziju krvi, jer ako Jehovin svedok uzme tuđu krv,
krv nekog grešnika, onda više neće biti onaj isti od pre „objavitelj kraljevstva".
Zato je bolje umreti bez transfuzije i biti spasen, nego zgrešiti sad,
poslednjih dana pred drugi dolazak Isusa Hrista.
• Molitve su u stvari slobodni lični razgovori sa Bogom. A Krštenje se
vrši potapanjem u vodu.
• Poslednja knjiga Biblije govori o zajednici svih naroda, bez obzira
na vere i rase, koji će, vodeći svoj život u skladu sa Božjim zakonima
i u revnosti, ostvariti međunarodno bratstvo „novog sveta" i to će
biti savremeno međunarodno čudo.
Jehovini svedoci, naravno, vide sebe u toj priči.
A Tada će Isus, tobože, uskrsnuti, a sa njim i priličan broj ljudi njih
144.000 odabranih. Ostali će biti pobijeni u
velikoj bici Armagedonu, a Satana će biti vezan.
Jehovini svedoci tako proriču i kraj drugih hrišćanskih zajednica. Vrlo
negativan stav imaju prema trenutnim vlastima u svetu. Na ovom mestu recimo
da su mnogi svetski teolozi iz raznih religija jako skloni tvrdnji da
su Jehovini svedoci trojanski konj „novog
svetskog poretka", i to na terenu hrišćanstva. Kao što je
već rečeno, oni stalno komentarišu „apokaliptično vreme" ovoga veka
ratove, bolesti, nesreće kao predznak skorog dolaska Isusa Hrista i potvrdu
svog učenja. Tvrdnjom da će oni jedini biti spaseni daju sebi na autentičnosti
i značaju, a to je, da opet ponovim, mamac za novo članstvo u početnoj
fazi, a u potonjoj podižu tenziju od sve skorijeg povratka Isusa Hrista,
šire strah i obezbeđuju revnost i disciplinu svojih sledbenika.
Što se tiče drugog dolaska Gospoda Isusa Hrista, Jehovini svedoci i njihov
osnivač, Čarls T. Rasel, dva puta su omanuli u prognozi 1874. i 1914.
Rasel se, ipak, na neki način opravdao, rekavši da Isus Hristos jeste
došao 1914. ali da je za sada nevidljiv. Za buduće vreme, najzad, Jehovini
svedoci predvidjaju teokratsko društvo u kojem će na nebu carovati Isus
Hristos, a na Zemlji izabrani knezovi.
5. MORMONI
Mormoni su osnovani 1830. godine u SAD od strane Džozefa Smita.
Imaju preko miliona vernika. Učenje zasnivaju na knjizi Mormoni koju smatraju
autentičnim dodatkom Biblije. Ono što ih ističe je čvrsta organizacija
i velika finansijska moć. U njihovu crkvu može ući svaki znatiželjnik,
a u hram samo provereni članovi posle polaganja zakletve o čuvanju tajne.
Božanskom moći „prorok" Džozef Smit uspeo je da prevede
„Knjigu Mormonovu" koja, kako veruju mormoni, sadrži neprocenjive
evanđeoske norme, a takođe i „božanske objave" u posebnim
celinama: „Doktrina i zaveti" i „Dragoceni biseri".
Mormoni sebe zovu „Crkvom Isusa Hrista svetaca poslednjih dana",
smatrajući da su jedina istinita i autentična crkva danas u svetu, sa
pravim i čistim evanđeoskim znanjem, apostolskim prejemstvom od Boga Oca
i Gospoda Isusa Hrista, preko Džozefa Smita do samih sledbenika.
6. NAZARENI
Nazarene je osnovao 1830. godine Švajcarac Samuel Frelih.
On je pre toga bio luteranski pastor, potom baptista, a zatim je osnovao
svoju „svetu opštinu" u gradiću Lajpvilu. U svom učenju nazareni
odbacuju:
• Sveto pismo Starog zaveta i smatraju ga samo istorijskom knjigom;
• Bogorodicu i svetitelje;
• poštovanje krsta i ikona;
• post;
• crkvene praznike;
• služenje vojnog roka i učešće u ratu.
Rimokatoličku crkvu smatraju „velikom bludnicom", a prema
pravoslavnima su prozelitski raspoloženi. Osim navedenog potrebno je navesti
i sledeće:
• jerarhiju čine „đakoni". Na čelu svake oblasti, koja može imati
i više bogomolja, stoji „đakon", potom sluge, pa vernici. „Savez
đakona" vodi zajednicu koja je organizovana na autokefalnom principu,
a na čijem čelu je starešina;
• krštavaju se samo stariji od 14 godina, i to na reci, uz ritualno opaljivanje
(sagorevanje) greha ognjem;
• pričest i večera Gospodnja obavljaju se uz ispoved greha. Nazareni su
sekta čija brojnost poslednjih decenija stagnira.
7. REČ ZIVOTA
Ova sekta nastala je krajem sedamdesetih godina u Švedskoj. Finasijski
su vrlo jaki i imaju jaku propagandu. Nastoje privući sto veći broj mladih
održavajući spektakularne mise. Moto ove zajenice je: muzika, igra,
veselje, veliki hor i ozdravljenje. Savremenom obradom pesama o Hristu
žele da privuku što veći broj mladih. Bolest takođe smatraju posledicom
nedovoljne vere u Boga. Iz toga sledi zaključak da im se treba pridružiti.
Ceremonije čudesnog ozdravljenja spektakularno su organizovane. Članovi
ove zajednice uvereni su da su zaista nešto posebno. Sarađuju sa „Udruženjem
evanđeoskih sveštenika i vernika Srbije", koje, inače da kažem,
sačinjavaju: baptisti, pentekostalci, Slovačka evangelistička crkva, „Crkva
božija", i još neke manje zajednice. Zajednica ima centre u
Beogradu i Novom Sadu, sa oko 1.000 pristalica.
8. CRKVA BOŽIJA
Osnovani su 1886. godine u Klivlendu, SAD. Veruju da
krštenjem i čestim molitvama mogu da čine čuda. Sedište „Crkve božije"
za Evropu je u Oberslumu, u blizini Štutgarta, u Nemačkoj. Crkva se samofinansira
i to tako što je svaki član dužan da desetinu svojih prihoda da kao prilog
crkvi.
3.2 PSEUDOHINDUISTIČKE SEKTE
1. FALUNGONG
Najbrojniji su u svetu sa oko 100 miliona vernika.Osnovana je 1992. godine
od strane Li Hondže.Ova sekta je mešavina budizma, taoizma
i đigunga. Često ima destruktivan karakter jer su njeni sledbenici skloni
narušavanju javnog reda i mira i kriminalu.
2. HAREKRIŠNA
Osnivač je Šri Šrimad Baktivedanta Prabhupada
iz Indije. Prisutna je potpuna duhovna posvećenost Krišni koji
je bio savetnik indijskog ratnika. Sledbenici Hare Krišne su bakte (posvećenici)
.Potpuna posvećenost postiže se upornim pevanjem mantre " Hare
Krišna". U toku službe mantra se ponavlja ukupno 1024 puta.
Ono što je karakteristično za ovu sektu je potpuno negiranje nacionalne
i religijske posebnosti. Život njenih sledbenika je iscrpljujuć počev
od upornog mantranja, oskudne vegetarijanske ishrane pa sve do prosjačenja.
3. TRANSCEDETALNA MEDITACIJA
Osnivac je Mahes Prasad Varma. Ova tehnika je jednostavan, prirodan
nacin usmeravanja paznje prema “mirnijim nivoima mentalnih aktivnosti”.
Prisutni su na mnogim poljima: medicina, farmacija, ekologija, muzika,
nutricionizam, politicki, ekonomski, kriminalisticki i socijalni program.
Imaju razvijenu izdavacku delatnost.
4. KARMA CENTAR
Koriste elemente vise religija. Primenjuju meditaciju, jogu, hipnozu,
radiosteziju, energoterapiju, psihoterapiju itd. Pored ovih zastupljene
su i druge dalekoistocne sekte:
Joga - centri, Maher - baba itd.
3.3 SINKREISTIČKE SEKTE
1. ANTROPOZOFI
Osnivač je Rudolf Štajner. U svojim učenjima nastoji da objasni
tajnu i suštinu čoveka koristeći okultizam, ezoteriju, kao i hinduističke
i budističke religije.
2. ILUMINATI
Iluminati su nastali 1776. godine. Predstavljaju odličan
primer kako putem religije doći do velike finansijske
moći. Ciljevi Iluminata su:
- građanska i socijalna jednakost,
- pravilna raspodela materijalnih dobara,
- racionalnije korišćenje materijalnih dobara,
- očuvanje životne sredine.
3. MASONI
Drugačije
se nazivaju i slobodni zidari (esnafsko udruženje
engleskih zidara). Prema Bogu se odnose kao prema velikom arhitekti koji
ne pripada bilo kojoj religiji .Imaju dosta organizacija, stvaraju nove,
usmeravaju postojeće. Među njima ima i takvih za koje običan čovek ne
bi mogao da pretpostavi da su deo masonske mreže. Odnos prema Bogu kod
masona jeste odnos prema Velikom arhitekti, Tvorcu, ali bezličnom i nepripadajućem
bilo kojoj religiji. Sve religije su, po njima, jednako bogougodne. U
tom smislu masone možemo smatrati zagovornicima ekumenizma. Masonski simbol
„svevideće oko". Zloupotreba božanskog svevidećeg oka, simbola
kojeg u vidu trougla, nalazimo u mnogim hramovima
4. NOVO DOBA-NEW AGE
Nastala je 1893. godine u Čikagu. Ovaj pokret se drugačije naziva i "
religija Novog doba ", " ekološka religija "... Ono što
je karakteristično za ovaj pokret je da organizacija nije čvrsta, tj.
nema čvrstu organizaciju. Njihov osnovni cilj je da zagospodare planetom
Zemljom tako što će formirati jednu svetsku vladu koja će da kontrolise
jednu vojsku i policiju na svetu. U osnovi je potpuno religiozan pokret,
antihrišćanski pokret. Bez obzira što se maskira pseudo naučnim formulama,
i objašnjenjima, na očigled svih, njegovi glavni propovednici su ne samo
razni astrolozi, moderni psiholozi, klubovi za meditaciju, jogu itd. već
i vodeće ličnosti politike, nauke, filma, televizije, obrazovanja, novinarstva
itd.
3.4 SATANISTIČKE SEKTE
Pojam Satana susreće se u učenjima svih religija, s tim što se, shodno
razlikama u religijama, razlikuju i doktrine o Satani.
O Satani se takoće pisalo u filozofskim spisima. Za njega se najčešće
vezuje greh i zlo u svetu. Inače, u literaturi, a i u običnom govoru,
susrećemo više sinonimnih imena Satane: demon,
Mamon, đavo, vrag. Velzevul/Belzebub. Jevreji će reći Hasatin ili Velijar,
a muslimani Šejtan.
Karakteristike satanizma kao savremenog pokreta obožavanja Satane biće
objašnjene u nekoliko tačaka:
1. Satanističke doktrine
predstavljaju se danas otvoreno i to kao doktrine za oslobađanje čoveka
od religijskih normi, stega i ograničenja. Niko satanizmu nije
pristupio bez želje da time sebi pomogne. Satana je, kako kažu, zapravo
„istinsko božanstvo", sinonim životne energije nagona i želje, te
prema tome, ljudi treba da se bez osećaja krivice prihvate telesnih i
materijalnih dobara.
2. Podrazumeva se takođe da sledbenici, radi lepšeg života posle smrti,
treba da veruju u Satanu kao palog anđela, gospodara tame, vladara
podzemlja.
3. Gordo i nadmoćno, satanizam sebe predstavlja kao nadnaučno
i nadreligijsko učenje koje je Crkva (takođe bilo koja zvanična religija)
vekovima ljubomorno krila od ljudi.
4. Na terenu hrišćanskih naroda satanisti odbacuju Isusa Hrista
kao mesiju, te služe Satani, očekujući od njega nagradu i, kako
rekosmo, ugodniji život posle smrti. Uslov za nagradu jesu bogobornost
i smrt. Dakle, ako je bogougodno živeti u vrlini i zadobiti carstvo nebesko
i spasenje, onda je „satanougodno" biti bogoboran, ne živeti u vrlini,
već u grehu i razvratu, biti protiv svih božjih zapovesti, protiv svetih
tajni, Crkve, sveštenstva i verujućih ljudi. Kao „os lobodioci naroda
od Crkve" satanisti sebe smatraju svojevrsnim revolucionarima.
5. Okultizam i
magija neizbežni su elementi satanskih rituala, koji se mogu
nazvati i „satanosluženjima".
Simboli su takođe karakteristični pratioci satanosluženja. Postoje simboli
koji parodiraju crkvena znamenja, relikvije i sveštenike krst okrenut
naopako, sveće zapaljene fitiljem okrenutim nadole, svešteničke odežde
u vidu maskiranog đavola. Postoje i tipično satanistički simboli, kao
što su:
• mrtvačka glava koja simbolizuje prihvatanje smrti kao
ulaska u carstvo podzemlja i mraka, u carstvo Satane;
•
heksagram koji predstavlja simbol borbe i pobede Satane
nad Bogom, pri čemu krug predstavlja večnost. Naime, heksagram u stvari
predstavlja dva ukrštena trougla, pri čemu je trougao sa vrhom nagore
grafički prikaz tripostasnog Boga (Bog Otac, Sin i Sveti Duh).
Satana, pali anđeo, je zamislio da je on jedini istiniti bog i spasitelj
tako da se i on predstavlja trouglom, ali sa vrhom nadole, što simbolizuje
njegovu večitu borbu sa Bogom, a takođe i činjenicu da je pao sa neba.
Božji trougao nekad se boji u crno, jer je to, po satanistima, „bog zla".
Satanin trougao boji se u belo, jer je to, opet prema satanističkom učenju,
„bog dobra". „Ja sam alfa i omega, početak i kraj, prvi i poslednji”,
kaže se u Otkrovenju Svetog Jovana Bogoslova. Tako na vrhu crnog trougla
stoji simbol grčko slovo „alfa", a na vrhu belog slova „omega".
To treba da simbolizuje krajnju pobedu Satane.
Simbol „tri šestice 666" jeste broj Velike
zveri Antihrista, što je zabeleženo i u Otkrovenju Svetog
Jovana Bogoslova.
Kao grafička predstava zvezde, pentagram simboliše posedovanje kosmičke
inteligencije koja rezultira posedovanjem svemoći i apsolutne vlasti.
To je takođe i zvezda maga i simbol ovaploćenja, ali ne Boga, već Satane
i satanskog. Prilikom rituala imamo dva različita pentagrama „terajući",
kojim se tera Sveti Duh, i „prizivajući", kojim se priziva kosmička
inteligencija. Radi se o pokretima ruke poput onih koje činimo kad se
krstimo, s tom razlikom što ovde ne činimo pokrete u vidu krsta nego u
vidu pentagrama, dodirujući glavu, oba ramena i oba kuka.
Osnova
satanističke simbolike jeste i u skvrnavljenju simbola hrišćanstva.
Otuda se najčešće koristi obrnuti krst, krst u obliku mača kao sredstva
za nanošenje povreda, krst u krvi ili krst na čijim su gornjim krakovima
na krajevima tri šestice. Krst istetoviran na tabanu znači da je nosilac
te tetovaže od trenutka oslikavanja pa nadalje sve vreme gazio po krstu
i time ga direktno negirao. Isto je skvrnavljenje krsta koji je istetoviran
na leđima ili na zadnjici.
Satanosluženja mogu biti različita, od grupe do grupe. Najčešće se podrumima,
tavanima, a nekad i na otvorenom (prethodno dogovorenom i pripremljenom)
prostoru. Najčešće se Satani služi parodirajući (i tako skvrnaveći) hrišćanska
bogosluženja, dakle, najviše su zastupljene tzv. „crne mise". Uz
parodirajuće inserte iz službe dodaju se molitve, obično autorizovane
od strane vođe grupe (sekte), u kojima se veliča Satana. Takođe se prinose
i žrtve radi umilostivljenja Satane, a one su po pravilu u krvi. Tako
su od satanista nekad stradala deca, a danas najčešće mačke, psi, zečevi,
petlovi, te se prinose na oltar, a prisutni vernici pričešćuju se tako
što jednostavno piju tu krv i uz molitvu primaju Satanin dar. Neki put
se sami vernici raskrvare samopovređivanjem, pa tako svoju krv revnosno
prinose na oltar, te se njom pričešćuju.
4. DELOVANJE VERSKIH SEKTI
4.1 PREDUSLOVI DELOVANJA VERSKIH SEKTI
1. Verska neobrazovanost
Nažalost nas narod je još uvek prosečan poznavaoc religije što dovodi
do toga, da ljudi budući da su verski nedovoljno obrazovani podležu prvoj
verskoj sekti na koju nalete.
2. Kriza porodice
Brojni potresi, promene, lomovi kao i mnogi drugi uzroci doveli su do
ove pojave. Mladi sa još uvek neizgrađenim kriterijumima i često poremećenim
sistemima vrednosti traže utočište, razumevanje, odgovore. Kako roditelji
često nisu u mogućnosti da im sve to obzbede mladi mogu doći u iskušenje
da se okrenu alternativama koje nude sekte.
3. Traženje pripadnosti
Ljudi se često osećaju usamljeni i odbačeni te imaju potrebu da pripadaju
nekome, da nekome budu od koristi, da imaju određeni značaj. Sekte su
upravo te koje razvijaju visok stepen osećaja posebnosti, podstiču solidarnost
i međusobno poštovanje.
4. Traženje odgovora
U okviru sekti čovek pronalazi smisao života, naravno onako kako to plasira
vođstvo sekte, koje je najčešće izraženo kroz kratke i jezgrovite odgovore
na pitanja, koja se često tiču aktuelnih društvenih i pojedinačnih problema.
5. Traženje identiteta
Uz svu " ljubav i pažnju " sekte nude potpunu i pravu istinu.
Sledbenike uče kako postaju dosledni građani sveta ali samo ako izvršavaju
sve što se od njih očekuje. Ukoliko se u tom momentu pojedincu ne nađe
porodica, škola, crkva stvara se prostor za harizmatičnog vođu neke sekte.
6. Potreba da se bude " nesto posebno "
Ljudi često osećaju potrebu da pobegnu iz anonimnosti, da izgrade identite
i imidž, da steknu osećaj da su nešto posebno, a ne samo broj u masi.
4.2 OBLICI PREDSTAVLJANJA I UTICAJA VERSKIH SEKTI
Svaka sekta ima razrađen način predstavljanja i uticanja na građane. Sve
sekte imaju izdavačku delatnost, pa samim tim štampaju sve materijale,
brošure, časopise, letke. U tim materijalima - u kojima sekte obrazlažu
sve što je vezano za njihove aktivnosti dele se po trgovima, pijacama,
bolnicama, školama i na drugim javnim mestima na kojima se očekuje prsustvo
velikog broja ljudi. Sekte nude programe različitog sadržaja: tribine,
koncerti duhovne muzike, tečajevi transcendentalne meditacije, regresoterapije,
putovanja, tečajeve stranih jezika, modernog plesa, itd. Jedan od metoda
kojima se sektaši služe na našoj teritoriji je i prikazivanje filmova
o Hristu i držanje predavanja za koja se ne zna ko ih je i zašto organizovao.
Propaganda verskih sekti vrši se putem plaćenih oglasa u novinama, u tv
emisijama, na javnim tribinama ili nuđenjem besplatne literature.
ZAKLJUČAK
Novi religijski pokreti-sekte, širom sveta, kroz zloupotrebu verskih
prava i sloboda, šire paukovu mrežu u lovu na ljudske duše u koju se zapliće
sve veći broj lakovernih. Vođe verskih sekti, "inžinjeri" ljudskih
duša, suptilnim vođenjem, uglavnom teže jednom cilju, a to je materijalno
bogatstvo. Dok svojim manipulisanim vernicima, sugerišu slepu poslušnost
i skromnost, oni se basnosnovno bogate. Druga kategorija harizmatskih
lidera sugerišu bekstvo "iz ovog sveta" te svoje sledbenike
podučavaju različitim tehnikama, kojima se izlazi iz "nesrećne"
realnosti i dolazi u stanje blaženstva (razne vrste meditacije, vizuelizacije,
diskrecije...). Neki ekstremni lideri, "iz nesrećne realnosti",
svoje sledbenike odvode u smrt - činom samoubistva. Delovanje verskih
sekti, u svakom slučaju, sve više uzima danak u psihičkom zdravlju svojih
sledbenika, a često dovodi i do toliko visokog stepena destrukcije, koja
uzrokuje brojne posledice, počev od asocijalnog ponašanja, ugrožavanja
javnog reda i mira, skrnavljenja sakralnih objekata, svetilišta, groblja,
pa zatim i autoagresije - samoranjavanja, samoubistva; seksualne izopačenosti
i brojnih i raznovrsnih krivičnih dela, sve od onih najtežih kao što su
ubistva, otmice, razbojništva i silovanja.
Verske sekte novog doba, nisu samo, kao što definicija kaže jeretički
pravci izdvojeni od matice religije, nego i komercijalno-profitabilne
organizacije, grupe sa političkim, pseudo-naučnim i psihoterapeutskim,
čak negde kriminalnim pa i vojnim pretenzijama. Sektama se više ne bave
samo mesne, matične verske zajednice, nego i zdravstveni radnici, pedagozi,
pripadnici organa bezbednosti, sociolozi... Pored novih pravnih normativa
kojima se uređuje ova materija, vodi se stalna briga o edukaciji građana
kroz predavanja, tribine, radio i TV emisije, članke, knjige, časopise...
Iskustvo Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije ukazuje na
porast sektaškog delovanja u Srbiji. Osim registrovanih šezdesetak, najmanje
još toliko organizacija prikrivenih pod različitim imenima, kao što su
psihoterapeutske, humanitarne, sportske, zatim razna udruženja -misionara
kod nas. Takođe je primetan povećan broj pojedinaca, samozvanih iscelitelja,
proroka, vidovnjaka, čudotvoraca.
Štetnost navedenih parareligijskih grupa i pojedinaca primarno se manifestuje
kroz ugrožavanje psihičkog zdravlja građana. Po pravilu, posledično, strada
i porodica člana sekte. Obzirom, da im se najčešće sugeriše da se izdvoje
iz svog "demonskog" okruženja, članovi sekti sve svoje interese
svode na interes sekte. Tako deca gube roditelje ili roditelji decu, u
zavisnosti samo od toga ko je u sekti. Istvoremeno preduzeće gubi odgovornog
radnika, škola pedagoga, institut stručnjaka, fakultet profesora... ,
a problem nije samo lični i porodični, već i šire društveni. Podaci Ministarstva
unutrašnjih poslova Republike Srbije govore da nisu retki ni slučajevi
narušavanja javnog reda i mira, kao i krivična dela izvršena direktno
od strane članova sekti.
U okviru svojih nadležnosti Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike
Srbije, deluje ne samo operativno, već pre svega preventivno, u cilju
ublažavanja posledica dejstva verskih sekti, naravno nikako ne ugrožavajući
verska prava i slobode gradjana, nego suzbijajući zloupotrebu istih.
L I T E R A T U R A
1. Zoran D. Luković. (treće izdanje): Verskesekte, Izdavačka kućaDraganić,
Beograd.
2. Prof. dr Slobodan Nešković (2010): Sociologija, Visoka poslovna škola
strukovnih
studija, Čačak
3. http://www.pravoslavni-odgovor.com/Sekte
4. http://www.znanje.org/i/i20/00iv04/00iv0414/00iv0414.html
5. Biljana Đurđević Stojaković: Ispovest žrtava sekti, Narodna knjiga,
Beograd
6. Vojislav Krstić: Leksikon religija, mitologije i verskih sekti, Vojno
izdavački
zavod, Beograd.
7. http://www.pouke.org/forarri/index.php?topic=1306.0
8. http://www.mkmreza. com/herc/index.php?topic=90.0
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|