|
Alkoholizam
1. UVOD - ALKOHOLIZAM
Alkoholizam je bolest od koje pati i pojedinac i društvo,
bolest na koju ne obraćamo dovoljno pažnje, mada je njena rasprostranjenost
i štetnost veoma značajna. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije
(SZO) alkoholizam je treća bolest po učestalosti u svetu, odmah posle
kardio-vaskularnih (bolesti srca i krvnih sudova) koje su na prvom mestu
i malignih bolesti (razni oblici raka) koji su na drugom mestu.
Štetno dejstvo alkohola na čovečji organizam i problemi koji proizilaze
iz konzumacije alkohola poznati su iz davnina. Spartanci su pre 300 godina
kažnjavali pijance odsecanjem nogu. Moćna Rimska država je zakonom zabranjivala
mlađima od 30 godina da piju alkohol. Naš slavni Car Dušan je u svom Zakoniku
tačno odredio kazne pijancima u zavisnosti od "belaja" koji
su napravili.
O pijanstvu kao bolesnoj pojavi pisalo se i u najdrevnijim zapisima daleko
pre Hipokrata. Prve definicije o patologiji pijanstva i njegovim psihopatološkim
dejstvima nalaze se još u Aristotelovim zapisima. Platon u svojim zakonima
raspravlja o alkoholu i alkoholizmu na neuobičajen, ali veoma psihijatrijski
način, blizak nekim stavovima sadašnjih naučnika.
U novijoj istoriji najpoznatije mere protiv alkoholizma bile su američka
prohibicija početkom prošlog veka i Gorbačovljeva kampanja u SSSR-u osamdesetih
godina prošlog veka.
1.2. RAZLIČITE DEFINICIJE ALKOHOLIZMA
Zadovoljavajuće definicije o alkoholizmu nema, a prihvatljivijeg objašnjenja
još manje. Postoji više definicija alkoholizma, zavisno iz koje se tačke
problem posmatra. Naučni pristup alkoholizmu, sa retkim ranijim izuzecima,
počinje krajem XVIII veka, što predstavlja ustvari tek začetak medicinskog
odnosno biološkog pristupa alkoholizmu, da bi tek posle skoro dvesta godina
alkoholizam bio sagledan i sa psihosocijalnog gledišta, ali ne na onakav
isključiv i nenaučan način kao tokom više od 1500 godina starog i srednjeg
veka kada je bio tretiran kao negativna vaspitna, odnosno loša društvena
pojava. Postoji čitav niz različitih naziva koji označavaju alkoholizam
kao bolest poput hroničnog alkoholizma (u medicinskoj terminologiji),
zatim alkoholne narkomanije, hronične alkoholne intoksikacije, alkoholne
encefalopatije, dipsomanije, alkoholomanije, etilizma, samalkoholoze,
alkoholita kao i mnogi drugi nazivi koji se mogu dobiti dodavanjem raznih
sufiksa reči alkohol. Termini kao habituacija, adikcija, zavisnost, su
novijeg datuma, ali ne doprinose značajno boljem definisanju alkoholizma,
što pokazuje da postoji veliki broj relativno prihvatljivih definicija
alkoholizma što se odnosi na opšteprihvaćenu zvaničnu definiciju Svetske
zdravstvene organizacije koja glasi: "Hroničnim alkoholizmom
smatra se pojava kada osoba prekomerno (zlo)upotrebljava alkoholna pića,
a njena zavisnost od alkohola je tolika da inicira duševni poremećaj ili
takve manifestacije koje ukazuju na oštećenje fizičkog i psihičkog zdravlja,
odnosa sa drugima i socijalnog i ekonomskog stanja. U pojam alkoholičara
uključuje se onaj ko pokazuje poremećaj u tom smislu."
Biološki pristup alkoholizmu zagovara postojanje bioloških razloga, nešto
što čovek stiče rađanjem, nešto na šta se ne može uticati, a dovodi do
bolesne potrebe organizma za alkoholom.
Psihološki pristup polazi sa stanovišta da je alkoholizam posledica poremećaja
ličnosti. Klinička praksa nije potvrdila tezu o postojanju posebne strukture
ličnosti koja bi ukazivala da bi se kod nekoga razvila zavisnost od alkohola.
Sociokulturološki pristup težište stavlja na socijalno okruženje u kome
osoba živi, tradiciju, običaje i pravila koja u datom miljeu postoje.
Svi ovi pristupi ističu tri osnovne karakteristike alkoholičara:
a. Dugotrajno, nekontrolisano konzumiranje alkoholnih pića praćeno
problemima,
b. Psihička i/ili fizička zavisnost od alkohola,
c. Zdravstvene (telesne i psihičke) i/ili socijalne (porodične, profesionalne
i šire socijalne) komplikacije.
Svako ponovljeno pijenje, bez obzira na količinu i učestalost koje stvara
određene probleme i komplikacije znak je alkoholizma.
2. FAZE ALKOHOLIZMA
2.1. RAZVOJ ALKOHOLIZMA
Razvoj alkoholizma prolazi kroz određene faze, koje imaju svoje karakteristične
znake koji određuju fazu. Međutim, neki put nije moguće odrediti jasnu
granicu između pojedinih faza, niti prisutnost svih simptoma u nekoj fazi.To
ne znači da dotičnih simptoma neće biti u toj fazi tokom daljeg razvoja
bolesti.
Faza umerenog pijenja
Svi ljudi koji piju alkohol su u riziku da jednog dana postanu alkoholičari.
Da li će se to desiti i kada, ne može se odrediti, ali rizik postoji.
Trening faza
Ni ova faza se ne smatra fazom zavisnosti. To je u stvari jedan prelaz
između faze umerenog pijenja i zavisnosti. Osoba i dalje pije umereno,
ali joj se dogodi da se povremeno napije u nekoj situaciji.
Ove dve navedene faze ne zahtevaju stručno-medicinsku pomoć, ali treba
povećati opreznost što se pijenja alkohola tiče.
Pretoksikomanska (predzavisna) faza
Glavna odlika ove faze su povećanje tolerancije i psihička zavisnost.
Povećanje tolerancije je pojava da alkoholičar može da "podnese"
veću količinu alkohola nego ranije. Ova pojava se obično razvija postepeno,
tako da alkoholičari "privikavaju" organizam na sve veće i veće
količine alkohola. Alkoholičar sa razvijenom povišenom tolerancijom, subjektivno,
nema osećaj pijanstva ni kada popije veće količine alkohola. To pak ne
znači da nije pijan. Njegove psihofizičke sposobnosti su sigurno smanjene.
Psihička zavisnost
Trajna psihološka zavisnost ili "oslanjanje" na efekat alkohola
je potreba alkoholičara radi "olakšanja" fizičkih ili emocionalnih
bolova. Takođe, alkohol može koristiti za ublažavanje napetosti, neizvesnosti,
strepnje, straha, uopšteno rečeno - anksioznosti. Umirujuće dejstvo alkohola
može da se postigne i tabletama za umirenje.
Psihička zavisnost predstavlja i uključivanje alkohola u razne aktivnosti
kao neizbežan element. Naprosto osoba oseća nekompletnost nekog događaja
ili aktivnosti bez alkoholola.
Toksikomanska (zavisna) faza
Ovo je faza kompletne zavisnosti od alkohola. Nju karakterišu četiri znaka.
Ako osoba ima prisutan samo jedan od ovih znakova svrstava se u ovu fazu:
a) Prvi znak je gubitak kontrole (fenomen
prve čaše). To je jedan od najsigurnijih znakova toksikomanske
zavisnosti. Započeto pijenje ne može se zaustaviti, to jest, alkoholičar
nastavlja da pije do potpunog opijanja. Jedna od bitnih karakteristika
ovog fenomena je njegova nepovratnost.. Alkoholičar je doživotno izgubio
sposobnost umerenog konzumiranja. Čak i posle više godina apstinencije
ovaj fenomen se održava.
b) Drugi znak je alkoholna amnezija
("prekid filma"). Predstavlja pojavu
gubitka sećanja za pojedine sadržaje iz perioda pijanstva. Najčešće to
nesećanje može da se odnosi na kompletne događaje, postupke ili na pojedine
delove. Ponekad se javlja naknadno prisećanje koje nastaje spontano ili
podstaknuto podsećanjem od strane očevidaca problema koje je alkoholičar
napravio u pijanom stanju. Ova pojava je često vrlo neprijatna za osobu
jer izaziva napetost, strah i grižu savesti.
Postoje dve vrste alkoholne amnezije: benigna i maligna.
Benigna alkoholna amnezija predstavlja akutnu
intoksikaciju (trovanje) alkoholom. Ona se često javlja kod nealkoholičara,
obično adolescenata i predstavlja specifično reagovanje ličnosti na alkohol.
Najbolji primer za to je opijanje na srednjoškolskim ekskurzijama, maturskim
proslavama. Ponavljana alkoholna amnezija je predznak početne alkoholne
zavisnosti.
Maligna alkoholna amnezija je znak poodmakle
faze zavisnosti. Obično se više puta javljala. Smatra se da predstavlja
odraz početnih ili poodmaklih oštećenja u mozgu, zavisno od učestalosti
javljanja.
c) Treći znak je nemogućnost apstinencije.
Alkoholičar se ponaša po devizi "ni jedan dan bez pića". Obično
piju po sistemu dolivanja, što znači da im je potrebna stalna koncetracija
alkohola u krvi da bi mogli da funkcionišu. Prekidanje pijenja dovodi
do apstinencijalne (uzdržavajuće) krize. Kompletna preokupacija alkoholičara
vezana je za alkohol, zbog toga alkoholičar počinje da stvara zalihe alkohola,
javlja se jutarnje konzumiranje.
d) Četvrti znak je pad tolerancije.
Najčešće se javlja u kasnijim fazama bolesti. Ovaj kardinalni znak toksikomanske
zavisnosti nadovezuje se na prethodne znake bolesti. Alkoholičar nije
više u mogućnosti da pije veće količine, već mu je dovoljno jedna do dve
čašice da se napije. Oštećenje organizma alkoholičara je veoma izraženo,
naročito jetre i mozga, tako da nove količine alkohola samo pogoršavaju
već postojeće teško stanje. Pad tolerancije predstavlja prisilnu odbranu
organizma od veće količine alkohola. I kod ovog znaka prisutna je nepovratnost.
2.2. FIZIČKA ZAVISNOST
Ovo je fenomen koji se javlja isključivo u toksikomanskoj fazi alkoholizma.
Fizička zavisnost javlja se posle prestanka korišćenja uglavnom tri grupe
depresantnih supstanci (alkohol, barbiturati i morfin) i potpuno je nezavisna
od psihičkog stanja organizma.
Alkoholozi više vole da fizičku zavisnost zamene terminima apstinencijalna
kriza ili apstinencijalni sindrom. Utvrđeno je da znaci ove krize nastaju
zbog opadanja nivoa alkohola u mozgu, a ne od nivoa alkohola u krvi.
Znaci fizičke zavisnosti obično se javljaju 6-7 sati nakon poslednje konzumacije.
U blažoj formi javlja se podrhtavanje prstiju, malaksalost i razdražljivost.
Težu formu karakteriše podrhtavanje celog tela, pojačano znojenje, gubitak
apetita, povišeni krvni pritisak,
srčane smetnje, razdražljivost koju okolina pacijenta opisuje "da
je neizdrživ", nesanica i malaksalost. U najtežim slučajevima mogu
se javiti i halucinacije, poremećaji svesti pa čak i napad padavice.
2.3. ŠTA SU ALKOHOLNE KRIZE?
Za razliku od apstinencijalne krize tj. sindroma, alkoholne krize se javljaju
kod pacijenata koji ne piju duži period vremena (mesec i više dana). Mogu
se javiti i tokom lečenja. Alkoholne krize se ne javljaju obavezno, ali
su moguće. One su obično pokazatelj da se alkoholičaru javlja želja za
propijanjem, ili ako se dogodi tokom terapije, znak su ozbiljnih otpora
lečenju i imaju svoj terapijski uzrok.
Postoje DVE VRSTE krize:
a) Otvorena koja se manifestuje otvorenom žudnjom
za pijenjem. Npr. tokom letnjih vrućina želja za hladnim pivom.
Dobro lečeni pacijenti lako je savladaju uz pomoć postupaka u rešavanju
krize, koji se nauče tokom terapije i sastoje se iz sedam koraka. Posebna
vrsta otvorene krize su snovi o pijenju. Obično alkoholičari sanjaju kako
su popili piće, iako su prethodno uzeli lek protiv alkohola, ili da im
je neko na prevaru sipao alkohol u sok.
b) Zatvorena (maskirana) - je složenija. Kod
nje ne postoji otvorena želja za pijenjem, već se manifestuje kroz psihičke
probleme (nervoza, napetost, razdražljivost, česta promena raspoloženja,
gubitak koncentracije) i (ili) telesnim smetnjama (glavobolje, muka, povraćanje,
malaksalost, gubitak apetita, stomačne tegobe, povišeni krvni pritisak...).
Zatvorena kriza je opasnija jer je teže prepoznatljiva. Neki put, nabrojane
tegobe se vezuju za neke druge probleme ili bolesti, što je opasno, jer
se kriza ne prepoznaje, ne rešava se, produbljuje se i postoji opasnost
od opijanja.
Primer: Pacijent M.M. deset godina posle aspstinencije kriza ga je
probudila usred noći. Imao je jaku žudnju za pijenjem alkohola. Odmah
je probudio svoju suprugu koja je učestvovala u njegovoj terapiji i znala
je postupke u rešavanju krize. Pokušali su da je sami razreše i delimično
su uspeli, ali iz predostrožnosti ujutru su došli kod svog terapeuta,
uz čiju pomoć je kompletno rešena. Dotični pacijent apstinira već 15 godina
i više nije imao ni jednu krizu.
2.4. ZABLUDE O ALKOHOLIZMU U NAŠIM KRAJEVIMA
Vremenom su stvorene mnoge zablude o "korisnosti"
alkohola. Najkarakterističnije u nekim našim krajevima i dan
danas su:
a) Alkohol je hranljiv. Alkoholna pića ne sadrže
u sebi dovoljno hranljivih materija (belančevina, vitamina, minerala,
ugljenih hidrata) da bi mogli da služe kao hrana. Ona imaju izvesne kalorijske
vrednosti i malo ugljenih hidrata, tako da pijanac ima osećaj sitosti.
Dugotrajno pijenje alkohola pak sigurno dovodi do štetnih promena na organima
za varenje. Većina alkoholičara su mršavi, u narodu kažu "ispijeni
od alkohola";
b) Alkohol pomaže kod nesanice.
Krajnji rezultat pijanstva je san. Međutim, velika je razlika između normalnog
sna koji služi da bi se organizam odmorio i okrepio i alkoholičarskog
sna, koji je nastao zbog anestezije određenih centara u mozgu. Nakon normalnog
sna, čovek se oseća sveže, odmorno, vraćena mu je snaga. Kod alkoholičarskog
sna pijanac oseća mamurluk i to je jedan od najtežih trenutaka u celom
pijanstvu.
Jedna od najpogubnijih zabluda je davanje alkohola bebama, umakanjem cucle
ili prsta u rakiju kako bi majka, na primer mogla da radi neke druge poslove.
Dečiji organizam je izuzetno osetljiv na alkohol, naročito mozak, koji
sazreva u periodu od 18. do 21. godine života.
c) Alkohol zagreva organizam.
Ova zabluda često ima tragične posledice, jer može izazvati "belu
smrt" kada pijanac zaspi u snegu i smrzne se. Naime, alkoholol ubrzava
gubljenje telesne toplote tako što širi krvne sudove u potkožnom tkivu.
Zato se javlja crvenilo lica i subjektivni osećaj toplote. Međutim, širenje
krvnih sudova u koži uz istovremeno skupljanje krvnih sudova u unutrašnjim
organima, dovodi do zadržavanja veće količine krvi u potkožnom tkivu i
bržem hlađenju tela.
d) Alkohol je lek. Zabluda
o lekovitosti alkohola je veoma prisutna, nažalost čak i među lekarima
postoji neslaganje po tom pitanju. Često se ističe kako trudnice treba
da piju pivo da bi "imale mleka", crno vino popravlja krvnu
sliku, žestoko piće pomaže kod srčanih smetnji, "travarica"
kod spoljašnjih tegoba, nazeb se leči vrućom rakijom, itd.
Sva svetska, a i naša istraživanja pokazuju da je životni vek alkoholičara
oko 53 godine. Deca čije su majke pile alkohol tokom trudnoće i dojenja,
pokazuju zastoj u psihofizičkom razvoju. Nijedno alkoholno piće ni u jednoj
zemlji na svetu nije priznato kao lek.
2.5 DEJSTVO ALKOHOLA NA ZDRAVLJE
Pijenje alkoholnih pića više godina, posebno ako je to više od neke uobičajene
doze, obavezno dovodi do oštećenja pojedinih organa kod osobe.
Neki put spoljni izgled osobe može da otkrije da se radi o alkoholičaru.
To su obično neuredne, higijenski zapuštene osobe sa izraženim kapilarima
na obrazima i nosu, sa mutnim, suznim, često zakrvavljenim očima.
Organi koji su najčešće oštećeni su: želudac, creva, jetra, gušterača,
mozak, nervi.
Želudac je organ u kome se započinje varenje hrane. Alkohol stimuliše
preterano lučenje hlorovodonične (HCl) želudačne kiseline. Visok nivo
ove kiseline i sam alkohol, oštećuje, nagriza želudačnu sluzokožu. To
izaziva nastanak upale sluzokože želuca (gastritisa i čira na želucu (ulkusa).
Creva su organ u kome se nastavlja i dovršava varenje hrane. I ovde alkohol
izaziva upalu sluzokože creva, što onemogućava normalno funkcionisanje.
Posledica toga je nemogućnost preuzimanja hranljivih materija i vitamina
iz hrane, što dovodi do gubitka u težini i opšteg propadanja.
Jetra je jedan od najvažnijih organa u čovekovom organizmu. Većina materija
koje iz creva prelaze u krv prolaze kroz jetru radi dalje hemijske obrade.
Da bi se zadovoljile potrebe organizma, zdrava jetra funkcioniše sa 1/3
svojih mogućnosti. To praktično znači da kada je oštećeno 2/3 tkiva jetre,
ona još uvek može da zadovolji potrebe organizma, a laboratorijski nalazi
krvi još uvek pokazuju relativno normalne vrednosti. Kada je oštećena
i poslednja trećina jetre, tek će tada laboratorijske analize pokazati
loše rezultate.
Prvi stadijum oštećenja jetre je alkoholna hepatoza. Dolazi do nagomilavanja
masti u jetri i tada dolazi do njenog uvećanja. Nalazi se ispod desnog
rebarnog luka i kada je zdrava ne može se napipati. Međutim, kada dođe
do ove bolesti pregledom lekari je mogu napipati. Ovo oštećenje može da
se sanira ako se potpuno prekine sa konzumiranjem alkohola i preduzme
odgovarajuće lečenje. Ako se nastavi sa pijenjem, dolazi do ciroze jetre.
Ovo oštećenje je neizlečivo. Jetrine ćelije izumiru i smanjuje se veličina
jetre. Ova bolest postepeno dovodi do smrti.
Gušterača (pankreas) kao važan organ za varenje služi za održavanje normalne
koncentracije šećera u krvi. Kod ljudi koji mnogo piju ovaj organ često
biva oštećen, a kao posledica može da se javi šećerna bolest, pa čak i
smrtni ishod.
Mozak - predstavlja "centralni kompjuter" organizma.
Čovek se rađa sa 7 do 10 milijardi nervnih ćelija koje grade mozak i kičmenu
moždinu. To je zaliha za ceo život. Nervne ćelije za razliku od ćelija
svih ostalih organa čovekovog organizma su jedine koje se ne mogu obnavljati.
Utvrđeno je da alkohol oštećuje i uništava ćelije mozga, a pošto se one
ne dele njihov broj se godinama smanjuje. Gubitak nervnih ćelija mozga
dovodi do teške bolesti, izlapelosti (demencije) koja kod ljudi koji mnogo
piju može da nastupi već posle tridesete godine života.
Nervi - skoro 90 % alkoholičara ispoljava znake upale živaca (polineuritis).
Prvi znaci se ispoljavaju na rukama i nogama. Javlja se trnjenje, bol,
brži zamor, gubitak snage, grčevi u mišićima nogu. Kasnije se javlja podrhtavanje
prstiju ruku zbog čega neki put alkoholičar veći deo prve jutarnje čašice
prospe. U uznapredovanom stadijumu može da nastupi delimična ili potpuna
oduzetost pojedinih mišića. Ako su zahvaćeni mišići nogu alkoholičar veoma
teško hoda. Manja količina alkohola i kraći staž u konzumiranju kod mladog
organizma može da izazove veoma teške upale živaca. Pored telesnih oštećenja,
zbog velike količine korišćenih alkohola javljaju se psihički poremećaji.
Štetno dejstvo alkohola na mozak dovodi do teških psihičkih poremećaja
za čije saniranje je potrebno bolničko lečenje u psihijatrijskim ustanovama.
Najčešće se javljaju ove bolesti:
a) Delirijum tremens - alkoholno ludilo.
Javlja se kod osoba koje više godina piju, pretežno žestoka pića. Nekoliko
dana ranije mogu se javiti neodređeni simptomi koji stručnjacima ukazuju
da može doći do ludila. Osoba se oseća malaksalo, ima pojačano znojenje,
povišeni pritisak, psihički je napeta, neraspoložena i sve ove pojave
prati nesanica. Kad nastupi delirijum, to za okolinu deluje zastrašujuće,
pogotovo noću kada su simptomi najizraženiji. Pacijent oseća strah i ne
može da zaspi. Ne zna koji je dan, mesec, godina, gde se nalazi, ali zna
ko je on. Najčešće deluje uplašeno i zbunjeno, ali je moguće i agresivno
ponašanje prema okolini. Uz bolničko lečenje i adekvatne lekove ovo stanje
traje do deset dana. Ponovno propijanje i javljanje ovog stanja dovodi
do trajnijih i ozbiljnijih oštećenja mozga.
b) Izlapelost (demencija) - nastaje zbog direktnog
štetnog dejstva alkohola na ćelije mozga i njihovog izumiranja. Ova pojava
se normalno javlja tokom starenja, ali kod alkoholičara je mnogo ubrzanija
i intenzivnija. Glavna karakteristika ove bolesti je problem pamćenja.
Osoba se ne seća događaja od pre nekoliko dana, sadržaja razgovora, poslova
koje je radila. Teško se priseća naziva predmeta koje svakodnevno koristi.
S obzirom da zaboravlja šta je nekome pričao jednu istu stvar ponovo priča
jednoj istoj osobi 3-4 puta, šale ne shvata i sve prihvata bukvalno. U
podmakloj fazi ove bolesti, bolesnici nisu u stanju da vode računa o sebi,
ne mogu da kontrolišu svoje fiziološke potrebe, čak ne priznaju ni svoje
najbliže. Nastala oštećenja mozga su konačna. Uz apstiniranje od alkohola
i odgovarajuće lečenje proces propadanja može da se uspori, ali ne i da
se zaustavi.
c) Alkoholna padavica je još jedna bolest koja nastaje
zbog oštećenja ćelija mozga. Bolest se ispoljava u napadima koji su dramatični
i za pacijente i za okolinu. Napad počinje gubitkom svesti, zbog čega
pacijent pada ničice. Prilikom pada može ozbiljnije da se povredi. Zatim
nastupa ukočenost celog organizma, koju smenjuje faza grčeva. Pacijent
se trza, može da se pojavi pena na ustima sa tragovima krvi, zbog ugriza
jezika. Obično se pacijent umokri. Posle pada koji relativno kratko traje,
pacijent je zbunjen, pospan i ne zna šta se sa njim desilo. Ničega se
ne seća iz perioda napada.
2.6. GENETSKE PREDISPOZICIJE NA ALKOHOLNU ADIKCIJU
Kao praksa, genetika je mnogo starija nego kao nauka. Još u davnim praistorijskim
vremenima zapaženo je da se izvesne karakteristike organizma nasleđuju,
što je dalo povoda za početak odabiranja jedinki sa željenim osobinama,
mada i bez ikakvog znanja o načinu nasleđivanja osobina. Uprkos svojoj
bogatoj predistoriji, genetika se tek pre stotinak godina javlja kao samostalna
biološka nauka.
Nema bioloških dokaza (mada se u toj oblasti intenzivno istražuje) da
je alkoholizam nasledan. To znači da još nije otkriven nasledni faktor
(gen) koji bi ukazivao da će se razviti ova bolest. Znači, alkoholizam,
medicinski nije nasledna bolest. Uprkos tome što genetski faktor za alkoholizam
nije još jasno utvrđen, to ne znači da on i ne postoji, pogotovu ako već
ima indirektnih dokaza o njegovom postojanju.
Genetska predispozicija za alkoholizam nije dovoljna sama po sebi, bez
udela bioloških, psiholoških i socioloških faktora koji moraju doprinositi
razvoju poremećaja. Ne može se zanemariti zapažanje da se alkoholizam
veoma često javlja u porodicama gde je jedan od članova alkoholičar, i
često se prenosi sa generacije na generaciju, barem kod jednog od članova.
Istraživanja su pokazala da 73% sinova iz "alkoholičarskih porodica"
imaju probleme sa pijenjem i probleme u ponašanju. Objašnjenje za takvo
stanje krije se u pojavi da deca kopiraju stil ponašanja svojih roditelja,
koji u takvim porodicama obično vodi ka pojavi i javljanju alkoholizma.
2.7. VEROVATNOĆA POJAVE ALKOHOLIZMA NA OSNOVU KRVNIH GRUPA
Uzimajući relativne frekvencije za ocene verovatnoće odgovarajućih događaja,
možemo oceniti verovatnoću da će neka slučajno odabrana osoba iz populacije
biti alkoholičar i imati određenu krvnu
grupu. Ako uzmemo da je verovatnoća da će neko iz populacije biti
alkoholičar:
p(b)=0,04
odnosno verovatnoću da će neko biti nealkoholičar:
p(z)=1-p(b)=0,96
onda možemo izračunati sve verovatnoće da će neko imati određenu krvnu
grupu i biti alkoholičar ili nealkoholičar. Na osnovu navedenih podataka
izračunate su te verovatnoće i prikazane u tabeli 1, gde je sa x
označen sistem krvnih grupa, a sa y sistem koji
obuhvata stanja "alkoholičar i nealkoholičar". Unutar tablice
su verovatnoće proizvoda stanja tih sistema, a u rubrikama f"
i ∑ date su marginalne verovatnoće za krvnu grupu
i događaje iz y u celoj populaciji (gde se nalaze i alkoholičari
i nealkoholičari).
x /y |
Alkoholičar
(b) |
Nealkoholičar
(z) |
f" |
A |
0,02077 |
0,39944 |
0,42021 |
0 |
0,01137 |
0,35244 |
0,36381 |
B |
0,00546 |
0,13763 |
0,14309 |
AB |
0,00240 |
0,07049 |
0,07289 |
∑ |
0,04000 |
0,96000 |
1,00000 |
Tabela 1
Na osnovu podataka iz prethodne tabele mogu se izračunati ocene uslovnih
verovatnoća da će neko biti alkoholičar ako ima određenu krvnu grupu:
Ove verovatnoće pokazuju da onaj ko ima krvnu grupu A ima najveću šansu
da postane alkoholičar (4,943 %), zatim onaj ko ima krvnu grupu B (3,816
%), pa oni sa krvnom grupom AB (3,293 %) i najzad najmanju šansu imaju
ljudi sa krvnom grupom O (3,125%).
Proračunate verovatnoće ukazuju na veoma značajne činjenice koje mogu
imati kako teorijski značaj za dalja proučavanja fenomena alkoholizma,
tako i praktičnu vrednost u otkrivanju predisponiranosti za alkoholnu
adikciju.
2.8. ALKOHOL I MLADI
Sve je više mladih koji piju alkohol. Do prvog kontakta sa alkoholom u
proseku dolazi se sa 13,5 godina, a najkasnije u 20. godini života.
Znaci zavisnosti prosečno se javljaju oko 21,5 godina, dok na lečenje
mladi dolaze između 25 i 27 godina. Evidentno je da protekne oko 8 godina
od prvog kontakta sa alkoholom do pojave zavisnosti. To je dug vremenski
period u kome bi moglo dosta toga da se uradi da do zavisnosti ne dođe.
Mladost se često terminološki pojednostavljuje sa pojavom adolescencije.
To je period života gde dolazi do biološkog, psihološkog i sociološkog
sazrevanja ličnosti. Među najznačajnijim faktorima koji utiču na pojavu
alkoholizma kod mladih su: adolescencija, porodica, grupa
vršnjaka i šira socijalna sredina.
a) Adoloscencija je jedan od najznačajnijih perioda u
razvoju svake osobe. Promene koje se događaju u mnogim sferama ovog perioda
mogu biti izvor raznih prihičkih kriza. U ponašanju mlade osobe još uvek
ima mnogo elemenata detinjastog ponašanja, dok ona zahteva da se prema
njoj odnose kao prema odrasloj osobi. Pri tom i sam adolescent se ne oseća
spremnim da napusti zaštićeni svet detinjstva i zakorači u nezavisni,
zreli svet odraslih. Ponašanje u ovom periodu karakteriše nagla promena
osećanja koja su i prenaglašena i neočekivana. Za ovaj period je karakteristično
buntovništvo, neprihvatanje i odbacivanje saveta i uticaja starijih (obično
roditelja).
Biološka nezrelost, uz brzo ispijanje veće količine pića, mešanje više
vrsta pića i kombinacija pića sa psihoaktivnim supstancijama, mogu dovesti
do značajnih zdravstvenih problema u kratkom periodu. Najčešće se ošteti
mozak, nervi i organi za varenje. Srećom, zdravstvene tegobe se uglavnom
brzo povlače, jer se radi o mladim, snažnim osobama.
b) Porodica - ima ogroman i presudan uticaj u nastanku
adolescentnog alkoholizma. U istraživanjima su dobijeni podaci da je 75
% mladih alkoholičara prvi put probalo alkohol u prisustvu roditelja.
To je obično porodica gde često jedan od roditelja ima problem sa konzumiranjem
alkohola. Alkoholizam može da se javi i kod adolescenata koji potiču iz
porodice u kojima roditelji ne piju. Alkoholičari su najčešće iz porodice
bez ljubavi, bez međusobnog uvažavanja, sigurnosti, sa nestabilnom porodičnom
atmosferom obojenom strepnjom, strahovima, agresivnošću, napetošću. Roditelji
su nesposobni da adekvatno odgovore svojoj roditeljskoj ulozi. Takav neadekvatan
odnos ometa proces sazrevanja i preuzimanja odgovornosti i alkohol postaje
jedino rešenje da se sa tim izađe na kraj.
c) Grupa vršnjaka - ima u mladosti važan uticaj na mladića
ili devojku. Drugarstva, stvorena u osnovnim i srednjim školama ostaju
"za ceo život". U procesu "traženja sebe" grupa vršnjaka
ima ulogu prolazne forme "kolektivne svesti" kroz koju se lakše
rešavaju dileme, strahovi, nesigurnosti i traži potvrda svojih stavova.
Grupe imaju svoja pravila ponašanja i životnu filozofiju, koje mogu imati
kako negativan, tako i pozitivan uticaj.
d) Šira socijalna sredina - u našim krajevima ima veoma
tolerantan stav prema konzumiranju alkohola kod mladih. Prekomerno konzumiranje
prihvata se kao "mladost-ludost". Obično se na to gleda kao
na prolaznu pojavu koja će da se reši "sama od sebe". Prekomerne
konzumacije u ovom periodu često prelaze u fazu zavisnosti sa svim kasnijim
posledicama.
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|