U ophođenju sa decom pokazujemo svoje pravo lice. To važi za odrasle
,isto kao i za društva i države. Nema razdoblja u kom deca nisu bila
zlostavljana i iskorištavana. To predstavlja jednu posebno tešku povredu
ljudskih prava. Iskustvo pokazuje da su nedužna deca izložena teškim
situacijama i sudbinama. Dovoljni su neki primeri da pokažu katastrofalnu
situaciju dece: preko 2 miliona dece je tokom poslednjih 10 godina poginulo
u ratovima, 10 miliona dece iz celog sveta ima teška psihička oštećenja
kao posledicu rata, 30 miliona dece živi u ratnim područjima, a u 26
zemalja sveta deca ispod 15 godina su vojnici na zadatku.
Deca su u međunarodnom pravu prepoznata kao posebno osetljiva i specifična
kategorija za čiju zaštitu nisu dovoljni uobičajeni mehanizmi zaštite
predviđeni pravom ljudskih prava. Negde od 17. veka dete počinje da
se tretira kao posebno osetljivo biće i može se smatrati da dolazi do
buđenja svesti o detinjstvu kao pojmu. Zahvaljujući razvojnim psiholozima,
prepoznate su karakteristike i postojanje autonomije ličnosti deteta
i nužnost da iste uvažimo, poštujemo, normativno uobličimo i garantujemo
ili da stvorimo ambijent u kome se prava deteta zaista priznaju i ostvaruju.
Pod pojmom prava deteta smatramo prava koja su po svojoj prirodi ljudska
i koja svako dete ima, bez obzira na to u kojoj državi živi, u kom političkom,kulturnom
i ekonomskom okruženju,i u skladu sa kakvim tradicijama,običajima i
verovanjima se razvija.
KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA
Zbog masovnog umanjivanja vrednosti životnih šansi i povreda prava deteta
kao prvi korak je donesena "Povelja o pravima deteta" 20.
novembra 1959. godine. Od tada je 20. novembar Dan prava deteta. U preambuli
ove Povelje stoji rečenica koja ukazuje na njen smer: "Čovečanstvo
duguje deci najbolje što ima." 1979. godine, podnesen je predlog
da se ova Povelja proširi tako da bude međunarodno- pravno obavezujuća.
10 godina kasnije, 11.decembra 1989. godine,nakon napornih pregovora,donesena
je Konvencija o pravima deteta od strane Generalne skupštine Ujedinjenih
nacija, koja sadrži 54 člana. Ovaj dokument do sada su ratifikovale
193 države. Neki od članova Konvencije su:
Definicija deteta - Svaka osoba ispod 18 godina smatra
se detetom, ukoliko ta starosna granica nije prema nacionalnim zakonima
niža.
Jednako postupanje - Sva prava važe bez izuzetka za
svako dete. Obaveza je svake dražve da decu zaštiti od bilo kakve forme
diskriminacije.
U najboljem interesu deteta - Kod donošenja političkih,
pravnih i društvenih odluka najpre se u obzir moraju uzeti interesi
deteta.
Opstanak i razvoj - Svako dete ima pravo na život.
Država se izričito obavezuje da će garantovati opstanak i razvoj deteta.
Sloboda misli, savesti i religije - Država mora poštovati
pravo deteta na slobodu misli, savesti i religije, bez ograničavanja
odgovarajućeg uticaja roditelja.
Zaštita od zloupotrebe i zapostavljanja - Država štiti
dete od svake forme zlostavljanja od strane roditelja ili drugih osoba
koje imaju pravo na brigu o detetu, te razrađuje odgovarajuće socijalne
programe da bi sprečila zloupotrebu i pomogla onima kojima je pomoć
potrebna.
Zaštita dece koja nemaju porodicu - Država se obavezuje
na osiguranje posebne zaštite za decu koja nemaju porodicu, te se obavezuje
na pronalazak odgovarajućeg smeštaja u hraniteljskim porodicama ili
odgovarajućim institucijama koje se bave odgojem i brigom o deci.
Deca sa teškoćama u razvoju - Svako dete sa teškoćama
u razvoju ima pravo na posebnu brigu, obrazovanje i unapređivanje. Na
taj način se svakom detetu sa teškoćama u razvoju treba omogućiti najveća
moguća mera samostalnosti i socijalne integracije.
Zloupotreba droga - Deca imaju pravo da budu zaštićena
od upotrebe droga i opojnih sredstava, kao i od učešća u produkciji
ili trgovini drogom.
Seksualna zloupotreba - Država štiti dete od seksualnog
iskorištavanja i zlostavljanja, kao i od prostitucije i pornografije.
Trgovina decom - Država je obavezna da preduzme sve
mere za sprečavanje prodaje i trgovine decom.
Mučenje i oduzimanje slobode - Ni jedno dete ne sme
se mučiti,niti se prema njemu sme okrutno postupati. Ono ne sme biti
protivpravno kažnjeno, niti mu se na taj način sme oduzeti sloboda.
Smrtna kazna ili doživotna kazna zatvora bez mogućnosti pomilovanja
ne smeju se izricati deci mlađoj od 18 godina. Deca kojima je oduzeta
sloboda moraju u zatvorima biti smeštena odvojeno od odraslih, ukoliko
za najbolji interes deteta ne važi suprotno. Deca koja su zatvorena
moraju imati pravno ili neko drugo odgovarajuće zastupanje pred sudom
i mora im se omogućiti kontakt sa roditeljima.
Oružani konflikti - Sve države moraju preduzeti mere
s ciljem osiguranja neučestvovanja dece mlađe od 15 godina u oružanim
konfliktima. Nijedno dete ispod 15 godina ne sme biti regrutovano u
oružane snage. Po humanitarnom narodnom pravu sve države moraju brinuti
o zaštiti dece u ratu i o tome da im se u toku rata osiguraju sve potrepštine
za život.
Mogućnost izvođenja mladih pred sud - Dete koje dospe
u konflikt sa zakonom ima pravo da se prema njemu postupa na način koji
podržava njegovo dostojanstvo i osećaj samovrednosti. Mora se obratiti
pažnja na njegovo starosno doba i na socijalnu reintegraciju. Dete ima
pravo na državno-pravni postupak i poštovanje građanskih prava, kao
i pravo na pravnog ili drugog zastupnika u cilju njegove odbrane. Ukoliko
je to moguće trebaju se izbegavati sudski postupci i smeštanje u popravne
domove.
Prednost višim pravnim standardima - Ukoliko su uslovi
za prava deteta po nacionalnom ili internacionalnom zakonodavstvu povoljniji
od ove Konvencije, onda važe odredbe tih zakona.
Tvoja deca nisu tvoja deca. Ona su sinovi i kćeri čežnje života
za samim sobom. Ona dolaze kroz tebe, ali ne od tebe. I iako su kod
tebe, ne pripadaju ti.
(Kahlil Gibran, prorok)
PRAVA DETETA U PORODIČNOM ZAKONU REPUBLIKE SRBIJE
Koncept prava deteta koji je počeo da se uvodi u normativni sistem Republike
Srbije nakon 2000. godine,kroz potpunu ili delimičnu razradu u većini
zakona koji se odnose na decu potvrđen je novim Ustavom iz 2006. godine.
Napredak je zabeležen i kroz prihvaćenost koncepta na planu institucionalne
izgradnje uvođenjem Saveta za prava deteta pri Vladi Republike Srbije
2002. godine.
U Srbiji su u novom Porodičnom zakonu prvi put proklamovana i zaštićena
neka od najvažnijih prava deteta.To su:
1. Pravo deteta da zna ko su mu roditelji - Bez obzira
na uzrast, dete ima pravo da zna ko su mu roditelji. Nakon navršenih
15 godina dete može izvršiti uvid u matične knjige rodjenih i drugu
dokumentaciju koja se tiče njegovog porekla. Pravo deteta na saznanje
o biološkom poreklu ima određena ograničenja jer postoje situacije kada
dete nece moći da ostvari ovo svoje pravo. To je slučaj kada roditelj
ne može biti identifikovan, kada postoji prirodna prepreka ili zakonska
zabrana.
2. Pravo deteta da živi sa roditeljima - Ovo pravo
može biti ograničeno isključivo sudskom odlukom o potpunom ili delimičnom
lišenju roditeljskog prava. Dete starije od 15 godina može samo da odluči
sa kojim roditeljem želi da živi, s tim što ovo pravo ne može biti ostvareno
ako su roditelji umrli ili nepoznati. Dešava se i da dete napusti dom
jer ne želi da živi sa roditeljima. Tada državni organi obezbećuju smeštaj
za dete, i imaju zadatak da utvrde razlog za ovakvu odluku deteta. Pritom
su najbolji interesi deteta na prvom mestu.
3. Pravo deteta na lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi
– Ovo pravo može biti ograničeno sudskom odlukom o potpunom ili delimičnom
lišenju roditeljskog prava. Kada navrši 15 godina, dete samo može da
odluči na koji će način održavati odnose sa roditeljem sa kojim ne živi.
Ovo proističe iz principa da oba roditelja imaju zajedničku odgovornost
za podizanje i razvoj deteta i da su ravnopravni u vršenju roditeljskog
prava. Ukoliko postoji konflikt među roditeljima koji se tiče ostvarivanja
ovog prava, susreti se uređuju sudskom odlukom, i to su najčešći sporovi
u oblast prava deteta.
4. Pravo deteta na pravilan i potpun razvoj – Podrazumeva
obezbeđenje najboljih uslova za razvoj deteta, uključujući pripremu
za doba zrelosti, fizički, mentalni, moralni, duhovni i psihološki razvoj.
Na taj način razvoj deteta biće u skladu sa ljudskim dostojanstvom i
pripremiće dete za samostalni život u budućnosti.
5. Pravo deteta na obrazovanje – Ovo je jedno od osnovnih
i najvažnijih prava za dete, koje je i preduslov za razvoj društva.
Osmogodišnje obrazovanje je po Ustavu i Zakonu obavezujuće i besplatno,
a država je dužna da podstiče razvoj različitih oblika srednjoškolskog
obrazovanja. Visoko obrazovanje uglavnom zavisi od mogućnosi roditelja.
6. Pravna sposobnost deteta – Ovo pravo zavisi od uzrasta
i vrste pravnog posla.U našem pravu,deca se u pogledu pravne sposobnosti
dele na mlađe maloletnike,starije maloletnike i maloletnike čije su
lične izjave volje uslov za punovažnost pravnog posla.
7. Pravo deteta na slobodno izražavanje mišljenja –
Dete koje je sposobno da samo formira svoje mišljenje, ima i pravo slobodnog
izražavanja istog. Državni organi imaju obavezu da mišljenju deteta
posvete pažnju u svim pitanjima koja ga se tiču, i u svim postupcima
u kojima se odlučuje o njegovim pravima, a u skladu sa godinama i zrelošću
deteta.
Ugrožavanje prava deteta u Srbiji posebno je izraženo kod pojedinih
socijalnih kategorija – siromašna deca, deca sa invaliditetom ili smetnjama
u razvoju, deca bez roditeljskog staranja, posebno ona koja su smeštena
u institucije, deca koja žive na ulici i deca koja rade. U većini kategorija
posebno ranjive dece, najčešće su ugrožena prava romske dece. Veoma
je izraženo nasilje nad decom koje obuhvata različite forme, od zanemarivanja
do fizičkog zlostavljanja, kako u porodici, koje je inače manje vidljivo,
tako i vršnjačko, ali i od strane drugih odraslih osoba poput vaspitača,
nastavnika itd.
ZAŠTITA PRAVA DETETA
Vodeća
svetska organizacija koja se vise od 60 godina bavi zaštitom prava deteta
je UNICEF, čiji je glavni cilj da se dečija prava uspostave kao trajan
etnički princip i standard ponašanja prema deci UNICEF zastupa i podržava
ostvarivanje i zaštitu prava deteta, kao osnove za obezeđivanje mogućnosti
za razvoj njihovih punih potencijala.
Osnovni cilj programa UNICEF-a u Srbiji jeste da obezbedi da sva deca,
posebno ona koja su isključena i žive u siromaštvu, koriste i ostvaruju
svoja prava. Ovaj program definisan je pravima deteta i podržava proces
reforme socijalnog sektora kroz podršku uspostavljanju i implementaciji
pravnog i strateškog okvira za borbu protiv siromaštva i socijalnog
isključivanja, i bavi se uvažavanjem i poštovanjem razlika i borbom
protiv diskriminacije. Sadrži četiri komponente:
-Reforma socijalne politike za decu
-Jačanje institucija sistema
-Mobilisanje zajednice
-Partnerstvo za prava deteta
Kampanja Saveta Evrope “Podignimo ruku protiv fizičkog kažnjavanja
dece” ima za cilj potpunu zabranu fizičkog kažnjavanja dece, ali
i promociju pozitivnog roditeljstva kao i podizanje svesti o dečijim
pravima u celoj Evropi.
U Srbiji 72 odsto dece doživi neki oblik nasilja kao metod vaspitanja.
Kampanja ima za cill zabranu fizičkog kažnjavanja dece i podizanje nivoa
opšte svesti o pravima deteta na odrastanje bez nasilja i vaspitavanje
bez takve vrste kazne I sprovođenje mera koje promovišu pozitivno roditeljstvo.
Samo 2,4 odsto dece u svetu ima jednaka prava kao odrasli. U 106 zemalja
nije zabranjeno fizičko kažnjavanje dece u školama, u 145 zemalja to
nije zabranjeno u institucijama koje se bave decom, u 78 država dozvoljava
se fizičko kažnjavanje.
Na celoj teritoriji Republike Srbije deluje Centar za prava deteta.
To je nestranačka,
neprofitna i nevladina organizacija čiji je osnovni cilj ostvarivanje
Konvencije o pravima deteta. U skladu sa tim, aktivnosti Centra su usmerene
na uvođenje i primenu zakona, politike i prakse koji omogućavaju unapređenje
dobrobiti deteta, zaštitu njihovih prava i njihovo puno učešće u društvu.
Centar je do sada organizovao brojne seminare iz oblasti prava deteta
za druge organizacije građanskog društva kao i za profesionalce iz oblasti
pravosuđa, socijalne zaštite, policije, medija, obrazovanja, itd.
NEKA REČ O DECI ULICE
Deca
ulice su deca koja svo vreme ili najveći deo vremena provode na ulici,
a deca na ulici su deca koja provode najveći deo vremena na ulici ali
se vraćaju kući, tamo provode makar noć – na primer deca koja rade legalne
poslove, prodaju, sviraju, peru stakla, čuvaju automobile i sl. na ulici,
ali koji mogu biti, i često jesu, deo prislilnog rada - eksploatacije
dečjeg rada. Ili rade ilegalne poslove: prose, diluju drogu, prostituišu
se, kradu i vrše druga krivična dela za druge i sl. Deca sa ulice su
deca koja žive na ulici – svo vreme provode na ulici.
Razlozi zbog kojih dolazi do ovakvog načina života dece su brojni. Oni
najčešće beže iz
porodica u kojima trpe fizičko,seksualno i - ili fizičko nasilje ili
su zanemarena. Dešava se da ih na ulicu šalju porodice da bi zaradili
za njih. Takodje, mnoga deca beže iz institucija, uključujući i institucije
koje zbrinjavaju decu sa ulice, zbog nasilja, loših uslova, loše organizacije
života i sl. Neke od njih roditelji su napustili, ili su umrli ili nestali…
Dok neki nemaju gde da žive kada posatnu punoletni i moraju da napuste
domove.
Ova deca posebno su pogodne žrtve raznih oblika nasilja, posebno trgovine
decom i trgovine ljudskim organima, žrtve su pripadnika organizovanih
kriminalnih grupa koje vrše razbojništva, trguju drogom, kradenim
automobilima, ubijaju i sl. Devojčice su izložene raznim oblicima seksualnog
nasilja, prinudi na prostituciju i sl. Kombinacija viktimizacije i problema
u kojima se deca nalaze dovodi do kriminala.
Oni vrše krivična dela da bi preživeli. Veoma često su na to prinuđeni
ili uvučeni od strane starijih maloletnika ili punoletnih kriminalaca.
Spoznaju svet droge i alkohola.
Sve ovo koliko god zastrašujuće zvučalo, deo je nase stvarnosti, i jedino
mi možemo da se sa tim suočimo.
ZAKLJUČAK
Svi smo svedoci povređivanja i ugrožavanja prava dece, ali postavlja
se pitanje dokle ćemo zatvarati oči i uši, praviti se da ne primećujemo
nešto toliko vidljivo svuda oko nas. Time što ugrožavamo prava deteta
od njih ne možemo napraviti dobre i poštene ljude,stvaramo loše i nezdravo
društvo, i neizvesnu budućnost.
Neko je rekao da nasilje rađa nasilje. Sigurno to ne želimo za naše
mališane. Treba im stvarati lepši, obojen svet, što u današnje vreme
predstavlja težak zadatak. Kako to činiti kada čak i televizijske emisije,
a što je još gori slučaj, crtani filmovi, daju primer veoma nasilnog
ponašanja, što je takođe na neki način ugrožavanje dečijih prava. Nastavnici
u skolama fizički kažnjavaju decu, roditelji takodje to primenjuju kao
vaspitnu meru. Ako zaista želimo da zaštitimo decu i njihov fizički
i psihološki integritet, ne smemo samo da osudimo ovakvu vrstu ponašanja
već moramo i zakonom da zabranimo sve vrste nasilja nad decom. Nažalost,
većina slučajeva nasilja nad najmlađima ostaje neotkrivena zbog straha
dece da o tome govore.
U njihovim malim svetovima u kojima deca svoju egzistenciju imaju...
ne postoji ništa što se tako tačno spozna i što se tako tačno oseća
kao nepravda.
(Charles Dickens, britanski pisac)
LITERATURA
1. Draškić Marija, Porodično pravo i prava deteta, Službeni glasnik.2007.
2. Internet stranice:
www.dadalos.org-srbija
www.vrticportal.com
www.ombudsman.rs
www.unicef.rs
www.coe.org.rs
www.cpd.org.yu
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|