OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- PRAVO - |
|
|
|
PRAVO ZALOGE NA POKRETNIM STVARIMA
POJAM ZALONOG PRAVA
Zalono pravo je stvarno pravo na tudoj stvari na osnovu koga poverilac
moe naplatiti svoje potraivanje iz vrednosti zaloene
stvari (ako dunik ne ispuni obavezu o dospelosti) pre ostalih poverilaca.1)
Zalono pravo je akcesorne prirode jer je zavisno od potraivanja
koje obezbeduje. Zbog toga ono ne moe biti glavno, vec samo sporedno.
Zalonom pravu prethodi potraivanje poverioca prema duniku,
a zalono pravo je usmereno ka stvari koja slui za obezbedenje
potraivanja. Ono obezbeduje zalonom poveriocu namirenje iz
zaloene stvari, cak i onda kada se obicni (hirograferni) poverioci
ne mogu naplatiti delimicno ili u potpunosti.
Pravna priroda zalonog prava u pravnoj teoriji je sporna. Jedni
smatraju da je to stvarno pravo, drugi da je obligaciono pravo. Neki smatraju
da je samo zalono pravo na stvari stvarno pravo, dok je zalono
pravo na pravima - posebno potraivanjima, obligaciono.
Zalono pravo na pokretnim stvarima naziva se rucna zaloga, a zalono
pravo na nepokretnostima hipoteka.
Rucna zaloga nastaje predajom zaloene stvari poveriocu u dravinu,
dok se zalono pravo na nepokretnosti stice upisom u javne knjige,
a nepokretnost ostaje u dravini dunika.
Zaloni poverilac moe realizovati potraivanje koje je
obezbedeno zalonim pravom iz vrednosti zaloene stvari samo
sudskim putem (nacelo oficijelnosti zaloge). U našem pravnom sistemu
je zabranjena lex commissoria.2)
Zalono pravo moe postojati samo na odredenoj stvari i njime
se moe obezbediti samo odredeno potraivanje uz izuzetke koji
se odnose na uslovno i buduce potraivanje.
Zalono pravo je nedeljivo, jer cela stvar obezbeduje potraivanje
dok ne bude namirena u celini.
Zaloiti se moe svaka individualno odredena nepotrošna
pokretna stvar koja se nalazi u prometu, kao i stvar odredena po rodu
ako se individualizuje, pa cak i novac pod odredenim uslovima (odredena,
posebno izdvojena suma novca ili odredeni deo novcane mase).
1) dr. Obren Stankovic i dr Miodrag Orlic - Udbenik Stvarno
pravo, Beograd.
2) lex commissoria – pravo poverioca da u slucaju ne placanja potrazivanja,
zalonu stvar zadrzi
Na osnovu pravosnane sudske odluke kojom se duniku nalae
isplata duga, zalogoprimac moe podneti predlog sudu da se zalona
stvar proda na javnoj prodaji u izvršnom postupku, radi namirenja
potraivanja obezbedenog zalogom. Zaloena stvar se po pravilu
prodaje na javnoj prodaji, osim ako stvar ima trišnu ili berzansku
cenu, u kom slucaju se prodaje po toj ceni. Iz cene dobijene prodajom
zaloene stvari zalogoprimac ima pravo da naplati glavno potraivanje,
kamatu, troškove realizacije zaloge i troškove cuvanja zaloene
stvari.
Kada se zaloena stvar nalazi u rukama zalogoprimca, glavno potraivanje
zalogoprimac moe naplatiti iz cene dobijene prodajom i onda kada
je potraivanje zastarelo, ali u tom slucaju ne moe se naplatiti
kamata. Zalogoprimac ima pravo prvenstva u namirenju iz zaloene
stvari, tj. vrednosti dobijene prodajom.
Moguce je i višestruko zalaganje iste stvari. U tom slucaju redosled
isplate odreduje se prema vremenu kada su nastala zalona prava,
a ne prema vremenu nastanka potraivanja. Obrnut redosled namirenja
vai u poslovima privrednog prometa. Taj red je obrnut redu nastanka
zalonih prava i naplata se vrši od poslednjeg nastalog potraivanja,
pa unazad.
Pravilo je da zalogoprimac ima dravinu stvari, sudravinu ili
posrednu dravinu (u slucaju višestrukog zalaganja). Dravina
docnijeg zalogoprimca (kod višestrukog zalaganja) ogleda se u tome
da zalogodavac pismeno obavesti prvog zalogoprimca o zakljucenju drugog
ugovora o zalozi i naloi mu da u slucaju isplate potraivanja,
zaloenu stvar preda drugom zalogoprimcu, a ne da je vrati zalogodavcu.
Zaloena stvar ce na zahtev zalogodavca biti predata trecem licu
(koje ce je drati za zalogoprimca) u slucaju kada zalogoprimac predmet
zaloge ne cuva kako treba ili sa njom postupa suprotno ugovoru ili zakonu.
Takav zahtev se ostvaruje sudskim putem. U tom slucaju zalogoprimac ima
dravinu posredno, preko treceg lica, koje stvar dri u njegovom
- zalogoprimcevom interesu.
Zalogoprimac nema pravo na upotrebu zaloene stvari (osim ako je
ugovorom predvideno), a ima pravo na plodove (osim ako to pravo ugovorom
nije iskljuceno). Od ubranih plodova smanjuje se iznos dugovanja.
Zalogodavac odgovara za materijalne i pravne nedostatke zaloene
stvari. Ako zaloena stvar u trenutku zalaganja ima nedostatke, zalogoprimac
ima pravo na dopunu zaloge. Ako vrednost zaloene stvari bude smanjena
posle tog trenutka, zalogodavac ne duguje drugu stvar u zalogu, kao i
ako zaloena stvar propadne usled više sile ili krivicom treceg.
Zalogoprimac ima pravo sledovanja putem tube za povracaj dravine
zaloene stvari, u kom postupku ce uspeti samo ako tueni nema
pravni osnov za dravinu ili ima slabiji pravni osnov. On ima pravo
i na samopomoc.
Zalogoprimac ima obavezu da cuva zaloenu stvar sa panjom dobrog
domacina ili dobrog privrednika kod ugovora u privredi, bez obzira da
li ima pravo da je upotrebljava ili ne (u suprotnom zalogodavac moe
preko suda da trai oduzimanje stvari od zalogoprimca i predaju trecem
na cuvanje). On ima obavezu da se uzdri od upotrebe stvari (osim
ako je ugovorom drukcije predvideno) i da zaloenu stvar vrati zalogodavcu
po izmirenju duga.
Obaveze zalogoprimca nastaju u trenutku kada mu zalogodavac preda zaloenu
stvar ili ispravu koja mu omogucava iskljucivo pravo raspolaganja zaloenom
stvari.
Potraivanje obezbedeno zalogom moe se ustupiti trecem (prijemniku)
a zajedno sa njim na prijemnika prelazi i zalono pravo kao akcesorno.
Pristanak zalogodavca nije potreban, vec je dovoljno obaveštenje
o ustupanju. U slucaju ustupanja prijemnik stice i pravo potraivanja
i zalono pravo.
Ako se zalogodavac usprotivi da zaloena stvar bude predata u dravinu
prijemniku, tada ce ona ostati kod ustupioca, koji je cuva za racun prijemnika.
U tom slucaju ustupilac gubi zalono pravo, iako je zaloena
stvar ostala u njegovim rukama. Tada prijemnik ima posrednu dravinu
stvari preko ustupioca. Prijemnik ima pravo da trai isplatu duga,
i namirenje iz zaloene stvari.
Zaloni poverilac ima pravo na podzalogu3), cime se zalae i
zalono pravo kao akcesorno. Pristanak zalogodavca nije potreban,
ali se on moe usprotiviti predaji stvari, u kom slucaju ce podzalogodavac
imati posrednu dravinu na zaloenoj stvari.
Prestankom potraivanja obezbedenog zalogom, prestaje i zalono
pravo, osim ako se radi o zastarelom potraivanju, a stvar se nalazi
u rukama poverioca.
Zalono pravo prestaje i odricanjem zalogoprimca, protekom roka ako
je vremenski ograniceno, propašcu zaloene stvari, konfuzijom4),
konsolidacijom5) i javnom prodajom zaloene stvari.
Zaloiti se moe isto kao i stvar, potraivanje prema trecem
licu, osim onih koja su po svojoj prirodi neprenosiva, vezana za licnost
dunika ili zakonom zabranjena. Zalaganje se vrši ugovorom o
zalozi. To je trojni odnos: zalogoprimac, zalogodavac i dunik. Dunik
mora biti obavešten o ugovoru o zalozi i to pismeno.
Potraivanje sadrano u obveznici na donosioca zalae se
prostom predajom hartije od vrednosti.
Potraivanje sadrano u hartijama po naredbi, zalae se
indosamentom i predajom hartije zalogoprimcu.
3) podzaloga – pravo da poverilac svoje potraivanje zaloi
4) konfuzija – sjedinjenje potraivanja i duga
5) konsolidacija – zaloni poverilac postaje vlasnik zaloene
stvari
Zaloiti se mogu i ostala prava (pravo plodouivanja, autorsko
pravo, pravo licence, patenta itd.).
Ne mogu se zaloiti: stvarne slubenosti, licne slubenosti,
licna prava, pravo na izdravanje i slicno.
Pravo zaloge na pokretnim stvarima kod nas je regulisano u nekoliko zakona
i to:
- Zakonom o obligacionim odnosima kojim je regulisana ugovorna zaloga;
- Zakonom o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar
- bezdravinska zaloga;
- Zakonom o izvršnom postupku i Zakonom o poreskom postupku i poreskoj
administraciji je regulisano zakonsko zalono pravo;
- ZIP6)-om je regulisana sudska zaloga.
Valja napomenuti da Zakon o obligacionim odnosima reguliše ugovornu
zalogu kod koje dolazi do predaje stvari u dravinu - dravinsku
zalogu, dok je Zakonom o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim
u registar regulisana ugovorna zaloga bez predaje u dravinu - bezdravinska
zaloga.
Odredba clana 63. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa predvida
da se na pravo zaloge na pokretnim stvarima i pravo zaloge na pravima
primenjuju odredbe o zalozi sadrane u propisima kojima su uredeni
obligacioni odnosi.
Po tradiciji Rimskog prava, kao i prema našem pravu, Ugovor o zalozi
je smatran realnim ugovorom (nastaje predajom stvari).
Prema odredbi clana 966. ZOO7), Ugovorom o zalozi obavezuje se dunik
ili neko treci (zalogodavac) prema poveriocu (zalogoprimcu), da mu preda
neku pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine da bi se pre ostalih
poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraivanje
ne bude isplaceno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da primljenu
stvar cuva i po prestanku svog potraivanja vrati neoštecenu
zalogodavcu.
Iz ove definicije proizilazi da je Ugovor o zalozi konsensualan (nastaje
saglasnošcu volje stranaka o bitnim elementima ugovora), a predaja
stvari ima znacaj ispunjenja ugovorne obaveze.
Medutim, sam Zakon o obligacionim odnosima odstupa od konsensualizma i
u clanu 968. predvida da zalogoprimac stice zalono pravo kad mu
stvar koja je predmet ugovora bude predata. Ako se ovom ugovoru ponovo
vraca realna forma (predaja pokretne stvari u dravinu poverioca).
6) ZIP – Zakon o Izvrsnom Postupku
7) ZOO – Zakon o Obligacionim Odnosima
ZALONO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR
- BEZDRAVINSKA ZALOGA
Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar
(“Sl. glasnik RS”, br. 57/03 i 61/05) ide korak dalje i daje
jedno znacajno poboljšanje u odnosu na prethodna zakonska rešenja,
jer predmet zaloge ostaje u dravini dunika. Time dunik
stice mogucnost da korišcenjem predmeta zaloge ostvari sredstva za
naplatu kredita npr. i tome slicno. On nije lišen dravine zaloene
stvari i iz nje moe da izvlaci koristi, sve dok se ne steknu uslovi
za realizaciju zalonog prava. Ali, posedovanjem pokretnih stvari
vece vrednosti, on moe da ostvari odredenu korist (kredit, pozajmicu)
njihovim zalaganjem.
Ugovorom o zalozi obavezuje se zalogodavac prema poveriocu da mu prui
obezbedenje za njegovo potraivanje tako što ce se poveriocevo
pravo na stvari zalogodavca upisati u registar zalonog prava (u
daljem tekstu: Registar zaloge). Zalogodavac moe biti dunik
ili trece lice. Ugovorom o zalozi ureduju se prava i obaveze zalogodavca
i poverioca.
Clan 3. Zakona reguliše sadrinu i formu ugovora, predvidajuci
obaveznu pismenu formu. Za razliku od odredbe clana 968. Zakona o obligacionim
odnosima po kojoj zalogoprimac stice zalono pravo kad mu stvar koja
je predmet ugovora bude predata, prema clanu 4. ovog Zakona poverilac
stice zalono pravo upisom u Registar zaloge, osim ako nije drukcije
odredeno zakonom. Upis u Registar zaloge ne proizvodi pravno dejstvo ukoliko
je zalogodavac zaloio stvar na kojoj nema pravo svojine ili ako
zaloga nije punovana iz drugih razloga. Iz ovoga nesumnjivo proizilazi
da upis zalonog prava u registar nije konstitutivni element nastanka
ugovora, vec ima znacaj javnog obaveštavanja svih zainteresovanih
lica o postojanju zalonog prava na odredenoj pokretnoj stvari. Upis
mogu traiti poverilac ili zalogodavac, s tim da ukoliko ga trai
poverilac potrebna je izricita izjava zalogodavca da pristaje na upis
(clan 5. Zakona). Registar pokretnih stvari je vrlo slican registru nepokretnosti.
U clanu 6. Zakon ugraduje pravo prvenstva poverioca cije je zalono
pravo upisano u Registar zaloge, u naplati iz vrednosti predmeta zalonog
prava pre ostalih poverilaca, ukoliko mu potraivanje nije isplaceno
o dospelosti. To pravo prvenstva ima dejstvo i prema trecem licu koje
je predmet zalonog prava pribavilo od zalogodavca, kao i prema docnijim
pribaviocima. I ova odredba predstavlja znacajno poboljšanje u odnosu
na rešenje iz clana 970. Zakona o obligacionim odnosima, prema kome
je zalogodavac imao obavezu da poverioca kod koga se stvar nalazi obavesti
o zakljucenju ugovora o zalozi sa drugim poveriocem i naloi mu da
po naplati svog potraivanja preda stvar ovome. Ta obaveza više
ne postoji, jer je Registar zaloge u smislu clana 56. Javni registar zalonih
prava na stvarima fizickih ili pravnih lica, a centralna baza podataka
je dostupna putem lokalnih jedinica registra zaloge, radi upisa ili pretraivanja
svim licima u svakom trenutku u okviru radnog vremena. Podaci iz Registra
zaloge su javni. Medutim, ovde se postavlja pitanje konkurencije sredstava
obezbedenja (privremene mere zabrane raspolaganja i otudenja pokretnih
stvari, izdate po odredbama ZPP8) i ZIP-a).
8) Zakon o Preskom Postupku
Ukoliko se otvori takav problem praksa ce morati da ga prevazilazi primenom
principa koja se ticu nacela savesnosti i pravila o naknadi štete.
Odredba clana 7. Zakona reguliše potraivanja koja se obezbeduju
zalogom, tako da se mogu obezbediti zalogom novcana potraivanja
ciji iznos je izraen u domacoj ili stranoj valuti i to kako glavni
dug, tako i kamata i troškovi ostvarenja naplate, kao i buduca i
uslovna potraivanja.
PREDMET ZALONOG PRAVA
(odredbe clanova 9. do 14)
Predmet zalonog prava mogu biti:
- individualno odredena stvar kojom zalogodavac moe slobodno
raspolagati;
- pokretne stvari odredene po vrsti ako je ugovorom o zalozi odredena
njihova kolicina, broj i nacin na koji se mogu identifikovati;
- zbir pokretnih stvari (roba u odredenom skladištu, inventar za
obavljanje privredne delatnosti);
- pravo potraivanja zalogodavca prema duniku;
- druga imovinska prava kojima njihov imalac moe slobodno raspolagati;
- suvlasnicki udeo;
- buduce stvari i prava.
Zalono pravo na potraivanju stice se upisom u Registar zaloga.
Prema odredbi clana 11. Zakona dunik zaloenog potraivanja
svoju obavezu ispunjava zalogodavcu, sve dok ne bude pismeno obavešten
o nastanku zalonog prava. Od dana dostavljanja obaveštenja,
dunik zaloenog potraivanja moe ispuniti dug samo
zalonom poveriocu, a ne i zalogodavcu.
Prema clanu 14. Zakona iskljucena je primena odredaba ovog zakona na zalogu
brodova, vazduhoplova, hartija od vrednosti, dok se primenjuje na zalogu
prava intelektualne svojine, s tim da se zaloga na tim pravima upisuje
u poseban registar Zavoda nadlean za intelektualnu svojinu.
UGOVORNE STRANE
(odredbe clanova 15. do 17)
U ovom odeljku se definišu ucesnici pravnog posla vezanog za zalono
pravo. To su:
- zaloni poverilac;
- zalogodavac;
- trece lice.
Trece lice odreduje zaloni poverilac ili više njih, radi preduzimanja
pravnih radnji radi zaštite i namirenja zaloenog potraivanja.
Ime treceg lica se upisuje u Registar zaloge umesto zalonih poverilaca
(clan 16. Zakona).
Zalogodavac je najcešce dunik, a moe biti i trece lice
koje prua obezbedenje za tudi dug (clan 17).
PRAVNA DEJSTVA UGOVORA O ZALOZI
(odredbe clanova 18. do 26)
U ovom odeljku regulišu se obaveze zalogodavca i njegova prava.
Prema odredbi clana 974. ZOO, jedina obaveza zalogodavca je da zalogoprimcu
ili trecem licu preda stvar ili ispravu koja je predmet ugovora, s tim
da se mogu sporazumeti da zajednicki cuvaju stvar ili ispravu (dravinska
zaloga). U ovom zakonu, pošto se radi o nedravinskoj zalozi,
zalogodavac je duan da, po zakljucenju ugovora o zalozi, cuva predmet
zalonog prava sa panjom dobrog domacina, odnosno dobrog privrednika,
da ga odrava u ispravnom stanju i vrši potrebne opravke na
njemu (clan 18. Zakona). Ugovorom se moe predvideti cak i obaveza
zalogodavca da osigura predmet zalonog prava (clan 19).
Zalogodavac gubi pravo na dravinu, ako o dospelosti ne ispuni obavezu
prema zalonom poveriocu. Sve dotle, on je ovlašcen da predmet
zaloge koristi prema njegovoj uobicajenoj nameni, ubirajuci plodove (ukoliko
izdaje). U pogledu ubiranja plodova dozvoljeno je da ugovorom to pravo
bude ugovoreno u korist zalonog poverioca (clan 20. i 21. Zakona).
Zalogodavac ima pravo da predmet zalonog prava izda u zakup i na
drugi nacin ga koristi (clan 22). On moe i otuditi predmet zalonog
prava i preneti pravo svojine na trece lice, s tim da bez odlaganja podnese
zahtev radi upisa zalonog prava u registar zaloge na teret novog
vlasnika. Tu obavezu ima i novi vlasnik. Ukoliko propuste da to ucine,
solidarno odgovaraju za štetu koju zaloni poverilac moe
pretrpeti zbog njihovog propusta.
Otudenje predmeta zaloge moe biti ugovorom iskljuceno (clan 24.
Zakona). Postoji mogucnost ponovnog zalaganja zaloenog predmeta
(clan 25), kao i ogranicenje prava na upotrebu predmeta zalonog
prava ili iskljucenje odredenog nacina upotrebe (clan 26).
POSEBNE UGOVORNE ODREDBE O NAMIRENJU
(clanovi 27. i 28)
Clan 27. Zakona reguliše opšte pravilo namirenja9) ukoliko je
zalogodavac privredni subjekt ili pravno lice privatnog ili javnog prava.
Ukoliko predmet zalonog prava nema
9) opšte pravilo namirenja - vansudska javna prodaja ili prodaja
po trišnoj ili berzanskoj ceni
trišnu ili berzansku cenu, zaloni poverilac ga moe
prodati na nacin na koji bi toucinio razuman i paljiv covek, cuvajuci
interese dunika i zalogodavca, ako su to razlicita lica.
Clanom 28. regulisano je pravilo namirenja za fizicka lica u kome je iskljucena
mogucnost prelaska predmeta zaloge u svojinu zalonog poverioca,
ako potraivanje ne bude namireno o dospelosti, niti zaloni
poverilac moe predmet zalonog prava prodati po unapred odredenoj
ceni, niti ga zadrati za sebe. Ugovorom o zalozi se moe predvideti,
da ce predmet zalonog prava preci u dravinu zalonog
poverioca, ako njegovo potraivanje ne bude namireno o dospelosti.
Tek u trenutku dospelosti potraivanja, oni se mogu sporazumeti da
ce predmet zalonog prava preci u svojinu poverioca umesto isplate
duga ili da ce poverilac moci da ga proda po odredenoj ceni ili da ga
po toj ceni zadri za sebe. Višak vrednosti duan je da
isplati zalogodavcu.
REDOSLED ZALONIH PRAVA
(clanovi 29. do 34)
Zaloni poverilac ima pravo prvenstva naplate iz cene postignute
prodajom predmeta zalonog prava, osim ako zakonom nije drukcije
odredeno. Ako je isti predmet zaloen vecem broju poverilaca, red
prvenstva se utvrduje prema vremenu prijema zahteva za upis zalonog
prava u Agenciji za privredne registre.
U ovoj glavi se reguliše i pitanje reda prvenstva razlicitih zalonih
prava (upisanog u registar ili nastalog predajom u dravinu), tako
da prvenstveno se racuna prema vremenu nastanka odgovarajuceg zalonog
prava. Zalono pravo steceno predajom u dravinu uiva
prvenstvo u odnosu na docnije zalono pravo upisano u Registar zaloge,
ako se zasniva na ugovoru o zalozi koji je zakljucen u pismenoj formi
i overen u sudu ili u drugom organu ovlašcenom za overavanje potpisa.
Odredba clana 32. reguliše pitanje tereta dokazivanja, prevaljujuci
teret dokazivanja na neupisanog poverioca u Registar zaloge koji mora
da dokae da je do predaje u dravinu došlo pre upisa u
registar.
Zakonsko zalono pravo iz Ugovora u privredi (prevozioca, komisionara,
otpremnika, skladištara), ima prvenstveno u odnosu na zalono
pravo upisano u Registar zaloge (clan 33). Zakonsko zalono pravo
poslenika za potraivanje nagrade za rad, naknade za utrošeni
materijal i ostala potraivanja u vezi sa njegovim radom, a koja
su nastala na osnovu ugovora o delu iz Zakona o obligacionim odnosima,
ima prvenstvo u odnosu na zalona prava upisana u Registar zaloge.
Redosled zakonskog zalonog prava drave za potraivanje
poreza i drugih dabina odreduje se prema vremenu upisa u Registar
zaloge (clan 34. Zakona).
NAMIRENJE
(clanovi 35-42)
U ovom odeljku se regulišu namirenje, pravila postupka, dunosti
i prava stranaka.
Zaloni poverilac po samom zakonu stice pravo na dravinu predmeta
zaloge, ako dunik ne ispuni obavezu o dospelosti. On tada ima pravo
da iz vrednosti predmeta zalonog prava namiri svoje glavno potraivanje,
kamatu i troškove oko ostvarenja naplate potraivanja, dok je
višak cene duan da isplati zalogodavcu bez odlaganja, što
ako ne ucini duguje zateznu kamatu zalogodavcu.
Kada se steknu uslovi za realizovanje prava zaloge, zaloni poverilac
je duan da preporucenim pismom obavesti dunika i zalogodavca
ako to nije isto lice, preko adrese upisane u Registar zaloge, da namerava
da svoje potraivanje namiri iz vrednosti predmeta zaloge, kao i
da zatrai upis u Registar zaloge zapocetog postupka namirenja. Od
tog momenta, zalogodavac je duan da saraduje sa zalonim poveriocem
i prui mu potrebna obaveštenja radi sprovodenja namirenja.
U suprotnom duguje mu naknadu štete. Sve ove obaveze ima i dunik,
kada zalogodavac i dunik nisu isto lice.
Nakon dostavljenog obaveštenja zaloni poverilac ima pravo da
predmet zalonog prava uzme u dravinu. Ukoliko to ne uspe dobrovoljno,
on ima pravo da sudu podnese zahtev za donošenje rešenja o oduzimanju
predmeta zalonog prava od zalogodavca i predaju njemu u dravinu.
Uz zahtev podnosi overeni izvod iz Registra zaloge i ugovor o zalozi.
Izvod iz Registra je izjednacen sa izvršnom ispravom.
Sud je duan da o zahtevu odluci u roku od tri dana i da postupak
oduzimanja sprovede u roku od tri dana od dana donošenja rešenja
kojim se zahtev usvaja.
Zalogodavac ima rok od tri dana za ulaganje prigovora da poveriocevo potraivanje
ne postoji ili da zalono pravo ne postoji ili da je dug isplacen,
o cemu mora podneti pismene dokaze. Prigovor ne odlae izvršenje.
Znaci, predviden je izvršni postupak. Sam zakon definiše u clanu
41. da se primenjuju pravila izvršnog postupka.
Odredbom clana 42. regulisano je pitanje zabrane pravnog raspolaganja
i uslovi za nju.
Zalogodavac ne moe pravno raspolagati predmetom zalonog prava
bez dozvole zalonog poverioca, posle dostavljanja obaveštenja
zalonog poverioca. Ipak, savesni pribavilac stice pravo svojine
bez tereta, ako zalogodavac prodaje predmet zalonog prava u okviru
svoje redovne delatnosti.
NACIN NAMIRENJA
(clanovi 43-50)
Zakon predvida više nacina namirenja i to:
- sudska prodaja;
- vansudska prodaja;
- javna prodaja putem nadmetanja;
- prodaja po trišnoj ili berzonskoj ceni.
Zaloni poverilac moe traiti od suda da donese odluku
o javnoj prodaji predmeta zalonog prava, posle izvršenog upisa
pocetka namirenja u Registru zaloge. To ce se postici javnom prodajom
ili po tekucoj ceni kad stvar ima trišnu ili berzansku cenu,
a ako bi troškovi javne prodaje bili nesrazmerno veliki, sud moe
odluciti da se cena utvrdi procenom strucnjaka ili pak zaloni poverilac
predmet zalonog prava moe zadrati za sebe po toj ceni.
Po isteku 30 dana od upisa pocetka namirenja u Registar zaloge, zaloni
poverilac moe pristupiti vansudskoj prodaji, a dunik moe
punovano ispuniti dug u bilo koje vreme pre prodaje predmeta zalonog
prava ili zalogodavac ispuniti obavezu dunika. Zalogodavac i zaloni
poverilac se mogu sporazumeti da se rok od 30 dana skrati.
Vansudska javna prodaja moe biti i putem nadmetanja, ako je to ugovorom
o zalozi predvideno. Sporazum o tome moe se postici i u trenutku
dospelosti poveriocevog potraivanja, kad je zalogodavac fizicko
lice koje ugovor o zalozi zakljucuje izvan okvira privredne delatnosti.
Sprovodenje javne prodaje, zaloni poverilac moe poveriti strucnom
licu, koje se redovno bavi takvom delatnošcu.
Ugovorom o zalozi moe biti predvideno da se prodaja predmeta zalonog
prava vrši po trišnoj10) ili berzanskoj11) ceni. Ako predmet
zaloge nema ni trišnu ni berzansku cenu, zaloni poverilac
ga moe prodati na nacin kako bi to ucinio razuman i paljiv
covek, cuvajuci interese dunika i zalogodavca.
Zaloni poverilac moe poveriti da za njegov racun i u njegovo
ime, predmet zalonog prava proda lice koje se bavi prodajom takvih
stvari kao zanimanjem ili se bavi davanjem zajmova uz zalogu kao zanimanjem.
Tada zaloni poverilac i to lice solidarno odgovaraju zalogodavcu,
ako mu prouzrokuju štetu prilikom prodaje.
O mestu i vremenu odravanja prodaje, zaloni poverilac je duan
da obavesti dunika i
10) Trišna cena je cena po kojoj se iste ili slicne stvari
redovno prodaju pod uobicajenim okolnostima na mestu i u vreme prodaje,
a ako pod tim okolnostima zaloena stvar nema trišnu cenu,
uzima se u obzir cena na najbliem trištu.
11) Berzanska cena je cena po kojoj se iste ili slicne stvari prodaju
na najblioj berzi.
zalogodavca (i treceg ako to nije isto lice) a ako je prodaja odrana
bez njihovog prisustva, zaloni poverilac je duan da ih bez
odlaganja obavesti o okolnostima koje mogu biti od znacaja a narocito
o nacinu prodaje, ceni i troškovima.
Zakonom je predvidena i mogucnost zalogodavceve tube sudu (clan
49) pod odredenim uslovima, koji su strogi, s tim da podnošenje tube
ne sprecava postupak namirenja, izuzev ako zalogodavac podnese javnu ispravu
ili privatnu ispravu overenu na zakonom propisani nacin, koja sadri
dokaz da poveriocevo potraivanje ili zalono pravo ne postoji,
da nije dospelo za naplatu ili da je dug isplacen. U slucaju postupanja
po tubi, nalae se hitno rešavanje ovih sporova.
Savesno lice koje kupi predmet zalonog prava, na sudskoj ili vansudskoj
javnoj prodaji stice neoptereceno pravo svojine, koje se ne moe
osporavati zbog mogucih propusta u postupku prodaje. Ovo vai i za
prodaju predmeta zalonog prava u postupku namirenja po trišnoj
ili berzanskoj ceni ili po ceni po kojoj bi ga prodao razuman i paljiv
covek.
PRESTANAK ZALONOG PRAVA
(clanovi 52-55)
Odredbe ovih clanova regulišu nacin prestanka zalonog prava.
To su:
- isplata i drugi nacini prestanka potraivanja;
- propast stvari;
- prodaja;
- ostali slucajevi (pismeno odricanje zalonog poverioca, konfuzija,
sticanje svojine na predmetu zaloge).
Za prestanak zalonog prava i brisanje iz Registra zaloge, trai
se pristanak na brisanje zalonog poverioca ili sudska odluka kojom
se utvrduje da je zalono pravo prestalo.
REGISTAR ZALOGE
(clanovi 56-65)
Odredbe ove glave regulišu upis pokretnih stvari i prava u Registar
zaloge.
Registar zaloge je javni registar koji zalona prava i uvid u njih
cini dostupnim svim zainteresovanim licima, doprinoseci pravnoj sigurnosti.
Niko se ne moe pozvati na okolnosti da mu podaci iz Registra nisu
bili poznati. Upis podataka u Registar nije dokaz o postojanju prava zaloge,
niti da je upisano potraivanje punovano. Postoje slucajevi
kada se upis u Registar nece prihvatiti i oni su tacno nabrojani. Po odbijanju
upisa u Registar zaloga, rešenje se mora doneti u roku od tri dana
od dana prijema zahteva za upis. To je jedinstvena elektronska baza podataka
koja sadri zalona prava na stvarima fizickih ili pravnih lica
i druge podatke koji se u skladu sa ovim zakonom, upisuju u Registar zaloge.
Njena osnova je centralna baza podataka, a lokalne jedinice Registra zaloge
se formiraju na teritoriji Republike Srbije i preko njih se moe
vršiti upis i pretraivanje centralne baze.
Registar zaloge vodi Agencija preko Registratora koga na cetiri godine
imenuje i razrešava Upravni odbor Agencije uz prethodnu saglasnost
Vlade Republike Srbije. Isto lice moe biti ponovo imenovano, ali
i razrešeno pre isteka perioda na koji je imenovano.
Registar zaloge je dostupan svim licima preko bilo koje jedinice Registra
zaloge i to u svakom trenutku u okviru radnog vremena Registra. Podaci
iz Registra su javni a overeni izvod o njima daje se na zahtev zainteresovanom
licu kako o onome što je upisano u Registru kao i potvrda da Registar
ne sadri podatke o zalozi na odredenoj stvari ili pravu. Za upis,
brisanje podataka i druge usluge koje prua Agencija, placa se naknada
ciju visinu odreduje Upravni odbor Agencije uz saglasnost Vlade Republike
Srbije.
Upis u Registar stvara fikciju da su treca lica upoznata sa postojanjem
zalonog prava i on nije dokaz prava svojine ili drugih prava zalogodavca
na zaloenim pokretnim stvarima, niti da je obezbedeno potraivanje
ili zalaganje punovano.
U Registar se upisuju podaci o zalogodavcu i duniku; zalonom
poveriocu; trecem licu iz clana 16. stav 1. Zakona (Zaloni poverilac
ili više njih mogu odrediti trece lice ili jednog od njih da preduzima
pravne radnje radi zaštite i namirenja zaloenog potraivanja);
podatke o pokretnoj stvari ili pravu; potraivanju obezbedenom zalogom
uz oznacenje osnovnog i maksimalnog iznosa; postojanju spora o zalonom
pravu; da je zapocet postupak namirenja i sve promene ovih podataka.
Izmene i dopune podataka u Registru, ako se odnose na bitne elemente upisanog
zalonog prava, imaju karakter novog upisa.
Zaloni poverilac ima obavezu da trai da se u Registar zaloge
upiše zapoceti postupak namirenja. Zalogodavac moe da zahteva
da se u Registar upiše zabeleška postojanja spora ako pokrene
parnicu za brisanje zalonog prava iz Registra zaloge. Zalogodavac,
zaloni poverilac i svako drugo lice mogu zahtevati upis zabeleške
spora ako su pokrenuli parnicu u vezi sa zalogom.
Dokumentacija na osnovu koje je izvršen upis u Registar, sastavni
je deo Registra zaloge do njenog prevodenja u elektronsku formu. Nakon
toga, cuvace se po propisima za arhivsku gradu.
Na osnovu zahteva koji se podnosi Agenciji na propisanom obrascu, pokrece
se postupak upisa u Registar zaloge. Podnosiocu zahteva izdaje se potvrda
o podnetom zahtevu. Registrator proverava urednost i potpunost zahteva
ne ispitujuci tacnost podataka i verodostojnost dokumenata uz zahtev.
Upis u Registar zaloge odobrava se rešenjem, kao i brisanje zaloge,
ako je to bio zahtev.
Zahtev se odbacuje zakljuckom, ako nije podnet u skladu sa ovim zakonom,
kojom prilikom se podnosiocu vraca originalna dokumentacija.
Protiv rešenja i zakljucka moe se izjaviti alba u roku
od 15 dana Ministru nadlenom za poslove privrede preko Agencije.
Shodna primena Zakona o upravnom postupku vai za sve ono što
ovim zakonom nije predvideno a odnosi se na postupak upisa u Registar.
Podaci upisani u Registar objavljuju se istovremeno na internet strani
Agencije.
ZAKLJUCAK
Moe se zakljuciti da Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima
upisanim u Registar predstavlja dobro zakonsko rešenje, jer nedravinska
zaloga kao predmet njegove regulative ima znacajne ekonomske prednosti
u odnosu na dravinsku. Posebno sa razloga što predmet zaloge
ostaje u dravini dunika omogucujuci mu da se njegovim korišcenjem
pomogne u otplati duga zbog koga je dao zalogu. Postupak namirenja je
mnogo efikasniji od sudskog postupka izvršenja na nepokretnostima.
Predvideni su veoma kratki rokovi, hitnost u postupanju i primena pravila
izvršnog postupka. Odredbama ovog zakona ne vredaju se imovinska
prava zalonog dunika, niti se on dovodi u nepovoljniji poloaj,
jer je njegov predmet svojina zaloena kao realno obezbedenje poveriocevog
potraivanja, u njegovom priteanju sve do postupka realizacije
zalonog prava. Samim tim, ovi propisi su u skladu i sa odredbama
Evropske konvencije o ljudskim pravima, tacnije protokola 1. clana 1.
koji se tice zaštite prava svojine.
Naravno, ni jedan zakon nije toliko dobar da ne bi mogao biti bolji, ali
ce se njegovi eventualni nedostaci ukazati tek u predstojecoj primeni,
pa ce prakticni problemi koji eventualno nastanu, uticati na njegovo poboljšanje
i dogradnju.
LITERATURA
- dr. Obren Stankovic I dr Miodrag Orlic – Udbenik Stvarno
pravo, Beograd.
- Sl. glasnik RS”, br. 57/03 i 61/05
- Privredni savetnik 2003
- Duško Medic - Zalono pravo, Banja Luka
- HTTP://PKS.KOMORA.NET
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|