POCETNA STRANA

ИМПЕРАТИВНО НАСЛЕЂИВАЊЕ

СЛОБОДА ТЕСТИРАЊА И НУЖНИ ДЕО

Једно од најзначајнијих питања Наследног права како теоријских тако и практичних је проблем места, улоге и обима слободе тестаментарног наслеђивања у сваком конкретном праву. Поставља се питање да ли дозволити апсолутну слободу завештања? Како се слобода тестирања ограничава¬? Различити правни системи су на различите начине ова питања тумачили и давали одговоре.
Постоје теоретичари који су у потпуности оправдавали апсолутну слободу тестирања и при том наводили разне аргумрнте правне, моралне, социјалне који су ишли у прилог тој теорији и том ставу.
Један од најватренијих теоретичара који је у потпуност правдао апсолутну слободу завештања био је француз Л`Пле.
По његовом мишљењу ако оставилац има неограничену слободу завештања он онда своја добра оставља оном наследнику кога сматра најспособнијим, тј ономе који би ту имовину користио на најбољи могући начин. Једино ограничење слободе завештања је у корист радно неспособне деце.
Сличан став по овом питању имају и браниоци овог становишта у земљама Common Law система.
Постоје и теоретичари који заступају став по коме треба да се ограничи слобода тестирања. Они износе своје аргументе моралне, социјалне и друге.

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ СЛОБОДЕ ТЕСТИРАЊА

Најранији трагови о слободи располагања се налазе код Египћана, Месопотамаца,Хиндуса, Јевреја , Грка. Код њих се приликом смрти при последњем благослову права старешине породице преносе на на најстаријег или најспособнијег члана породице.
Слобода тестирања у смислу могућности преузимања личног једностраног, опозивог акта располагања имовином за случај смрти јавља се у Римском праву.
Римско право је развило обиље тестаментарних форми,од којих је остао и данас олографски-својеручни тестамент.
Првобитна ограничења су се јављала у врло строгим формама,што у погледу саме форме тестамента,тако и у броју лица са активном ипасивном тестаментарном способношћу.
Римско право је имало највећи утицај на земље које имају европско континентални систем права, а мањи је био утицај на земље англосаксонског права.

СЛОБОДА ТЕСТИРАЊА У САВРЕМЕНИМ ПРАВНИМ СИСТЕМИМА

Слобода тестирања као право које одређеним субјектима пружа јавни поредак једне државе у погледу садржине њиховог једностраног и непосредног располагања заоставштином за случај смрти као и у погледу других њихових изјава у наредби у вези са сопственом смрћу које ова лица могу једнострано изменити или укинути све до тренутка смрти или губитка тестаментарне способности, је данас нека врста цивилизацијске тековине готово свих правних система.
Поред посредног ограничења које делује на све правне институте путем установе јавног поретка свако право познаје и непосредна правна средства за ограничење слободе тестирања. Такво најпознатије и најефикасније средство је нужни део.
Слобода тестирања има своје разлике како у англо-америчком таки и европско континенталном систему.

ЕВРОПСКО КОНТИНЕНТАЛНИ СИСТЕМ

Права свих европских држава сем Енглеске у својој основи прихватају Јустинијанову концепцију која слободу тестирања ограничава путем нужног дела.
Тако је у правним системима Француске, Немачке, Аустрије, Швајцарске и других земаља, а то решење прихвата и наша земља.
Према овом систему наслеђивање на основу закона је двојако. Са једне стране постоје наследници који ће се позвати на наслеђе само у случају ако оставилац својом вољом није одредио наследнике, а норме које регулишу ово питање су диспозитивне природе. Са друге стране закон путем императивних норми прописује да одређени део заоставштине оставиоца мора припасти одређеним лицима чак и противно оставиочевој вољи. Та лица којима је гарантован део заоставштине називају се нужни наследници,а део имовине који добијсју је нужни део.

КРУГ НУЖНИХ НАСЛЕДНИКА

Круг нужних наследника ишао је од тога да је припадао само потомцима оставиоца,затим потомцима и брачном другу(Италија,Шпанија),потомцима,брачном другу и родитељима оставиоца(Немачка),а затим потомцима, родитењима, брачном другу и браћи сестрама оставиоца. Постоје и права која признају нужни дио свим сродницима у правој линији било нисходној или усходној као и супружнику оставиоца.

ВЕЛИЧИНА НУЖНОГ ДЕЛА

Део заоставштине који представља нужни део је увек унапред одређен.
Начин одређивања те имовине може бити појединачни или скупни нужни део.
Већина права прихвата појединачни начин одређивања нужног дела. Ту се прво одређује законски део наслеђа сваком нужном наследнику па се на такву основу примењује законом одређени проценат најчешће је то 1/2 или 1/3.
Другачији систем одређује величину нужног дела према целини заоставштине и зависи од броја и врсте нужних наследника. Једном првостепеном наследнику као носиоцу линије припада нужни део у износу од ½ заоставштине,два таква потомка добијају по 2/3 ......... итд.када на нужни део конкуришу преци онда се нужни део дели на по ¼ за очеву тј, мајчину лозу.

ПРАВНА ПРИРОДА ПРАВА НА НУЖНИ ДЕО

Право на нужни део може бити двојак:нужни део може бити наследноправна,тј. стварноправна установа или као установа која има облигационоправни карактер. Одређивање правне природе нужног дела спада у домен слободе тестирања завештаоца. Он сам може да одреди начин на који ће се његови нужни наследници наследити. То може бити у облику законског наследног дела у облику тестаментарног дела или у облику испоруке ,легата.

НУЖНИ ДЕО КАО НАСЛЕДНО(СТВАРНО) ПРАВО

Нужни део као наследно право установили су Грци,као последицу схватања значаја породичног јединства имовине и религијског култа. Ово решење је прихваћено од стране већине данашњих правних система. Посто је прихваћен овакав став он са собом повлачи одређена дејства која из тога приозилазе а то су: да се нужни наследници деле у наследне редове и то по критеријуму као и законски наследници. Па између редова важи следоред и принцип искључивости.
Нужни наследник постаје оно лице које у датим условима и по општим правилима наслеђивања постаје законски наследник.

НУЖНИ ДЕО КАО ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО

Овакво гледиште о нужном делу настало је у средњовековном пруском праву. То је учињено како би се спречило даље цепање поседа који су припадали војној аристократији а тако се чувала економска моћ пољопривреднох добара.
По овом решењу нужни наследник нема право да захтева реални део заоставштине,он има положај који одговара положају повериоца заоставштине тј повериоцу наследника и евентулано неких поклонопримаца.
Ово све значи да у тренутку делације наследник не стиче никакво стварно право већ само пшраво да захтева исплату одређене суме новца. У том случају нужни наследник и није наследник већ је он само поверилац универзалног сукцесора.

АНГЛО-АМЕРИЧКИ СИСТЕМ

Нужни део и ограничавање слободе тестирања разликују се у овом систему од начина на који је то решено у европско континенталном систему.
У Енглеској постоји посредно ограничење слободе тестирања. На овај начин суд је овлашћен да укине,измени одређена завештачеова располагања ако оцени да овај није начинио разбориту одредбу у свом тестаменту. То су случајеви када тестатор неоправдано лиши наследства члана своје породице који је у погледу издржавања зависио од њега.
Захтев за измену тестамента могу да поднесу:оставиочев супружник, оставиочев бивши супружник који није засновао брак, оставиочево дете, лице које је оставиоц у породици третирао као дете, лице које је издржавано од оставиоца.

ОСНОВ НУЖНОГ ДЕЛА

Теорија се бави питањем оправданости ограничења слободе тестирања из тога је произашло неколико теорија:
Теорија прећутног фидеикомиса, теорија породичне својине, теорија породичне солидарности, теорија издржавања, треорија о троструком основу нужног дела.

ТЕОРИЈА ПРЕЋУТНОГ ФИДЕИКОМИСА

Ова теорија је настала као потреба да се воља предака поштује на начин који ниједног од наследника не оштећује нити омогућава да се добра која су стварана генерацијама расипају или да њима располаже само један од наследника и то на себичан начин.
Ова теорија омогућава да се породични стожер и даље одржава и постоји као ослонац за све чланове породице.

ТЕОРИЈА ПОРОДИЧНЕ СВОЈИНЕ

Ова теорија потенцира породичноправну компоненту нужног дела, и чињенице да је породична својина нешто што је стварано генерацијама и као такво треба да остане у породици тј, треба да припадне наследницима.

ТЕОРИЈА ПОРОДИЧНЕ СОЛИДАРНОСТИ

По овој теорији породица се мора заштитити од самовоље њених појединих чланова како би се сачувала њена друштвена улога. Један од начина да се та улога сачува је и нужни део,а основ нужног дела је породична солидарност. Солидарност је несвесна и свесна међузависност између чланов апшородице и повезаност њихових интереса који их спајају у времену и простору. Солидарност се остварује и за живота и после смрти и то у виду нужног дела.

ТЕОРИЈА ИЗДРЖАВАЊА-АЛИМЕНТАЦИЈЕ

Ова теорија заступа став да је дужност родитеља у погледу подизања и васпитања деце неприкосновена и да се као таква подразумева,јер су родитељи дужни да својој деци омогуће правилан раст и развој и да им омогуће издржавање.

ТЕОРИЈА О ТРОСТРУКОМ ОСНОВУ НУЖНОГ ДЕЛА

Ово је прва мешовита торија о нужном делу. Она спаја теорије прећутног фидеикомиса,теорију алиментације,и породичне својине. И на тај начин објашњава нужни део као један спој елемената свих теорија.

НУЖНИ ДЕО У СРПСКОМ ПРАВУ

По српском праву нужни наследници јесу посебни законски наследници који своје право извлаче директно из закона. То су по правилу лица која су оставиоцу најближа а према којима је оставилац за живота имао одређене обавезе и дужности, као што је издржавање.
Нужни наследници по закону о наслеђивању из 1995 године су:у првом нужном реду су оставиочеви потомци , усвојеници,њихови потомци и брачни друг. Други наследни ред чине оставиочев брачни друг, родитељи, и оставиочева браћа и сестре али не и њихова деца. Трећи и остале редове чине само родоначелници тј,сви оставиочеви преци.

УСЛОВИ ЗА ПОСТАЈАЊЕ НУЖНОГ НАСЛЕДНИКА

Ти услови могу бити објективни и субјективни. Објективни критеријум је тај да је потребно да између оставиоца и наследника постоји законом предвиђена веза. То може бити крвно или грађанско сродство,брачна веза,одеђени степен сродства. Потребно је и да се то лице по законском редоследу позивања на наслеђе појављује као законски наследник. Субјективни критеријум се своди на чињеницу немања нужних средстава за живот или трајну бнеспособнст за привређивање. Оба услова морају бити кумулативно испуњена. Лица која овако наслеђују су:оставиочева браћа и сестре, усвојилац из непотпуног усвојења,бабе и деде и остали даљи преци.

ВЕЛИЧИНА НУЖНОГ ДЕЛА

У нашем праву се прихвата систем појединачног нужног дела,а то значи да се за одређивање нужног дела прво мора одредити законски део нужног наследника. Тај део је основица за израчунавање нужног дела. Основица се умањује за законом одређени разломак. Нпр. законски део детета је 1/2 обрачунске вредности заоставштине а његов нужни део је ¼ обрачунске вредности заоставштине. Сва доброчина раполагања се тртирају једнако из разлог азаштите установе нужног дела. Сва тестаментарна располагања,сви поклони учињени законским наследницима и сви поклони учињени другим физичким лицима у последњој години живота улазе у обрачунску вредност заоставштине.
Према закону о наслеђивању републике Србије оставиочеви потомци и супружник имају право на ½ законског дела а остали нужни наследници имају право на 1/3 тог дела.

РАЗБАШТИЊЕЊЕ НУЖНИХ НАСЛЕДНИКА

Оно може бити у виду искључења из права на нужни део, или у виду лишења права на нужни део.

ИСКЉУЧЕЊЕ ИЗ ПРАВА НА НУЖНИ ДЕО

Искључење из права на нужни део је установа која спада у домен завештачеове слободе тестирања,за њено испуњење потребно је да се испуне одређени законски услови да завештаоц својом вољом искључи нужног наследника и то на несумљив начин али се разлог не мора наводити али мора бити у складу са законом. Разлог за искључење јесте неко теже огрешење о завештаоца које је настало повредом неке законске или моралне обавезе. То може бити груб или увредљив однос према завештаоцу,умишљајно извршење неког кривичног дела према завештаосу,његовом детету, родитељу. Теже огрешење се састоји у радњи њеном чињењу или пропуштању да се учини. Постојање кривичног дела се мора доказати пресудом кривичног суда којом се наследник проглашава кривим.

Искључење из права на нужни део може бити потпуно или делимично.
Искључење може бити прећутно или изрично,терет доказивања ако дође е спора о основаности искључења пада на оног ако се на искључење позива.
Ако дође до искључења из права на нужни део нужни наследник тада губи сва наследна права у мери у којој је искључен прав аосталих одређују се као да искључени није доживео тренутак делације.

ЛИШЕЊЕ ПРАВА НА НУЖНИ ДЕО

Лишење права на нужни део врши се под одређеним условима и у одређеном случају. Лишени прав ана нужни део могу бити само потомци оставиоца тј,припадници првог наследног реда.
Лице које је нужни наследник може се лишити права на нужни део ако је расипник или је презадужен. Презадуженост је стање у коме постоји трајна несразмера између активе и пасиве и то у корист пасиве. Расипништво је када лице поступа са имовином тако да води ка њеном трајном и неповратном умањењу.
Лишење се врши у форми тестамента.
Лишењем се луишеном лицу одузима право на нужни део и то у мери коју је одредио завештаоц. Завешталац одређује на ког аи шта том приликом прелази,ако сам завешталац није одредио коме шта припада након што је наследник лишен права на нужни део онда се то ради тако да по самом закону припада оном наследнику који испуњава услове занаслеђивање.

НАЧИН ОСТАВЉАЊА НУЖНОГ ДЕЛА

Нужни део се може оставити у три облика:

1.У облику законског наследног дела-то је случај када завешталац у своме тестаменту не помене нужног наследника ,када му не остави ништа као и у случају неоснованог лишења права на нужни део. Тада наследник има право да тржи реални део заоставштине.

2.У облику завештајног наследног дела-то је случај кадазавешталац у тестаменту одреди да његов нужни наследник добија одређени део заоставштине.

3.У облику испоруке-то је када завешталац свом наследнику остави новчани део или неко друго право или ствар.

ЗАШТИТА НУЖНОГ ДЕЛА

Ако је нужни део облигационоправне природе онда повредом нужног дела настаје новчана облигација у њој је нужни наследник поверилац, а на дужничкој страни су лица у чију корист је оставилац повредио нужни део. Ако нужни део није исплаћен то право се остварује облигационом тужбом,рок за ту тужбу износи 3 године. Ако ј еповређени део изражен поклонима онда се тај рок рачуна од тренутка делације.

БИБЛИОГРАФИЈА:

НАСЛЕДНО ПРАВО; Др. Оливер Антић, Београд, Народна књига, 2007

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

 preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD