OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- PRAVO - |
|
|
|
UGOVOR O PRODAJI
Pojam, poreklo i pravna svojina
Ugovor o prodaji je ugovor kojim se jedna ugovorena strana (poverilac)
obavezuje da robu koju prodaje preda drugoj ugovorenoj strani (kupcu)
tako da ovaj stekne pravo raspolaganja, odnosno pravo svojine, a kupac
se obavezuje da prodavcu plati cenu. Ugovorom o prodaju se vrši razmena
robe za novac. U Zakonu o obligacionim odnosima iz 1978. godine, kojim
je jednostavno regulisan ugovor o prodaji u obligacionim privrednim odnosima,
pravi se razlikovanje između prava raspolaganja i prava svojine. Društvena
pravna lica u pravnom prometu društvenim sredstavima imaju pravo raspolaganja,
a pojedinci i građansko pravna lica u pravnom prometu imaju pravo svojine.
Prodavac nekog drugog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo,
a kad vršenje tog prava zahteva držanje stvari, da mu preda i stvar.
Ugovor o prodaji, ili kako se uobičajno naziva, vodi poreklo od trampe,
a kao takva javlja se sa pojavom novca, koji preuzima ulogu opšteg ekvivalenta.
Još u rimskom pravu razlikovala su se dva vida kupoprodaje. Jedan gde
se kupoprodaja sadržavala u aktu mancipacije, koji je značio i prenos
svojine i priznavanje prodavca da je primio cenu, i drugi vid koji se
kasnije razvio, na osnovu koga je kupoprodaja proizvodila samo u obligaciono
pravna dejstva, a sam prenos stvari i cene odvijao se posebnim aktom -
tradicijom. U savremenim pravima prihvaćeno je drugo rešenje. U strogo
planskim privredama sa centralističkim sistemom upravljanja, kupoprodaja
je u velikoj meri gubila na značaju. Međutim, sa procesom transformacije
državne, odnosno društvene svojine i sa afirmacijom privatne svojine ugovor
o prodaji dobija na značaju.
Kupoprodaja je imenovan, neformalan tj. kosensualan ugovor robnog prometa,
što znači da je za njegovu punovažnost dovoljno da se ugovorene strane
sporazumenu o svim bitnim elementima ugovora. Izuzetno, ugovoru prodaji
nepokretnosti mora biti sastavljen u pismenoj formi, a potpisi ugovornih
strana moraju biti overeni od strane suda. Takođe, ugovor o prodaji nepokretnih
stvari koje društveno - pravna lica stavljaju u pravni promet u okviru
svog redovnog poslovanja mora biti zaključen u pismenoj formi. Ugovor
o prodaji je dvostranoobavezan i teretan ugovor. On je po pravilu, komutativan
ugovor, jer je u trenutku njegovog zaključivanja poznata visina i uzajamni
odnos prestacija, ali može biti zaključen i kao aleatoran ugovor, ako
to nedvosmisleno proizilazi iz volje ugovorenih strana (npr. prodaja buduće
žetve). Ovaj ugovor je uvek samostalne, a ne akcesorne pravne prirode,
i uvek je kauzalan, jer je vidljiv osnov pravnog obavezivanja ugovornih
strana.
Bitni elementi ugovora o prodaji
Kod ugovora o prodaji bitan elemenat, oko koga se ugovorene strane moraju
sporazumeti, da bi ovaj ugovor zaključen kao ugovor robnog prometa prometa,
bio važeći jeste roba. Cena nije bitan elemenat ovog ugovora. Ako ona
nije određena niti odredljiva, kupac je dužan da plati cenu koju prodavac
redovno naplaćivao u vreme zaključivanja ugovora, a u nedostatku ove,
razumnu cenu. Pod razumnom cenom se smatra tekuća cena u vreme zaključivanja
ugovora, a ako se ona ne može utvrditi, onda cenu utvrđuje sud, prema
okolnostima slučaja.
Roba kao predmet ugovora o prodaji mora biti u prometu. Ako je reč o stvarima
koje su u ograničenom pravnom prometu one mogu biti predmetom ugovora
o prodaji, ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi. U skladu sa
našim pravom ugovor o prodaji može da se odnosi na buduću stvar, pod kojom
se podrazumeva stvar koja u trenutku zaključivanja ugovora ne postoiji
već će tek nastati. U skladu sa članom 460 Zakona o obligacionim odnosima,
prodaja tuđe stvari obavezuje ugovarača, ali kupac koji nije znao, ili
nije morao znati da je stvar tuđa, može ako usled toga ne može ostvariti
cilj ugovora, raskinuti ugovor i tražiti nadoknadu štete. Ukoliko prodavac
nije imao pravo raspolaganja, odnosno pravo svojine na prodatoj stvari
u trenutku zaključenja ugovora, on to pravo može steći u trenutku ispunjenja
ugovora, tj. isporuke robe, čime se gore navedeno pravilo može razumeti
i opravdati.
U pogledu određivanja robe kao prdmeta ugovora, potrebno je da se ugovorene
strane dogovore o njenoj vrsti, a da količinu, ukoliko je ne mogu odediti,
učine odredivom. Kod individualn određenih stvari potreba je, po pravilu,
njihov detaljni opis. Kod generičkih stvari količina robe se može učiniti
odredivom izrazima "od......do" ili "cirka", "oko".
U pogledu kvaliteta robe, ukoliko ga stranke u ugovoru ne odrede, a prodavcu
je poznata namena za koju kupac kupuje robu, tada je dužan da mu isporuči
robu odgovarajućeg kvaliteta. Ako prodavcu namena robe nije bila poznata,
dužan je isporučiti robu srednje kakvoće.
Cena se, kao novčana naknada koju kupac duguje prodavcu za ustupljenu
robu, sastoji u novcu. Ukoliko se kao ekvivalent za primljenu robu, uz
novac daju i neke stvari, da bi bilo reči o ugovoru o prodaji, neophodno
je da vrednost novca bede veća ili bar jednaka vrednosti stvari.
Cena se često ugovara. Obično se utvrđuje u jednom novčanom iznosu li
se mogu sporazumno odrediti i elementi na osnovu kojih će se cena opredeliti.
Tada kažemo da je cena odrediva. Cena može biti i propisana. Ukoliko je
ugovorena veća cena od propisane, kupac duguje samo iznos propisane cene.
Ako je u ugovoru naznačeno da je kupac dužan da plati tekuću cenu, reč
je o ceni utvrđenoj zvaničnom tržišnom evidencijom na tržištu mesta prodavca
u vreme kada je trebalo da usledi ispunjenje ugovora. Određivanje cene
ugovorene strane mogu prepustiti trećim licima. U skladu sa principom
ekvivalencije, cena treba da ispuni i uslov pravičnosti.
Obaveze prodavca
Osnovne obaveze prodavca jesu da izvrši isporuku robe i da garantuje
za svojstva robe.
Obaveze isporuke robe
Isporuka se sastoji iz jedne ili više radnji koje je prodavac dužan da
preduzme prema ugovoru, ili uobičajenim pravilima ponašanja, kako bi se
kupcu omogućila državina robe.
Način isporuke robe zavisi od toga da li je stvar pokretna ili nepokretna,
bestelesna ili telesna. Otuda isporuka može biti fizička kao faktička
ili simbolička, ali i fiktivna. Uopšteno rečeno, prodavac je izvršio obavezu
isporuke robe kupcu, kada mu robu uruči ili preda ispravu na osnovu koje
se roba može preuzeti.
Vreme isporuke može se ugovoriti. Stranke to mogu učiniti preciziranjem
datuma, određivanjem roka od zaključivanja ugovora, ili vezivanjem vremena
isporuke za neki događaj. Ako je rok određen okvirno, a nije ugovorom
predviđeno ko će ga precizirati to pravo pripada prodavcu. Izuzetak je
ako iz okolnosti slučaja proizilazi da to pravo pripada kupcu. Ako je
rok isporuke određen upotrebom izraza"odmah" i sl. U skladu
sa tumačenjem Opštih uzansi za promet robom iz 1954 godine prodavac će
biti dužan da isporuku izvrši u roku od osam dana od dana zaključivanja
ugovora.
Mesto isporuke robe određuju stranke ugovorom. Ako to nije učinjeno, a
ne može se odrediti na osnovu prirode, svrhe i drugih okolnosti posla,
prodavac je dužan da robu isporuči u mestu u kojem je imao svoje sedište
u vreme zaključenja ugovora. Ako je vreme zaključenja ugovora strankama
bilo poznato gde se roba nalazi, odnosno gde treba da bude izrađena, isporuka
se vrši u tom mestu. Ako je ugvorem prevoz robe, ali ne i mesto isporuke,
smatra se da je predaja izvšena uručenjem robe prevoziocu ili licu koje
oganizuju otpremu robe. Ako prodavac nije izvršio obavezu isporuke robe
na vreme zapada u dužničku docnju. U tom slučaju kupac ima prava da:
1. Ostavi naknadni primerni rok za ispunjenje i da zahteva naknadu štete
zbog docnje ili
2. Da raskine ugovor i traži naknadu štete zbog neispunjenja ugovorene
obaveze
Kupac može raskinuti ugovor samo ako je prodavcu ostavio naknadni rok
za ispunjenje isporuke, a prodavac ni u tom roku nije isporuku izvršio.
Međutim, ako je iz prodavčevog držanja vidno da ni u naknadnom roku neće
ispuniti svoju obavezu, odnosno ako je ostavljanje naknadnog roka protivno
prirodi posla, kupac može raskinuti ugovor i bez ostavljenja tog primernog
roka za ispunjenje. Isto važi kod fiksne kupoprodaje, ako je rok isporuke
bitan element ugovora.
Samo postojanje krivice prodavca, kao dužnika u pogledu isporuke robe,
ne utiče na postojanje docnje, ali utiče na obavezu prodavca da kupcu
naknadi štetu. Naknada štete za slučaj neispunjenja može se ispoljiti
u vidu apstraktne i konkretne štete. Apstraktne šteta se sastoji u razlici
između ugovorene i tržišne cene robe na dan raskida ugovora. Apstraktnu
štetu kupac ne mora dokazivati da je pretrpeo. Kao tržišna cena smatra
se tekuća cena na tržištu mesta isporuke, odnopsno ako u tom mestu roba
nema tekuću cenu, uzima se tekuća cena tržišta koje bi ga moglo zameniti
u datom slučaju. Konkretnu štetu kupac dokazuje i ostvaruje kao naknadu
za nju u vidu stvarne štete i izmekle koristi, odnosno u vidu "kupovine
radi pokriće", ukoliko je, usled toga što mu prodavac nije isporučio
robu na vreme, nabavio robu na drugom mestu, po većoj ceni.
Obaveza prodavca da isporuči robu bez materijalnih i pravnih nedostataka
U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, materijalni nedostatci na
robi za koje prodavac odgovara teba da postoje u času prelaska rizika
sa prodavca na kupca i treba da budu znatni. Prodavac će odgovarati i
za one materijalne nedosratke koji se pojave posle prelaska rizika na
kupca, ako su posledica uzorka koji je postojao pre toga. Nedostatak postoji
:
• ako roba nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrbu ili za promet
• ako roba nema potrebna svojstva za naročitu upotrebu za koju je kupac
nabavlja, a koja je bila ili morala biti poznata prodavcu
• ako stvar nema svojstva i odlike koji su izričito ili prećutno ugovoreni,
odnosno propisani
• ako je prodavac predao stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu,
osim ako su uzorak ili model pokazani samo radi obaveštenja. Shvatanje
naše sudke prakse je da su dopuštena minimalna odstupanja os uzorka i
to ako su neizbežna i od minimalnog uticaja na kvalitet, kao i ako su
takva odstupanja u prometu te vrste. Ugovaranje kvliteta prema uzorku
pojavljuje se naročito kod prodaje robe preko trgovinskih putnika.
Prodavac neće odgovarati za nedostatke navedene pod prvom i trećom tačkom,
ako su oni u času zaključenja ugovora bili poznati kupcu ili nisu mogli
ostati nepoznati. Ovo drugo će biti slučaj sa nedostatcima koje bi brižljivo
lice sa prosečnim znanjem i iskustvom lica istog zanimanja i sruke kao
kupac moglo lako poaziti pri uobičajnom pogledu robe. Ako je kupac mogao
opaziti nedostatke, ali je prodavac izjavio da roba nema nikakvih nedostataka,
ili da ima određena svojstva ili odlike, prodavac će tada odgoarati za
te nedostatke. Ovo pravilo se uklapa u princip savesnosti i poštenja,
kao jedan od principa zaključivanja i ispunjenja ugovora robnog prometa.
Kupac je dužan, da robu koju prima pregleda na uobičajeni način ili da
je da drugom na pregled, čim je to prema redovnom toku stvari moguće.
O vidljivim manama dužan je obavestiti prodavca bez odlaganj, odnosno
kada je pregled izvršen u prisustvu obeju strana, dužan je da primedbe
zbog vidljivih nedostataka saopšti prodavcu odmah. U skladu članom 481
t. 3 Zakona o obligacionim odnosima, iz 1978 godine ako je kupac otpremio
robu dalje, bez pretovara, a prodavcu je pri zaključenja ugovora bila,
ili morala biti poznata mogućnost takve dalje otpreme, pregled robe može
biti odložen do njenog prispeća u novo mesto opredeljenja. Tada je kupac
dužan da prodavca obavesti o nedostatcima čim je po redovnom toku stvari
mogao za njih doznati do svojih klijenata.
Kada roba ima skriveni nedostatak kupac je dužan da o tom nedostatku obavesti
prodavca bez odlaganja. Međutim, ako ugovorom nije određen duži rok, prodavac
neće odgovarati za nedostatke koji se pokažu posle šest meseci od isporuke
robe. Skrivene mane robe su oni njeni nedostatci koji se nisu mogli otkriti
uobičajenim pregledom prilikom preuzimanja robe.
Obaveštenje o nedostatku mora sadržati detaljan opis nedostataka i poziv
prodavcu da pregleda robu. Prava kupca u slučaju da roba ima nedostatak
kvaliteta su sledeća :
• pravo da zhteva od prodavca d aukloni manu robe. Ovo se pravo kupca
redovno odnosi na robu koja je individualno određena (u praksi se to pratikuje
recimo kod izrade mašina po porudžbini)
• pravo da zahteva da mu se roba isporuči bez mana. Ovo je pravo primenjeno
kog generičkih stvari
• pravo da zahteva sniženje cene, čime se kupac naknadno saglašava da
prima robu bez mana, ali usled tog zahteva da i eklvivalent u novcu bude
srazmerno niži
• pravo na raskid ugovora. Ovo je opšte pravo koje jedna strana ima kod
dvostranih ugovora, kada druga strana ne ispuni svoju obavezu.
U prva tri slučaja kupac ima pravo na naknadu štete zbog zadocnjenja,
odnosno zbog neurednog ispunjenja, a u poslednjem slučaju ima pravo na
naknadu štete zbog neispunjenja ugovorene obaveze.
Ako je prodavac isporučio kupcu robu boljeg kvaliteta kupac je dužan je
da je primi. osim ako ima interes da primi robu baš određenog kvaliteta.
Pri tome, kupac nije dužan da plati višu cenu.
Prodavac odgovara kupcu u slučaju da isporuči količinu robe koja odstupa
os ugovorene količine.
Kda je predata manja količina robe od ugovorene, kupac može da raskine
ugovor u pogledu količine koja nedostaje. On bi mogao da raskine i ceo
ugovor ako ugovorena količina čini celinu, ili ako kupac ima opravdan
interes da primi ugovorenu količinu u celini. U skladu sa sudskom praksiom,
da li se ugovorena količina smatra celinom ili ne, zavisi od vrste i prirode,
odnosno od njene namenske upotrebe, ali i od volje ugovorenih stranaka
koje mogu predvideti da se ugovorena količina smatra celinom, iako to
ona ne bi bila po svojoj prirodi.
Ukoliko je prodavac generične robe dao kupcu veću količinu od ugovorene,
a kupac u razumnom roku ne izjavi da višak odbija, smatra se da je primio
taj višak, kojeg će biti dužan da plati po istoj ceni.
Kupac koji odbije da primi višak isporučene robe ima pravo da traži od
prodabvca naknadu za pretrplenu štetu.
Prodavac odgovara kupcu, ukoliko ukoliko roba ima pravni nedostatak. On
kupcu pruža zaštiti evikcije.
Da bi kupc stekao pravo na povraćaj cene i naknadu štete usled pravnog
uznemiravanja, neophodnpo je da se ispune određeni uslovi. Ptravno uznemiravanje
postoji ako neko treće lice ima određena prava na isporučenoj robi, kojim
pravima ometa ili isključuje kupčevo pravo (raspolaganja, odnosno svojine
na robi). Prema tome potrebno je u konkretnom slučaju :
• ustanoviti da je uznemiravanje od strane trećeg lica zasnovano na određenom
pravu
• da je u prodavčevom pravu svojine ili raspolaganja postojao pravni nedostatak,
te on i nije mogao preneti pravo bez nedostatka
• da je kupac bio svestan, što znači da on za taj nedostatak nije znao,
niti je morao znati
• da je kupac obavesti o prodavca o pravnom uznemiravanju
Kupac nemora obavestiti prodavca o pravnom uznemiravanju ako je pravo
trećeg lica očigledno osnovano. Kupac koji se upusti u spor sa trećim
licem i spor izdubi, a nije o sporu obavestio prodavca, može se pozvati
na prodavčevu odgovornost na nedostatke, izuzev ako prodavac dokaže da
je on mogao odbiti zahtev trećeg lica da je bio na vreme i uredno obavešten
od strane kupca. Kupac nemora obaveštavti prodavca ako se pokaže da je
njemu već poznato da treće lice polaže neko pravo na stvar. Tada će ga
pozvati da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije od trećeg
lica ili da mu isporuči drugu stvar bez pravnog nedostatka. U slučaju
evikcije, ugovor se raskida po samom zakonu, a u slučaju da kupčevo pravo
bude unajmljeno ili ograničeno, kupac može po svom izboru raskinuti ugovor
ili zahtevati stazmerno sniženje cene. U svakom slučaju kupac ima pravo
na naknadu zbog pretrpljene štete.
Prodavac garantuje kupcu za ispravno funkcionisanje robe. Savremeni promet
je doneo nov vid odgovornosti, po osnovu garancija za ispravno funkcionisanje
stvari. Ona postoji nezavisno od odgovornosti za materijalne nedostatke
i paralelno sa njom. nastaje po osnovu garantnog lista, koje izdaje prizvođač,
a pri tome obuhvata i proizvođača i prodavca.
Prema tome, prodavac tzv. tehničke robe koje je prodao kupcu garantni
listu kojim proizvođač garantuje ispravno funkcionisanje robe u određenom
roku, računajući od dana njene isporuke kupcu, u slučaju da roba ne funkcioniše
ispravno, dužan je na zahtev kupca :
• da stvar popravi u razumnom roku, ili ako to neučini
• da umesto nje, preda stvar koja funkcioniše ispravno
Ove zahteve kupac može istaći kako prodavcu, taku tako i proizvođaču koji
su time solidarno odgovorni kupcu.
Ako ne izvrši u razumnom roku popravku ili zamenu robe, kupac ima pravo
zahtevati, sniženje cene ili raskinuti ugovor, uz obavezno pravo da traži
naknadu štete.
Ptrava kupca prema proizvođaču po osnovu garantnog lista gase se po isteku
jedne godine, počev od dana kada je od njega tražio popravku ili zamenu.
Obaveze kupca
Osnovne obaveze kupca iz ugovor o prodaji jesu, obaveza preuzimanja isporuke
i obaveza plaćanja cene. Kupac bi mogao sporazumno špreuzeti i neke druge
obaveze.
Obaveza preuzimanja isporuke
Kupac ima pravo da zahteva izvršenje obaveze prodavca, ali na njemu istovremeno
i obaveza da izvrši preuzimanje robe. Preuzimanje robe sastoji se iz obavljanja
potrebnih radnji, koje se prema ugovoru ili prirodi posla neophodne da
bi predaja bila moguća, kao i u odnošenju same robe. U te radnje tako
mogu da spadaju, dostavljanje potrebne ambalaže u roku. Prema stanovištu
naše sudske prakse, prodavac ne može sudskim putem prinuditi kupca da
preuzme kupljenu robu, ali će zato kupac zapasti u poverilačku docnju,
ako neosnovano odbije da primi ispunjenje robe, odnosno ako nepreuzme
potrebne radnje da bi prodavac ispunio svoju obavezu isporuke robe. Postavlja
se pitanje, ko će snositi štetne posledice u slučaju propasti ili oštećenja
robe, u vremenu od zaključenja ugovora do prodaje. Prodavac ostaje vlasnik
prodate robe sve do njene isporuke, te snosi rizik za slučajnu propst
ili oštećenje robe. Kupac neće biti dužan da plati cenu, a ako je cenu
već platio imaće pravo na njen povraćaj. Ali ako je kupac zapao u poverilačku
docnju, asa tim danom će rizik za slučajnu propast ili oštećenje robe
preći na njega. Kupac u poverilačkoj docnju ima obavezu da prodavcu nadoknadi
štetu koju je ovaj pretrpeo usled neblagovremenog izvršenja obaveze, kao
i troškove oko daljeg čuvnja robe.
Troškove isporuke i one koji joj predhode snosi prodavac, a troškove odnošenja
robe i troškove posle isporuke snosi kupac. Ugovorene stranke mogu da
se drugačije sporazumeju, što one često i čine, ugovaranjem tzv. transportnih
klauzula.
Kada je kupac zapao u poverilačku, docnju prodavac je dužan da čuva robu
pažnjom dobrog privrednika i d au tom cilju preuzima potrebne mere. Roba
se može položiti na čuvanje kod stvarno nadležnog suda mesta ispunjenja,
predati na čuvanje nekom trećem licu, ili prodati za račun prodavca. Predaja
robe javnom skladištu na čuvanje za račun poverioca proizvodi dejstvo
polaganja kod suda. O izvršenoj predaji na čuvanje dužnik je dužan da
obavesti poverioca. Roba će se prodati na javnoj prodaji ako je nepodesna
za čuvanje, ili su troškovi njenog čuvanja nesrazmerni njenoj vrednosti.
Ako roba ima tekuću cenu ili su trškovi javne prodaje nesrazmerni njenoj
vrednosti kupac je može prodati iz slobodne ruke. Ako je roba podložna
brzom kvaru ili propadanju kupac će je prodati bez odlaganja na najpogodniji
način. Prodavac je dužan o nameravanoj prodaji da obavesti kupca kad god
je to moguće, a po izvršenoj prodaji da ga obavesti o postignutoj ceni
i njenom polaganju kod suda.
Obaveza kupca da plati cenu
Kupac je dužan da isplati cenu, kao određenu sumu novca u iznosu koji
je ugovoren ili propisan. Ako nešto drugo nije predviđeno, kupac je dužan
da plati punu cenu odjednom, a ne u delovima. Takođe ukoliko nešto drugo
nije ugovoreno, ili ako drugo neproizilazi iz prirodr i okolnosti posla,
prilikom ugovaranja uzastopne isporuke kupac je dužan platiti cenu za
svaku isporuku u času njenog preuzimanja. Ako je dat predujam on se uračunava
u cenu prvih isporuka.
Ako je u ugovoru utvrđen rok plaćanja cene, kupac je dužan da plati cenu
u tom roku. Taj rok može biti ugovoren pre isporuke (npr. kupovina u pretplati),
istovremeno sa isporukom ili posle isporuke (prodaja na poček ). Ako rok
nije ugovoren, niti proizilazi iz običaja, plaćanje će se vršiti u vreme
kada se vrši isporuka robe.
Da bi prodavac bio obavešten da zahteva ispunjenje obaveze kupca, potrebno
je da je on sam izvršio svoju obavezu ili da je pokazao spremnost da je
izvrši. u suprotnom, kupac će moći da istakne prigovor neispunjenja ugovora.
Opšte je pravilo da kupac duguje kamatu na cenu posle roka isplate, ukoliko
isplatu nije izvršio (zatezan kamata). Moguće je da se stranke međusobno
sporazumeju o uslovima i visini kamate (ugovorena kamata). Stopa ugovorene
kamate ne može biti viša od stope zakonske kamate (osim ako je kupac u
docnji).
Kupac je dužan da izvrši plaćanje u mestu koje je ugovoreno, ili ako to
nije slučaj, u mestu koje proizilazi iz običaja. Ako se ni tako nemože
odrediti mesto plaćanje, plaćanje se vrši u momentu isporiuke. Ako se
cena mora platiti u momentu isporuke, to se vrši u sedištu prodavca.
U pogledu kupčeve docnje sa plaćanjem cene, treba razlikovati situaciju
kada je on robu primio, od situacije kad mu roba još nije isporučena.
Kada kupcu roba nije isporučena, prodavac prodavac može tražiti izvršenje
ugovora u naknadnom primerenom roku i naknade štete zbog zadocnjenja.
Kod fiksnog ugovora o prodaji, kada je rok ispunjenja bitan elemenat ugovora,
ne ostavlja se naknadni rok za ispunjenje. Sledeće prodavčevo pravo je
pravo na raskid ugovora i naknadu štere zbog neispunjenja.
Kada je kupcu roba isporučena, prodavac nemože raskinuti ugovor, već ima
pravo da traži ispunjenje ugovora, tj. plaćanje cene i naknada štete zbog
zadocnjenja.
Ako prodavac bez osnovnog razloga odbije prijem kupčeve obaveze plaćanje
cene, on zapada u poverilačku docnju. Ako je dužnik bio u docnji, njegova
docnja prestaje, odnosno prestaju teći kamate. Dugovani iznos kupac može,
u skladu o pravilima o polaganju dugovanog iznosa, položiti na čuvanje.
Posebne vrste ugovora o prodaji
Kupoprodaja sa pravom otkupa
Reč je o takvom ugovoru u kome prodavac zadržava pravo da u određenom
roku uzme stvar natrag od kupca uz povraćaj cene.
Reč je o ugovoru čije konačno pravno dejstvo zavisi od volje prodavca.
Njime se nesumljivo ograničava pravo kupca, koji ne može za vreme trajanja
prava otkupa da raspolaže sa robom. Moguće je ugovoriti da prodavac prilikom
otkupa plati više ili manje od kupovne cene, ali treba voditi računa o
mogućem prekomernom oštećenju. Ukoliko bi kupac u roku prava otkupa otuđio
stvar trećem licu, prodavac nebi imao pravo da robu povrati od savesnog
sticaoca, jer nije njen vlasnik, ali bi imao pravo na naknadu štete od
kupca.
Reč je o neimenovnom ugovoru kojeg ne poznaje zakon o obligacionim odnosima
iz 1978. godine.
Kupoprodaja sa zadržavanjem prava raspolaganja, odnosno prava svojine
Kupoprodaja sa zadržavanjem prava raspolaganja, odnosno prava svojine
je takva vrsta ugovora o prodaji u kojem, prodavac zadržava pravo raspolaganja
(svojine) na isporučenoj i prodatoj robi, sve dok kupac ne isplati cenu.
Dok ne isplati cenu kupac će imati samo državinu na robi. U skladu sa
Zakonom o obligacionim odnosima, samo pokretne stvari mogu biti predmetom
ove vreste ugovora o prodaji. Kada kupac ne isplati cenu na vreme ili
odbije da je isplati uopšte, prodavac ima sva prava koja pripadaju poveriocu
u slučaju docnje dužnika. Povraćaj robe, prodavac kao vlasnik, može izdejstvovati
podizanjem odgovarajuće svojinske tužbe. Rizik za slučaj propasti ili
oštećenja robe od kada je roba isporučena kupcu, snosi kupac.
Ugovor o prodaji sa pravom preče kupovine
Ugovor o prodaji sa pravom preče kupovine je takav ugovor u kome se kupac
obavezuje da izvesti prodavca o nameravanoj prodaji robe određenom licu,
kao i o uslovima te prodaje ia da mu ponudi da on kupi za istu cenu.
Prodavac je dužan da o svojoj odluci obavesti kupca u roku od mesec dana
od dana kada ga je kupac obavestio o nameravanoj prodaji trećem licu.
Pravo preče kupovine prestaje posle pet godina os zaključivanja ugovora.
Ovaj rok ugovorom može biti skračen, ali ugovoreno područje se svodi na
rok os pet godina. Trajanje zakonskog prava preče kupovine nije ograničeno.
Pravo preče kupovine prestaje po proteku pet godina od prenosa svojine
robe na treće lice. Ako je kupac prodao robu i preneo svojinu na treće
lice nesavesno lice, ne obaveštavajući prodavca, prodavac može u toku
od šest meseci, računajući od dana kada je saznao za prenos, zahtevati
da se poništi i da se stvar njemu ustupi pod istim uslovima.
Kupovina na probu
Kupovina na probu je takav ugovor o prodaji, na osnovu koga kupac uzima
robui pod uslovima da je isproba u cilju utvrđivanja da li odgovara njegovom
željama i pod uslovom da u toku utvrđenom ugovorom običajem ili eventualnim
primerenom roku, obavesti prodavca da li ostaje pri ugovoru. Kod ove vrste
ugovora o prodaji kupac stiče šire pravo, od onog koje bi redovno imao
kod osnovne vrste ugovora o prodaji.
Ova se vrsta kupoprodaje zaključuje kada kupac ne može na prvi pogleg
da utvrdi da li rob odgovara njegovim željama, a kada prodavac želi da
kupcu pruži dokaz svoje savesnosti u pogledu određenih svojstava robe.
Ako kupac po proteku određenog roka ne obavesti prodavca da li ostaje
pri ugovoru, smatra se da je odustao od ugovora. Ako je roba predata kupcu
da bi je on isprobao do određenog roka, a on je ne vrati bez odlaganja
po isteku roka, ili ne izjavi prodavcu da odustaje od ugovora, smatra
se da je ostao pri ugovoru.
Ako je proba ugovorena da bi se utvrdilo da li roba ima određeno svojstvo
ili da li je podoban n određenu upotrebu, opstanak ovog ugovora sa tzv.
objektivnom probom, zavisi od toga da li roba zaista ima ta svojstva,
odnosno da li je podobna za određenu upotrebu.
Rizik za slučaj propasti ili oštećenja robe snosi prodavac do kupčeve
izjave da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka kada je kupac bio
dužan da robu vrati prodavcu.
Ugovor o prodaji po uzorku ili modelu
Ugovor o prodaji po izorku ili modelu je takav ugovor kojim se prodavac
obavezuje da kupcu preda robu ilstog svojstva koje ima uzorak ili model.
Kao što je već bilo reči ukoliko prodavac isporuči robu saobrazno uzorku
ili modelu, odgovaraće po propisima odgovornosti prodavca za materijalne
nedostatke na robi. Ponašanje uzorka ili modela samo radi obaveštenja
i približnog određivanja osobina stvari, bez obećanja saobraznosti, čini
da prodavac ne odgovara za nedostatak saobraznosti.
Odstupanje od uzorka do određenih granica može biti ugovoreno, ili se
to podrezumeva prema odgovarajućem ravnom strandardu.
Uzorak je najčešće neznatan deo robe koja čini predmet ugovora. Ako predstavlja
veću vrednost, pitanja raspolaganja, odnosno prava svojine na njemu, rešava
se ugovorom ili običajem.
Prema pravilima robnog prometa, autentičan j onaj uzorak kojeg sz stranke
zapečatile i n kom je etiketa potpisana od stranaka, ili uzorak koji je
jedna stranka pod svojim pečatom predala drugoj ili uzorak koji je posrednik
izdvojio i zapečatio svojim pečatom.
Ugovor o prodaji sa specifikacijom
Ugovor o prodaji sa specifikacijom je takav ugovor o prodaji u kome kupac
zadržava prava da bliže odredi svojstva robe, o čijoj vrsti i količini
je postignuta saglasnost. Ukoliko to svoje pravo kupac u određenom roku
(ugovoreni ili razumni rok) na iskoristi prodavac može raskinuti ugovor,
uz nadoknadu štete ili može sam obaviti specifikaciju prema njegovim saznanjima
o kupčevim potrebama. O tome treba do obavesti kupca i da odredi razuman
rok za drugačiju specifikaciju. Sprcifikacija se odnosi na bliže određenje
dimenzija, oblika, boje robe koja ja predmet isporuke i tome slično.
Kupoprodaja sa pravom preprodaje
Kupoprrodaja sa pravom preprodaje je takav ugovor o prodaji u kome kupac
zadržava pravo da, u određenom roku, vrati prodavcu robu i od njega zahteva
povraćaj cene. Time se kupcu daje šire pravo nego što ga inače ima a prodavcu
se nameće obaveza koju on kod običnog ugovora o prodaji nema.
Međunarodni ugovor
Pod pojmom međunarodni ugovor podrezumeva se onaj ugovor kod koga se
jedna ugovorena strana nalazi van granica zemlje ugovorene strane sa kojom
je ugovor zaključen.
Sadržina međunarodnog ugovora ima pretežno politički karakter (ugovor
o miru, ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj saradnji i sl.), međutim oni
u sebi sadrže političke principe koji omogučavaju razvoj međunarodnih
ekonomskih odnosa, odnosno nastanak međunarodnih privrednih ugovora i
kao takvi oni su najpogodnije sredstvo da se opšti principi međunarodnog
prava konkretizuju i da postnu obavezni za zainteresovane strane.
Međunarodni ugovori mogu biti dvotrani i višestrani. Dvostrani (bileterarni)
međunarodni ugovori su oni ugovori kod kojih se javljaju samo dve ugovorene
strane koje pripadaju različitim zemljema, a višestrani (multilateralni)
međunarodni ugovori su oni ugovori kod kojih su prisutne ugovorene stran
iz više zemalja.
Međunarodni privredni ugovori najčešće se javljaju u poslovima uvoza,
izvoza ili transfera roba i usluga,odnosno međunarodnim trgovinskim poslovima,kao
što su :
• međunarodna kupovina roba i usluga, električna energija i sl.
• mađunarodno zastupništva i posredništvo
• međunarodni komisioni poslovi
• međunarodni skladišni poslovi
• međunarodni poslovi osiguranja i reosoiguranja
• međunarodni poslovi koopreacije
• međunsrodni prevoz putnika, prtljaga i robe u svim saobraćajnim granama
• međunarodni špediterski poslovi
• međunardni bankarski poslovi plaćanja roba i usluga i drugi pravni odnosi
u vezi da transferom movca u međunarodnoj razmeni
• izviđenje investicionih radova u inostranstvu i ustupanje investicionih
radova stranom licu
• pomorsko - tehničke i istraživačke usluge na moru
• turistički poslovi sa inostranstvom
• pružanje lučkih i aerodromskih usluga u međunarodnom saobraćaju
• organizovanje međunarodnih sajmova i izložbi
• usluge kontrole kvaliteta i kvantiteta robe u međunarodnom prometu
• usluge atestiranj i istraživanja u međunarodnom prometu
• prodaja strane robe iz slobodnih carinskih prodavnica
• obavljanje privrednih delatnosti u slobodnoj i carinskoj zoni
• obavljanje privredne delatnosti u inostranstvu
Međunarodne privredne ugovore mogu zaključiti:
• država
• međunarodne organizacije opšteg i regionalnog karaktera
• privredni subjekti i druga pravna lica
Država može biti subjekt međunarodnog privrednog prava, U prvom redu,
držav učestvuje u međunarodnim ekonomskim odnosima u svojstvu nosioca
suverenih ovašćenja. U tom svojstvu ona omogućava stvaranje kako raznih
pravnih okvira, tako i odgovarajućih ekonomskih i pravnih sitacija za
nastanak međunaronih poslovnih odnosa u koje će stupiti sa drugim subjektima
međunarodnog privrednog prava.
Država i neposredno ostvaruje razne poslove kako sa drugim državama tako
i sa ostalim subjektima međunarodnog privrednog prava.
Država se javlja kao ugovorena strana kod međunarodnog ugovora o međunarodnoj
kupovini i prodaji raznih materijalnih dobara (žitarica, opreme, sirovina,
naoružanja) i usluga. Kod ovog ugovora država se može pojaviti u ulozi
kupca i prodavca.
Država može biti ugovorna strana i kod drugih poslovnih ugovora, kao što
u npr. Ugovor o zajmu, ugovor o teampi, ugovor o građenju, ugovor o posluzi,
a isto tako i koa davalac garancija.
Međunarodne organizacije koje imaju svojstvo pravnog lica, takođe mogu
biti subjekti međunarodnog privrednog prava :
Njihova je karakteristika da :
• svojim sporazumima, konvencijama, preporukama i drugim svojim aktima
mogu stvarati okvire i uslove za nastajanje određenih mađunarodnih odnosa
• neposredno kao privredni stupaju u međunarodne poslovne odnose
Imajući u vidu delatnost međunarodnih organizacija razlikuju se opšte
i regionalne međunarodne organizacije. One se međusobno razlikuju po tome
što deltnost opštih organizacije geogravski nije ograničena, a kod regionalnih
organizacija delatnost je ograničena na određeni region.
Privredni subjekti u međunarodnom privrednom pravu mogu biti privredne
organizacije i pravna lica pod usluvom da ispunjavaju zakonom propisane
uslove.
Kod nas prema odredbama zakona o spoljnotrgovinskom prometu za obavljanje
spoljnotrgovinskog prometa privredne organizacije i pravna lica moraju
ispunjavaju sledeće uslove:
• da je opštim aktom preduzeća ili drugog pravnog lica utvrđeno da će
u okviru svoje delatnosti obavljati i spoljnotrgovinski promet roba i
usluga
• da su opštim aktom preduzeća ili drugog pravnog lica utvrđeni poslovi
i zadatci koje će obavljati
• da preduzeće ili pravno lice koje se bavi pružanjem usluga u spoljnotrgovinskom
prometu raspolaže sa odgovarajućim sredstvima i opremom
Takođe jedan od uslova za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa preduzeća
ili drugog pravnog lica ke njihov upis u sudski rgistar.
Kao i u domaćem prometu međunarodni ugovori se zaključuju nakon usaglašavanja
volja ugovorenih strana i to potpisivanjem ugovorenih strana ili prihvatanjem
ponude za sklapanje ugovor.
Prestanak ugovora
Ugovor o prodaji prestaje :
• ispunjenjem ugovorenih obaveza
• sporazumno ugovrenih strana
• kompenzacijom
• konfuzijom
• prestankom postojanja jedne ugovorene strane
• nemogućnošću ispunjenja ugovorenih obaveza.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|