Тржишни услови привређивања је нова , можемо слободно рећи планетарна платформа на којој се гради нови мултиекономски , национални и мулти национални свет у области тржишта .

II ОТВОРЕНО ТРЖИШТЕ

Отворено тржиште је само једна од последица новог концепта која пре свега подразумева потпуну слободу , самосталност и равноправност свих привредних субјеката не дирајући у основна начела - слободе, када је ова област у питању, а то је пре свега слобода уговорања на дакле, слободном и отвореном тржишту.

Да ли је и колико Србија спремна на овакве корените промене, време ће показати, али је држава свакако, прописујући низ закона, потписивајући низ међународних споразума, обезбедила основне предуслове за овакав начин привредјивања.

Оно што је циљ правних норми је свакако да постави правила понашања, успостави механизме заштите самог националног тржишта и субјеката који узимају учешћа у овим односима као и да императивним нормама одреди границе у којима се одређена тржишна понашања могу кретати, да не би угрозила, пре свега интересе државе или држава, када су у питању билатерални или мултилатерални послови и то без разлика ко су „играчи“ у тржишној утакмици, дакле, да ли је то национална, мултинационална компанија, велики привредни гиганти ,цонцерни и сл или су то велика, средња или мала привредна друштва (ранији термин по ранијем Закону о предузећима – предузеће), предузетници у било ком облику привредног организовања све до једночланог друштва.

Читајући само увод овог рада намеће се потреба да се објасне појединачни термини у циљу лакшег разумевања даљег излагања, па како оцењујемо да је то свакако корисно без обзира на економску или правну писменост онога који чита овај текст, одлучили смо да након сваког поглавља појаснимо сваки од њих, у светлу стручног – економско правног аспекта ради лакшег поимања суштине овог рада.

ПОЈМОВНИК:

Трговина
Закон о трговини Дл.лист. СРЈ , бр. 32/93, 50/93,41/94, 29/96
Под трговином се сматра куповина и продаја робе и вршење трговинских услуга којом се баве предузећа / привредна друштва / и друга правна лица која су регистрована за обављање такве делатности.

Предузеће
Облик привредног организовања по Закону о предузећима што одговара појму привредно друштво по Закону о привредним друштвима који је на снази.

Ако говориму о обиму и начину на који се ови послови обављају, онда говоримо о трговини на мало и трговини на велико, а ако говоримо о простору на којем се трговинска делатност обавља, као географској категорији, онда говоримо о трговини на унутрашњем односно трговини на међународном тржишту.

Као што сваки нови закон се прилагођава новонасталим друштвеним, економским, политичким променама, што значи да црпи изворе најчешће од претходних законских решења, тако је неопходно да у даљим опсервацијама на ову тему се кат кад осврнемо и на та раније донета законска решења на основу којих су сада важећа донета и ево имају шансу да се опробају у пракси.

У том контексту, Закон о спољнотрговинском пословању „Службени лист“ СРЈ 46/92, у члану 22. трговинске услуге карактерише као извођење инвестиционих радова у иностранству, уступање извођења инвестиционих радова страном лицу у земљи, услуге међународног транспорта робе и путника, поморскотехничке услуге на мору и подморју и друге услуге у вези са међународним транспортом, као што су: међународна шпедиција, складиштење, аеродромске услуге, агенцијске услуге у транспорту и др., угоститељске и туристичке услуге, посредовање и заступање при промету робе и услуга, контроле квалитета и квантитета, услуге атестирања и друге услуге. Исти закон, када је у питању унутрашње тржиште, поред тога што подразумева исте такве услуге, таксативно наводи услуге у унутрашњем промету као што су: агенцијске, посредничке, заступничке, комисионе и берзанске услуге, те услуге складиштења, отпремања и допремања робе, те осигурања робе, услуге економске пропаганде и промоције, те као и у случају спољнотрговинског пословања услуге контроле квалитета и квантитета робе, али и услуге тржнице и друге услуге које су уобичајене у трговини.

Како је онај који се бави трговином, наравно у складу са позитивним законским прописима, основни субјекат у процесу горе поменуте трговине, то је он (у даљем тексту - Трговац) апсолутно вредан пажње како од стране законодавца, тако од стране и државе, било да је он њен припадник или не. То с разлогом његове заштите и остваривања његових основих права и слобода, тако и субјекта који активно учествује у процесу тржишне економје и доприноси својим активностима у условима које му је држава обезбедила, испуњавањем својих фискалних обавеза према њој, економској стабилности, нарочито када је у питању буџет (пореска давања, доприноси, таксе и сл.) који је њен најважнији стуб.

Дакле, држава, ма која то била на светскох економској „пијаци“, има интереса да обезбеди комфор у раду трговаца, те одатле можемо слободно извући закључак да оправдавамо глобалну стратегију да се путем развоја ИТ али и путем доношења пакета закона и подзаконских аката усклађеним са међународним прописима, остварују основни концепти глобалне економске стратегије, која има за циљ да обезбеди, поред претходног, и потпуну заштиту својих интереса, а тиме и интереса трговаца, потрошача и тржишта у сваком његовом сегметну, али и контролу све горе поменутог.

Како би наставили даље, неопходно је да се упознамо са појмом трговац.

Закон о трговини, трговца сматра субјектом трговинско економских односа који се може бавити трговином, слободно и по једнаким условима , на јединственом тржишту, свакако без принуде и дискриминације, свакако у складу са добрим пословним обичајима и пословним моралом те на начелима конкуренције која је лојална, која опет свакако неће наносити штету купцу, односно потрошачу.

Генерално, државни органи не могу својим актима и подршком да ограниче слободу трговине и наступања на тржишту, нарушавања конкуренције и стављање у неравноправан положај на тржишту појединих трговаца и купаца, али са друге стане, они морају, или би морали, да их штите што ипак, мора се признати, представља акт ограничења.

Сада видимо, да слобода у трговини и није тако апсолутна и потпуна јер држава својим механизмима мора да заштити како трговца у односу на другог трговца, како трговца у односу на потрошача, тако и потрошача у односу на трговца. То су природне маргине без којих би или свако од њих био у неприродној позицији да буде у „нефер“ позицији, или би пак био у „нефер“ опозицији, што и у једном и у другом случају по нашем мишљењу би биле крајност, а екстреми, па макар то били у правима, искуствено нису добри.

Вратимо се на час на сам појам трговине, и то на разлику између појмова трговине на велико и трговине на мало.

Дефинитивно, ова два појма имају много тога заједничког, али са аспекта наше теме, разлике које се појављују међу њима, а посебно оне које могу имплицирати последицама на самом тржишту, су вредне пажње.

III ТРГОВИНА НА МАЛО

Трговина на мало и крајњи потрошач су у најужој вези. Зашто? Зато што она подразумева продају робе или давања услуга крајњем конзументу и иста се обавља у објекту који испуњава законом прописане услове. Оно што је значајно за ову тему, трговац објављује на исти начин услове плаћања, бонификацију, начин испоруке и сл.такође је обавезан да се тога придржава да не би, у најчешћем броју случајева, нарушио успостављене конкурентске услове о којима ћемо касније нешто више рећи. Овог пута се нећемо бавити детаљно о обавезама које трговац мора да испуни у току свог пословања а које се односе о евиденцији о куповини и продаји робе, о уплати на жиро рачун готовине, оствареним дневним прометом и његовој обавези да надлежним органима омогући доступ тим евиденцијама, него ћемо их само подвући као неизоставан елемент у корпусу његових обавеза које су неопходне да би се извршила евентуална контрола његовог пословања у смислу заштите интереса свих страна о којим говоримо у овом семинарском раду. Па ћемо с тога споменути да је трговац дужан да води, поред осталог, и евиденцију о куповини робе на бази фактура, доставнице и пријемница, односно других докумената о куповини робе.

IV ТРГОВИНА НА ВЕЛИКО

Када је трговина на велико у питању, онда говоримо о продаји робе ради даље продаје или прераде. Овог пута може бити изостављен транзитни промет, односно појава када се по налогу купца роба испоручује њему без претходног складиштења. Такође и у овом случају, закон је предвидео који то објекти испуњавају услове за трговину на велико, осим ових који потпадају под појам транзитног промета.

ПОЈМОВНИК:

Трговац
Правно или физичко лице које се у складу са законским прописима може бавити трговинском делатношћу.

Добри пословни обичаји
Начини понашања у трговинским односима који су предвиђени у међународним трговинским узансама, кодексима пословне етике и сл., на глобалном економском тржишту.

Јединствено тржиште
Тржиште које је успостављено поштовањем локалних и међународних трговинских прописа на релевантном географском тржишту.

Конкуренција
Акти и радње привредних субјеката и других правних и физичких лица, као и осталих учесника на тржишту који се оцењују у односу на ограничавање снабдевања тржишта, степен погодности насталих за потрошаче и могућности равноправног приступа тржишту нових конкурената.

Дефинишући конкуренцију као тржишно економски појам намеће се питање , шта се догадја када се овакав конкурентски однос поремети, какав је његов појавни облик или какви су његови појавни облици, које су његове карактеристике и специфичности и које су мере у циљу његовог отклањања или спречавања.

V НАРУШАВАЊЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ је појмовни одговор на ово питање

Антимонополски закон, Закон о заштити конкуренције(„Сл.Гласник РС“ бр. 79/2005 од 16.09.2005.), Закон о заштити потрошача(„Сл.Гласник РС“ бр. 79/2005 од 16.09.2005.), Кодекс пословне етике („Сл.Гласник РС“ бр. 1/2006 од 09.01.2006.), а споменућемо овог пута и Уредбу о утврђивању Националног програма заштите потрошача за период од 2007. до 2012. („Сл.Гласник РС“ бр. 11/2007 од 30.01.2007.) су доказ о усклађивању националних прописа са међународним нормама које регулишу ову област, односно даје одговоре на претходна питања.

Антимонополски закон дефинише основни појам нарушавања конкуренције и то тако што сматра да се сва акта и радње привредних субјеката и других правних лица која су усмерена у циљу остваривања монополистичког понашања, доминантног положаја и закључивања монополистичког споразума, нарушава конкуренција изазивају поремећај на јединственом тржишту. Такође овај закон предвиђа мере за њихова спречавања и отклањања (члан 1. Антимонополског закона). Нелојална конкуренција, шпекулација, ограничење јединственог тржишта, такође су инкриминисани у овом закону.

VI МОНОПОЛИСТИЧКО ПОНАШАЊЕ

Под монополским положајем на тржишту се подразумева искључење конкуренције са тржишта, односно нарушавање конкуренције, када одређени привредни субјект у трговини односно производњи одређене робе или при вршењу услуга, на јединственом тржишту нема конкуренцију (члан 2. став 1. Антимонополског закона).

Треба разликовати правни и фактички монопол, где правни монопол подразумева ону врсту монопола који је „поткован“ неким правним актом. То је случај када се одређени привредни субјект, био он самосталан или у групацији, овлашћује тим актом да обавља одређене делатности у приврди.

Пример: ПТТ услуге, железнички превоз, електропривреда, и сл.

VII ФАКТИЧКИ МОНОПОЛ

Фактички монопол је нешто друго. То је еволутивни, развојни процес, који има за последицу или економски раст неког привредног субјекта, или фузију конкурентних предузећа, или нешто друго, тада је економско правна последица веома слична са претходним примером.

Заслужено место у анализи ових односа, а посебно када је монополистичко понашање у питању, има и рад господина Др. А.Голдштајна „Правни режим конкуренције монопола и олигопола“ – Анали правног факултета у Београду бр.9/61. Немали допринос у овом правцу дао је и рад „Монополистичке тенденције и њихово правно регулисање“ – Правни живот, Београд бр. 3/65. Др.Р.Прице, који на страни 25 каже да монополски положај може се остварити и мирним путем, и то кроз „економску борбу“. То је онај случај, по Др. Прици, када спајање конкурентских предузећа, картела, долази до појаве монопола када они буквално фузионишући се као једини конкуренти постају монополисти (без конкуренције на тржишту). Случај ДЕЛТА – ИДЕА.

ПОЈМОВНИК:

Олигопол
Појава где један или неколико трговаца доминира одређеним тржиштем и добро су упућени на тржиште.

„Економска борба“
Појам где се нелојална конкуренција ствара дискриминаторском политиком или бојкотом.

VIII ДОМИНАНТАН ПОЛОЖАЈ

Доминантан положај је следећи начин остваривања, нарушавања конкуренције, односно има за последицу поремећај на јединственом тржишту. Сама реч је довољно јасна, онај који је доминантан он нема значајну конкуренцију. Ово посебно акцентира Антимонополски закон, па ћемо и ми нагласити које су то радње које су усмерене на нарушавање конкуренције и изазивање поремећаја на тржишту, а које имају за последицу:

- материјалну корист,

- друге погодности засноване на неравноправним односима у пословању,

а које имају за последицу изглед у наношењу штете или само наношење штете неком другом, било привредном субјекту или потрошачу. Антимонополски закон у члану 3. је децидан у навођењу радњи које имају за последицу претходно:

1. повећање цена робе, услуге и трошкова трговине,

2. увећање марже и трошкова трговине при увозу роба за коју је смањена царина, друге увозне дажбине и порез на промет, и злоупотреба пореских олакшица за робу домаће производње, која је ослобођена (раније пореза на промет) ПДВ-а, односно за коју је смањен (раније порез на промет), односно бенифициран ПДВ,

3. обустава или ограничавања производње, промета или техничко – технолошког развоја,

4. примењивање неједнаких услова приликом закључивања истих послова са различитим привредним субјектима и

5. условљавање прихватања додатних обавеза у уговорима који се закључују са другим привредним субјектима, у вези са предметом уговора.

Ништавност горе свих поменутих радњи, односно, непроизвођење њиховог правног дејства у односу на све учеснике на тржишту (erga omnes – према свима), због разлога њихове усмерености на нарушавање конкуренције и изазивања недвосмислене конкуренције на тржишту, су законска последица по овом већ нама, надамо се, већ блиском Антимонополском закону.

ПОЈМОВНИК:

Повећање цена робе, услуге и трошкова трговине
Повећање цена изнад просечног раста цена на домаћем тржишту, повећање цена у односу на одговарајуће светске цене, повећање цена уз истовремено смањење производње.
Ништави
Непроизводе правно дејство ни према коме, односно према свима (erga omnes)

До сада смо појмовник у овом раду позиционирали после излагања опсервације о појавним облицима које воде ка путу монопола, односно, нарушавања конкуренције на тржишту, јер су махом били предочавани појмови који су у употреби, мање више, у дневним комуникацијама, у јавности. Како нам предстоји аналитички приступ појавним облицима монополисичког понашања који без претходног појмовника не би били довољно јасни садржински и текстуално, од сада ћемо појмовник у циљу лакшег разумевања позиционирати пред само анализирање ових облика.

ПОЈМОВНИК:

Монополистички споразум
Споразум између два или више привредних субјеката у условима пословања који доводи до нарушавања и спречавања конкуренције и изазивања поремећаја на јединственом тржишту (члан 4. Антимонополског закона).

Конклудентна радња
Фактичка, физичка радња.

Монополистички споразум, као што видимо за последицу има наношење штете потрошачу, он практично обухвата споразуме било то уговор о интеграцији или неке друге договоре којима је за циљ да се наруши или спречи слободна конкуренција, што опет има за последицу да се они који се удружују или на други начин организују у том циљу доведу у повлашћени положај у односу на друге привредне субјекте. Како би нам ово све било јасније, ми ћемо навести карактеристике овог облика понашања па тако:

1. без обзира да ли је споразум, уговор или конклудентна радња видљива или су се судионици трудили да се она не види у циљу прикривања њихове намере, ако она има за последицу више пута до сада спомињано нарушавање и спречавање конкуренције или изазивања поремећаја на јединственом тржишту, она се има сматрати монополистичким споразумом;

2. монополистички споразум је такође такав споразум итд.који са истим циљем има последице на одређене учеснике споразума или само неке од њих;

3. ове споразуме закључују привредни субјекти;

4. опште место – исти је усмерен на нарушавање или спречавање слободне конкуренције;

5. такође опште место – оваквим споразумом се постиже монополистички или други повлашћени положај (пример: доминантни положај који је последица договорених услова пословања);

6. монополистички споразум, односно други повлашћени положај се постиже када има последице према другим привредним субјектима.

IX ВРСТЕ МОНОПОЛИСТИЧКИХ СПОРАЗУМА

Када кажемо да Антимонополски закон разликује именоване монополистичке споразуме и неименоване споразуме који се појављују у пословној пракси, онда нам се на трен може учинити да их и лаик веома лако може разликовати. Међутим, то није тако.

Разлог због чега ћемо се дубље упустити у диференцијацију ове две врсте споразума је тај што без њиховог јасног разликовања у пракси ми не би могли да нађемо „лек“ за овакву „болест“ на тржишту као што, уосталом и законодавац и сам сматра посвећујући посебну пажњу овим разликама.

Дакле, именовани монополистички споразум је онај споразум који доносилац закона таксативно наводи као:

1. Споразум о подели или затварању тржишта у погледу куповине или продаје робе;

2. Споразум о продаји робе искључиво или претежно одређеном привредном субјекту или преко одређеног субјекта, односно којим се продавац обавезује да одређену робу не продаје неком купцу, или којим се продаја робе обавља само на одређеном делу тржишта, или одређеним купцима – посебно познати као споразуми о затварању тржишта.

3. Споразум о непосредном или посредном утврђивању цена (ниво цена, истовремена примена цена идр.);

4. Споразум о обустави или о ограничавању обима производње или коришћења капацитета, односно продаји и техничко – технолошког развоја;

5. Споразум о одрицању, спречавању или ограничавању права продаје и куповине, права увоза и извоза и

6. Споразум о увозу, односно извозу робе, да се искључиво или претежно обавља преко одређеног привредног субјекта.

Сви овако закључени споразуми су ништави (види одељак број И).

Неименоване радње, а које имају исте последице, такође се сматрају злоупотребом доминантног положаја на тржишту и јављају се у пословној пракси. Наравно, за разлику од оних које су нам се претходно самим насловом представиле, овакве радње је много теже утврдити, односно утврдити и доказати да ли су оне или не предмет злоупотребе. За препознавање оваквог инкриминисаног понашања, било је потребно да се ангажује стручно тело које би применом одговарајућих техника и знања из ове области било кадро да препзна, односно обезбеди доказе које би било на путу да се стане на пут злоупотребе оваквог понашања. Решење је нађено у Антимонополској комисији. Она има двостран улогу, њој се може обратити свако заинтересовано лице које сматра да у радњама и актима привредних субјеката постоје елементи злоупотребе који резултирају монополским или доминантним положајем на тржишту а са друге стране, привредни субјект који има овакав положај на тржишту, обавезан је да обавести ову комисију о тим чињеницама као и да на њен захтев достави све споразуме, уговоре, договоре и друга акта која се односе на производњу, трговину или техничко – технолошки развој.

Да појаснимо, овлашћења антимонополске комисије, када на било који начин утврди да привредни субјект злоупотребљава свој монополски, односно доминантан положај, је да донесе решење које ће том субјекту наредити предузимање одговарајућих мера и радњи ради отклањања утврђених неправилности и недостатака. Није непознат случај да Антимонополска комисија привремено забрани обављање промета одређеном робом привредном субјекту, својим решењем и то најчешће у случајевима када привредни субјекти у предвиђеном року не предузму одређене мере и радње ради отклањања утврђених неправилности и недостатака у роковима који су им задати. Овде се сусрећемо са међународним нормама и то илустрованим на тај начин што су готово иста или слична решења позната у законодавствима низа западних земаља попут антитрустовског и антикартелског законодавства.

Немонополистички споразуми сами по себи немају карактер онога о чему смо до сада причали – монополистичког споразума. Сам законодавац што је у српској правној пракси, мора се признати, неуобичајено, чак таксативно наводи и случајеве које немају карактер монополистичког споразума.

(ПРИМ. АУТ).
Није чест случај да законодавац таксативно набраја случајеве на које се не односе императивне норме, већ је увек до скоро '90-тих година, акцентирао само забрањене врсте понашања – изузимајући кривично законодавство.

Тако да у овом контексту, рецимо, споразуми о условим који доприносе унапређењу производње или промета робе, којима се подстиче техничко – технолошки развој или економски развој, не сматрају монополистичким споразумима и то под условом да су они корисни за потрошаче, а да се привредним субјектима не намећу додатна ограничења у пословању која нису неопходна за постизање тих циљева (члан 4. Антимонополског закона). Ту наравно могу да се сврстају и споразуми типа размене искустава и студија о заједничким истраживањима тржишта и маркетинга, о припремању развојних истраживачких пројеката, о сервисирању робе и о рекламирању ознака и квалитета робе као и други правни послови који немају за циљ постизање монополистичког положаја.

ПОЈМОВНИК:

Знатнија конкуренција
Случај када доминантан положај није изражен али је довољан да направи предност у односу на друге привредне субјекте који су тешко достижни (члан 2. став 2. Антимонополског закона)

Два су облика монополистичког понашања и то:

1. Када трговац у трговини одређеном робом на јединственом тржишту, односно на његовом делу нема конкуренцију;

2. Радње, које се сматрају злоупотребом монополског положаја, којима се омогућавају материјалне користи и друге погодности засноване на неравноправним односима у пословању, коришћењем преимућства на начин противан добрим пословним обичајима и пословном моралу.

Анализирајући наше актуелно законодавство, не само у овој области, јер је ово мултидисциплинарна категорија која свакако задире и у Закон о облигационим односим, и у Закон о привредним друштвима, и у Кривични законик а и у Уставне постулате наше државе и др., у овом делу извућићемо одређене битне карактеристике које сликовито могу бити представљене кроз пар тачака које следе:

1. наше право не санкционише стварање монополистичког положаја на тржишту путем фузије предузећа / привредних друштава, или стварање њигових групација, као што је то случај са другим правима;

2. недопуштене су радње које су усмерене на стварање и коришћење монополистичког положаја на тржишту;

3. забранама не подлеже свако коришћење монополског положаја на тржишту, већ злоупотреба истог коришћења, због неравноправних односа у пословању и коришћења преимућства на начин који је противан добрим пословним обичајима и пословном моралу.

Ако би хтели да кренемо још дубљу анализу, онда ћемо доћи до закључка да се под овим радњама могу сматрати:

1. обустава или смањење продаје ради стицања противправне имовинске користи или других погодности;

2. непосредно или посредно присиљавање на прихватање некоректних услова у уговорима који закључују са другим трговцима, а посебно присиљавање на посебне погодности које би проистекле из неравноправног положаја сауговорача;

3. наметање додатних услова у уговору који нису у вези са основним предметом уговора;

4. увећање маржи и трошкова трговине при увозу робе ради стицања противправне имовинске користи, злоупотреба погодности за увезену робу која је ослобођења плаћања царине и других увозних дажбина, односно за коју су смањене царине, друге увозне дажбине и порез (ПДВ) и злоупотреба пореских олакшица за робу домаће производње која је ослобођена пореских давања, односно за коју постоје порески бенефита.

ПОЈМОВНИК:

Нелојална утакмица
Нелојална конкуренција.

Упоредно право
Правна решења других земаља у вези исте правне области или њеног дела.

Цивилни деликт
Понашање одређеног субјекта који проузрокује штету, која представља основ за надокнаду штете.

X Нелојална конкуренција (нелојална утакмица)

Ово је заправо разрада наслова ове теме или само њен посебни део у жељи да прецизирамо шта је заправо нелојална конкуренција, односно утакмица и то посебно из угла поштовања добрих пословних обичаја, пословног морала, која по правилу има за последицу наношење штете другом правном лицу који се бави трговином, трговцу, купцу, потрошачу.

Члан 22. Закона кога смо више пута помињали, а то је Антимонополски закон, веома јасно говори о томе шта је то појам нелојалне конкуренције.

Како је тенденција у новије време да Србија након потписивања Придруживање ЕУ, засигурно буде веома брзо или њен део у смислу прилагођавања или део апсолутног фузионисања у економско правном а на крају и формалном смислу, онда ће тема, како то „други раде“ бити посебно занимљива надаље.

Дакле, у упоредном праву постоје три система одређивања нелојалне конкуренције.:

- Први систем – систем генералне клаузуле, наводе се поједина дела нелојалне утакмице само примера ради, али не и таксативно. Међутим, ипак ово има извор у Европској конвенцији и то Париској конвенцији за заштиту индустријске својине која наводи да „Акт нелојалне конкуренције представља сваки акт конкуренције који је противан поштеним обичајима у индустрији и трговини“, која такође наводи нека дела нелојалне конкуренције. Овај систем ГЕНЕРАЛНЕ КЛАУЗУЛЕ, поред нашег права прихватају и Аустријско и Немачко и Швајцарско право (извор: Забел Б, „Нелојална конкуренција“, Правни факултет у Новом Саду, скрипта, 1976.)

- Други систем – санкције су исте, али овде се ради о цивилном деликту, односно систему одређења где накнада штете долази у обзир само прем оштећеном субјекту за разлику од генералне клаузуле где је круг заштићених субјеката знатно већи. Подвући ћемо овог пута још једну разлику, или боље рећи услов за настанак штете. Код генералне клаузуле довољна је и могућност настанка штете, док код система одређене нелојалне конкуренције, као цивилног деликта, захтева се и свршено дело, односно, настанак штете, што је значајна разлика.
- Трећи систем – овога пута је веома једноставан за поимање, а то је да се забрана односи само на она дела нелојалне утакмице коју је законодавац изиричито навео. Сматрамо да је енглеско законодавство управо из тих разлога, једноставности и прецизности прихватило у својој правној регулативи овај концепт.

ПОЈМОВНИК:

Учиниоц дела
Лице које својим радњама или пропуштањем радње учини кривично или какво друго дело које за последицу има стицање противправне имовинске користи за себе или другога или наношење штете другом лицу.

Кривица
Кривично правни појам – намерно или ненамерно повређивање законске норме пословног обичаја или пословног права.

XI Елементи нелојалне конкуренције

Инситут нелојалне конкуренције, или утакмице, по законској дефиницији подразумева следеће елементе:
1. постојање учиниоца дела од стране трговца;

2. извршење нелојалне конкуренције у обављању привредне делатности;

3. постојање кривице трговца;

4. наношење или могућност наношења штете другом трговцу, другом правном лицу, купцу или потрошачу;

5. постојање узрочне везе између радње трговца, код нелојалне конкуренције и настале штете.

XII Правна природа нелојалне конкуренције

Правна теорија, како национална тако и упоредна, је веома богата, након потписивања споразума о придруживању Европској Унији, ми смо постали потписници и свих аката које су чланице ЕУ и њихове придружне чланице на неки начин ратификовале па због тога смо у обавези да поштујемо пре свега међународне правне норме које су по правилима ЕУ изнад националних. Ипак се ми не разликујемо у законодавним решењима много од међународних решења у овој области, просто из разлога што су нам извори исти, и што је на крају постулат грађанских права и слобода у целој Европи садржан у темељима грађанског законика који вуче корене од француског грађанског законика (Цоде цивил). Али ипак период прилагођавања је пред нама, а до тада важе национални прописи који говоре да је нелојалнеа конкуренција злоупотреба права или претерана употреба грађанско правне слободе која проузрокује повреде нечијег права било то личног или имовинског, што је свакако заједничко са већином правних решења у већини европских земаља.

Наше позитивно законодавство по угледу на савремена европска законодавства, такође наводи примере у самом закону о трговини када је у питању нелојална конкуренција, и то у члану 23. Закона о трговини. Сматрамо да је набрајање ових примера као еxемпли цауса (примери случајева), овог пута сувишно пре свега из разлога што су сами примери наведени децидирано у Закону па га само треба прочитати, а поготово зато што пракса малтене свакодневно доноси са собом нове и нове случајеве, па како је закон последица еволутивног процеса онда би бесмислено било да наводимо и нове случајеве који су се од последње промене закона појавили а вредни су пажње.

Не можемо а да не наведемо најдрастичније облике нелојалне конкуренције које набраја члан 23. Закона о трговини и то оне који се у пракси у последње време најчешће појављују:

- Оглашавање привидне распродаје или привидног снижења робе, или вршење друге сличне радње, којом се купац, односно потрошач доводи или може довести у заблуду у погледу цена. (Пример: Булевар Краља Александра, Београд, истакнута етикета са прецртаном вишом ценом, а истакнутом нижом ценом, где виша цена никада није била продајна).

- Придобијање купца или корисника услуга, давањем или обећавањем награда или друге имовинске користи или повољности чија вредност знатније превазилази уобичајене рекламне награде (Пример: низ примера тзв.тимесхеринг организација, које своје услуге компензирају кроз путне идр.трошкове а крајњем кориснику пружају услуге недефинисаног карактера, односно ван туристичке категорије.).

Колика год била виспреност законодавца, толико је и живот испред законских решења, јер се просто закону постављају нови и нови задаци и изазови за њихова решења. Трудећи се да предвиде могуће ситуације у пракси, законодавац у Закону о спољнотрговинском пословању је предвидео неке од тих ситуација које су се десиле или би могле да се десе у спољнотрговинском пословању. Тако се у смислу овог закона под нелојалном утакмицом сматра да постоји кад:

1. исто предузеће и друго правно лице уговара извоз робе и услуга по нижој цени од цене које друго предузеће и друго правно лице већ уговорило за извоз такве робе и услуга, што има за последицу наношење штете том предузећу, односно, привредном субјекту (прим.аут.- Пореска управа кроз Закон о добити је предвидела ову појаву тиме што је конституисала инситуте као што су повезана лица, цена ван „дохвата руке“ и сл.)

2. привредно друштво и друго правно лице предузима радње на раскидање уговора о спољнотрговинском послу закљученом између другог привредног друштва или ради спречавања, односно отежавања закључивања таквог посла;
3. привредно друштво или друго правно лице у обављању спољнотрговинског промета, неовлашћено употреби име, фирму, жиг, ознаку или друго спољно обележје другог привредног друштва, односно другог правног лица, и тиме створи или може створити забуну на штету тог привредног друштва, односно другог правног лица;

4. привредно друштво или друго правно лице у спољнотрговинском пословању, даје податке о другом лицу, односно привредном друштву који могу бити штетни по углед или пословање тог привредног друштва или правног лица;

5. привредно друштво или друго правно лице даје нетачне податке о послу спољнотрговинског промета другом привредном друштву, односно другом правном лицу за чији рачун обавља тај посао и

6. привредно друштво, друго правно лице, банка и организација за осигурање на рачун другог привредног друштва, другог правног лица, банке и организације за осигурање, обезбеди повољнији положај у обављању привредних делатности у иностранству и тиме нанесе штету том привредном друштву, другом правном лицу, банци и организацији за осигурање.

XIII Нелојална конкуренција, по основу других закона

Нелојална конкуренција већ је одавно пробила маргине рецимо Закона о заштити конкуренције („Сл.Гласник РС“ бр.79/2005 од 16.09.2005.), па и Закона о предузећима који је престао да важи и то у његово време када је био у примени, а све су прилике да ће Закон о привредним друштвима, који је прилично усклађен са законима ЕУ, бити у благој предности у односу на праксу. Закон о радним односима и прописи који се односе на уговоре о запошљавањ, такође су извори права из којих се црпи један део правне регулативе који је имплементиран у неком смислу у законска решења које пак имплицирају на односе о којима причамо у овом раду. Па тако за пример можемо навести Институт чувања службене тајне, који предвиђа и Закон о предузећима, и Закон о привредним друштвима, и Закон о раду и сл. Само ирлустрације ради, овог пута ћемо навести обавезу радника да чува пословну тајну коју сазна у обављању послова са другим привредним друштвом. Више него јасно је да одавање пословне тајне која се односи на пословне односе са другим привредним друштвима посебно оним који су у конкурентској позицији може нанети штету домицилној фирми. Тако на пример можемо да наведемо и пример када директори и други радници док се налае у радном односу у једном привредном субјекту, не могу основати предузеће које би могло прозроковати штету предузећу у коме су до сада радили. То се заправо ради о конкурентској клаузули којом се забрањује конкуренција између привредних друштава, односно радњи на тржишту чији би оснивачи или власници били људи који су били они који могу знати или су знали основне планове, податке о фирми којој су сада постали конкуренти. Најдрастичнији пример може бити, рецимо, забрана издавања локала у пословној згради закупцу који би се бавио делатношћу коју обавља закуподавац.

XIV Шпекулације

Економски односи, а у последње време и политички, веома битно утичу на поремећај у снабдевању тржишта, поготово када држава прибегне методама које се односе на регулисање глобалног тржишта. Тако долазимо до појма шпекулације, који представља појам стицање имовинске користи, изазивањем поремећаја у снабдевању тржишта, или неоправданим повећањем цена. Нажалост, наша пракса у вези шпекулација је прилично богата, али ћемо обога пута навести само екстремне случајеве које и сам Закон о трговини наводи, па би то били следећи случајеви:

1. прикривање робе, ограничавање или обустављање продаје робе и друге радње којима се проузрокује поремећај на тржишту;

2. услвљавање куповине робе са куповином друге робе и сл.

3. отежавање или неомогућавање куповине робе;

4. закључивање фиктивних уговора (симулованих уговора);

5. непредржавање рока испоруке робе или испорука робе се врши после уговореног рока по цени вишој од цене која је важила на дан испоруке робе утврђене уговором;

6. не придржавање редоследа испоруке, када се роба продаје уплатом унапред одређеног износа новчаних средстава.

Као и раније, ови уговори су такође ништави.

XV Ограничавање јединственог тржишта

Државни орган, трговац, привредно друштво и други правни и физички субјекти, уколико, својим општим или појединачним актом или радњама, наруши конкуренцију чине ограничавање јединственог тржишта. Резултат тога је довођење трговца у неравноправан положај, било да му се на тај начин онемогућава ширења продајне мреже, или продаја робе, или се пак присиљава на продају.

На самом почетку овог реферата рекли смо да, држава има механизам заштите, пре свега себе па онда и свих субјеката који узимају учешће у трговини у најширем смислу ове речи. Па сходно томе, уколико се десе на нашем јединственом тржишту већи поремећаји у производњи и промету одређених добара, скупштина је законом овластила владу да пропише привремене мере за спречавање и отклањање таквих поремећаја под условом да се исти поремећаји не могу отклонити мерама текуће полтике (Закон о трговини, члан 28.). Наравно да држава све своје одлуке мора ускладити са досад потписаним међународним споразумима, уговорима, водећи рачуна да заштити домаћу економију, па у том контексту у недостатку свих информација о најновијим законским решењима, с обзиром на екстремно брзу динамику којом се она доносе, споменућемо решења која је предвидео Закон о трговини, који је Владу СРЈ овластио да донесе по потреби привремене мере као што су: (прим.аут.-аутори сматрају да у циљу илустрације нема потребе наводити све привремене мере обзиром да постоје нова законска решења, него само она која су узета у обзир и у новим законским решењима):

- забрану трговине одређеним производима, укључујући и извоз, ограничење трговине појединим производима, у погледу количине, квалитета или других својстава производа или одређених посебних услова за куповину и продају производа;

- забрану привредним друштвима и другим правним и физичким лицима да обављају промет одређених производа;

- обавезу одређених привредних друштава и других правних и физичких лица, да образују и држе у резерви одређене врсте и количине производа и сл. а све горе наведено као мера, траје до отклањања разлога за њихово прописивање.

Зато говоримо о мерама, то су механизми заштите које ад хоцк држава примењује у „моменту“.

XVI Заштита при нарушавању конкуренције

Заштита при нарушавању конкуренције се најчешће остварује путем реакције поменуте Антимонополске комисије која свакако делује у складу са Антимонополким законом тако што доноси одговарајуће одлуке којима спречава монополски или доминантан положај привредних субјеката. Већ смо рекли да ова заштита задире у различите правне гране као што су грађанско, управно и кривично право, али то би могао бити посебан предмет истраживања.

Оно што, ипак заслужује дужну пажњу, поготово када су у експанзији регулативе које се односе на заштите основних људских права и слобода а самим тим и општеграђанско правних регулатива је аспект заштите која ова права заслужују. Заштита ових права се остварују тужбом заинтересованог лица, био он трговац, потрошач, привредна комора или други заинтересовани у парничном поступку.

Тужбени захтев, може бити уперен против даљег монополистичког деловања, у циљу његове забране, у циљу забране нелојалне конкуренције, шпекулације као и за накнаду причињене штете.

Занимљиво је да наше законодавство предвиђа и могућност да оштећено друштво може тражити од члана управе или ортака да посао који је закључен препусти друштву или штавише, да на друштво пренесе своја потраживања, то није непознато ни у упоредном законодавству, нарочито када је у питању робни знак и жиг.

Закон о трговини би требало да се пимењује, Антимонополски закон такође и онда се поставља питање које мере је законодавац предвидео у смислу непримењивања закона према онима који не поштују одредбе претходних. Инспекцијски надзор, тржишне инспекције је један од метода којим се контролише примена закона. Тржишна инспекција, републички тржишни инспектор, су овлашћена телакоја утврђују кршење ових прописа и предузимају, односно у складу са својим овлашћењима доносе одговарајућа акта којима се налаже прекршиоцима закона да трпе одређене последице такође законом прописане у виду решења. Санкције, од новчаних прекршаја, привредних преступа, само су један од начина на који се неко или превентивно упозорава или извршно кажњава због свог будућег или већ учињеног непоштовања закона. Институт одговорног лица, познат је у свим законодавствима европе, па и у нашем, тако да и лице које је законски одговорно за пословање, је и казнено одговорно. Одговорно лице у правном лицу или у субјекту трговинског промета је практично носилац посла, које је било дужно, или је дужно да води рачуна о законитости рада привредног друштва или правног лица. То је оно лице које у корпусу својих овлашћења има и корпус одговорности, па стојга је оно сасвим разумљиво на удару закона.

XVII Кривично правна заштита

Колика је важност нарушавања нелојалне конкуренције, доказује и чињеница да је кривични закон Републике Србије предвиђа одређене кривично правне санкције за кривична дела и привредне преступе о којима нећемо овога пута детаљно образлагати.

XVIII Заштита нарушавања конкуренције – код судова части

Суд части је тековина обичајног права, прихватили су га привредне коморе, којима је дата могућност изрицања низа мера када дође до нарушавањ слободне конкуренције. Навешћемо само неке, опомена, опомена са објављивањем у штампи, у скупштини коморе, губитак права на избор у органе коморе идр.

XIV Заштита потрошача

Потрошач у ширем смислу је лице које купљену ствар користи, односно употребљава. То је дакле крајњи потрошач, који купује одређено добро, у циљу задовољења својих личних или породичних потреба.

Заштита потрошача је еволуирала из облигационо правних односа, јер купац, у повреди својих права, дуго није имао зашатиту, али је упориште налазио у облигационо правним односима. Његова штета, коју би евентуално трпео услед поступка продавца или произвођача, дуго није имала стварни ефекат у циљу њеног стварног сагледавања и њене надокнаде, како је еволуирала одговорност трговца, тако се паралелно у глобалном тржишном свету развијала, коначно, заштита и потрошача. Она се практично остварује путем императивних мера предвиђених у закону по законским прописима и узансама које се махом односе на трговце на мало. Широка је лепеза повреде права потрошача, у савременим тржишним условима, али тако и законодавац прати у смислу његове заштите проблематику те допунама и изменама закона хвата корак у циљу његове заштите.

Ми смо у овом семинарском раду, фактички само дотакли основне категорије које се односе на тему и имамо утисак да смо остали недоречени.

Празнина, коју осећамо, се односи пре свега на детаљну разраду свих елемената поменутих у овом раду, јер по нама би сваки појам био тема посебног семинарског рада. У недостатку простора и времена, за детаљну научну анализу, ми смо прибегли једном уопштеном концепту сагледавања ове проблематике, с тим што смо у покушају да обогатимо овај семинарски рад, у његовом прилогу доставили и низ правних мишљења Министарства финансија, и судских одлука, односно пресуда Вишег трговинског суда а уколико то потреба захтева спремни смо да се упустимо у дубље анализе, укључујући у то и најновију Уредбу о утврђивању националног програма заштите потрошача за период од 2007. до 2012.године, која је објављена у „Сл.Гласник РС“ бр. 11/2007 од 30.01.2007.године, који је свакако у нераскидивој вези са кодексом пословне етике, који је објављен у „Сл.Гласник РС“ бр. 1/2006 од 09.01.2006.године, а што све не можемо да одвојимо од свих поменутих закона које смо навели у нашем семинарском раду, као што је Закон о заштити потрошача, и Закона о заштити конкуренције који су објављени у „Сл.Гласнику РС“ бр. 79/2005 од 16.09.2005.године, које такође достављамо у прилогу.

ЛИТЕРАТУРА:

ПОСЛОВНО ПРАВО – ДР МИОДРАГ СТАНКОВИЋ, ДР САЊА СТАНКОВИЋ
ИНТЕРНЕТ ИЗВОРИ

ПРИЛОГ:
ПРЕСУДЕ ВИШЕГ ТРГОВИНСКОГ СУДА
МИШЉЕЊА МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD