CEK
Hartije od vrednosti su isprave o izvesnom imovinskom pravu, najcešce
o isplati odredene sume novca, pri cemu je ovo pravo usko povezano sa
ispravom, i to u tolikoj meri da je vršenje prava uslovljeno dranjem
isprave.
S obzirom na odnos posla koji postoji izmedu posla povodom koga je hartija
od vrednosti izdata i same hartije od vrednosti ,mogu da se jave dve situacije.
Kada se kod hartije od vrednosti moe videti svrha,cilj,osnova povodom
koje je hartija izdata,onda se kae da tu dolazi do izraaja
princip kauzalnosti.
Kada se pak nemoe videti veza izmedu osnovnog posla hartije od vrednosti
,onda se kae da u ovom slucaju dolazi do izraaja apstraktnosti.
Hartije od vrednosti se dele na :hartije na ime,na donosioca i po naredbi.
Izmedu ostalog u hartije od vrednosti po naredbi spada cek o cemu ce u
daljnem tekstu biti reci.
1. POJAM I ZNACAJ CEKA
Cek je hatrija od vrednosti po naredbi i predstavlja pismeni dokaz izdavaoca
ceka-trasanta-upucen trasatu ,kod kojeg ima pokrice,da iz tog pokrica
isplati odredenu sumu navca imaocu ceka ili samom trasantu.Cek se upotrebljava
kao sredstvo placanja,pri cemu se izbegava upotreba gotovog novca,makar
samo privremeno.Cek je prema tome plateno sredstvo i on se reguliše
posebnim propisima iako se na njega primenjuje i propis menicnog prava¹.
Cek ima široku primenu u privredi,u paltnom prometu.On slui
kao pogodan instrument placanja u unutrašnjem ,a i u medunarodnom
platnom prometu,jer se upotrebom ceka sve više potiskuje upotreba
gotovoga novca u prometu,placanje u gotovom.Novcana sredstva vlasnici
deponuju kod banke umesto dai sami cuvaju.Time se ona bolje cuva ,a njihovi
vlasnici dobijaju izvesnu kamatu.Na taj nacin kod banke se koncentrišu
velika novcana sredstva koja ona moe da investira u proizvodnju,u
razne grane privrede.Tako se korišcenjem ceka postiu znatne
uštede ,jer se izbegava slanje gotovog novca.koje je uvek mnogo skuplje
,smanjuje se rizik skopcan s prenosom novca u drugo mesto,novcani promet
je jednostavnijii jeftiniji.Najzad upotreba ceka smanjuje mogucnost grešaka
pri isplati.
¹ U nas su cekovnopravni odnosi regulisani Zakonom
o ceku od 1946.godine sa izmenama od 1965(Slubeni list SFRJ br.12/65)
2. SASTOJCI CEKA
Cek predstavlja kao i menica strogo formulisanu pismenu ispravu koja mora
da sadri zakonom propisane sastojke.Svaki cek mora da sadri
ove bitne sastojke:
-oznacenje da je osnovna isprava cek mora biti napisano u samom slogu
isprave
-bezuslovni uput da se plati odredena suma novca iz trasantovog pokrica
-ime trasanta,tj.lice koje treba da plati oznacenu sumu novca
-mesto placanja
-datum i mesto izdavanja ceka
-potpis izdavaoca ceka
Oznacenje da je isprava koja je u pitanju cek,potrebno je da bi potpisnici
znali kakav je pravni posao u pitanju.
Nalog za isplatu kod ceka mora biti bezuslovan iz istih razloga kao i
kod menice.On mora glasiti na placanje odredene sume novca ,pri cemu se
ima navesti i pokrice iz koga se ova suma ima isplatiti.
Ime trasata, je veoma vaan element caka i to je lice koje treba
da ispati cekovnu sumu.
Mesto placanja mora biti navedeno u ceku da bi se tacno znalo u kome mestu
imalac ceka ima da prezentuje cek na isplatu.
Datum i mesto izdavanja su vani uglavnom iz tih razloga kao i kod
menice.Naime prema datumu i mestu izdavanja se odreduje rok za prezentaciju
caka na isplatu.
Potpis trasanta na ceku ima krupan znacaj kao i kod menice.Naime trasant
svojim potpisom preuzima obavezu za isplatu ceka i odgovornost da u trenutku
izdavanja ceka ima pokrice kod trasata iz koga se ima isplatiti cekovna
suma.
Princip stroge forme vai i za cek,cek mora imati sve navedene bitne
sastojke i oni se po volji stranaka nemogu menjati ili izostaviti.
Posebno treba naglasiti
-da ime remitenta nije bitni elemenat u ceku pošto cek moe
glasiti i na donosioca
-da ni rok dospelosti nije bitni cekovni element i ne sme se oznaciti
na ceku,jer se placa po videnju,cim se podnese na isplatu
-da trasat kod ceka koji je plativ u našoj zemlji mora biti neka
banka ,bankarsko preduzece
-da trasant u trenutku izdavanja ceka treba da ima pokrice kod trasata
-da se ovo pokrice mora sastojati u gotovom novcu ili otvorenom kreditu
3. CEKOVNE RADNJE
Kod ceka imamo više radnji kao što su izdavanje ceka, prenos
ceka, aval i dr.
3.1 Izdavanje ceka
Izdavanje ceka je prva cekovnopravna radnja.Za izdavanje ceka nuno
je da trasant ima pokrice kod trasata još u trenutku izdavanja ceka.Ovo
pokrice mora biti samo u novcu ili u otvorenom kreditu kod trasata.Trasant
mora imati pravo da ovim pokricem raspolae putem ceka,na osnovu
izricnog ili precutnog sporazuma sa trasatom.Ako bi trasant izdao cek
bez pokrica ,tada bi trasant odgovarao za naknadu štete imaocu ceka
,auz to bi i odgovarao i krivicno.
Izdavanjem ceka ,to jest stavljanjem potpisa na cekovnu ispravu,trasant
preuzima prema imaocu ceka odgovornost za njegovu isplatu.
Potrebno je istaci da kod ceka nama akcenta pošto trasat-banka,ne
preuzima cekovnu obavezu,vec isplatu ceka vrši iz trasantovog pokrica.
3.2 Prenos ceka
Prenos ceka zavisi od toga da li je u pitanju cek na ime ,cek po naredbi
ili cek na donosioca.Cek na ime po naredbi prenosi se kao i menica ,izjavom
koja se stavlja na poledini ceka.Tako se indosiranje ceka vrši putem
izjave,naredbe,koju imalac ceka ispisuje na poledini ceka.Indosament ceka
moe biti po formi pun i blanko.Za iplatu ceka primenjuju se pravila
menicnog prava.
3.3 Aval-jemstvo ceka
Isplata kod ceka moe se ,kao i isplata menice ,obezbediti avalom
i to za celu cekovnu sumu ili za neki njen deo.Avalista garantuje da ce
cek biti isplacen .Ovo jemstvo moe dati svako trece lice ,pa i ono
koje je cek vec potpisalo,osim trasata.Avalista odgovara kao lice za koje
je dao aval.Obaveza avaliste je solidarna,on odgovara solidarno sa licem
za koje je jemcio.Njegova obaveza je ujedno i samostalna.U svemu ostalom
za aval vrede propisi koji se odnose na manicni aval.
3.4 Prezentacija ceka na isplatu
Imalac ceka je duan da prilikom traenja isplate podnese cek
trasatu.Cek se ima prezentovati na isplatu u odredenom roku.Rokovi za
prezentaciju odredeni su Zakonom o ceku i to sobzirom na geografsku udaljenost
izmedu mesta izdavanja i mesta placanja ceka.Ovi rokovi pocinju da teku
od dana izdavanja ceka.Imalac ceka je duan da cek blagovremeno prezentuje
trasatu na isplatu.Propuštanjem rokova za prezentaciju ,imalaca ceka
gubi svoja regresna prava prema regresnim dunicima.Prezentacija
ceka na isplatu trasatu-banci vrši se u njenim poslovnim prostorijama
u redovnom radnom vremenu.
3.5 Isplata ceka
Isplatu ceka ima da izvrši lice koje je u njemu oznaceno kao trasat.Imalac
ceka je radi toga duan da prezentuje cek trasatu na isplatu.Cek
se placa po videnju i ima se podneti na isplatu u navedenim rokovima za
prezentaciju.Trasat je duan da pre isplate proveri dali je lice
koje podnosi cek na isplatu zakoniti imalac ceka.Za takvog imaoca smatra
se kod cekova na ime i po naredbi remitent,odnosno ako je cek bio indosiran-onda
lice koje svoje pravo zasniva na neprekidnom nizu indosamenata.Trasat
je duan da ispita da li postoji neprekinuti niz indosamenata.Trasat
je po pravilu ,duan da cekovnu sumu isplati u celini. Po isplati
cele cekovne sume trasat ima pravo da trai od imaoca ceka da mu
preda cek i da na samom ceku potvrdi da je isplata izvršena.Dejstvo
potpune isplate ceka od strane trasata sastoji se u tome što se gase
sve obaveze indosanata i trasanta.
3.6 Regres kod ceka
U slucaju da trasat odbije da plati cekovnu svotu celu ili jedan njen
deo,imalac ceka ima pravo da se radi naplate obrati trasantu i svojim
prethodnicima –indosantima.Ovo pravo imaoca ceka naziva se pravo
regresa.Da bi imalac ceka mogao da vrši svoja regresna prava ,potrebno
je da u zakonskom roku podnese cek na isplatu i da u slucaju potpunog
ili delimicnog odbijanja isplate od strane trasata podigne protest zbog
neisplate.Ako su ovi uslovi ispunjeni svi oni solidarno odgovaraju imaocu
ceka za isplatu ceka.
4. PRESTANAK CEKOVNIH PRAVA I OBAVEZA CEKOVNE TUBE
4.1. Prestanak cekovnih prava
Cekovna prava i obaveze prestaju kao i menicna prava ,isplatom,prebijanjem,zastarelošcu,..Zastarelost
odlikuje se kratkim rokovima ,jer je cek izrazito plateno sredstvo.Tako
regresni zahtevi imaoca ceka prema trasantu i indosantima zastarevaju
za 6 meseci.Ovaj rok pocinje teci od isteka roka za podnošenje ceka
na isplatu.
4.2. Cekovne tube
Imalac ceka moe radi zaštite svojih prava prema cekovnim dunicima
upotrebiti odredene cekovne tube.Imalac ceka imana raspolaganjusamo
jednu cekovnu tubu-regresnu tubu.Ova se tuba moe
podneti ne samo protiv regresnih cekovnih dunika vec i protiv izdavaoca
ceka(trasanta).Najzad imalac ceka moe podici i tubu zbog neosnovanog
obogacenja cekovnog dunika(trasanta) i to pod istim uslovima kao
kod menice.
5. VRSTE CEKA
Prema nacinu izdavanja ,tj. nacinu oznacenja korisnika ili imaoca ceka
,razlikujemo cek na ime,cek po naredbi i cek na donosioca.
Cek na ime je takav cek u kome je izricito oznacen imalac
ceka ,remitent,tj. lice kome se treba isplatiti cekovna suma.Cek na ime
prenosi se kao i cek po naredbi ,indosiranjem,pa u slucaju da je ovakav
cek indosiran ,trasat je duan da isplatu ceka izvrši poslednjem
indosataru ako postoji neprekinuti niz indosamenata.
Cek po naredbi je takav cek u kome je prilikom izdavanja
oznaceno da se isplata ima izvršiti po naredbi izvesnog lica .Ova
klauzula ovlašcuje remitenta da moe cek preneti dalje putem
indosamenta.
Cek na donosioca je takav cek u kome nije oznaceno lice
kome se ima platiti cekovna suma ,vec se ona ima isplatiti svakom donosiocu
ceka.Ovakav cek se prenosi tradicijom ,tj. Prostom predajom drugom licu
,što omogucuje njegovu laku i brzu cirkulaciju.Trasat je duan
da cek na donosioca isplati licu koje mu ovakav cek podnese na isplatu.
Pored ove tri vrste ceka postoje i posebne vrste cekova prema njihovom
obliku i nameni ato su ;
Barirani cek je takav cek koji imalac ceka moe
naplatiti samo preko banke .Radi toga se cek sa lica precrtava paralelnim
crtama koje su dijagonalno povucene.Naziv ovog ceka nastao je od francuske
reci barrer,što znaci precrtati. Barirani cek trasat neisplacuje
u gotovom novcu imaocu ceka ,vec ga dostavlja onoj banci koja se javlja
kao posrednik za naplatu i koja taj iznos stavlja na raspolaganje imaocu
ceka,preko njegovog otvorenog racuna.
Isplatni cek je takav cek kojim se daje nalog trasatu
da cekovnu sumu isplati imaocu ceka u gotovom.
Virmanski cek je takav cek na cijoj je prednjoj strani
–licu-stavljena oznaka ,, samo za obracun,, .Virmanski cek se nemoe
isplatiti u gotovom novcu ,vec samo putem obracuna,na osnovu koga banka
,kao trasat, smanjuje za iznos ceka tekuci racun izdavaoca ceka,a povecava
tekuci racun korisnika(remitenta)Oznaku na ceku moe staviti trasant
a i svaku docniju imalac ceka.Virmanski cek se najviše upotrebljava
medusobna placanja privrednih preduzeca i organizacija.
Akreditivni cek upotrebljava se kod nas pri otkupu poljoprivrednih
proizvoda od proizvodaca kada ovaj otkup vrše trgovinska ,odnosno
otkupna preduzeca.Ova preduzeca vrše isplate proizvodacima putem
akreditivnih cekova.Korisnik moe dobijene cekove naplatiti u gotovom
kod svih poslovnih jedinica Narodne banke i na svakoj pošti..Akreditivni
cek vai tri meseca od dana izdavanja , aglasi na unapred na ceku
naštampane iznose.Ovaj cek se izdaje na ime odredenog lica.
Putnicki cek izdaje se obicno ukorist putnika ,turista,trgovca
i dr.Kod nas ove cekove izdaje Narodna banka i oni se mogu upotrebiti
za placanje saobracajnih i drugih usluga,taksa,poreza,...Oni se mogu naplatiti
u gotovom kod Narodne banke i vae tri meseca racunajuci od dana
kada kupac ceka potpiše cek kao trasant i stavi datum i mesto izdavanja
ceka.
Cirkularni cek je cek koji banka kao trasant izdaje korisniku
,koji kod nje ima pokrice ,ovlašcujuci ga da isplatu ceka moe
traiti od bilo koje njene filijale ili banke korespodenta.Ovom vrsto
ceka se uveliko olakšava placanje i otklanja upotreba gotovog novca.Cirkularni
cekovi imaju dui rok vaenja ,oni vae 6 meseci ,racunajuci
od dana izdavanja.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi seminarski
rad
u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|