Lizing industrija, u modernom smislu, razvijena je pedesetih godina
XX veka u SAD. Na teritoriji Srbije, posao finansijskog lizinga pravno
je regulisan odredbama Zakona o finansijskom lizingu, koji je donet
u maju 2003. godine, čime je stvoren zakonski okvir za razvoj ove aktivnosti.
Izmene i dopune ovog zakona, kojima je Narodna banka Srbije određena
kao institucija koja izdaje dozvole za obavljanje poslova finansijskog
lizinga, daje saglasnost na imenovanje organa upravljanja, vrši nadzor
nad poslovanjem davaoca finansijskog lizinga i preduzima korektivne
mere, donete su u julu 2005. godine.
U ovom radu biće objašnjeno šta je to lizing i kakva je njegova pravna
priroda.
1.1. Nastanak i razvoj
O vremenu nastanka Ugovora o lizingu postoje razlicita misljenja, od
toga da je nastao u Egiptu jos pre 3000.g.p.n.e. odnosno da je nastao
u SAD 1877.godine, kada je Bell-Telephon-Company umesto da prodaje svoje
telephone, iste davala na koriscenje u vidu lizinga, odnosno 30-tih
godina XX veka u SAD u vidu finansiranja nekretnina, a u Evropi 60-tih
godina, odnosno u sadasnjem obliku 50-tih godina XX veka u SAD. U svakom
slucaju zemljom porekla se smatraju SAD, dok ga industrijski razvijene
zemlje prihvataju polovinom XX veka.
Ugovor o lizing razvio se iz klasicnog ugovora o zakupu. Naziv lizinga
potice iz engleskog jezika od glagolskog oblika to lease I oznacava
zakup, najam, iznajmljivanje. Danas je u poslovnoj praksi prihvacen
izraz lizing I kao takav figurira I u pravnoj I ekonomskoj sferi.
Lizing,
posmatran u užem smislu reči je u stvari zakup. U početnim fazama razvoja,
između poslova lizinga i klasičnog zakupa nije bilo razlika. Vremenom,
lizing poslovi su se modifikovali, naročito zbog ulaska treće strane
u posao u vidu davaoca lizinga, finansijera, tako da danas lizing prevazilazi
po svojoj sadržini najam i zakup, budući da obuhvata i poslove poput
kreditiranja, kupoprodaje na poček, vršenja usluga različitog profila,
itd.
Razloge nastanka lizinga prvenstveno treba tražiti u razvoju tehnike
i tehnologije, pojavi moderne investicione opreme sa visokim stepenom
proizvodnih performansi, savremenih proizvoda vodeće tehnologije, inventivnosti
u pronalaženju novih izvora i metoda finansiranja, novim načinima plasmana
opreme kao i u stalnoj težnji kompanija da u uslovima oštre konkurencije
pronađu profitabilne angažmane na svetskom tržištu. Proizvođači opreme
su preko lizinga pronašli mogućnost povećanja obima i efikasnosti realizacije
svojih proizvoda, osvajanja novih tržišta, dok kupci te opreme u lizingu
vide šansu za takvu nabavku odgovarajuće opreme koja će ih pošteđeti
izdvajanja visokih suma novčanih sredstava odjednom.
Lizing posao možemo definisati kao poslovni aranžman između privrednih
subjekata, baziran na ugovoru o lizingu, u kome davalac lizinga izdaje
u zakup predmet lizinga (najčešće mašine i investicionu opremu) korisniku
lizinga, a korisnik tu opremu koristi na način i u roku utvrđenim ugovorom,
zauzvrat plaća cenu korišćenja predmeta lizinga, a po isteku perioda
korišćenja opreme ima pravo da istu vrati, produži korišćenje ili je
otkupi po ugovorenoj cijeni.
Ekonomska logika lizinga se sastoji u sledećem: "Umesto da kupi
i odmah plati, na primer opremu i mašine, preduzeće nalazi interes da
se obrati specijalizovanoj finansijskoj instituciji, banci ili neposrednom
proizvođaču da mu potrebnu opremu izda u zakup na određeni rok",
a po isteku ugovorenog perioda, zakupac može kupiti predmet lizinga
ili ga vratiti zakupodavcu. Tokom perioda korišćenja opreme pravo vlasništva
nad predmetom lizinga ima davalac lizinga. U osnovi lizing posla leži
ugovor o lizingu, koji sadrži sve relevantne elemente kojima se reguliše
taj posao. Najbitniji elementi ugovora o lizingu se odnose na predmet
zakupa, lizing naknadu, period korišćenja sredstva i prava i obaveze
učesnika u lizing transakciji.
2. POJAM I KARAKTERISTIKE UGOVORA O LIZINGU
Pojmovno odredjenje ugovora o lizingu nije jednostavno zbog raznovrsnosti
ovog ugovora u praksi i zbog razlicitog pristupa u njegovom definisanju.
Njega definise, kako pravna, tako i ekonomska nauka. Medjutim od bitnog
znacaja je razgraniciti lizing posao u formi finansijskog lizinga, od
ugovora o lizingu, kao dela lizing posla.
2.1. Ugovor o lizingu
U pravnoj teoriji u definisanju ugovora o lizingu polazi se od stava
da je to ugovor obligacione prirode. Stoga se, po pravilu,definise kao
ugovor koji zakljucuje dve strane, od kojih je jedna davalac lizinga
(lessor) i koji se obavezuje drugoj strani, primaocu lizinga (lessee),
da ce joj dati na koriscenje predmet ugovora za odredjeni period koji
davalac lizinga sam proizvodi ili nabavlja od treceg lica, a druga strana
se obavezuje da preuzme predmet lizinga, da placa lizing naknadu u ratama
i da po isteku ugovorenog roka predmet ili vrati ili otkupi (svakako
po nizoj ceni) ili vreme koriscenja produzi zakljucujuci novi ugovor
uz nizu naknadu.
Ugovor o lizingu je formalan ugovor, jer mora biti sacinjen u pisanoj
formi. Zakonodavac propisuje obavezne elemente ovog ugovora , a to su
:
1. Naznacenje predmeta lizinga ; 2. Iznos lizing naknade koju placa
primalac lizinga; 3. Iznos pojedinacnih naknada i njihov ukupan broj;
4. Vreme placanja i 5. Rok na koji je ugovor zakljucen.
Predmet lizinga može biti pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja,
vozila i sl.), Ugovor o lizingu obavezno sadrži: precizno određenje
predmeta lizinga, iznos naknade koju plaća primalac lizinga, iznos pojedinih
rata naknade, njihov broj i vreme plaćanja, kao i rok na koji je ugovor
zaključen.
Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zaključuje ne može biti kraći
od dve godine od dana zaključenja ugovora.
Pored navedenih ugovor o lizingu može da sadrži i sledeće elemente:
mesto, vreme i način isporuke predmeta lizinga, svojina na predmetu
lizinga, strana koja je obavezna da osigura predmet lizinga i rizici
od kojih treba da bude osiguran, način prestanka ugovora, opcija kupovine
ili produženja ugovora, troškovi transporta predmeta lizinga, njegova
montaža, demontaža i tekuće održavanje, zamena delova, servis i tehničko-tehnološko
unapređenje, obučavanje osoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta
lizinga i druge elemente o kojima ugovorne strane postignu saglasnost.
Ugovor o lizingu ima osnovni cilj da omogući korisniku da privređuje
upotrebom stvari bez njihove kupovine. Ugovor o lizingu se razlikuje
od ugovora o zakupu, zato što se zakupodavac nikada po isteku ugovora
ne lišava svojine na zakupljenom stvari, dok kod ugovora o lizingu to
ne mora biti slučaj.
Lizing je posao u kome davalac lizinga:
• sa isporučiocem predmeta lizinga zaključuje ugovor o isporuci (kojim
stiče pravo svojine nad predmetom lizinga), pri čemu isporučioca i predmet
lizinga određuje primalac lizinga,
• sa primaocem lizinga zaključuje ugovor o lizingu, kojim na primaoca
lizinga prenosi ovlašćenja držanja i korišćenja predmeta lizinga na
ugovoreno vreme, a primalac mu za to plaća ugovorenu naknadu u ugovorenim
ratama.
U ovoj transakciji davalac lizinga nabavlja opremu od dobavljača i na
određeni vremenski period je daje na korišćenje primaocu lizinga, koji
je zauzvrat dužan da davaocu vrši periodična plaćanja po uslovima definisanim
u ugovoru o lizingu.
Postoje dve osnovne vrste lizinga:
1. operativni lizing
2. finansijski lizing
Za razliku od operativnog lizinga koji je veoma sličan klasičnom iznajmljivanju,
finansijski lizing je mnogo kompleksnija transakcija. To je oblik kreditnog
aranžmana koji finansira nabavku određene opreme za potrebe primaoca
lizinga.
Vlasništvo nad predmetom lizinga, tokom celog perioda trajanja ugovora
o finansijskom lizingu, ostaje na davaocu lizinga, pri čemu se tim ugovorom
može predvideti tzv. pravo opcije, tj. pravo primaoca lizinga da otkupi
predmet lizinga po isteku ugovora. Primalac lizinga ima puno pravo da
predmet lizinga nesmetano koristi tokom trajanja ugovora o finansijskom
lizingu i da uživa sve koristi od njegovog korišćenja, ali ujedno snosi
i sve rizike i troškove koji proizlaze iz prava vlasništva, iako formalno-pravno
nije vlasnik predmeta.
Finansijski lizing predstavlja jedan od načina finansiranja ulaganja
u osnovna sredstva, odnosno pokretna nepotrošna dobra, te se javlja
kao alternativa sopstvenim sredstvima, bankarskim kreditima i zaduživanju
putem emitovanja dužničkih hartija od vrednosti. Ovaj oblik finansiranja
se često poredi sa bankarskim kreditima, jer su po nekim karakteristikama
slični (otplata u unapred određenim ratama, kamata, način knjigovodstvenog
evidentiranja...). Međutim, bitne karakteristike finansijskog lizinga
koje ga suštinski određuju u odnosu na ostale vidove finansiranja su:
• finansiranje se uvek odobrava za tačno određeni predmet,
• nabavku predmeta vrši davalac lizinga, a ne primalac lizinga,
• davalac lizinga je vlasnik predmeta tokom celog perioda ugovora o
lizingu,
• predmet lizinga ujedno predstavlja i sredstvo obezbeđenja naplate,
zbog čega davaoci lizinga često ne zahtevaju druga sredstva obezbeđenja,
• davalac lizinga ima punu zaštitu u slučaju propasti ili oštećenja
predmeta (osiguranje predmeta), neplaćanja lizing naknade (povraćaj
predmeta lizinga po posebnom postupku), stečaja ili likvidacije primaoca
lizinga (izlučno pravo).
Registar finansijskog lizinga
Agencija za privredne registre vodi registar finansijskog lizinga u
skladu sa zakonom. Registar finansijskog lizinga počeo je sa radom 4.
januara 2004. godine i predstavlja jedinstvenu centralizovanu elektronsku
bazu podataka u koju se upisuju podaci o ugovoru o finansijskom lizingu,
izmene i dopune tih podataka, zabeležbe sporova koji se tiču predmeta
lizinga i prestanak ugovora o finansijskom lizingu.
Davalac lizinga je dužan da zahtev za upis ugovora o finansijskom lizingu
podnese u roku od sedam dana od dana isporuke predmeta lizinga, odnosno
zahtev za upis izmene i dopune podataka o ugovoru o finansijskom lizingu,
kao i brisanje podataka iz registra u roku od sedam dana od momenta
nastupanja činjenica koje su tu izmenu i dopunu, odnosno brisanje podataka
uslovile. Navedene zahteve može da podnese i primalac lizinga, ako je
to određeno ugovorom o finansijskom lizingu.
Svrha postojanja registra i upisa ugovora o finansijskom lizingu u registar
jeste dostupnost podataka o zaključenim ugovorima o lizingu (i predmetima
lizinga) široj javnosti. Upisom ugovora o finansijskom lizingu u registar
smatra se da su treća lica upoznata sa postojanjem ugovora o lizingu,
odnosno niko se ne može pozvati na okolnost da mu nisu bili poznati
podaci o finansijskom lizingu upisani u registar.
Podaci upisani u registar nisu dokaz o postojanju svojinskih ili drugih
prava na predmetu lizinga, niti o punovažnosti bilo kog pravnog posla.
Prednosti i nedostaci lizinga
Lizing predstavlja veoma značajan vid finansiranja privrede. Najbolji
pokazatelj značaja lizinga predstavlja stopa učešća investicija u osnovna
sredstva finansirana putem lizinga u ukupnim investicijama u osnovna
sredstva jedne privrede. Tako se, prema podacima Leaseurope za 2004.
godinu, ova stopa kreće i do 24% (u Velikoj Britaniji i Irskoj) i beleži
konstantan rastući trend od 2000. godine. Učešće lizinga u nabavci osnovnih
sredstava u zemljama centralne i istočne Evrope je takođe značajno i
u proseku iznosi 18,5%. S obzirom na to da se radi o novom vidu finansiranja
kod nas (najveći broj davalaca lizinga je osnovan u 2003. godini), ovaj
pokazatelj za 2004. godinu u Srbiji, prema nekim procenama, iznosi ispod
4%.
Ključna prednost finansijskog lizinga u odnosu na druge vidove finansiranja
proističe iz činjenice da je davalac lizinga formalno-pravni vlasnik
predmeta lizinga tokom trajanja ugovora o lizingu, što mu omogućuje
preuzimanje većeg rizika u smislu kreditne sposobnosti potencijalnog
klijenta. Iz tog razloga je ovakav vid finansiranja pogodan za novoosnovana,
mala i srednja preduzeća, preduzetnike i sve korisnike sa slabijom kreditnom
sposobnošću, odnosno korisnike koji ne raspolažu sredstvima koja bi
mogli da ponude na ime obezbeđenja kredita. Naime, davalac lizinga donosi
odluku o odobravanju finansiranja ne samo na osnovu kreditne sposobnosti
korisnika (što je dominantan faktor pri odlučivanju o odobravanju bankarskog
kredita i određivanju sredstava obezbeđenja koja banke zahtevaju) već
i na osnovu procene stepena utrživosti predmeta lizinga, odnosno mogućnosti
da se predmet lako i po realnoj ceni proda na tržištu.
Procedura odobrenja finansiranja je u slučaju finansijkog lizinga najčešće
kraća u odnosu na tradicionalne vidove finansiranja. Razlog tome je
što se dodatna sredstva obezbeđenja (npr. hipoteke) najčešće ne zahtevaju,
a davaoci lizinga često imaju uspostavljenu poslovnu saradnju sa isporučiocima
predmeta lizinga. Sve navedeno dovodi do ukupnog smanjenja transakcionih
troškova.
Dodatna prednost finansijskog lizinga, naročito u slučaju novoosnovanih
preduzeća, jeste mogućnost davaoca lizinga da predmet pribavi pod povoljnijim
uslovima, na osnovu saradnje sa isporučiocem predmeta lizinga i prometa
koji isporučilac ostvaruje preko njega. Pored toga, davalac i primalac
lizinga mogu da, u sklopu ovog aranžmana, ugovore i usluge održavanja,
servisiranja, zamene delova, tehničko-tehnološkog unapređenja, obučavanja
osoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta lizinga i sl.
U inostranoj, a u poslednje vreme i u našoj ekonomsko-pravnoj teoriji
iznete su ne samo brojne prednosti već i nedostaci lizing poslova. Ti
nedostaci se odnose na sledeće činjenice: lizing društvo ima tipizirane
ugovore (formulare), njegova cena pored efektivnih troškova dotičnog
posla sadrži i rizik i dobit. Treba istaći da je svaki lizing posao
poseban ekonomski slučaj za sebe. Ne samo da ono što jednom preduzeću
odgovara ne mora da pogoduje i drugom preduzeću, nego i ono što je preduzeću
kao opredellenje odgovaralo u jednom periodu ne mora biti uspešno i
u narednom periodu. Međutim, izvesno je da u svetu razvijene tržišne
privrede finansiranje lizingom predstavlja značajan činilac tokova reprodukcije
i to posebno u uslovima kada su finansijski izvori ograničeni i kada
je cena investicione opreme suviše visoka.
Ugovor o lizingu
Ugovor o lizingu je onaj ugovor kojim se jedna strana (davalac lizinga)
obavezuje da ustupi na korišćenje ugovorom utvrđenu sadržinu (opremu
ili celokupna postrojenja), a druga strana da s njom obavi radnje privređivanja
uz plaćanje naknade davaocu lizinga.
Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zaključuje ne može biti kraći
od dve godine od dana zaključenja ugovora. Ugovor o lizingu mora biti
zaključen u pismenoj formi.
Predmet lizinga može biti pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja,
vozila i sl.), Ugovor o lizingu obavezno sadrži: precizno određenje
predmeta lizinga, iznos naknade koju plaća primalac lizinga, iznos pojedinih
rata naknade, njihov broj i vreme plaćanja, kao i rok na koji je ugovor
zaključen.
Pored navedenih ugovor o lizingu može da sadrži i sledeće elemente:
mesto, vreme i način isporuke predmeta lizinga, svojina na predmetu
lizinga, strana koja je obavezna da osigura predmet lizinga i rizici
od kojih treba da bude osiguran, način prestanka ugovora, opcija kupovine
ili produženja ugovora, troškovi transporta predmeta lizinga, njegova
montaža, demontaža i tekuće održavanje, zamena delova, servis i tehničko-tehnološko
unapređenje, obučavanje osoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta
lizinga i druge elemente o kojima ugovorne strane postignu saglasnost.
Ugovor o lizingu ima osnovni cilj da omogući korisniku da privređuje
upotrebom stvari bez njihove kupovine. Ugovor o lizingu se razlikuje
od ugovora o zakupu, zato što se zakupodavac nikada po isteku ugovora
ne lišava svojine na zakupljenom stvari, dok kod ugovora o lizingu to
ne mora biti slučaj.
Subjekti ugovora o lizingu
Davalac lizinga je lice koje, uz zadržavanje prava svojine na predmetu
lizinga, prenosi na primaoca lizinga ovlašćenje držanja i korišćenja
na predmetu lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.
Prethodno navedeno lice jeste privredno društvo, osnovano u skladu sa
zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava, čiji novčani
deo osnovnog kapitala ne može biti manji od 100.000 evra u dinarskoj
protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate
i koje je dobilo dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje poslova
finansijskog lizinga u skladu sa ovim zakonom.
Davalac lizinga može da obavlja samo delatnost finansijskog lizinga.
Davalac lizinga dužan je da u svom poslovanju obezbedi da njegov osnovni
kapital uvek bude u iznosu koji nije manji od predviđenog iznosa. Zahtev
za izdavanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga osnivači
privrednog društva podnose Narodnoj banci Srbije.
Uz zahtev se podnosi sledeća dokumentacija:
1) osnivački akt društva;
2) dokaz da je na privremeni račun kod banke uplaćen novčani deo osnovnog
kapitala;
3) dokaz o kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti za obavljanje poslova
finansijskog lizinga;
4) program rada privrednog društva za period od tri godine;
5) spisak lica predloženih za članove organa upravljanja, odnosno
predloženih lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima, preporuke
o stručnim i profesionalnim kvalitetima tih lica, dokaz da ta lica
nisu osuđivana za krivična dela koja ih čine nepodobnim za obavljanje
ovih funkcija, kao i dokaz da im nije izrečena mera zabrane obavljanja
delatnosti.
Narodna banka Srbije bliže propisuje uslove i način dokazivanja ispunjenosti
propisanih uslova. Pri razmatranju zahteva i dokumentacije Narodna banka
Srbije ocenjuje i poslovnu reputaciju osnivača privrednog društva i
predloženih članova organa upravljanja, odnosno lica s posebnim ovlašćenjima
i odgovornostima i propisuje kriterijume za ocenu poslovne reputacije.
Davalac lizinga je dužan da:
1) Narodnoj banci Srbije dostavlja godišnji izveštaj o poslovanju,
sa finansijskim izveštajem i mišljenjem ovlašćenog revizora;
2) Narodnu banku Srbije obavesti o statusnim i drugim promenama koje
se registruju u registar privrednih subjekata;
3) dostavlja i druge podatke na zahtev Narodne banke Srbije.
4) da Narodnoj banci Srbije podnese zahtev za davanje saglasnosti
na odluku o imenovanju članova organa upravljanja, odnosno lica sa
posebnim ovlašćenjima i odgovornostima
Narodna banka Srbije može da propiše obavezu davaocima lizinga da na
posebno otvorenom računu kod banke drže sredstva rezerve.
Ako Narodna banka propiše ovu obavezu istim aktom propisaće i visinu
sredstava rezervi, stopu izdvajanja tih sredstava, kao i način i uslove
njihovog korišćenja.
Nadzor nad obavljanjem poslova davaoca lizinga vrši Narodna banka Srbije
na osnovu naloga guvernera Narodne banke Srbije ili lica koje on ovlasti.
Ako su u postupku nadzora utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti, prema
davaocu lizinga preduzimaju se mere koje se odnose na:
1) upućivanje pismene opomene;
2) upućivanje nalogodavnog pisma, uz mogućnost izricanja novčane kazne;
3) izdavanje naloga za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, uz mogućnost
izricanja novčane kazne davaocu lizinga, kao i članovima njegovih
organa upravljanja, odnosno licima s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima;
4) oduzimanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga.
Narodna banka Srbije donosi rešenje o oduzimanju dozvole za obavljanje
poslova finansijskog lizinga, ako:
1) je dozvola izdata na osnovu neistinitih i netačnih podataka osnivača
privrednog društva;
2) davalac lizinga prestane da ispunjava uslove potrebne za izdavanje
te dozvole;
3) davalac lizinga ne dostavlja propisane izveštaje, dokumentaciju
i druge podatke o svom poslovanju na propisani način i u propisanim
rokovima;
4) davalac lizinga ne omogući vršenje nadzora nad njegovim poslovanjem;
5) se utvrdi da je novčani deo osnovnog kapitala davaoca lizinga manji
od onog koji je propisan zakonom;
6) u ostavljenom roku davalac lizinga nije sproveo mere koje mu je
naložila Narodna banka Srbije, odnosno ako nije otklonio razloge za
uvođenje tih mera.
Narodna banka Srbije bliže propisuje uslove i način vršenja nadzora
nad obavljanjem poslova davaoca lizinga
Nadzor obuhvata:
1) posrednu kontrolu izveštaja i druge dokumentacije, kao i drugih
podataka koje davalac lizinga dostavlja Narodnoj banci Srbije, odnosno
kojima Narodna banka Srbije raspolaže;
2) neposredan uvid u poslovne knjige i drugu dokumentaciju davaoca
lizinga.
Primalac lizinga, u smislu ovog zakona, je pravno ili fizičko lice
na koga davalac lizinga prenosi ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta
lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.
Isporučilac predmeta lizinga (u daljem tekstu: isporučilac), u smislu
ovog zakona, je pravno ili fizičko lice koje na davaoca lizinga prenosi
pravo svojine na predmetu lizinga, radi njegove predaje primaocu lizinga
na držanje i korišćenje, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.
Prava i obaveze iz ugovora o lizingu
Prava, obaveze i odgovornosti davaoca lizinga:
• obaveza pribavljanja predmeta lizinga prema specifikaciji primaoca
lizinga;
• odgovornost prema primocu lizinga za pravne nedostatke predmeta
lizinga (ukoliko treće lice polaže neko pravo na predmetu lizinga
koje primaocu lizinga isključuje, umanjuje ili ograničava neometanu
državinu predmeta) i odgovornost prema primaocu lizinga za pretrpljenu
štetu po tom osnovu;
• pravo na raskid ugovora ukoliko primalac lizinga ne plaća ugovorenu
naknadu, pravo na povraćaj predmeta lizinga i naknadu pretrpljene
štete po tom osnovu;
• pravo na izdvajanje predmeta lizinga (izlučno pravo) iz stečajne
mase, u slučaju stečaja primaoca lizinga;
• poseban postupak preuzimanja predmeta lizinga u državinu u slučaju
neplaćanja lizing naknade – sud je dužan da u roku od tri dana od
dana podnošenja zahteva donese rešenje o oduzimanju predmeta lizinga
od primaoca lizinga, a postupak oduzimanja predmeta lizinga sprovodi
se u roku od tri dana od dana donošenja tog rešenja.
Prava, obaveze i odgovornosti primaoca lizinga:
• obaveza preuzimanja predmeta lizinga na način, u vreme i na mestu
predviđenom ugovorom;
• pravo na raskid ugovora o finansijskom lizingu ukoliko predmet nije
isporučen u skladu sa ugovorom (ako isporučilac predmet ne isporuči,
isporuči sa docnjom ili ako predmet ima materijalni nedostatak), pravo
na naknadu štete po tom osnovu i pravo na obustavljanje isplate naknade
do isporuke koja je u svemu u skladu sa ugovorom o lizingu;
• naknadne izmene ugovora o isporuci, sa čijom sadržinom se primalac
lizinga saglasio, ne proizvode dejstvo prema primaocu lizinga, osim
ako on na njih ne pristane;
• odgovornost za štetu prouzrokovanu korišćenjem predmeta lizinga;
• obaveza održavanja predmeta lizinga;
• obaveza plaćanja lizing naknade;
• odgovornost za slučajnu propast ili oštećenje predmeta lizinga od
momenta preuzimanja predmeta;
• obaveza osiguranja predmeta lizinga.
Prava, obaveze i odgovornosti isporučioca premeta:
• obaveza isporuke predmeta lizinga primaocu lizinga na način, u vreme
i na mestu koji su predviđeni ugovorom o isporuci;
• odgovornost prema primaocu lizinga za materijalne nedostatke predmeta
lizinga.
Procedura finansiranja putem finansijskog lizinga:
1. izbor predmeta i pribavljanje ponude isporučioca predmeta;
2. ponuda isporučioca predmeta se, uz zahtev za finansiranje, predaje
davaocu lizinga, na osnovu čega davalac lizinga sačinjava ponudu za
finansiranje (informativna ponuda). U nekim slučajevima, isporučilac
predmeta lizinga može da sačini informativnu ponudu davaoca lizinga;
3. davaocu lizinga se podnosi dokumentacija (spisak potrebne dokumentacije
se može naći na Internet stranama davaoca lizinga) koja je potrebna
za donošenje odluke o odobrenju ili odbijanju zahteva za finansiranje;
4. ukoliko je zahtev odobren, pristupa se potpisivanju ugovora o finansijskom
lizingu sa davaocem lizinga;
5. po potpisivanju ugovora uplaćuje se učešće i drugi troškovi predviđeni
ugovorom;
6. preuzimanje predmeta lizinga od isporučioca predmeta;
7. otplata rata lizing naknade.
Prestanak ugovora o lizingu
Ugovor o lizingu prestaje:
• istekom ugovornog roka,
• otkazom ugovornih strana,
• raskidom ugovora i
• prestankom postojanja jedne od ugovornih strana
Ugovor o lizingu takođe prestaje ako predmet lizinga bude uništen nekim
slučajem više sile.
Predmet lizinga ne prelazi u svojinu primaoca lizinga protekom roka
na koji je ugovor o lizingu zaključen.
Ugovorom o lizingu može se predvideti pravo primaoca lizinga da, po
proteku roka na koji je ugovor zaključen, otkupi predmet lizinga po
ceni koja je ugovorom određena ili da produži ugovor o lizingu (pravo
opcije).
Primalac lizinga je dužan da davaoca lizinga obavesti o svojoj odluci
da otkupi predmet lizinga ili da produži ugovor o lizingu, najkasnije
mesec dana pre isteka roka na koji je ugovor zaključen.
Zaključak
Lizing je veoma važan izvor srednjoročnog i dugoročnog finansiranja,
jer predstavlja ekonomski efikasno rešenje nabavke sredstava potrebnih
za poslovanje preduzeća. Lizing pruža mogućnost preduzećima da modernizuju
svoju opremu i samim tim postanu efikasnija i konkurentnija. Lizing
je naročito pogodan za mala i srednja preduzeća, kao i nova, tek osnovana
preduzeća koja često ne mogu da računaju na druge mogućnosti finansiranja.
Upravo zato, vlade mnogih zemalja podržavaju lizing kao važan metod
podsticanja investicija. Lizing industrija je danas u svetu veoma razvijena.
U mnogim zemljama se putem lizinga finansira više od četvrtine svih
nabavki poslovne opreme. Samo u
zemljama u razvoju se godišnje putem lizinga finansira nabavka nove
opreme i vozila u vrednosti od preko 40 milijardi dolara.
U Srbiji finansijski lizing je u početnoj fazi razvoja. Zakon o fi
nansijskom lizingu Republike Srbije je usvojen u maju 2003. godine.
Radi se o modernom zakonu, koji je podsticajan za razvoj tržišta lizinga.
Postoji nekoliko bitnih stavki definisanih ovim zakonom:
1. Predmet finansijskog lizinga je pokretna nepotrošna stvar (oprema,
postrojenja, vozila i sl.).
2. Primalac lizinga može biti pravno ili fizičko lice.
3. Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zaključuje ne može biti
kraći od dve godine od dana zaključenja ugovora.
U Srbiji je već registrovano nekoliko lizing kompanija koje već nude
mogućnosti lizinga opreme, mašina i vozila. U praksi se u proseku najčešće
nude ugovori trajanja 2-5 godina sa učešćem primaoca lizinga od 10-25%.
Sve vrste lizinga imaju za cilj da na nov i savremen način ubrzaju proširenje
izvora finansiranja tokova reprodukcije, jer finansijski lizing nije
kredit već samostalni izvor finansiranja i zbog toga što korisniku omogućava
povećanje kapaciteta proizvodnje i dobiti, bez povećanja stepena zaduženosti.
Lizing se kod nas najčešće koristi za kupovinu novih automobila.
Dakle, umesto da kupe novu opremu sopstvenim sredstvima ili kreditom,
privredna preduzeća se obraćaju lizing društvu (preduzeću), iznajmljujući
traženu opremu na određeno vreme, uz odgovarajuće uslove i odgovarajuću
naknadu. Lizing aktivnosti se najčešće obavljaju između tri poslovna
partnera: primaoca, odnosno korisnika investicione opreme (najčešće
je to proizvodno preduzeće), isporučioca, odnosno proizvođača ili prodavača
tražene investicione opreme i lizing društva (finansijer), koje investicionu
opremu kupuje od proizvođača i stavlja je na raspolaganje primaocu (korisniku).
Nije teško zaključiti da se lizing temelji na proširenoj koristi. Korisnik
je potencijalni kupac koji je kupovinu opreme odgodio ili je istu istovremeno
uveo u sopstveno korišćenje. Isporučilac je proizvođač koji opremu nije
prodao, ali je ipak došao do finansijskih sredstava neophodnih za kontinualnost
svoje proizvodnje. Lizing finansijer je posrednik koji stavlja korisniku
lizinga opremu na korišćenje uz naplatu naknade. Po isteku ugovora o
lizingu korisnik može da odabere sledeća rešenja: da produži ugovor
o lizingu uz sniženu cenu naknade, da korišćenu opremu vrati ili da
lizing opremu otkupi, ali po znatno nižoj ceni od one koju je ona imala
u momentu zaključivanja lizing posla.
Literatura
1. Prof. dr Svetolik Kostadinović, prof. dr Mile Raičić, prof. Dr
Gordana Ljubojević, Poslovno pravo, Beograd, 2002. godina
2. Zakon o finansijskom lizingu, "Službeni glasnik", br.
55/2003, 61/2005
3. www.mier.sr.gov.yu (01.02.2007.)
4. www.nbs.yu (01.02.2007.)
5. www.emagazin.co.yu (01.02.2007.)
6. www.intermex.co.yu (01.02.2007.)
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|