Stvarno pravo i stvari
U okviru subjektivnih prava, pored podele na apsolutna i relativna, pri
uoj podeli nailazimo na stvarno pravo, kao deo gradanskog prava.
Ovo pravo sadri pravne norme koje regulišu odnose medu ljudima
povodom stvari
.
Stvarna prava se mogu posmatrati u objektivnom i subjektivnom smislu.
U objektivnom smislu ovo pravo reguliše odnose povodom odrešene
stvari koja je i predmet nastanka konkretnih ovlašcenja u okviru
stvarnih prava. U subjektivnom smislu ono predstavlja skup ovlašcenja
zašticenih pravom odredenog pravnog subjekta povodom neke stvari.
Izmedu ova dva oblika prava postoji odnos uzajamne povezanosti.
S obzirom na odnos regulisan ovim pravom (izmedu ljudi i stvari) mode
se reci da je naglašen društveni aspekt. S tim u vezi, odnosi
u pogledu stvari mogu se javiti kao fakticki i kao pravni odnosi. Fakticki
odnos se sastoji u raspolaganju ili korišcenju nekog lica odredenom
stvari i njegovim odnosom prema istoj, bez ulaska u pravnu suštinu.Pravni
odnos se uspostavlja izmedu nosioca nekog stvarnog prava i ostalih subjekata
dunih da poštuju stvanropravna ovlašcenja nekog subjekta
na konkretnoj stvari.Ukoliko dode do nepoštovanja pomenutog ovlašcenja
nosilac stvarnih prava raspolae odredenim instrumentima pravne zaštite.
Po svom sadraju stvarna prava se dele prema vrsti ovlašcenja
nosioca prava prema odredenoj stvari, i ovom podelom imamo prava svojine
i ogranicena stvarna prava. Pravo svojine je apsolutno pravo koje svom
titularu daje potpunu i iskljucivu vlast na stvari, dok ogranicena stvarna
prava omogucuju titularu prava ogranicenu vlast.
Obzirom da su stvarna prava prenosiva, javljaju se pravni i ekonomski
promet stvarnih prava.Pravni promet podrazumeva prenos subjektivnih apsolutnih
prava sa jednog titulara na drugi, a ekonomski prenos raznih stvari iz
posleda jednog u posed drugog lica sa ili bez prenosa subjektivnih prava
vezanog za stvar iz predmeta.
Odnosi koji se sastoje od skupa ovlašcenja i obaveza na strani razlicitih
subjekata su stvarnopravni odnosi.
Karakteristike stvarnih prava su:
1. spadaju u kategoriju apsolutnih prava
2. stvaraju obavezu trecim licima da ne ometaju titulara ovih prava u
vršenju stvarnopravnih ovlašcenja
3. objekti ovih prava mogu biti samo stvri materijalne prirode
4. sadraj je unapred utvrden imperativnim normama i subjekti ga
ne mogu menjati, ali se moe vršiti prenos stvarnopravnih ovlašcenja
5. unapred su utvrdena pravnim normama (zakonski utvrdena)
6. javnost stvarnih prava podrazumeva upoznavanje zainteresovanih subjekata
i svih ostalih sa postojanjem odredenih stvarnih prava, što se postie
upisom prava u zemljišne knjige.
Stvari su materijalni delovi prirode podloni ljudskoj vlasti. Ovako
definisane stvari predstavljaju objekte stvarnopravnih odnosa i one mogu
biti predmet prometa i razmene.
Postoji više klasifikacija i podela stvari:
1. pokretne i nepokretne
2. potrošne i nepotrošne
3. stvari odredene po rodu i individualno odrešene stvari
4. zamenljive i nezamenljive
5. deljive i nedeljive
6. glavne i sporedne stvari.
Pokretne stvari su one koje se nesmetano mgogu pomerati s jednog mesta
na drugo bez promene njihove suštine (knjiga, sto...).Nepokretne
stvari su one koje se ne mogu pomeriti s jednog mesta na drugo a da se
pri tom ne poremeti njihova suština (zemljište, zgrade,...).Pod
njima pod nepokretnim stvarima takode se ubrajaju i one koje su u funkcionalnom
jedinstvu sa nepokretnim stvarima, a u stvarnosti su pokretne (brodovi).Pravo
svojine nad pokretnim stvarima stice se ako postoji pravni odnos (punovaan
ugovor npr.) i ako je izvršena predaja stvari novom vlasniku, dok
je kod nepokretnih stvari, pored pravnog osnova, potrebno izvršiti
i uknjibu u zemljišne i druge javne registracione knjige.
Podela na potrošne i nepotrošne stvari zasnovana je na njihovom
trošenju prilikom upotrebe, pa je po tome logicno da potrošne
stvari prestaju da postoje prilikom upotrebe (jednokratna upotreba), dok
nepotrošne ostaju i nakon upotrebe (traju). Neke stvari mogu pripadati
obema vrstama shodno ekonomskoj nameni, ili preci iz potrošnih u
nepotrošne i obrnuto.Samo neke od ovih stvari mogu biti objekti odredenih
prava.
Stvari odredene po rodu (genericke) su one koje se u pravnom prometu izdvajaju
po svojoj vrsti, broju ili kolicini (gorivo, ito i sl.), a individualno
odredene su one stvari koje se iz svog roda izdvajaju po nekim karakteristikama
ili specificnostima (umetnicka dela-slike, vaze).Pod odredenim uslovima
stvari odredene po rodu mogu se izdvojiti iz svoje vrste i individualizovati
(kupljena stvar iz jedne vrste).Smatra se takode da stvari odredene po
rodu ne propadaju dok god postoji njihov rod, što sa individualno
odredenim stvarima nije slucaj.Sve stvari odredene po rodu zamenljive
su kao i znatan broj individualno odredenih stvari koje su takve postale
individualizacijom.
Zamenljive su one stvari koje se mogu zameniti drugim stvarima istih ili
slicnih svojstava koje ih cine u biti jednakim sa stvarima koje su predmet
zamene. Nezameljive su stvari jedinstvenih svojstava koja se ne srecu
kod drugih stvari. Ova podela je znacajna kod eventualne naknade štete
(zamenljive-robna i novcana, nezamenljive- samo novcana naknada).
Deljivost neke stvari bazira se na mogucnosti podele jedne stvari na više
delova.Deljive su one stvari koje pokazuju istu vrednost i svojom celinom
i zbirom svojih delova (npr.cigarete).Stvari koje se ne mogu fizicki podeliti
na manje delove bez promene suštine stvari ili gde je moguca deoba
na delove ali se pri tom narušava jednakost izmedu vrednosti celine
i delova predstavljaju nedeljive stvari.
Glavna stvar sastavljena je od više drugih stvari medusobno povezanih,
što se manifestuje kao odnos glavne i sporedne stvari. Glavna stvar
je ona koja se ekonomski posmatrano uzima kao najvanija, a njeni
individualni delovi koji joj omogucavaju vršenje funkcije su sporedne
stvari.Sporedne stvari mogu se javiti, na bazi povezanosti sa glavnom
stvari, kao priraštaj (fizicki poovezana za glavnu stvar) i pripadak
(ua fizicka vezanost, ali ne cini jedinstvo sa glavnom stvari na
bazi ekonomske namene sloene stvari).
PRAVO SVOJINE
1. PRIVATNA SVOJINA – PRAVO I OBLICI
Pravo privatne svojine, kao centralni institut prava uopšte, razvijalo
se kao skup pravila kojim se normiraju odnosi povodom prisvajanja ekonomskih
vrednosti (prisvajanje dobara). Opšte karakteristike svojine i njenih
prava su dranje, korišcenje i raspolaganje odredenim sredstvima.
Ovlašcenje dranja stvari je mogucnost ostvarivanja fakticke
vlasti na stvari (dravina) da bi se stvar koristila. S tim u veze
je i ovlašcenje upotrebe stvari, što omogucava vlasniku da time
stice korist od predmetne stvari (prihod).Raspolaganje je ovlašcenje
koje se tice supstance stvari i njenog pravnog statusa.
Pravo privatne svojine je najvanije gradansko pravo i ono titularu
omogucava najpotpunije raspolaganje nekom stvari.Ogranicenja prava privatne
svojine se odnose na subjekte, objekte i sadrinu ovog prava. U pogledu
subjekta ogranicenje se odnosi na mogucnost da jedno lice moe postati
titular odredenog prava svojine s obzirom na svoja svojstva. U pogledu
objekta ogranicenja se odnose na stvari koje mogu postati predmeti privatne
svojine (odnosi se na nepokretne stvari).U pogledu sadraja prava
ogranicenje se odnosi na zloupotrebu, tj. titular moe koristiti
svoje pravo na nacin da ga ne zloupotrebljava. Postoje i neka ogranicenja
u pogledu raspolaganja stvarima, što je naznaceno u tzv. pravu prece
kupovine (ponuditi prilikom prodaje stvar prvo suvlasnicima, a nakon toga
trecim licima).
Posebni oblici prava privatne svojine su:
a. Pravo susvojine
b. Pravo zajednicke svojine
c. Pravo etane svojine
Susvojina se javlja ukoliko nad jednom stvari postoji više nosilaca
prava svojine i svaki od njih je nosilac vlasnickog dela prema kojima
se odreduje udeo suvlasnika u vršenju svih prava svojine.Svaki od
suvlasnika samostalno raspolae svojim delom, osim u slucajevima
koje zakon predvida drugacije(pravo prece kupovine).Svi suvlasnici zajednicki
upravljaju zajednickom stvari, osim ako ne odluce drugacije (da upravlja
jedan ili nekolicina suvlasnika).Za odlucivanje je bitan odnos suvlasnickih
dobara.Za poslove redovnog upravljanja dovoljna je saglasnost suvlasnika
ciji udeli cine više od ½ vrednosti stvari, a za poslove vanrednog
upravljanja potrebna je saglasnost svih suvlasnika.U slucaju nemogucnosti
usaglašavanja uprava zajednickom stvari se poverava trecim licima,
o cemu odlucuje sud.
Troškove snose suvlasnici srazmerno udelima.Svaki suvlasnik ima pravo
da trai fizicku deobu stvari cime ce se utvrditi realni pripadajuci
delovi nad kojim ce biti iskljucivi vlasnici. Ova deoba ne sme biti na
štetu drugih suvlasnika. Ukoliko stvar nije fizicki deljiva ona se
prodaje i novcana protivvrednost raspodeljuje se suvlasnicima.Svaki od
suvlasnika ima pravo da koristi zakonom dozvoljena sredstva za zaštitu
svojih prava, a za sve sporove nadlean je sud.
Zajednicka svojina je svojina na jednoj fizicki nepodeljenoj stvari koja
pripada dvoma ili vecem broju lica ciji su udeli samoodredivi.Odatle proizilaze
sledece karakteristike:
1) Jedinstveno pravo svojine
2) Jedinstvo objekta
3) Pravo svojine na zajednickoj imovini (stvari) pripada ivotnoj
zajednici, a ne pojedinim clanovima.
Zajednicari ucestvuju bez utvrdivanja njihovih pojedinacnih udela,svoja
ovlašcenja vrše zajedno ili putem predstavljanja (jedan u ime
svih) i ne mogu individualno raspolagati proporcionalnim delovima svojine.
Oblici zajednicke svojine su svojina kucnih zadruga i bracna tekovina.Prva
se sve rede srece (rec je o zajednickoj svojini ivotne radne zajednice
zasnovane na porodicnim, a ne pravnim odnosima).Zajednicka imovina bracnih
drugova je „ona koju su supruzi stekli radom u toku bracne zajednice“
iz cega proizilaze sld.karakteristike:
a) Zajednicka imovina potice od rada bracnih drugova(odvojenog ili
zajednickog)
b) Subjekti zajednicke svojine su bracni drugovi (punovaeci i nevaeci
brak)
c) U zajednicku imovinu ulaze samo one imovinske vrednosti koje su stecene
dok je postojala bracna zajednica.
Ovom vrstom imovine suprunici upravljaju zajednicki, osim u slucaju
sklapanja drugacijeg sporazuma.Zajednicka svojina moe biti pretvorena
u susvojinu zahtevom zajednicara na nacin da zajednicka stvar bude podeljena.
Etana svojina je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili
garai kao posebnim delovima zgrade, s kojim su neraskidivo povezana
odredena prava zajednickim delovima zgrade i na zemljidtu na kome je zgrada
podignuta.
U slucaju postojanja etane svojine ne mogu se pojaviti na istoj
stvari drugi oblici privatne svojine. Predmet etane svojine ne mogu
biti zajednicki delovi zgrade (stepeništa, tavani i sl.) i zajednicki
uredaji i sama konstrukcija zgrade, vec oni delovi zgrade koji potpadaju
pod etanu svojinu (pojedini stanovi, poslovne prostorije).
2. OSTALI OBLICI SVOJINE U NAŠEM PRAVU
Krupne sistemske promene kod nas nakon 1990.g. odrazile su se i na planu
pravnog uredivanja svojinskih odnosa Ustav SRJ i Ustav RS definisali su
prethodno postojanje: privatne, dravne, društvene i zadrune
svojine,kao mogucih svojinskih oblika.
Osnov za postojanje dravne socijalisticke svojine bile su razlicite
pravno-politicke mere kojima se koristila nova vlast.Titular prava ove
svojine bila je socijalisticka drava i svoje pravo ostvarivala je
preko svojih organa. Uslove za prenos svojinskih ovlašcenja i njihov
sadraj definisali su zakoni.
Društvena svojina izraava odgovarajuci društveni odnos
u prisvajanju ekonomskih vrednosti u procesu proizvodnje.Ona je oblik
nesvojinskog shvatanja svojine, koji negira postojanje titulara svojine.Titulara
predstavlja celo društvo (formalno).Ova svojina uvek je poverena
nekom na korišcenje i ti isti postaju korisnici (vršioci) prava
svojine. Ovo pravo sadri dve komponente;
1. gradanskopravna – ovlašcenje upotrebe i raspolaganja
povodom stvari u društvenoj svojini;konstituisana je u korist radnih
i drugih organizacija
2. javnopravna – obuhvata sva ostala prava iz društvene svojine.
Pravo korišcenja, kao osnovno pravo društvene svojine, predstavlja
jedno specificno gradansko pravo koje zbog toga spada u kategoriju ovih
prava.
Zadruna svojina je ona koju cine stvari, sredstva i udeli zadrugara
koje oni unose u zadrugu, kao i sedstva ostvarena prilikom poslovanja
i sredstava stecenih na druge nacine (donacije).Titular je zadruga kao
zajednica zadrugara. Zaštita zadrune ostvaruje se identicno
zaštiti privatne svojine.
STICANJE SVOJINE – sticanje prava privatne svojine
Pravni odnosi koji su zasnovani na skupu pravnih cinjenica na osnovu
kojih pravno lice stice pravo privatne svojine naziva se nacin sticanja
prava privatne svojine.Postoji više nacina sticanja ovog prava: na
osnovu ugovora sa prethodnim vlasnikom , odrajem i sticanjem svojine
od nevlasnika. Dalje se mogu manifestovati kao priraštaj, nalaz stvari,aproprijacija
i sl. Svi oblici sticanja prava privatne svojine svrstavaju se u :
1. Derivativno sticanje i
2. Originarno sticanje.
Derivativno je prenos prava svojine sa jednog na drugog titulara, i vaece
je ukoiko postoji pravni osnov i nacin sticanja. Kao pravni osnov javljaju
se jednostrani i dvostrani pravni poslovi (testamenti, ugovori o prodaji
i sl.). Nacin sticanja je kod pokretnih stvari prodaja, a kod nepokretnosti
upis u zemljišne knjige i prenos tapije.Fizicka predaja se moe
izvršiti predajom iz ruke u ruku (urucenjem) ili ostavljanjem stvari
na mesto koje je oznacio pribavilac. Bitno je dovodenje kupca u mogucnost
da vrši fakticku vlast na stvari.Fiktivna predaja je u stvari prenos
prava svojine na osnovu samog ugovora, pri cemu se fingira da je izvršena
fizicka predaja, iako nje u stvari nema. Radi se o sledecim slucajevima:
1) Constitutum possessorium – kada vlasnik (istovremeno dralac)
prenese na pribavioca svojinu samim ugovorom, a stvar i dalje zadri
kod sebe kao imalac nekog prava ueg od prava svojine. Cilj je da
se izbegne dvostruka predaja koja bi bila bespredmetna i bez smisla.
2) Traditio brevi manu (kratkim putem do predaje) – postoji kada
neko vec dri stvar po nekom osnovu, ili bez ikakvog osnova, pa kupi
stvar i stekne svojinu momentom zakljucenja ugovora.
3) Cessio vindicationis – ovde postoje 3 lica: vlasnik stvari, pribavilac
stvari i trece lice kod kojeg se stvar nalazi.Novi i stari vlasnik po
ugovoru o prenosu svojine utvrduju da i pored prenosa svojine stvar ostaje
kod treceg lica.
Na nepokretnim stvarima pravo svojine ne mora biti na strani vlasnika.
Originarno sticanje je sticanje prava svojine kod koga postoje pravne
cinjenice cije postojanje dovodi do uspostavljanja ovog prava u korist
novog vlasnika kada pre toga pravo privatne svojine nije postojalo. Ovaj
nacin sticanja svojine primenljiv je na sve oblike svojine.
A. STICANJE SVOJINE OD NEVLASNIKA se moe javiti pod odredenim uslovima
koji se mogu podeliti na opšte i posebne. Opšti uslovi su:
- Da je stvaralac savestan
- Da je u pitanju pokretna stvar
- Da postoji punovaan ugovor
- Da je stvar predata sticaocu.
Posebni uslovi su:
- Da je stvar pribavljena na javnoj prodaji
- Da je stvar pribavljena od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti
stavlja u promet takve stvari (trgovina)
- Da je stvar nabavljena od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u
dravinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje
prava svojine (npr.zakup).
Kada se steknu 3 opšta i 1 poseban uslov tada pravni subjekt moe
da stekne svojinu na stvari i od nevlasnika.
B. ODRAJ je sticanje prava svojine na osnovu dravine koja
ima odredene kvalitete i koja je trajala zakonom odredeno vreme.S obzirom
na kvalifikovanost dravine postoje redovan i vanredan odraj.Za
sticanje redovnim odrajem potrebna je kvalifikovana dravina
koja mode biti zakonita, svojinska, savesna i prava, kao i protek vremena.
Zakonita dravina je oblik gde je dralac došao u posed
stvari na osnovu pravnog akta kojim se stice pravo svojine.Savesna dravina
je oblik kod koje je lice koje poseduje stvar opravdano uvereno da je
stvar nabavilo od lica koje je njen vlasnik.Protek vremena je vremenski
interval u kome neki pravni subjekt poseduje odredenu stvar. Kod redovnog
odraja protek vremena je 3 godine za pokretnosti i 10 godina za
nepokretnosti.Za vanredni odraj trai se savesna dravina
i protek vremena od 10 godina za pokretnosti i 20 godina za nepokretnosti.
C. PRIRAŠTAJ u smislu sticanja svojine je stvaranje nove sloene
stvari materijalnim sredstvima više lica, i moe biti na pokretnim
i na nepokretnim stvarima.
Kod pokretnih stvari priraštaj nastupa spajanjem, smešom i preradom
stvari.Spajanje je stvaranje nove stvari kod koje se delovi mogu razdvojiti
bez oštecenja stvari.Ti delovi ostaju u svojini prethodnog vlasnika.Smešom
i preradom unose se novi sastojci u novu stvar i oni se ne mogu izdvojiti
iz nje bez povrede njihove suštine (nameštaj).Subjekat koji
je u novu stvar uneo najviše vrednosti postaje vlasnik sloene
stvari, a ostalim subjektima isplacuju se protivvrednosti unetih udela.
Priraštaj kod nepokretnih stveri moe se javiti u više
formi, od kojih je najvanija izgradnja na tudem zemljištu.
D. STICANJE SUDSKIM I ADMINISTRATIVNIM AKTIMA javlja se kod javne prodaje,
gde subjekti sticu svojinu po osnovu sudskog ili upravnog akta kojim se
okoncava postupak.
E. OKUPACIJA je sticanje svojine na nicijim stvarima njihovim jednostranim
uzimanjem u dravinu, s namerom zasnivanja pravne svojine.
F. KONFISKACIJA je prenos predmeta privatne svojine na bazi krivicnih
ili upravnopravnih propisa u dravnu svojinu bez naknade. U krivicnom
postupku imovina se moe oduzeti i delimicno i potpuno, a u upravnom
samo delimicno.
G. NACIONALIZACIJA je politicko-ekonomska mera kojom se odredeni objekti
privatne svojine prenose uz naknadu u dravnu svojinu.Ona se ne odnosi
na pojedinacne slucajeve, vec na njihov neodreden broj.U postupku agrarne
reforme sticanje dravne svojine je takode jedan akt nacionalizacije
koji se odnosi iskljucivo na oduzimanje privatnog poljoprivrednog zemljišta.Nacionalizacijom
se ne moe steci privatna svojina.
H. EKSPROPRIJACIJA je prenos prava privatne svojine u dravnu uz
potpunu naknadu, ukoliko je to u opštem interesu.Sprovodi se aktom
upravnog organa opštinske skupštine uz prethodno utvrdivanje
da za to postoji opšti interes (za zadovoljavanje društvenih
potreba). Eksproprijacijom se ne moe steci pravo privatne svojine.
EVIDENCIJA NEPOKRETNOSTI
1. KATASTAR ZEMLJIŠTA
Katastar je evidencija o zemljištu koja sadri podatke o poloaju,
obliku i površini zemljišnih parcela o nacinu korišcenja
i plodnosti i o katastarskom prihodu i korisniku. On je javna knjiga i
nalazi se u slubenim prostorijama nadlenog geodetskog organa.
U katastru se mogu dobiti podaci o premeru zemljišta za odredenu
teritoriju, bonitet i kvalitet zemljišta.
Najvaniji element je parcela, tj. deo zemljišta koje se koristi
na isti nacin i pripada istom sopstveniku. Katastarsku opštinu cini
više parcela na odredenoj teritoriji.
2. ZEMLJIŠNE KNJIGE
Zemljišne knjige su javni registri koje vode sudovi i u koje se
upisuju nepokretne stvari i stvarna prava na nepokretnostima, kao i neka
obligaciona prava na ovim stvarima i u njih se upisuju zemljišta
i zgrade.
Osnovna nacela u vodenju ovih knjiga su:
1) Nacelo javnosti – ove knjige su javne i dostupne na uvid
svima
2) Nacelo prioriteta – pravo koje je ranije upisano ima vecu snagu
3) Nacelo legaliteta – upis se vrši samo na osnovu zakonom
predvidenih isprava sastavljenih u odredenoj formi (npr.ugovor) i overenih
od strane nadlenih organa.
Sastav zemljišnih knjiga:
1) Glavna knjiga
2) Knjiga (zbirka) isprava
3) Registar
4) Katastarski planovi
5) Pomocne evidencije
Glavna knjiga sadri najvanije elemente zemljišnih knjiga:
- Zemljišnoknjino telo – sadri podatke o katastaarskim
parcelama.U pogledu vlasništva jedan ili više vlasnika mogu
biti grupisani kao vlasnici jedne parcele. Ovo telo formira više
parcela priblino iste kulture u istoj katastarskoj opštini
i jednakog opterecenja.
- Zemljišnoknjini uloak – pismena isprava formirana
za jedno zemljišnoknjino telo koje obuhvata u celosti. Sastavljen
je iz tri dela:
- popisni list – sadri opis nekretnine (topografski broj,
kulturu, nadgradnju i površinu parcele i oznaku oblika svojine)
- vlasnicki list – sadri ime sopstvenika, pravni osnov sticanja
prava svojine i ogranicenja u pogledu upravljanja i raspolaganja pravima
- teretni list – upisuju se stvarna i druga zemljišnoknjina
prava koja opterecuju nekretnine (zemljišnoknjino telo), ogranicenja
u raspolaganju koja pogadaju svakog sopstvenika nepokretnosti i sve zabrane
otudenja i opterecenja. U njega se unose hipoteka, licne i stvarne slubenosti,
realni tereti, pravo prece kupovine,pravo otkupa i pravo zakupa.
Knjiga (zbirka) isprava je skup isprava na osnovu kojih se vrše
upisi u glavnu knjigu. Za svaki upis potrebno je podneti odredene isprave.Ova
zbirka moe samo pojašnjavati nedovoljno jasne upise.
Knjiga registra se sastoji od stvarnog registra (popis katastarskih parcela
u jednoj katastarskoj opštini,npr.topografske brojeve i podatke o
predmetu upisa) i licnog registra (imenik) koji je u stvari azbucni spisak
sopstvenika i drugih titulara.
ZAŠTITA I PRESTANAK SVOJINE
1. ZAŠTITA PRIVATNE SVOJINE
Povreda svojine moe biti izvršena oduzimanjem stvari vlasniku
i ometanjem svojine, pa shodno tome postoje i svojinske tube za
povracaj stvari i svojinske tube protiv ometanja svojine.Dakle,
vlasnik moe svojinu štititi na dva nacina: samopomocu (sopstvenim
radnjama radi otklanjanja povrede svojine) i podnošenjem tubi
nadlenom sudu.
Revindikaciona tuba je tuba vlasnika za povracaj stvari protiv
draoca kod koga se stvar nalazi. Da bi uspeo sa tubenim zahtevom
tuilac mora dokazati da je vlasnik, tj.cinjenice na osnovu kojih
je stekao pravo svojine.
Publicijanska tuba je tuba za povracaj stvari, koju podie
uzkapioni dralac protiv sadašnjeg draoca. Ona pripada
tuiocu koji je lišen dravine prema tuenom koji
nema pravni osnov za dravinu.
Tubom zbog smetanja odnosno uznemiravanja vlasnik stvari (tuilac)
zahteva od lica koje ga uznemirava, ometa ili onemogucava u korišcenju
stvari da prestane s povredama svojine.Negatornu tubu moe
podneti samo vlasnik stvari.
2. PRESTANAK SVOJINE
U zavisnosti od toga da li pravo svojine prestaje samo za dotadašnjeg
vlasnika ili se gasi i nestaje iz pravnog ivota, svi nacini prestanaka
prava svojine dele se na relativne i apsolutne.
Relativni nacin prestanka su oni kod kojih dolazi do smene vlasnika, tako
da pravo prestaje samo za dotadašnjeg imaoca, što opet moe
biti u skladu ili mimo njegove volje.
Apsolutni prestanak prava svojine postoji kad se pravo svojine ugasi i
nestane iz pravnog ivota.To se moe dogoditi usled propasti
stvari ili napuštanja svojine nad pokretnom stvari.
ZALONO PRAVO
3. POJAM I VRSTE
Zalono pravo je stvarno pravo na tudoj stvari na osnovu koga poverilac
moe naplatiti svoje potraivanje iz vrednosti zaloene
stvari (ukoliko dunik ne ispuni obavezu do roka dospeca) pre ostalih
poverilaca.
Smisao ove ustanove je u tome da jedan od ucesnika u pravnom odnosu, koji
je vec primio izvršenje obaveze od drugog ucestnika, daje njemu u
dravinu izvesnu stvar na kojoj drugi ucesnik konstituiše zalono
pravo. Zalono pravo ovde se pojavljuje kao instrument obezbedenja
imovinskih interesa ucesnika.
Postoje izvesna najopštija pravila koja se primenjuju kod zalonog
prava:
- Nacelo akcesornosti
- Nacelo oficijelnosti
- Nacelo specijalnosti
- Nacelo nedeljivosti
Nacelo akcesornosti oznacava da je zalono pravo sporedno pravo i
zbog toga zavisno od prava potraivanja kao glavnog prava. Zalono
pravo zavisi od postojanja prava potraivanja i prestaje u nacelu
sa njegovim prestankom.Postoje izvesna odstupanja od ovog nacela, i to
u slucajevima kada je zalono pravo konstituisano za obezbedenje
uslova ii buduceg potraivanja i u slucaju zastarelosti potraivanja.
Nacelo oficijelnosti – prema njemu zaloni poverilac moe
namiriti svoje potraivanje iz zaloene stvari jedino sudskim
putem.
Nacelo specijalnosti oznacava da se zalonim pravom moe obezbediti
samo odredeno potraivanje jednog poverioca i da zalono pravo
moe postojati samo na odredenoj stvari, a ne na svim stvarima zalogodavca.
Prema predmetu zaloge razlikuju se tri vrste prava zaloga:
1) Rucna zaloga
2) Hipoteka
3) Zaloga na pravu.
2. RUCNA ZALOGA
Zalono pravo na pokretnim stvarima naziva se rucna zaloga. Zalogodavac
predaje pokretnu stvar u ruke zalonom poveriocu za obezbedenje potraivanja,
a ovaj se moe naplatiti iz vrednosti zaloene stvari ako ne
ispuni obavizu u trenutku dospelosti.
Ugovor o zalozi je realan, smatra se zakljucenim tek u trenutku predaje
stvari.
Pravo zalogoprimca je pravo naplate iz vrednosti zaloene stvari
ukoliko njegovo potraivanje nije namireno o dospelosti. On je ovlašcen
da stvar izloi javnoj prodaji, za šta prethodno mora obezbediti
sudsku presudu protiv zalogodavca i dostavi sudu predlog za prodaju stvari,
a sve na osnovu sticanja dravine nad stvari koja je predmet zaloge.Dunosti
zalogoprimca podrazumevaju njegovu obavezu da paljivo rukuje stvari
koja je predmet zaloge i da je ne upotrebljava, kao i da po ispunjenju
obaveze u trenutku dospelosti zaloenu stvar vrati zalogodavcu-
Prava zalogodavca istovremeno su dunosti zalogoprimca, odn.dunosti
zalogoprimca su istovremeno prava zalogodavca.
3. HIPOTEKA
Hipoteka je zalono pravo na nepokretnim stvarima koje se stice
upisom poveriocevog prava u javne knjige, a opterecena nepokretnost ostaje
i dalje u dravini dunika.Hipotekovana nepokretnost ostaje
i dalje u dravini dunika,ne predaje se poveriocu.
Publicitet zalonog prava kod zalaganja nepokretnosti obezbeduje
se upisom u javne knjige ( zemljišne, intabulacione i sl.).
Mogu se hipotekovati i pokretne stvari, za šta je potrebno uvesti
javne registre slicne zemljišnim i drugim javnim knjigama za upis
nepokretnosti (kod nas se na ovaj nacin zalau brodovi i vazduhoplovi).
Hipotekarni poverilac ovlašcen je da svoje pravo (obezbedeno hipotekom)
po proteku roka za izvršenje obaveze, ostvari na predmetu hipoteke,
pre cega mora pribaviti sudsku presudu da je nosilac prava i dunosti
hipotekarnog dunika.
Hipotekarni dunik duan je da po izmirenju hipotekarnog poverioca
pribavi njegovu dozvolu za brisanje hipoteke i time izvrši brisanje
hipoteke iz zemljišnih knjiga.
4. ZALOGA NA PRAVU
Poverilac moe obezbediti svoje potraivanje prema duniku
i na taj nacin što ce mu dunik, umesto stvari, zaloiti
neko svoje potraivanje prema trecem licu, za šta je potreban
najpre ugovor o zalozi izmedu zalogoprimca i zalogodavca.
U ovom slucaju postoje tri lica: zalogoprimac, zalogodavac i dunik
(iz zalonog potraivanja). Potraivanje i posle zalaganja
pripada zalogodavcu, a ne zalogoprimcu što je i glavna razlika od
ustupanja potraivanja (cesije).
Predmet zaloge na pravu mogu biti obligaciona potraivanja, autorska
prava, patentna prava i sl.
5. PRAVO RETENCIJE
Pravo retencije je pravo poverioca da za svoje dospelo potraivanje
zadri dunikovu stvar koja mu se našla u rukama i da se,
pošto blagovremeno obavesti dunika o svojoj nameri, naplati
iz vrednosti zadrane stvari.
Pravo retencije sadri dva ovlašcenja:
1) Ovlašcenje zadravanja dunikove stvari i
2) Ovlašcenje namirenja iz zadrane stvari.
Potraivanje pri tom mora biti nastalo po osnovu izdataka ucinjenih
povodom stvari ili štete prouzrokovane od nje.
Pravo zadravanja je sredstvo pritiska u rukama poverioca u odnosu
na dunika.
PRAVO SLUBENOSTI
Slubenosti su stvarna prava na tudoj stvari, koja se naziva poslunom
stvari, tj. poslunim dobrom.
Pravo slubenosti nastaje:
1) Derivatnim putem – potrebno je prisustvo pravnog osnova i
nacin sticanja
2) Originarnim putem – sticanje se svodi na dva nacina: odraj
i eksproprijacija.
Osnovna podela prema strukturi ovlašcenja koja obuhvataju je na stvarne
i licne slubenosti.
1. STVARNE SLUBENOSTI
Stvarna slubenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti da na odreden
nacin i u odredenoj meri koristi tudu nepokretnost, bez obzira ko je njen
vlasnik, ili da vlasniku poslunog dobra zabrani da se njime u odredenom
pravcu koristi.
Dejstvo stvarnih slubenosti moe biti pozitivno i negativno,
pa tako imamo i podelu na pozitivne i negativne slubenosti.
Pozitivne su one slubenosti na osnovu kojih vlasnik povlasnog dobra
moe na neki nacin da upotrebljava posluno dobro, da se njime
slui:
a) Pravo ulaza
b) Pravo progona stoke
c) Pravo nasloniti teret svog zdanja na tude
d) Prozor na tudem zidu otvoriti
e) Dim kroz susedov dimnjak propuštati
f) Tecnosti na susedovo zemljište sipati i sl.
Negativne su one ciji titular moe zahtevati od vlasnika poslunog
dobra da se ovaj uzdri od neke upotrebe svoje nepokretnosti, koju
bi upotrebu u odsustvu slubenosti inace smeo ciniti:
a) Zahtevati da sused svoju zgradu ne cini višom
b) Zahtevati da sused svoju zgradu ne cini niom
c) Zahtev da sused ne seje visoku kulturu i sl.
Ono dobro u ciju je korist ustanovljena slubenost naziva se povlasno,
dok se drugo, optereceno dobro oznacava kao posluno. Sticanjem svojine
nad povlasnim dobrom stice se i slubenost, isto tako kao što
se sticanjem svojine nad poslunim dobrom stice i dunost poštovanja
slubenosti povlasnog dobra.
Titular slubenosti je uvek svagdašnji sopstvenik povlasnog
dobra i duan je da ne preduzima takve akte koji bi ometali pravo
slubenosti.
2. LICNE SLUBENOSTI
Licna slubenost predstavlja pravo nekog lica da koristi ili upotrebljava
stvar drugog lica.Iz navedenog proizilazi da se pravo slubenosti
gasi sa prestankom licnosti ili ranije.
Tri su klasicne i prave licne slubenosti:
1) Plodouivanje (ususfructus)
2) Upotreba (unus)
3) Pravo stanovanja (habitatio)
Pravo plodouivanja (ususfructus) je licna slubenost koja
se sastoji iz ovlašcenja, upotrebe i pribiranja plodova sa tude stvari,
bez povrede njene suštine.Titular prava zove se plodouivalac,
a vlasnik stvari nad kojom postoji plodouivanje zove se gospodar
stvari.
Predmet plodouivanja mogu biti stvari, prava i imovina, a plodouivanje
se moe odnositi i na idealan suvlasnicki deo. Predmet plodouivanja
na stvarima mogu biti i pokretne i nepokretne stvari, s tim što to
uvek moraju biti nepotrošne stvari (kod kojih se upotrebom, tj.trošenjem
ne menja njihova suština).
Plodouivanje moe nastati na osnovu ugovora, testamenta i odraja,
a prestaje protekom vremena, na osnovu ugovora izmadu vlasnika stvari
i plodouivaoca i odricanjem od strane plodouivaoca.
Pravo upotrebe (usus) je licna slubenost ciji je imalac ovlašcen
da tudu stvar upotrebljava i pribira plodove sa nje, u granicama svojih
licnih potreba i potreba clanova svoje porodice, bez narušavanja
suštine same stvari. Sve koristi preko toga koje stvar daje pripadajuvlasniku
stvari. Ovo pravo je shvaceno kao ograniceno plodouivanje (u kvantitativnom
smislu), što za posledicu ima da je njegov karakter više naglašen
nego kod plodouivanja: zakonicima je propisano da je neprenosivo
ne samo pravo upotrebe,vec i njegovo vršenje.
Pravo upotrebe nastaje i prestaje po pravilima koja vae za plodouivanje.
Pravo stanovanja (habitatio) se sastoji u ovlašcenju da se u svrhu
stanovanja koristi tuda stambena zgrada ili stan kao poseban deo zgrada.
Ova slubenost iskljucuje sve plodove.
DRAVINA
Dravina je fakticka vlast na stvari, nezavisno od toga da li se
vrši na osnovu subjektivnog prava ili bez pravnog osnova i nezavisno
od toga da li dralac veruje da je ovlašcen da vrši tu
fakticku vlast.Fakticka vlast na stvari ne podrazumeva stalni kontakt
sa stvari, vec prostorni odnos prema njoj i ona se ostvaruje kroz njeno
iskorišcavanje.
Dravina moe prerasti i u pravnu vlast, a znacajna je jer njeni
odredeni oblici mogu dovesti do svojine uz ispunjenje venkih uslova predvidenih
zakonom.
Jedna od mogucih podela dravine je na :
a) Zakonita i nezakonita dravina i
b) Savesna i nesavesna dravina.
Dravina je zakonita ako se zasniva na punovanom pravnom osnovu
koji je po objektivnom pravu podoban za sticanje one vrste poava ciju
sadrinu dralac vrši.Pravni poslovi koji mogu dovesti
do zakonite svojinske dravine su kupoprodaja, trampa, poklon.
Nezakonita je ona dravina koja se ne zasniva na punovanom
pravnom osnovu.Primeri za to su nezakonito oduzimanje stvari, zadravanje
stvari i sl.
Dravina je savesna ako dralac ne zna ili ne moe znati
da stvar koju dri nije njegova.
Nesavesna dravina postoji kada je dralac stvari morao i mogao
znati da se preduzetim aktom ne moe steci pravo za koje tvrdi da
mu pripada i koje odgovara njegovim faktickim ponašanjem prema stvari.
1. ZAŠTITA DRAVINE
Pravilo je da se zaštita od povrede prava ostvaruje putem dravnih
organa. Dravina se štiti jednako kao i prava – samozaštitom
i intervencijom drave preko njenih organa.
Samozaštita (samopomoc) je pravo draoca da sam, primenom izvesne
sile, odbije smetanje svoje dravine, odnosno vrati dravinu
koja mu je oduzeta.
Draocu stoji kao poseban nacin zaštite i tuba zbog ometanja
dravine, koja se ogranicava samo na raspravljanje i dokazivanje
cinjenice poslednjeg stanja dravine i nastalog smetanja. Samo izuzetno,
u slucaju da ako od dana kada je tuenik saznao da mu je tuilac
oduzeo dravinu do dana povratka dravine proteklo više
od 30 dana, sud raspravlja o prigovoru tuenog. U slucaju tube
radi oduzimanja dravine tueni moe utvrditi tacnost te
cinjenice ili da da prigovor vezan za raniju dravinu.
Dravinska zaštita u sudskom postupku – u sudskom postupku
dravina se štiti podizanjem tubi radi povracaja predmeta
dravine i radi obustave akata koji smetaju dravinu.
Kada je dralac lišen dravine stvari, protiv drugogo lica
koje dri tu stvar podnosi se tuba radi povracaja predmeta,
dok se tuba radi obustave akata podnosi u slucaju kada dralac
nije lišen dravine, vec samo ometan u vršenju vlasti nad
predmetom dravine.
Sudski postupak po ovim tubama vezan je odreden rokovima i sumaran
je (ispituju se samo cinjenice oduzimanja ili smetanja dravine).
Pravni poredak prua zaštitu onima koji treba da je dobiju,
a subjekti prava su duni da postupe po pravilima poretka u pogledu
nacina ostvarivanja te zaštite.
ZAKLJUCAK
„ZAKONODAVSTVO BEZ JURISPRUDENCIJE BILO BI -
PRAZNO,
JURISPRUDENCIJA BEZ ZAKONODAVSTVA BILA BI – SLEPA”
Ðordo Del Vekio
Stvarno pravo predstavlja odnos izmedju lica i povodom stvari. Stvari
su objekt pravnog odnosa na kojim titular (nosilac) stvarnog prava direktno
ostvaruje svoja ovlašcenja. Stvarno pravni odnos nastaje izmedu titulara
stvarnog prava i svih drugih lica koja dolaze u dodir sa stvari gde titular
ima odredena pravna ovlašcenja povodom te stvari. Stvarno pravo se
razlikuje od obligacionog prava iz razloga što stvarna prava su apsolutna
prava i ne deluju kao takva prema svakome (erga-omnes).
L i t e r a t u r a:
- Prof.dr.Vukicevic,S. -Prof.dr. Velimirovic,M. „Poslovno pravo“,
2003.
- Dr. Stankovic,O., Mr. Orlic, M. „Stvarno pravo“, 1999.
- www. literatura.megatrend-info.com/pafiledb.php
- www.megastudent.co.yu
- www.informator.co.yu/informator/tekstovi.html
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi
SEMINARSKI RAD
|