OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- PRAVO - |
|
|
|
HAMURABIJEV ZAKONIK
HAMURABIJEV ZAKON
Hamurabijev
zakonik je dugo lezao prekriven velom zaborava. Pre Hamurabija
bilo je pokušaja donošenja jednog takvog pravnog akta,ali sa manjim ili
većim uspehom na nekom lokalnom nivou, pa imamo zakonike od Ur-Namua (osnivača
treče dinastije Ura, zvanično najstariji pisani pravni akt, čuva se u
Muzeju Starog istoka u Istanbulu), Bilalame (miroljubivog vladara Enšue,
čuva se u Iračkom muzeju starina u Bagdadu), Lipit-Ištara (vladara grada
Isine, čuva se u Filadelfijskom muzeju).O unutrašnjoj politici, Hamurabija
saznajemo iz njegovog zbornika zakona, koji mu je donio veću slavu nego
sve njegove osvajačke pobede zajedno. Pronađen je 1902. godine u iranskom
gradu Suzi (oblast starog Elama), gde ga je kao ratni plen bio odneo elamićanski
kralj Šutruk Nahunt. Tekst zakonika je ispisan na kamenom stubu-steli,
od crnog diorita, visokoj 2,62m. Pri samom zaobljenom vrhu stele, kameni
barelaf prikazuje scenu kraljevskog ustolicenja, gde Hamurabi stoji u
polozaju poboznog straha ispred trona Boga- zastitnika Samasa koji sedi
a zraci mu se rasipaju iz ramena, dok mu je na glavi kruna ukrasena velikim
brojem rogova, I predaje zakonodavcu Zakonik, stap za merenje I klupko
kanapa, sto simbolise njegovu funkciju pravicnog vladara I osvajaca.
Ispred ove scene koja se nalazi na prednjoj strain sledi tekst Zakonika
koji obuhvata I zadnju stranu stele. Zakonik je prelepo napisan u odeljcima,
pa ih na prednjoj strani ima 18, a na zadnjoj 28. Zakonik je uokviren
dugim prologom I epilogom, napisanim u stilu
ranijih kraljevskih himni, koje predstavljaju najlepse tekstove rane akademske
knjizevnosti. Zakonik sadrzi 282 propisa, od kojih je na steli iz Suze
unisteno oko 35 normi, od kojih je vecina uspesno rekonstruisana. U poduzem
uvodu Hamurabi istice da su ga Bog mudrosti Ea I sin mu Bel, ustvari Marduk,
poslalida na zemlji zavede red I uspostavi zakon. U epilogu Hamurabi nasiroko
nabraja svoja dobrocinstva, koja je ucinio zbog svojih podanika, zati
apeluje na buduce vladare da se pridrzavaju zakona, obecavajuci im blagoslov
ako ga budu primenjivali, a svim ostalima koji ga ne budu postovali obecava
teske kazne I baca anatemu na njih.
Prva karakteristika ovog Zakonika govori o njegovoj vezi
sa religijom. Izuzev religijskog prologa u kojem se Hamurabi razmece voljom
Bogova, isticuci da su mu Bogovi zapovedili da pribavi vaznost pravu u
svojoj zemlji, da istrebi pokvarenog I nevaljalog, da spreci mocnog da
ugnjetava slabog, vrlo cesta formula bozanskog naloga vladaru da pristupi
donosenju zakona I u svim prethodnim sumerskim I akadskim pravnim zbornicima.
Zakonodavac tvrdi da su svi njegovi I drzavni I zakonodavni poduhvati
inspirisani bozjom voljom, sigurno sa prakticnim ciljem da svom zakoniku
pribavi dodatni- bozanski autoritet.
Druga karakteristika Hamurabijevog zakonika se odnosi
na pravnu tehniku, koja mu vec i povrsnim posmatranjem obezbedjuje epitet
veoma razvijenog pravnog zbornika, zbog razvijene pravne tehnike, preuyete
od Sumera. U pitanju je formulacija pravnih normi
gde je dispozicija pravne norme iskazana u kondicionalu, a zatim sledi
sankcija koja je uvek svetovnog karaktera.
Treca njegova veoma vazna osobina kazuisticnost predstavlja
zakonitost, koja krasi sve zbornike koji sum u bili uyor, a koju ni on
nije mogao da prevazidje. Sustina ove osobine Zakonika se ogleda u tome
sto pravne norme regulisu pravni zivot od slucaja do slucaja,
pojedinacno, uzgredno, parcijalno, tj. pravne norme regulisu samo pojedine
sporne situacije.
Pored ovih glavnih osobina, Hamurabijev zakonik krase I
druga svojstva, koja nas ucvrscuju u uverenju da se radi o izuzetno razvijenom
pravnom tekstu, koji je u nekim svojim resenjima daleko isao ispred vremana
u kojem je ponikao. U znacajnije karakteristike Hamurabijevog zakonika,
ono po cemu je on narocito poznat I sto ga razlikuje od klinopisnih pravnih
zbornika koji su mu prethodili, spada zakonodavceva
rigidna penalna politika, sa upadljivo cestom primenom smrtne kazne, taliona
I telesnih kazni. Smrtna kazna je propisana za skoro sve prestupe predvidjene
u prvih tridesetak clanova zakonika a izvrsavala se bacanjem u vodu, vatru,
nabijanjem na kolac.
STATUSNO PRAVO
Izuzev najvišeg sloja vavilonskog društva(visoko sveštenstvo,dvorski činovnici)čitavo
stanovništvo se strogo deli na slobodne ljude(avilum),koji se nalaze pod
zaštitom zakona,i na robove(vardum),koji se,kao i stoka smatraju imovinom
na raspolaganju
gospodara.Uporedo sa svim mogućim ekonomskim gradacijama,u opštoj masi
slobodnog stanovništva razlikuju se još čisto pravne kategorije,pa nailazima
na još jedan sloj,muškenum,koji se po pravima ,nalazi između robova i
slobodnih ljudi.Spominju se još mnogobrojne sluge koje nisu imale vlastitog
imanja,već su za svoj rad dobijali zaradu u naturi ili novcu. Avilum su
najmnogobrojnija kategorija vavilonskog društva(posednici zemlje,seljaci,trgovci,zanatlije);učestvuju
u radu gradskih veća,koja su zadržala lokalnu samoupravu i sudstvo,a vode
računa i o gradskim finansijama. Muškenum je sloj stanovništva čiji pravni
status nije dovoqno jasan.Oni su bili posednici,delimično čak i
robovlasnici,mogli su da zasnivaju porodice,ali njihova jurisdička prava
su bila ograničena(podređen položaj se ogleda po pitanju krivičnog prava,kako
se pretpostavlja,u vezi sa poreklom).Za nanošenje telesnih povreda mušenumu,krivac
se kažnjava po principu kompozicije,a za istu takvu povredu ako je u pitanju
avilum,krivac se kažnjava po principu taliona (“oko za oko,zub za zub”).
Član 196.
Ako Čovek izvadio oko drugom Ćoveku,ima da se oko i njemu izvadi.(oko
za oko)
Član 197.
Ako on slomi kost drugom čoveku, i njegova će kost biti slomljena.
Član 198.
Ako čovek iskopa oko muškenumu ili mu slomi kost,treba da plati
minu zlata.
Član 200.
Ako čovek slomi zube sebi ravnom po statusu,i njemu treba da slome
.(zub za zub)
Član 202.
Ako neko napadne čoveka višeg po statuse od svog,treba da javno
primi 60 udaraca
bičem za volove.
Član 204.
Ako mušenum napadne drugog muškenuma,treba da plati 10 šekela u
novcu.
Ali muškenum je imao i povoljnosti u nekim segmentima:
Član 216.
Ako lekar napravi veliki zasek sa nožem za operacije i izleči,ili
raseče tumor (iznad oka)
sa nožem za operaciju i spasi oko,treba da primi 10 šekela u novcu.
Član 217.
Ako je pacijent mušenum,onda treba da primi 5 šekela.
Član 221.
Ako lekar izleči slomljenu kost, pacijent treba da mu plati 5 šekela
u novcu.
Član 222.
Ako je pacijent muškenum treba da plati 3 šekela.
Vardum je bio najniži sloj vavilonskog društva.Izvori ropstva su bili
različiti:ratovi,rođenje od roditelja robova,kupovina od trgovca robljem,
krivična osuda i dužničko ropstvo.Ipak,za razliku od vremena treće dinastije
Ura,preduzimaju se mere da slobodni Vavilonci ne smiju da dopadnu u ropstvo(samo
teški prestupi povlače lišavanje slobode).Glavni uzrok pretvaranja mase
u robove je bila zavisnot zbog zaduživanja,a
Hamurabijevi zakoni upravo nastoje da tu zavisnost ograniče.Tome se ne
treba čuditi jer su nemilosrdne akcije zelenaša,od kojih su stradali ne
samo siromasi već i mnogi vlasnici,izazivale opšte nezadovoljstvo i nanosile
štete caru,koji je na taj način gubio podanike(jer je rob u celini pripadao
gospodaru).Dug je mogao da odradi ne samo dužnik,već i njegova žena ili
deca,i to samo u roku od tri godine,pri čemu su se,za razliku od robova,ti
zavisni ljudi štitili zakonom i lihvar(onaj kome se dug odrađuje) je odgovarao
životom svoga sina za nasilnu smrt dužnikova sina koji bi odrađivao očev
dug.Rob je svojina gospodara i kao oznaku svog statusa nosi abitum (žig)
koji skida samo sa gospodarevim odobrenjem. On ga može prodati ili osloboditi,
ali ne može prodati robinju koja mu je rodila decu, iako je može zadržati
kao roba.Deca postaju slobodna posle smrti oca.Skrivanje tuđeg roba je
povlačilo smrtnu kaznu.Rob je mogao sklapati brak sa slobodnim ljudima
i neke ugovore u prisustvu svedoka.Povreda roba se plaćala polovinom vrednosti
roba, a ubistvo se moralo nadoknaditi drugim robom.
Član 199.
Ako čovek iskopa oko nečijem robu, ili mu slomi kost,treba da
plati pola od vrednosti
njegove.
Član 205.
Ako rob napadne gospodara,treba da mu se odseče uho.
Član 217.
Ako lekar izvrši neki operativni zahvat na nečijim robom,i izleči
ga ili mu spasi oko,onda
vlasnik roba plaća lekaru 2 šekela.
Rob je postajao slobodan ako plati otkup,ako ga gospodar oslobodi,nakon
smrti oca ako je dete robinje i slobodnog čoveka,nakon tri godine ako
je dužnički rob i ako ode u drugu zemlju i tamo ga neko otkupi po povratku
u Vavilon je slobodan.Iako se o robovima u Hamurabijevom zakoniku govori
mnogo,oni čine samo dio(iako dosta značajan) neposrednih prizvođača.
STVARNO PRAVO
Vladar je bio vlasnik sve zemlje.Seoske zajednice su se nalazile u stadijumu
potpunog raspadanja.U praksi se javlja privatna svojina.Zemljišne parcele(s
izuzetkom carskog fonda zemljišta) su podlegale prodaji i kupovini, što
potvrđuju mnogobrojni kupoprodajni ugovori.Zemlja koja je neposredno pripadala
dvoru ustupa se pod ugovor vojnicima i zamljoradnicima,koji su za to plaćali
ugovorene iznose u naturi. Veoma detaljno regulišu se uslovi arende polja
i vrtova.Nemarni arendator koji ne skupi letinu zbog svoje lenosti,mora
da uplati zakupninu u naturi(1/3 ili 2/3),izračunatu prema normi letine
na susednom imanju.Svaki zemljoradnik strogo odgovara za oštećenost nasipa
koji se nalazi
uz njegov posed.Ako njegovom krivicom dođe do poplave,tada njega i sve
njegovo imanje prodaju kako bi se nadoknadili gubici susedima. Ilkum je
zemljišni posed koji su dobijali vojnici na korištenje dok god vrši vojnu
službu,jer ako dođe do zanemarivanja dužnosti,posed se automatski oduzima,iz
čega proizilazi da ilkum nije nasledan.A ako sin držaoca hoće da ga zadrži,mora
da se prihvati očevih obaveza.Ako dođe do smrti oca u vreme nepunoletstva
sina,majka dobija trećinu ilkuma da podigne dete.Ilkum nije (sa izuzetcima)
bio podložan kupoprodaji. Kuduru je ustanova koja potiče iz vremena kasitske
vladavine a predstavlja kamene stubove koji su se nalazili između imanja
i imali su ulogu međe (što ustvari reč i znači).Preko njih su bila zagarantovana
prava vlasnika zemlje.Kopije su se nalazile u hramovima i predstavljale
prvi poznati oblik vođenja evidencije o svojini na zemlji, prvobitne zemljišne
knjige.
OBLIGACIONO PRAVO
U Vavilonu srećemo puno obligaciono - pravnih ugovora, čija se forma,
kao bitan uslov za zaključivanje pravnog posla zahtevala samo u pojedinim
slučajevima. Ugovor o kupoprodaji; ne utvrđuju se obaveze već samo volja
stranaka u pogledu pravne svojine; predmet kupoprodaje može biti pokretna
i nepokretna imovina, robovi pa čak i deca; zakonik je gotovo uvek utvrdio
cenu stvari,a prenos stvari je bio završavan simboličnim stavljanjem palice
preko nje,što je označavalo novog sopstvenika; prodavac nije prolazio
bez posledica za skrivanje nedostataka stvari ili za prodaju tuđeg vlasništva(evikcija).
Ugovor o zakupu;u pitanju je najčešće zemlja,i stanovi;rokovi se kreću
od 1-5 godina;zakupnina se plaćala u obliku plodova(1/3,1/2 ili 2/3 prinosa).
Ugovor o najmu; u pitanju je stoka (magarac, vo), prevozno sredstva (kola,
brod) ili rob ili slobodni čovek; predviđa se cena najma i nadoknada eventualne
štete;
Ugovor o ličnom najmu; reguliše najam raznih kategorija radnika i majstora,
koji strogo odgovaraju za kvalitet urađenog posla;
Član 228.
Ako graditelj gradi nekome kćuu i završi je, onda treba
da mu se plati dva šekela u novcu
po svakom sar-u površine.
Član 229.
Ako graditelj izgradi kuću za nekoga,i ne izgradi je
valjano,i kuća se sruši i ubije
vlasnika,onda graditelja treba dati da se ubije.
Član 230.
Ako ubije sina vlasnika,treba da se ubije sin graditelja.
Član 231.
Ako ubije roba vlasnika,onda on treba da plati drugim
robom vlasniku kuće.
Član 232.
Ako uništi dobra,onda treba da kompezira štetu,i takođe
zato što je nije dobro
sagradio,treba da je ponovo izgradi o svom trošku.
Ugovor o zajmu;sprečava zloupotrebe poverioca;dužničko ropstvo svedeno
na tri godine;samovoljno plenjenje imovine dužnika dovodi do gubitka zajma;ubijanje
dužnika se nadoknađuje smrću svog sina(ako se radi o avilumu) ili plaćanjem
novčane kazne i gubljenjem zajma(ako se radi o vardumu);ako je imovina
dužnika stradala od nepogoda,predviđaju se olakšice,a visina kamata za
zajmove je utvrđena(1/3 za zajam u
žtu i 1/5 za zajam u srebru).
Ugovor o ostavi; predviđa čuvanje tuđih stvari;zahtva pismenu formu i
prisustvo svedoka;utajenje poverene imovine (žita) nadoknađuje se dvostruko.
PORODIČNO PRAVO
Car se u praksi obračunavo sa tradicijama patrijahalne porodice.Muž je
imao pravo da na mestu ubije ženu-nevernicu i njenog zavodnika.Za saučesništvo
u ubistvu svog supruga žena-prevarnica je nabijana na kolac, a za rđavo
ponašanje i rasipništvo žena je istjerivana iz kuće i li pretvarana u
robinju.Sin koji udari, odnosno, ošamari oca kažnjavan je odsecanjem šake,dok
se batinanje sina uopšte nije smatralo prestupom. Iako je brak u suštini
bio monogam, bilo je izuzetaka kada je muž mogao dovesti drugu ženu (ako
mu prva ne podari potomstvo, ili je bolesna), ali je dužan da zadrži prvu
ženu, u odnosu na koju je druga žena u podređenom planu.
Član 145.
Ako čovek uzme ženu i ona mu ne rodi decu,i on
odluči da uzme drugu ženu i dovede je u
kuću;toj drugoj ženi ne treba da se prizna jednakost
sa prvom.
Brak je dozvoljen između različitih društvenih
staleža,ali je zabranjen između roditelja i
dece,kao i maćehe i pastorka(o pobočnom rodu
se ništa ne govori kao o smetnji pri
sklapanju braka).Brak sklapa mladoženja i otac(brat
ili neki drugi muški
srodnik)nevestin,dok se razvedena žena i udovica
može udati za “čoveka svog srca”.
Tirhatu- neobavezan poklon nevelike vrednosti
koji mladoženja daje nevestinom ocu. U
slučaju da bez valjanog razloga mladoženja odbije
mladu, njen otac zadržava tirhatu, a
ako on odbije mladoženju vraća tirhatu dvostruko.
Član 159.
Ako neko donese imovinu u tastovu kuću, i plati
tirhatu,gleda za drugom ženom i kaže
svom tastu:”Ja ne želim tvoju ćerku”,mladin otac
može da zadrži sve što je dobio.
Član 160.
Ako je čovek donio imovinu u tastovu kćuu i platio
tirhatu;ako onda otac devojke
kaže:”Ja ti neću dati svoju kćerku”,onda treba
da vrati duplo sve što je dobio.
Nudunu-vredniji pokloni u pokretnim i nepokretnm stvarima koji se daju
pre ili za vreme braka kako bi muž materijalno obezbedio ženu.Ako joj
nije dao nudunu, onda udovica ima pravo na jednak dio nasledstva,a ako
udovica napusti kuću i preuda se,nuduna ostaje deci. Šeriktu-pokloni koji
nevestini roditelji daju kao miraz.S tim upravlja muž,ali u slučaju raskida
braka,miraz se vraća sa ženi,ali on prelazi deci(ako ih nemaju,onda se
vraća ženinim roditeljima).
Član 138.
Ako čovek poželi da se odvoji od žene koja mu
nije rodila decu,on treba da joj da iznos
njene tirhatu i miraza kog je donela sa sobom
iz očeve kuće,i nek je pusti da ide.
Član 139.
Ako nije bilo tirhatu-a onda treba da joj da
minu zlata kao poklon zbog puštanja.
Član 140.
Ako je muškenum,onda nekjoj plati trećinu mine
zlata.
Za dugove stečene u braku,odgovornost podjednako
snose oba bračna druga,a za dugove
pre braka žena može da traži garanciju pre
udaje da neće biti prodana u roblje zbog njih.
Član 151.
Ako žena koja živi u čovekovoj kući,napravi
ugovor sa svojim mužem,da je zajmodavac
ne može zatvoriti,i dan joj je dokument na
osnovu toga,da ako je muž napravio dugove
pre braka,zajmodavac je ne može zadržati zbog
toga.Ali ako je žena napravila dug pre
ulaska u brak,njenog muža zajmodavac ne može
zatvoriti zbog toga.
Brak prestaje smrću jednog od supružnika ili
razvodom.Muž može da otera ženu koja je
nemarna ne davši joj ništa ili je učiniti
robinjom,ali bez dobrog razlog,zakon to
zabranjuje.Ako muž padne u zarobljeništvo,ženi
se dozvoljava odlazak kod drugog samo
ako nema dovoljno sredstava za život,ili
će biti naređeno da je bace u reku.Ako se
muž
vrati iz zarobljeništva,dužna je da mu se
vrati samo ako nije okaljao otadžbinu(deca
iz
drugug braka ostaju sa ocem).
Član 141.
Ako čovekova žena,koja živi u njegovoj kući
poželi da ode iz nje,padne u dugove,pokuša
da ruinira kuću ponižavajući muža,i pravno
je osuđena(kriva je),ako njen muž odluči
da
je pusti,može da ide ali neće ništa dobiti
kao poklon zbog otpuštanja,ali ako njen muž
odluči da je zadrži,i uzme drugu ženu,onda
ima da ostane u kući muža kao robinja.
Član 142.
Ako se žena posvađa sa mužem i kaže:”Ti nisi
dobar(ponižavaš me)prema meni”,razlog
za ženinu presudu mora biti opravdan.Ako
je nevina,I nema greške na njenoj strani,onda
krivica ne sme napasti ovu ženu,i sme uzeti
miraz i vratiti se u kuću roditelja.
Član 143.
Ako nije nevina,ali ostavi muža i ruinira
kuću,ponižavajući muža,treba da se baci u
reku.
Član 131.
Ako čovek optuži ženu,ali ona nije zatečena
sa drugim čovekom,ona mora da da zakletvu
i onda se može vratiti kući.
Član 132.
Ako je “prst uperen” na nečiju ženu po pitanju
drugog muškarca,ali nije uhvaćena da
spava sa njim,ona treba da skoči u reku za
svog muža.
NASLEDNO PRAVO
Imovinu nasleđuju sinovi koji produžuju potomstvo i kult predaka.Sin prvenac
nema prednost u odnosu na ostale.Otac ne može proizvoljno da liši sina
nasledstva (da ga razbaštini), već to mora da učini sudskim putem.
Član 168.
Ako čovek želi da istera sina od kuće,i odluči to pre sudije:”Ja želim
da izbacim
sina”,tada sudija treba da ispita njegov razlog.Ako je sin kriv zbog razloga
zbog kog
pravno ne treba da ide iz kuće,otac ga ne može izbaciti.
Član 169.
Ako je kriv zbog važne greške,zbog koje mu može pravno oduzeti sinovqev
status u
kući,otac mu treba da oprosti prvi put,ali ako se to ponovi,onda mu treba
obespraviti
status u kući i izbaciti ga.
Kćerke su dobijale miraz pa su se isključivale iz nasledstva.Samo su sveštenice
mogle da
nasleđuju,ali pošto se nisu smele udavati niti imati potomstvo,nasledstvo
se vraćalo
braći.Udovica može da ostane u kući pokojnog muža i da živi od prihoda
šeriktua i
nudune,ali ih ne može otuđiti.Sinovi koje je rodila robinja nasleđuju
samo ako ih je otac
nazivao sinovima u toku života(ako ih je priznao),a usvojena deca stiču
sva nasledna
prava kao i zakonita,ali gube nasledno pravo u prethodnoj porodici(ovde
se vide
elementi testamentalnog nasleđivanja koje Hamurabijev zakonik nije poznavao).
KRIVIČNO PRAVO I SUDSTVO
Hamurabijev zakonik je prvobitni prototip kaznenog zakonika,jer kaznene
mere zauzimaju najveći deo,a o ostalim granama prava govori se samo kad
dođe do njihove povrede.Dosta je nerazvijenije i zaostalije nego stvarno
ili obligaciono pravo,pa su se ostaci sistema taliona zadržali čak do
današnjih dana.U mnogim članovima sređemo kolektivnu odgovornost za postupak
pojedinca (odgovornost dece i žene za postupke oca i muža). Pravna nejednakost
je naglašena kao i u drugim pravnim segmentima zakonika (za isto delo
se ne kažnjavaju isto avilum, muškenum i vardum).
I kao takav, Hamurabijev zakonik predstavlja određen pomak na dotadašnji
sistem kažnjavanja (razlikuje se ubistvo iz nehata i sa predumišljajem,
a za nenamerno povređivanje, predviđa se samo nadoknada troškova lečenja).Ali
za zakon koji za kaznu u 34 slučaja predviđa ubistvo (davljenje, spaljivanje,
nabijanje na kolac), i sakaćenje (lomljenje kostiju, sečenje ušiju, šaka,
grudi, izbijanje zuba i očiju), nikako se ne može reći da je blag i human.
Imovinske kazne su unapred određene za razne prekršaje i regulisane su
legalnom kompozicijom, tako da sudiji nije ostavljeno po volji određivanje
visine iznosa kazne. Sudsku funkciju vrše daijanum(carske sudije),gradonačelnici,upravnici
oblasti,kao i sam vladar(vrhovni sudija).Srećemo i hramske sudove,ali
su oni u Hamurabijevo vreme primali samo izjave pod zakletvom.Nema torture,a
za dokazna sredstva su korišteni svedoci,zakletve,ordalije(božiji sudovi),
kao i pismene isprave i razni ugovori.Nema kazni zatvorom ili prinudnim
radom,a sve nejasnoće i nepotpunosti u zakonu su verovatno regulisane
običajnim pravom.
LITERATURA
- Prof. Dr Savo Markovic – opsta istorija drzave i prava
- Dragan Nikolic – istorija prava
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
SEMINARSKI
RAD
|
|