AKCIONARSKO DRUŠTVO
1. Pojam i znacaj akcionarskog društva
Akcionarsko društvo je društvo
koje osnivaju pravna ili fizicka lica radi obavljanja odredene privredne
delatnosti, koje ima osnovnu glavnicu kapitalakoja je podeljena na akcije
odredene nominalne vrdenosti. Osnivaci unose uloge u društvo a ono
im za to izdaje akcije. Akcionarsko društva su takav oblik udruivanja
kapitala u kojem se moe doci do novca bez obaveze njegovog vracanja
ili placanja kamate. Akcionarska društva su vrlo rasprostranjeni
oblik trgovackih društava. Predstavlja najrazvijeniji i najznacajniji
oblik trgovackih društava.
2. Karakteristike akcionarskih društava
Akcionarsko društvo ima nekoliko osnovnih pravnih karakteristika.
Postoji nekoliko termina za njihovo oznacavanje. Naš zakon o preduzecima
usvojio je termin „ akcionarsko društvo“ ( AD ), ali
se u praksi koristi i termin „ deonicko društvo“ ( DD
). Zavisno od toga kako se upotrebljava naziv za ovo društvo odreduje
se i naziv clana društva : „ akcionar“ kao clan akcionarskog
društva, deonicar u deonickom društvu. Akcionarsko društvo
je tipicno društvo kapitala jer u njemu odlucuje kapital, a ne licna
svojstva clanova društva. To su otvorena društva jer su akcije
prenosive. Zbog toga se personalni sastav clanova društva moe
lako i brzo menjati.
Akcionarsko društvo ima glavnicu kapitala koja je podeljena na akcije
koje imaju nominalnu vrednost. Glavnica kapitala obrazuje se unošenjem
uloga u društvu. Zbir svih akcija cini osnovni kapital društva.
Akcionarsko društvo posluje pod realnom firmom. Samo izuzetno društvo
moe da posluje pod firmom dominantnog akcionara.
3. Osnivanje akcionarskog društva
Akcionarsko društvo mogu da osnuju domaca ili strana pravna lica
i fizicka lica. Naš zakon nije odredio najmanji broj osnivaca ali
ih obicno ima više osim u slucaju jednopersonalnog društva.
Pojam osnivaca treba razlikovati od pojma clana društva jer svaki
osnivac ne mora da bude i clan društva, kao što ni svaki clan
društva ne mora da bude osnivac. Osnivaci su prvi clanovi društva
ali se kasnije moe menjati struktura clanstva društva. Akcionarsko
društvo se smatra osnovanim kad se upiše u sudski registar.
U sudski registar se upisuju podaci koje sdari osnivacki akt društva
uz dokumentaciju. Postoje dva nacina osnivanja akcionarskog društva.
To su sukcesivno ( postepeno ) i simultano ( istovremeno ) osnianje. Sukcesivno
osnivanje akcionarskog društva je takav nacin osnivanja u kojem se
upucuje javni poziv trecim licima. Akcionarsko društvo koje se osniva
na ovaj nacin mora imati najmanje dva osnivaca. Simultano osnivane akcionarskog
društva je takav nacin osnivanja u kojem osnivaci otkupljuju sve
akcije prilikom osnivanja bez upucivanja javnog poziva za upis i uplatu
akcija. Simultanim osnivanjem obicno se osniva akcionarsko društvo
sa manjim brojem osnivaca kojih u našem pravu moe biti 50,
a moe da bude i samo jedan.
4. Statut društva
Statut akcionarsko društva je njegov najviši opšti akt.
Taj akt donosi skupština društva i njime se ureduje unutrašnja
organizacija i odnosi u društvu.
5. Osnivacki kapital društva
Osnivacki kapital je pocetni kapital akcionarskog društva. To je
minimalni iznos kapitala društva koje društvo mora da formira
da bi nastalo kao pravno lice. On se ne moe smanjivati ali se moe
uvecavati. Od osnivackog kapitala treba razlikovati pojam imovine društva
koji je širi pojam. U imovinu društva ulazi kako osnivacki kapital
tako i sve novostvorene vrednosti društva u toku njegovog postojanja.
Minimalni osnovni kapital utvrden je zakonom. Predmet uloga u akcionarsko
društvo moe da bude gotovi novac, stvari, hartije od vrednosti
i pravo. Stvari i prava moraju da budu iskazani u novcanoj vrednosti,
pa se mora i njihova procena od strane ovlašcenog procenjivaca. To
mogu da budu fabrike, zgrade, sirovine, mašine, zemljište...
Akcionar je duan da uplati akcije u propisanom ili ugovorenom roku,
jer ako to ne ucini gubi prava iz neuplacenih akcija a moe i odgovarati.
Akcionaru koji ne izvrši svoju obavezu uplate akcije mogu se oduzeti
clanska prava, a moe da bude i iskljucen iz društva.
5.1. Povecanje osnovnog kapitala
Akcionarsko društvo ima pravo da poveca svoj osnovni kapital. Odluku
o tome donosi skupština društva. Društvo moe da povecasvoj
kapital i iz sredstava društva. To se cini tako što se raspoloive
rezerve društva i nerasporedena dobit pretvaraju u osnovni kapital
društva koji se moe povecati pretvaranjem potraivanja
u trajni kapital.
5.2 Smanjenje osnovnog kapitala
Osnovni kapital akcionarskog društva moe se smanjiti i to
se moe izvršiti na nekoliko nacina: smanjenjem nominalne vrednosti
akcije to je denominacija, spajanjem akcija, povlacenjem pojedinih akcija
i povracajem akcionarima njihovih uplata. On dobija obeštecenje isplatom
iznosa na koji akcija glasi. Smanjenje osnovnog kapitala ne moe
da bude na štetu povrilaca društva. Zato se odluka o smanjenju
osnovnog kapitala upisuje u sudski registar i javno se obkavljuje.
6. Obaveze akcionara
1. Obaveze uplate upisanih akcija. Osnovna je obaveza akcionara
da unese ulog u društvo. To se cini uplatom upisanih akcija. Akcionar
ne moe da prebija svoje potraivanje prema društvu za
uplate akcija. Akcionarsko društvo ne moe osloboditi akcionara
obaveze uplate i unošenja uloga u imovinu društva. Neblagovremena
uplata izaziva odredene pravne posledice kao što su placanje kamate
za novcane uloge, ugovorne kazne za nenovcane uloge, naknada štete,
oduzimanje clanskih prava u društvu ( kadiuciranje) koje moe
biti privremeno i trajno.
2. Druge obaveze akcionara. Mogu se utvrditi statutom akcionarskog
društva. Statutom se mogu predvideti obaveze akcionara koji ulae
stvari i prava u akcionarsko društvo za vreme za koje je po zakonu
odgovoran društvu. Statutom se moze utvrditi i obaveza clanova uprave
da poseduje odredjeni broj akcija i da ih deponuje u društvo.
7. Prava akcinara
Osnovno je pravilo da su akcionari medusobno ravnopravni u akcionarskom
društvu. Ta ravnopravnost zavisi od nominalne vrednosti akcija. Radi
ostvarenja ravnopravnosti utvrdena su pravila o zaštiti manine akcionara.
7.1. Imovinska prava akcionara.
1- pravo na dividendu to je imovinsko pravo akcionara na udeo u godišnjoj
dobiti društva. Dividenda se isplacuje iz dobiti društva
ili iz rezervi i ne sme se isplacivati iz osnovnog kapitala društva.
2- pravo raspolaganja akcijama. Akcije su hartije od vrednosti
i one su u pravnom prometu. Mogu se prenositi na druga lica putem prodaje,
poklona, nasledivanja.
3-pravo na ucešce u deobi likvidacione mase društva.
U tom slucaju akcionari imaju pravo na deobu ostatka likvidacione mase.
7.2 Clanska prava akcionara.
Ta prava su razlicita, utvrdena zakonom ali se mogu odrediti i statutom
društva. Osnovno je clansko pravi upravljanja akcionarskim društvom.
Ono obuhvata pravo izbora u organe društva i pravo izbora organa
društva što podrazumeva pravo ucestvovanja u radu skupštine
društva, pravo da postavlja pitanja i da trai odgovore od organa
društva.
8. Organi akcionarskog društva
Akcionarski društvom upravljaju njegovi vlasnici. Upravljanje se
zasniva na vlasništvu nad preduzecem. Zato je to upravljanje po kapitalu
a ne po glavama tj. po radnicima. Valsnici akcionarskog društva ucestvuju
u upravljanju društvom srazmerno svojim akcijama. Oni to cine bilo
direktno ili neposredno, bilo preko predstavnika. Organi akcionarskog
društva su : skupština, upravni odbor, direktor, nadzorni odbor.
8.1. Skupština akcionarskog društva.
Skupština je najviši organ akcionarskog društva. To je
organ vlasnika kapitala. Ona se ne bira, nije joj odredeno vreme trajanja
mandata i ne moe se raspustiti. Prema tome svi akcionari imaju pravo
da budu clanovi skupštine ali oni ne moraju da ucestvuju u njenom
radu. Postoje nekoliko vrsta skupština akcionarskog društva.
To su osnivacka skupština, redovna i vanredna skupština. Osnivacka
skupština se odrava radi konstituisanja akcionarskog društva.
Redovna skupština se odrava jednom godišnje, na kraju
poslovne godine radi razmatranja rezultata poslovanjau predhodnoj godini
i usvajanja završnog racuna preduzeca, podele dobiti... Vanredna
skupština se odrava u slucaju narocite potrebe da se donese
odredena odluka neophodna za preduzece. Skupština akcionarskog društva
nadlena je da donosi statut društva, program rada i plan razvoja
preduzeca, da odlucuje o raspodeli i nameni dobiti i o pokricu gubitaka
u poslovanju društva, donosi godišnji obracun društva,
odlucuje o povecanju i smanjenju osnovnog kapitala društva... Akcionar
ostvaruje pravo glasa u skupštini bilo neposredno licnim prisustvom
u tom organu bilo preko svog punomocnika. On ne moe da bude clan
uprave društva, izvršnog odboradirektora. Punomocje se izdaje
u pisanoj formi. Odsutni akcionar ima pravo da ucestvuje u radu skupštine,
pravo glasa, pravo raspravljanja i predlaganja. Pravo glasa moe
da bude iskljuceno, trajno ili privremeno. Trajno iskljucenje prava glasa
akcionara postoji kad su njegove akcije bez prava glasa dok privremeno
iskljucenje postoji u slucajevima suprotnosti interesa društva i
akcionara.
8.2. Zaštita manjine akcionara.
Akcionarsko društvo obicno ima veliki broj akcionara. Tu
se odluke donose glasanjem vecine prisutnih akcionara. Manjinski akcionara
mogu da trae zaštitu svojih interesa ako su oni ugroeni
ponašanjem vecine akcionara. Zakon o preduzecima predvida kao oblike
zaštite manjine akcionara: pravo manjine akcionara da budu predstavljeni
u organima društva, zaštita prava manjine akcionara putem nadzornog
odbora, pravo manjine da trai zaštitu svojih prava angaovanjem
revizora i uvidom u poslovne knjige, izveštaje. Pravo na obaveštavanje,
pravo sazivanja skupštine. Manjina akcionara ima pravo da trai
i sudsku zaštitu svojih prava do cega ce doci ako nisu zadovoljni
preduzimanjem navedenih mera zaštite svojih prava.
LITERATURA:
VUKICEVIC SLAVOLJUB „ POSLOVNO PRAVO“
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|