MENICA
Menica je hartija od vrednosti po naredbi kojom njen
izdavalac (trasant) izdaje bezuslovni nalog drugom licu (trasatu) da korisniku
isprave (remitentu) isplati određenu svotu novca ili sam izdavalac obećava
da će izvršiti tu isplatu.
Menica je tipična hartija od vrednosti, što znači da ima sve bitne osobine
hartije od vrednosti:
· Ona mora biti sačinjena kao pismena isprava a njen sadržaj je odredjen
imperativnim propisima
· Sadrži u sebi gradjansko pravo- pravo potraživanja odredjene sume novca
· Korisnik menice ne može da naplati sumu označenu u menici ako meničnom
dužniku ne prezentira meničnu ispravu
· Menica lako cirkuliše u prometu, što znači da se prenos menice i prava
koja su sadržana u njoj, obavlja jednostavno, unošenjem posebne klauzule
u tom smislu u menično pismo i potpisom lica koje prenosi menicu
2. Uloga menice
U savremenom prometu, menica ima trojaku ulogu. Ona je sredstvo plaćanja,
sredstvo obezbedjenja plaćanja i sredstvo kredita.
Funkciju sredstva plaćanja menica ima naročito u medjunarodnom prometu.
Ako prodavac i kupac ugovore plaćanje menicom, kupac izdaje menicu na
iznas kupovne cene u kojoj označava prodavca kao korisnika, a svoju poslovnu
banku kao lice koje treba da plati po menici. Prodavac podnosi menicu
kupčevoj banci kako bi utvrdio da li ona pristaje da isplati menicu. Ukoliko
banka prihvati tu obavezu potvrdom na samoj menici, prodavac moze biti
siguran da će naplatiti kupovnu cenu kada isporuči robu kupci.
Menica je istovremeno i sredsvo obezbedjenja plaćanja. U slučaju da banka
ili kupac ne plate po menici, prodavac može u sudskom postupku koji se
vodi po posebnim pravilima za menične sporove, da naplati ugovoreni iznos.
Menica često ima ulogu kreditnog sredstva. Kada kupac i prodavac dogovore
odloženo plaćanje, kupac izdaje menicu sa rokom dospeća na dan kada je
dogovoreno da kupovna cena bude plaćena. Za vreme dok čeka da menica dospe
za plaćenje, prodavac kreditra kupca.
3. Izvori prava
Pravila o menicama su se prvobitno razvijala kao običajno pravo trgovaca.Veoma
raširena upotreba menica u medjunarodnom prometu je još u 19-om veku dovela
do prvih pokušaja medjunarodne unifikacije meničnog prava. Ti pokušaji
su urodili plodom tek početkom 20-og veka. Na konferenciji u Ženevi 1930
godine su usvojene tri konvencije:
· Konvencuja o jednobraznom zakonu o transiranoj i sopstvenoj menici
· Konvencija za regulisanje izvesnih sukoba zakona o materiji meničnog
prava
· Konvencija o pitanju taksa u materiji menice
Ženevske konvencije je ratifikovao veliki broj zemalja medju kojima su
većina zemalja kontinetalne Evrope, bivša SSSR, Japan i Brazil. Medjunarodna
unifikacija meničnog prava nije u potpunosti uspela zbog odbijanja SAD
da ratifikuje konvenciju, dok ju je Velika Britanija prihvatila samo u
odnosu na medjunarodni, ali ne i unutrašnji promet. Tako su nastala dva
sistema meničnog prava: kontinetalni (ženevski sistem) koji je važio u
država potpisnicama ženevskog sistema i anglosaksonski sistem koji je
važio u SAD, Velikoj Britaniji i zemljama
Komonvelta.
Godine 1988 usvojena je Konvencija UN o medjunarodnim transiranim i sopstvenim
menicama.Za stupanje konvencije na snagu potrebno je 10 ratifikacija a
za sada su je ratifikovale svega tri države.
4. Vrste menica
U savremenom prometu može da se pojavi više vrsta menica : blanko,
cirkulaciona, domicilirana, komisiona, kreditna, operativna...
Ipak razlikujemo dve osnovne vrste menica :
1. Trasirana -vučena menica : obuhvata sve bitne i nebitne
elemente i kod nje izdavalac(trasant) daje bezuslovan nalog drugom licu(trasatu)
da isplati označenu sumu novca trećem licu(remitentu, korisniku) ili licu
po njegovoj naredbi, u vreme dospelosti menice.
2. Sopstvena -vlastita menica: ona u kojoj se njen izdavalac
obavezuje da će sam u određeno vreme i na određenom mestu isplatiti označeni
iznos novca licu imenovanom u menici.
Suštinska razlika između trasirane i sopstvene menice je u tome što kod
sopstvene menice postoji izjava o neopozivoj isplati dok kod trasirane
postoji naredba o neopozivoj isplati.
Trasirana menica se mođe izdati i kao teasirana menica po sopstvenoj naredbi
i trasirana sopstvena menica.
· Trasirana menica po sopstvenoj naredbi - menica kod koje izdavalac(trasant)
označava
samog sebe kao korisnika(remitente).
· Trasitana sopstvena menica - menica kod koje trasant označava
samog sebe kao trasata, odnosno lice koje treba da plati po menici.
5. Menični elementi
Zakon o menici je propisao obavezne elemente za trasiranu i za sopstvenu
menicu.
Trasirana menica obavezno sadrži:
· Potpis trasanta (onaj koji izdaje menicu)
· Trasata (preduzeće koje vrši plaćanje u roku menice)
· Remitenta (preduzeće kom plaćanje treba da se izvrši)
· Dan, mesec, godinu i mesto izdavanja menice
· Dan , mesec, godinu i mesto dospeća menice
Forma ženevskih sopstvenih menica na engleskom:
· Mesto gde treba izvršiti plaćanje
· Oznaku da je to menica
· Bezuslovan uput za plaćanje određene svote
Sopstvena menica obavezno sadrži:
· Oznaku da je to menica
· Bezuslovno obećanje da će se odredjena svota novca platiti
· Dan , mesec, godinu dospeća menice
· Mesto gde plaćanje treba da se izvrši
· Dan, mesec, godinu i mesto izdavanja menice
· Potpis izdavaoca menice
· Ime onog kome ili po čijoj naredbi se ima platiti
Svi navedeni elementi se u pravnoj teoriji grupišu u sledeće grupe:
To su označenja da je to menica i bezuslovan nalog, odnosno obećanje na
isplatu odredjene svote novca. Menica se izdaje na odštampanom formularu
koji nosi oznaku ’menica’. Nalog mora biti bezuslovan, što znači
da se plaćanje menice ne može vezivati ni za kakve dopunske
uslove. Nalog mora glasiti na isplatu odredjene svote novca, a ne na davanje
neke druge stvari ili izvršavanje neke druge činidbe.
To su označenja trasata i remitenta i svojeručni potpis izdavaoca. Pored
punog imena, odnosno naziva trasata i remitenta, mora se naznačiti i njihova
tačna adresa. Potpisivanjem menice nastaje menična obaveza za njenog izdavaoca,
stoga je neophodno da izdavalac potvrdi tu obavezu svojim potpisom. Trasat
i remitent u momentu izdavanja menice još uvek ne preuzimaju nikakvu obavezu,
pa je dovoljna samo tačno naznačenje njihovog imena.
To su datum izdavanja i rok dospeća menice. Rok dospeća menice se može
odrediti na više načina:
· Po vidjenju, kada menica dospeva podnošenjem menice trasatu na isplatu.
Ove menice se moraju podneti na isplatu najkasnije u roku od godinu dana
od dana izdavanja;
· Na odredjeno vreme po vidjenju, što znači da trasat treba da izvrši
isplatu menice u odredjenom roku po podnošenju menice ’na vidjenje’;
· Na odredjeno vreme od izdavanja, što znači da trasat mora platiti menicu
po proteku odredjenog roka od dana izdavanja menice;
· Na odredjeni dan, što znači da se u menici prilikom izdavanja odredjuje
tačan datum plaćanja;
To su mesto izdavanja i mesto plaćanja menice. Njihovo naznačenje je veoma
bitno u medjunarodnom prometu, jer se prema mestu izdavanja i mestu plaćanja
odredjuju pravila kojima se uredjuje niz pitanja vezanih za menice(valuta,
forma menice...)
Menica u kojoj nije označen rok dospelost,važi kao menica plativa po vidjenju.
Ako u menici nije označeno mesto plaćanja, smatra se da je to ono mesto
koje je naznačeno pored trasatovog imena.
Ako u menici nije označeno mesto izdavanja, smatra se da je to ono mesto
koje je naznačeno pored trasatovog imena.
U meničnu ispravu se može uneti i niz fakultativnih elemenata koje nije
obavezno uneti, ali oni bliže uredjuju sadžinu menične obaveze. Neki od
njih su:
Klauzula o prezentaciji
Odredjuje se da li remitent ima obavezu da podnese menicu na akcept i
kada to treba da učini.
Klauzula o broju meničnih primeraka
Ovom klauzulom se na menici naznačava u koliko primeraka je izdata. Tako
klauzulom „plati po ovoj jednoj menici “ naznačava se da je menica
izdata samo u jednom primerku i da se ne može umnožiti, dok se klauzulom
„plati po ovoj prvoj menici “ naznačava da je menica izdata u više primeraka
i da se radi o prvom odnosno u nekom drugom slučaju nekom drugom primerku.
Klauzula „ne po naredbi“ -rekta klauzula
Unošenjem ove klauzule zabranjuje se prenošenje menice na druga lica indosametom.
Klauzula „bez protesta“
Ovom klauzulom isključuje se obaveza remitetna da, u slučaju da trsat odbije
da akceptira ili plati pa menici, pred sudom pokreće postupak protestiranja
menice koji ima za svrhu da se verodostojno utvrdi da trasat nije akceptirao
ili platio po menici.Ovom klauzulom se olakšava položaj remitenta.
Klauzula „bez obaveze“
Svaki potpisnik menice ima obavezu da plati po menici ukoliko to ne učini
glavni menični dužnik. To je tzv. regres kod menice. Klauzulom „bez obaveze“
indosant (lice na koga je menica preneta indosamentom i koje je dalje prenelo
menicu na treće lice) isključuje svoju eventualnu meničnu odgovornost.
Klauzula o pokriću
Klauzulom o pokriću obaveštava se trasat od kog lica će dobiti pokriće za
isplaćenu meničnu svotu, ako pokriće ne dobije pre dospelosti menice. Ako
pokriće obezbedjuje trasat unosi se klauzula „i stavite menicu meni u račun“
, a ako pokriće obezbedjuje treće lice unosi se klauzula“ i stavite menicu
u račun...“
Klauzula o domiciliranju i platištu
Klauzulom o domiciliranju obaveštava se remitent da će meničnu svotu umesto
trasata isplatiti neko drugo lice(domicilijat).
Klauzulom o platištu naznačava se mesto gde će trast izvršiti isplatu menice.
Ukoliko ova klauzula nije uneta trasat vrši isplatu u svom poslovnom sedištu.
Klauzula efektivnosti
Kada je menica izdata u jednoj državi a plativa u drugoj državi, plaćanje
se vrši u moneti koja je u opticaju u državi plaćanja.
Kada se unese klauzula efektivnosti(„platite sumu od...evra efektivnih“)
plaćanje se mora izvršiti u valuti na koju menica glasi.
6. Menične radnje
Zakonske odredbe propisuju određene radnje koje moraju da obaveze lica
navedena u menici a to su :
6.1 Izdavalje menice
Menicu može izdati svako poslovno sposobno lice, samo ili preko punomoćnika.
Za fizičko lice uslov poslovne sposobnosti je punoletstvo, dok pravna
lica poslovnu sposobnost stiču upisom u sudski registar. Kada meničnu
obavezu preuzima preduzeće kao pravno lice, menicu potpisuje zakonski
zastupnik preduzeća.
Izdavanje menice vrši se unošenjem u meničnu ispravu jednostrane izjave
volje trasanta kojom nalaže trasatu da bezuslovno plati odredjenu sumu
novca, stavljanjem potpisa trasantu i predavanjem menične isprave remitentu.
Time trasant postaje menični dužnik.
Kod sopstvene menice izdavalac će ostati glavni menični dužnik, a kod
trasirane menice trasant gubi to svojstvo kada trasat akceptira menicu,
preuzimajući ulogu glavnog meničnog dužnika.
6.2 Umnožavanje menice
Svaki imalac menice može zahtevati da se menica umnoži. On se time može
obezbediti za slučaj da se prvi primerak izgubi. Sve primerke menice potpisuju
izdavalac i lica koja kasnije vrše prenos menice, ali trasat akceptira
samo jedan primerak menice, jer kada bi stavio potpis na svaki primerak
menice preuzeo bi obavezu da svaki primerak i isplati.
Prepis (kopija) menice nije isto što i umnožavanje menice. Izdavalac menice
i ostala lica koja potpisuju orginal to ne čine na prepisu, pa na osnovu
prepisa menice se ne može zahtevati isplata menične svote. Jedna vrsta
prepisa menice je npr. fotokopija menice.
6.3 Prenos menice
Lice označeno u menici kao remitent(korisnik) može menicu prenositi na
drugo lice, ovaj na treće i tako redom. Prenošenjem menice prenosi se
i pravo da se zahteva isplata menične svote od glavnog meničnog dužnika.Radnja
prenošenja menice, kao i izdavanje omogućava da se ona koristi kao sredstvo
plaćanja.
Redovan način prenosa menice, propisan Zakonom o menicama je indosament.
Lice koje vrši prenos naziva se indosant, a lice na koga se menica prenosi
indosatar. Prvi indosant je uvek i remitent. Indosant upisuje na poledjini
menice klauzulu „po naredbi“ ili „platite po mojoj naredbi“, ime lica
na koga se prenosi menica i svoj potpis. Takav način prenosa naziva se
pun indosament.
Dopušten je i tzv. blanko indosament koji se vrši tako što se indosant
potpisuje na poledjini menice, ali ne upisuje ime lica na koje vrši prenos.
U takvom slučaju, menica se može prenositi prostom predajom iz ruke u
ruku. Lice na koga je preneta menica mora pre naplate upisati svoje ime
iznad potpisa indosanta i time označiti samog sebe kao indosatara.
Ako je izdavalac menice ili neko od indosanata uneo u menicu klauzulu
„ne po naredbi“ prenos menice indosamentom je zabranjen.
6.4 Akceptiranje menice
Akceptiranje menice je radnja kojom trasat prihvata meničnu obavezu. Trasat
akceptiranjem postaje glavni menični dužnik – akceptant. Akcept se vrši
tako što trasat na meničnu ispravu unosi klauzulu „prihvatam“ ili „priznajem“
i svoj potpis. Akcept se upisuje popreko u odnosu na tekst menice.
Akcept po sadržini može biti potpun i delimičan. Delimičan akcept postoji
kada trasat ne prihvati obavezu da isplati meničnu svotu u celini, već
samo delimično, naznačujući iznos do kog je spreman da plati. Ako nije
naznačio, podrazumeva se da trasat prihvata meničnu obavezu u celini.
Izjava o akceptu je neopoziva. Nakon što je trasat potpisao akcept i predao
ga meničnom poveriocu, više ne može povući izjavu o akceptu.
Trasant kao izdavalac menice može zabraniti podnošenje menice na akcept.
6.5 Menično jemstvo (aval)
Menično jemstvo (aval) je izjava kojom odredjeno lice preuzima obavezu
da će za slučaj da glavni ili neki drugi menični dužnik ne isplati meničnu
svotu, on to sam učiniti.
Lice koje preuzima obavezu jemstva naziva se avalista, dok se lice za
koga jemči naziva honorat. Izjava o avalu se daje unošenjem u menicu klauzule
„kao aval“ ili „per aval“, imena lica za koga se jemči i potpisa avaliste.
Ako se unese ime honorata smatrace se da je jemstvo dato za glavnog meničnog
dužnika. Menično jemstvo je strožije od običnog, gradjansko-pravnog jemstva.
Aval odgovara za isplatu menične svote čak i kad obaveza honorata iz nekg
razloga nije punovažna.
Ako glavni menični dužnik ne plati po menici, menični poverilac se može
obratiti avalisti pre nego što se obrati ostalim meničnim dižnicima, sto
nije slučaj kod običnog jemstva.
6.6 Prezentacija menica
Prezentaciju menice vrši menični poverilac, remitent ili indosatar, podnoseći
menicu trasatu ili drugom meničnom dužniku na akcept ili na isplatu. Prezentacija
je obavezna menična radnja kod naplate menice. Menični poverilac ne može
naplatiti meničnu svotu ako ne pokaže menicu meničnom dužniku.Prezentacija
na akcept vrši se pre dospelosti menice, dok se prezentacija na isplatu
vrši kada menica dospe - na sam dan isteka roka dospeća ili, najkasnije,
dva radna dana posle dana dospeća. Menični poverilac dužan je da menicu
prezentuje u sedištu trasata, odnosno akceptanta.
6.7 Isplata menice
Isplatu menice vrši glavni menični dužnik. On to mora da učini odmah pošto
mu je menica prezentirana, osim ako se ne dogovori drugačije sa meničnim
poveriocem.Pre isplate, menični dužnik je obavezan da proveri identitet
poverioca, kao i da utvrdi da je menični poverilac stekao to svojstvo
na osnivu neprekinutog niza indosamenta u meničnom pismenu. Neprekinuti
niz indosamenata postoji kada je lice koje je indosant u
narednom indosamentu, indosatar u prethodnom. Ovo je potrebno zbog toga
da bi menični dužnik bio siguran da menica u medjuvremenu nije bila izgubljena
ili ukradena, odnosno da je menični poverilac menicu stekao zakonitim
pravnim poslom.
6.8 Intervencija kod menice
U slučaju da trasat odbije da akceptira menicu, ili menični dužnik ne
plati meničnu svotu iz bilo kog razloga, treće lice – intervenijent može
intervenisati tako što će akceptirati ili platiti za lice za koje se interveniše.
Razlikuju se pozivna i spontana intervencija.
Pozivna intervencija postoji kad izdavalac menice ili indosant nazanči
na menici ime ili lice kome će se menični poverilac obratiti, ako trasat
odbije da akceptira menicu ili glavno menični dužnik ne plati po menici.
Spontana intervencija postoji kada ime intervenijenta nije uneto u menicu,
ali odredjeno lice sponatno izrazi nameru da interveniše.
6.9 Protest kod menice
Ako trasat odbije da akceptira menicu ili glavni menični dužnik ne plati
menicu, menični poverilac je dužan da protestuje menicu kako bi očuvao
svoja prava i prava prema ostalim meničnim dužnicima. Protest je menična
radnja kojom menični poverilac verodostojno utvrdjuje da radnja akceptiranja
ili isplate menice nije izvršena.Protest nije obavezna menična radnja.
6.10 Notifikacija kod menice
Posle podizanja protesta ili odbijanja isplate menice, menični poverilac
obaveštava regresne menične dužnike o toj činjenici. Obaveštavanje ima
svrhu da ih pripremi za regres. Menični poverilac obaveštava svog prethodnika
po menici –indosanta u roku od četri dana od podizanja protesta, odnosno
podnošenja menice na naplatu. Indosant obaveštava dalje svog prethodnika
po menici u daljem roku od dva dana. Obaveštavanje teče dalje po istom
principu sve dok ne bude obavešten i poslednji u nizu - trasant, odnosno
izdavalac menice.
6.11 Menični regres
Mogućnost regresa kod menice čini menicu, izmedju ostalog, sigurnim sredstvom
plaćanja i obezbedjenja plaćanja. Ako trasat odbije da akceptira menicu
ili glavni menični dužnik ne plati po menici, menični poverilac se može
obratiti ostalim meničnim dužnicima.
To su sva lica koja su prethodno potpisala menicu kao indosant, avalisti
ili trasanti.
Menični poverilac može da bira kojim redom će se obraćati meničnim dužnicima
za naplatu meničnog duga. Ovo se naziva ’skokovii regres’.
Prilikom regresa dolazi do procesa ’prevaljivanja menice’. Regresni dužnik
koji je isplatio menični dug obraća se sa regresnim zahtevom svojim prethodnicima
po meniciranijim indosantima. Pritom sumi novca koju je isplatio dodaje
zateznu kamatu i troškove koje je snosio u vezi sa regresom. Tako se menični
dug uvećava, sve dok ga ne isplati poslednji regresni dužnik.
Regres se može sprovoditi dobrovoljno ili prinudno putem regresne tužbe.
6.12 Menična tužba
Ako akceptant dobrovoljno ne isplati menicu, a ne isplate je ni regresni
menični dužnici, menični poverilac može pokrenuti sudski postupak.
Glavna menična tužba se podnosi protiv akceptanata i to u roku od tri
godine od dospeća menice, a protiv regresnih meničnih dužnika podnose
se regresne menične tužbe. Tužbu protiv indosanata ili izdavaoca menice,
menični poverilac može podići u roku od jedne godine od dana protesta,
odnosno dospelosti ako protest nije bio obavezan.Regresni menični dužnici
mogu jedan protiv drugog podnositi tužbe u roku od šest meseci od dana
iskupljenja menice.
7. Blanko menica
Menica čiji bitni elementi nisu popunjeni naziva se blanko menica. Takva
menica po pravilu ne sadrži iznos menične svote, ime remitenta i datum
izdavanja ili rok dospelosti, već menični poverilac naknadno upisuje ove
podatke pre nego što menicu podnese na naplatu. Izdavanje
blanko menica predstavlja veliki rizik za dužnika jer menični poverilac
može popuniti menice mimo sporazuma sa dužnikom.
LITERATURA:
1. Dr Milenko Radoman, Osnove prava medjunarodnog robnog prometa i prava
Evropske Unije, Beograd 2004
2. Milica Bogdanović, Lazar Šestović, Ekonomija od A do Z,Beograd 2002
3. Wikipedia – http://www.wikipedia.org
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|