OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- PRAVO - |
|
|
|
SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE
Pod pojmom spoljne trgovine podrazumevaju se svi oblici
ekonomske saradnje jedne zemlje sa inostranstvom. Međutim u striktnom
smislu spoljna trgovina obuhvata promet roba i usluga koje jedna zemlja
obavi sa inostranstvom. U teorijskom smislu trgovina predstavlja organizovanu
razmenu dobara izmenu pojedinih članova svetske privrede po načelima celishodnosti
i ekonomičnosti. Spoljna trgovina se najčešće definiše kao organizovani
i razvijeni vid robne razmene. Podela trgovine na unutrašnju i spoljnu
je stvar konvencije, s obzirom da su funkcije trgovine gotovo iste. Spoljnotrgovinska
razmena je i u prošlosti i sada podsticana težnjom čoveka i svim društvenim
formacijama da poboljša svoje uslove rada, svoj način života i životni
standard uopšte. Spoljnotrgovinska robna razmena se odvija u uslovima
nepoštene konkurentske borbe radi obezbeđenja što većeg učešća u ukupnoj
sumi viška vrednosti stvorenog u proizvodnji robe, koja je predmet međunarodne
razmene. Promet robe i usluga jedne zemlje sa inostranstvom predstavlja
spoljnu trgovinu. Ovde ne spadaju jednosmerni transferi (pokloni, pomoći
i sl.) već kretanje zlata i investicije u inostranstvu. Spoljna trgovina
predstavlja deo prometa u kome se razmena obavlja na taj način što predmet
kupoprodaje prelazeći carinsku liniju napušta teritoriju zemlje prodavca
izvoz ili ulazi na teritoriju zemlje kupca uvoz. Ova razmena obuhvata,
pored razmene internih dobara, još i obavijanje najrazličitijih proizvodnih
i neproizvodnih usluga po nalogu i za račun inostranih državljana ( transport,
špedicija, osiguranje, bankarske usluge, turizam, privredne informacije
i propaganda, izdavačka i druge uslužne delatnosti). Za određivanje pojma
spoljnotrgovinskog prometa od domaćih izvora prava najveći značaj ima
Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, dok se strani izvori prava spoljne
trgovine određuju u zavisnosti od toga o kojoj se stranoj zemlji u konkretnom
slučaju radi. U zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju se spoljna trgovina
definiše kao prekogranični promet roba i usluga. U spoljnotrgovinskom
poslovanju je od posebnog značaja zaštita domaće proizvodnje, kako za
nerazvijene tako i za razvijene zemlje. Postoji veliki rizik u poslovanju,
usled čega proizilazi potreba poznavanja i najudaljenijih tržišta u svetu,
njihovih spoljnotrgovinskih deviznih, carinskih, kreditnih i valutnih
sistema. Sistemi carina i carinske politike, primena ili ne klauzule najpovlašćenije
nacije i dr. spada u vrlo složen i razgranat mehanizam ostvarivanja spoljne
trgovine.
2. POJAM SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLOVANJA
Spoljnotrgovinski promet-poslovanje predstavlja promet robe
i usluga između trgovinsko-pravnih subjekata čija se sedišta nalaze na
teritorijama različitih država. Ovo poslovanje se obavlja u skladu sa
osnovnim načelima društveno-ekonomskog uređenja države. Za svaku zemlju
je jako bitan odnos sa inostranstvom, kao vrlo značajan deo ekonomske
aktivnosti svake zemlje. U savremenom svetu nijedna zemlja bez obzira
na svoje razvojne potencijale i uslove nije sama sebi dovoljna, posebno
ne u ekonomiji i ekonomskom razvoju. Zbog toga kažemo da su sve zemlje
ekonomski upućene jedna na drugu, odnosno u stanju su međusobne uslovljenosti
i zavisnosti.Priroda ekonomskog života i ekonomske aktivnosti ruši sve
prepreke, pa čak i međudržavne granice i to i onda kada su one razdvojene
političkim ili nekom drugim činiocima. Savremena ekonomska teorija i praksa,
međunarodnim ekonomskim odnosima i spoljnotrgovinskom poslovanju pridaju
posebnu pažnju i značaj. Možemo reći da u osnovi međunarodnih ekonomskih
odnosa stoje tri razloga zbog kojih zemlje pojedinačno učestvuju u njima:
:
• Razlike u uslovima proizvodnje među zemljama i područijima sveta
• Opadajući troškovi proizvodnje
• Različitost u ukusima-veća ponuda na tržištu i potpunije zadovoljavanje
potreba.
Zbog toga svaka zemlja nastoji da u svojoj spoljnotrgovinskoj
aktivnosti iskoristi prednosti koje ima u proizvodnji određenih proizvoda
i usluga u odnosu na druge zemlje sa kojima održava ekonomske odnose.
Te prednosti se ispoljavaju kao korišćenje sopstvenih povoljnih uslova
za njihovu proizvodnju, niži troškovi proizvodnje, bolji kvalitet proizvoda,
viši stepen primene tehnike i tehnologije. Ovo omogućava viši nivo produktivnosti
rada i doprinosi rastu dohotka. Danas nema države koja ima privredu koja
bi zadovoljila njene potrebe. Ni jedna državna zajednica ne podmiruje
svoje materijalne potrebe isključivo svojom proizvodnjom, deo tih potreba
podmiruje uvozom materijalnih dobara iz drugih zemalja, a deo sopstvene
proizvodnje namenjen je zadovoljavanju potreba u inostranstvu. Poznato
je da su prirodna bogatstva kao što su energetski izvori, rudna i mineralna
bogatstva, prirodni i klimatski uslovi kao faktori proizvodnje, neravnomerno
raspoređeni u svetu. Nijedna zemlja ma koliko ona bila velika ne raspolaže
u dovoljnim količinama i u odgovarajućem kvalitetu svim tim uslovima.
Postoje zemlje koje imaju velike izvore nafte, ali ne i dovoljno pitke
vode, zemlje koje imaju rude gvožđa ali nemaju električne energije, postoje
zemlje koje imaju povoljne uslove za proizvodnju industrijskih ali ne
i poljoprivrednih proizvoda i obrnuto, klimatski uslovi diktiraju mogućnosti
i strukturu poljoprivredne proizvodnje ali i strukturu potrošnje. Ako
bi svaka zemlja pojedinačno zasnivala svoju proizvodnju samo na sopstvenim
prirodnim uslovima i izvorima, onda bi struktura te proizvodnje bila vrlo
siromašna, ekonomski vrlo neracionalna a proizvodnja mnogih proizvoda
nemoguća. Zahvaljujući spoljnoj trgovini dolazi do prevazilaženja neravnomernosti
u rasporedu prirodnih bogatstava i uslova, kao činioca razvoja proizvodnje.
Zemlje koje nemaju svoje izvore nafte uvozom iz drugih zemalja podmiruju
potrebe za njom, isto to čine zemlje koje nemaju prirodnih bogatstava
u gvožđu, obojenom metalima, mineralnim sirovinama i dr. Zahvaljujući
spoljnoj trgovini i međunarodnoj razmeni ponuda poljoprivrednih proizvoda
gotovo je ista u svim zemljama sveta bez obzira na postojanje velikih
prirodnih i klimatskih razlika koje opredeljuju mogućnosti proizvodnje
pojedinih poljoprivrednih proizvoda u tim zemljama pojedinčno. Međunarodni
ekonomski odnosi, posebno spoljna trgovina dovode do ubrzanja naučnog
i tehničko-tehnološkog razvoja u svetskim razmerama i u svakoj zemlji
posebno. Inovacije u nauci, tehnici i tehnologiji danas se brzo šire svetom
čime se prevazilazi neravnomernost u tehničko-tehnološkom napretku. Na
taj način se doprinosi ubrzanju razvoja proizvodnje ali i potrošnje u
svetu. Taj proces ima značaj za one zemlje koje nisu u stanju da same
razvijaju nauku i naučna istraživanja kao pretpostavke razvoja svoje proizvodnje.
Spoljna trgovina i uopšte međunarodni ekonomski odnosi, prenose znanja
iz jednog u druge delove sveta koja su sadržana u novim mašinama, proizvodnoj
opremi, proizvodima namenjenim zadovoljavanju različitih potreba. Bez
spoljne trgovine u mnogim zemljama ne bi bilo ekonomski racionalno organizovati
proizvodnju onih proizvoda čija se racionalnost postiže njihovom masovnom
i velikoserijskom proizvodnjom ili za čiju proizvodnju je potreban veliki
kapital. Spoljnom trgovinom, konkretnije uvozom i izvozom roba i usluga,
utiče se na regulisanje odnosa ponude i tražnje na domaćem tržištu. Uvozom
se povećava obim ponude roba na tom tržištu, odnosno menja struktura te
ponude i usklađuje se sa zahtevima tražnje. Na drugoj strani, izvozom
roba i usluga smanjuje se njihova pojedinačna ponuda na tržištu. Izvozom
se omogućuje rast njihove proizvodnje iznad nivoa potreba domaćeg tržišta.
Putem spoljnotrgovinske razmene viškovi jednih proizvoda pretvaraju se
u one proizvode kojih nema dovoljno na domaćem tržištu, što je značajno
sa stanovišta zadovoljavanja potreba društva, ali i stabilnosti tekućih
ekonomskih kretanja. Odsustvo inostrane robe sa domaćeg tržišta dovodi
do monopola domaćih proizvođača na njemu i rađa čitav niz ekonomskih neracionalnosti
kako na tržištu tako i u proizvodnji i potrošnji. Razvoj međunarodnih
ekonomskih odnosa uslovio je rastući značaj međunarodne podele rada u
kojoj, sa manje ili više uspeha, učestvuju sve zemlje sveta. Suština te
podele rada jeste u tome da se svaka zemlja specijalizuje za proizvodnju
onih proizvoda za koje ima najpovoljnije ekonomske i druge uslove i da
se sa tim proizvodima izlazi na međunarodno tržište. U toj proizvodnji
ona ostvaruje u svetskim razmerama nadprosečnu produktivnost rada, niske
troškove proizvodnje i brz tehničko-tehnološki razvoj proizvoda.
3. INSTRUMENTI SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE
Današnja praksa spoljnotrgovinske politike u svetu stvorila
je čitav niz različitih instrumenata pa politike koji se danas, manje
više, primenjuju u svim zemljama sveta. Instrumenti za regulisanje izvoza
primenjuju se u sistemu mera spoljnotrgovinske politike sa osnovnim ciljem
da zemlja poveća izvoz svojih proizvoda i usluga, odnosno na taj način
poveća svoj novčani priliv i aktivno deluje na rešavanje svojih platnobilansnih
problema. Instrumenti za regulisanje izvoza:
1. Izvozne premije i subvencija, imaju široku primenu u podsticanju izvoza
roba i usluga i koristi ih većina zemlja za sve ili samo pojedine proizvode
sa kojima izlazi na međunarodno tržište. Njih daje država iz svog budžeta
izvoznicima proizvoda i usluga i na taj način, ona stimuliše izvoznike.
Izvozne premije se obično utvrđuju u nekom procentu od ostvarenog izvoza.
2. Kreditiranje izvoza, ima zadatak da omogući izvoznicima da dođu do
povoljnih kredita kojima će povećati proizvodnju namenjenu izvozu ili
olakšati plasman te proizvodnje na inostranom tržištu. Njih odobrava država
iz specijalnih fondova. 3.Retenciona kvota, predstavlja procentualni deo
sredstava ostvarenih izvozom koji ostaje izvozniku na slobodno raspolaganje.
U svojim novčanim sistemima, pojedine zemlje propisuju obavezu da izvoznici
ostvareni priliv sredstava, po osnovu izvoza roba i usluga u celini ili
delimično, prodaju državi po određenom kursu. Država može u celini ili
delimično da oslobodi pojedine izvoznike takve obaveze, odnosno da im
tu obavezu poveća ili smanji.
4. Vezivanje uvoznih prava za izvoz, predstavlja specifičan instrument
spoljnotrgovinske politike koji se primenjuje u zemljama sa državnim sistemom
raspolaganja sredstvima. U zavisnosti od ostvarenog izvoza, izvoznicima
se odobrava pravo na uvoz određenih proizvoda. 5.Regulisanjem kursa domaće
valute, vrši se poboljšanje ili pogoršanje položaja izvoznika, ali i uvoznika,
u primarnoj raspodeli u zemlji. Promenom kursa domaće, utiče se na ekonomski
položaj izvoznika i uvoznika. Mera stimulacije izvoza primenjuje se devalvacija
domaće valute. Ona omogućuje izvoznicima prisvajanje većeg dela novostvorene
vrednosti društva do koga dolazi promenom odnosa između vrednosti domaće
i inostranih valuta. 6.Damping, označava prodaju robe i usluga na inostranom
tržištu po cenama koje su niže od njihovih cena na domaćem tržištu, često
i niže od njihovih troškova proizvodnje. Ciljevi primene dampinga mogu
se odnositi na potiskivanje konkurenata sa određenih tržišta, osvajanje
novih tržišta, izvoz po svaku cenu radi povećanja novčanog priliva zemlje
i slično. Instrumenti za regulisanje uvoza primenom različitih instrumenata
i mera u osnovi može imati sledeće ciljeve: zaštitu domaće privrede od
inostrane konkurencije, uticaj na uspostavljanje željenih odnosa između
ponude i tražnje na domaćem tržištu, obezbeđenje sredstava za državni
budžet, uticaj na privrednu strukturu zemlje, strukturiranje uvoza i izvoza.
Ova grupa instrumenata spoljnotrgovinske politike je vrlo brojna. Njihova
pojedinačna ili grupna primena uslovljena je ciljevima koje treba ostvariti
u politici uvoza ali i drugim oblastima spoljnotrgovinske politike. Carine,
čine najčešće upotrebljavani instrument spoljnotrgovinske politike za
regulisanje uvoza.Možemo ih definisati kao posebnu vrstu poreza koji se
naplaćuje na robu koja prolazi državnu ili carinsku granicu. To praktično
znači da svaka zemlja ima svoj carinski režim, ili se taj režim proteže
na zemlje članice carinske unije ako takav oblik zajedništva između zemalja
postoji. Unutar zemlje moguće je da postoje slobodne carinske zone u kojima
roba ne podleže carinjenju. Carine se koriste pre svega, za regulisanje
uvoza robe ali mogu biti primenjene i za regulisanje njenog izvoza pa
i tranzita preko državne teritorije. One su klasičan instrument ograničenja
spoljne trgovine koji se već vekovima primenjuje u međunarodnoj trgovini.
1. Prema ekonomskoj funkciji carine mogu biti zaštitne i fiskalne .Smisao
uvođenja zaštitnih carina jeste zaštita domaćih proizvođača na domaćem
tržištu od konkurencije inostranih proizvođača. Roba tih proizvođača,
primenom zaštitnih carina, postaje skuplja na domaćem tržištu od iznosa
carina, pa se na ovaj način podstiče domaća proizvodnja u smislu njenog
povećanja i razvoja.
2.Prema smeru kretanja robe, carine mogu biti:uvozne, izvozne i tranzitne.
Uvozne carine su najčešće u primeni i plaćaju se na robu koja se uvozi
iz inostranstva u cilju plasmana na domaćem tržištu. Izvozne i tranzitne
carine retko se primenjuju. Tranzitne carine se plaćaju na robu u tranzitu-robu
koja prelazi državnu teritoriju, odnosno teritoriju carinskog područja.
3.Prema načinu određivanja carine mogu biti autonomne ili konvencionalne.
Autonomne svaka država određuje samostalno, nezavisno od drugih država.
Dok konvencionalne, isto određuje svaka država posebno, ali poštujući
pri tom ugovorne obaveze koje ona ima sa drugim zemljama ili međunarodnim
institucijama i asocijacijama.
4. Prema načinu carinjenja robe, razlikujemo jedinstvene i diferencijalne
carine. Prve se primenjuju jedinstveno na svu robu koja prelazi granicu
u uvozu, i pri tom se ne pravi nikakva razlika između roba. Diferencijalnim
carinama pravi se razlika prema vrsti robe, područja odakle roba dolazi
pa i transportnim sredstvima koja se koriste za njen prevoz.
5.Prema načinu obračuna i naplate, carine mogu biti ad valorem-prema vrednosti,
specifične i mešovite. Ad valorem carine obračunavaju se i naplaćuju procentualno
od nabavne vrednosti robe. Specifične carine se određuju za svaku vrstu
robe, dok se u praksi najčešće koriste mešovite carine, kao kombinacija
obe vrste carina.
6.Grupu ostalih carina čine:preferencijalne, antidampinške, kompezatorske,
borbene. Svaka zemlja ima svoj carinski sistem kao deo sistema ekonomskih
odnosa sa inostranstvom. Njegov sastavni deo je i carinska tarifa koja
predstavlja sistemski pregled roba, robnih grupa i carinskih stopa. Uvozne
takse su poseban instrument regulisanja uvoza koji se primenjuje zajedno
sa carinama sa kojima se najčešće i zajedno naplaćuju. Smisao njihovog
uvođenja jeste izbegavanje međunarodnih konvencija i bilateralnih sporazuma
kojima se ograničava visina carinskog opterećenja robe i usluga u međunarodnom
prometu. Uvoznim taksama se one na indirektan način povećavaju, s obzirom
na to da se takse obračunavaju i plaćaju na isti način kao i carine. Kvantitativna
ograničenja uvoza kao i kod izvoza, vrše se posebnim instrumentima među
kojima su najčešće u primeni: zabrana uvoza, kontigentiranje i uvozne
dozvole. Radi se o administrativnim instrumentima čija je primena vrlo
raširena u praksi. Oni su u funkciji ostvarivanja ciljeva spoljnotrgovinske
politike ali i drugih ciljeva kao što su sprečavanje širenja zaraznih
bolesti, očuvanje životne sredine, očuvanje sigurnosti i bezbednosti,
zaštita zdravlja građana i dr. Sa ekonomskog stanovišta zabrani uvoza
nekih proizvoda i usluga, država pribegava onda kada se potrebe za tim
proizvodima i uslugama mogu zadovoljiti domaćom proizvodnjom pa bi njihov
uvoz predstavljao nepotrebno trošenje deviznih sredstava. Kontigentiranje
uvoza je instrument čijom primenom se uvoz ograničava na određenu količinu
proizvoda ili na određenu sumu sredstava koja se može utrošiti za uvoz
pojedinih proizvoda. Razlozi za ovakvu vrstu ograničenja uvoza mogu, takođe,
biti platno-bilansne prirode. Sistem uvoznih dozvola podrazumeva da uvoznik,
za uvoz određenih proizvoda, prethodno obavezno pribavlja uvoznu dozvolu
od nadležnog državnog organa. Treba podvući i ovde, da nadležni državni
organ autonomno procenjuje da li će dati dozvolu za uvoz i kada će je
dati. Porez na promet kao instrument regulisanja uvoza, koristi se za
dodatno opterećenje uvezene robe pored uvoznih carina i taksi. Njegova
suština je u tome da se uvozni proizvodi namenjeni domaćem tržištu, dodatno
oporezuju primenom većih stopa poreza na promet u odnosu na visinu tih
stopa koje se primenjuju na proizvode domaćeg porekla. Pri tom se polazi
od toga da se radi o luksuznim proizvodima kao što su, luksuzni automobili,
strana alkoholna pića, posebne vrste kozmetike i dr.,na koje se uvodi
posebno poresko opterećenje koje se sastoji u visokom porezu na promet.
4. UTICAJ SPOLJNE TRGOVINE NA DRŽAVU
Razvoj robne proizvodnje usko je vezan sa potrebom širenja
nacionalnog-domaćeg tržišta na kome proizvođači pretvaraju svoju robu
u novac, ako uslov za nastanak novog ciklusa proizvodnje. Rastuća proizvodnja,
kao rezultat međunarodne podele rada, prevazilazi potrebe i okvire nacionalnog
tržišta. Nacionalno tržište postaje nedovoljno za plasman domaće proizvodnje
tako da je domaći proizvođač prinuđen da jedan deo proizvoda plasira na
tržišta izvan granica svoje zemlje. Što je razvoj robne proizvodnje brži
i nacionalno tržište manje, to je neophodnost izlaska na svetko tržište
veća. Važnost spoljne trgovine u nacionalnoj privredi meri se relativnim
učešćem vrednosti izvoza i uvoza u nacionalnom dohotku. Najvažniji pokazatelj
stepena zavisnosti zemlje od spoljne trgovine je spoljnotrgovinski koeficijent,
dobija se kao odnos vrednosti spoljne trgovine-izvoz+uvoz i nacionalnog
dohotka. Ako je vrednost spoljnotrgovinskog koeficijenta do 5% onda se
govori o maloj ili niskoj zavisnosti zemlje od spoljne trgovine. Ako je
ovaj koeficijent između 5 i 20%, onda je zemlja srednje ili umereno zavisna
od spoljne trgovine. I najzad, ukoliko je spoljnotrgovinski koeficijent
iznad 25%, onda je zemlja visoko ili izraženo zavisna od spoljne trgovine.
Stavljanjem u odnos samo vrednosti izvoza jedne zemlje prema nacionalnom
dohotku u istoj godini dobija se koeficijent zavisnosti zemlje od izvoza,
kao takođe jedan od pokazatelja zavisnosti zemlje od spoljne trgovine.
Koeficijent zavisnosti zemlje od izvoza ustvari izražava sklonost uvozu.
Ako se pri tome ovaj pokazatelj posmatra u dužem vremenskom periodu za
niz uzastopnih, obično 10 godina, onda se dobija prosečna sklonost izvozu,
kao trajnije obeležje dotične privrede. Stavljanjem u odnos vrednosti
uvoza prema nacionalnom dohotku dobija se koeficijent zavisnosti zemlje
od uvoza ili kako se još naziva, sklonost uvozu. Prosečna sklonost uvozu
podrazumeva količnik u vidu odnosa vrednosti uvoza i nacionalnog dohotka
u više uzastopnih godina i predstavlja trajniju karakteristiku neke privrede.
Odvojeno posmatranje koeficijenta zavisnosti zemlje od uvoza i izvoza
i spoljno-trgovinskog koeficijenta pruža realniju sliku zavisnosti zemlje
od spoljne trgovine. To se pokazalo opravdanim, jer spoljnotrgovinski
koeficijent može da prikrije slučajeve nekih zemalja koje su više zavisne
od uvoza u odnosu na izvoz ili obrnuto, usled čega se ne može sagledati
prava slika o uzrocima kretanja u spoljnotrgovinskom bilansu. Ako na primer,
neka zemlja izvozi samo naftu, to će predstavljati 100% njenog nacionalnog
izvoza, i na primer 15% svetskog izvoza nafte, njen koeficijent važnosti
izvoza biće visok 6,6. Sa ovim koeficijentom, položaj zemlje u međunarodnoj
trgovini biće nepovoljan, s obzirom da će ona biti visoko zavisna od tedencija
na svetskom tržištu, obrnuto, dakle povoljan položaj će imati zemlja sa
niskim učešćem, na primer pšenice, u ukupnom nacionalnom izvozu 5% a visokim
učešćem pšenice ove zemlje u svetskom izvozu pšenice 50%, iz čega proizilazi
nizak koeficijent važnosti izvoza 0,1.Slični primeri na strani uvoza mogu
takođe ilustrovati značaj koeficijenta važnosti uvoza, kao indikatora
zavisnosti zemlje od spoljne trgovine. U analizi zavisnosti zemlje od
spoljne trgovine, koristi se još jedan od pojedinačnih pokazatelja pod
nazivom koeficijent važnosti međusobne razmene dve zemlje. Ovaj koeficijent
izračunava se tako što se stavlja u odnos procentualno učešće strane zemlje
u domaćem izvozu sa procentualnim učešćem domaće zemlje u uvozu strane
zemlje. Dobijeni rezultat pokazuje koliko je puta strana zemlja za domaći
izvoz važnija od domaće zemlje za uvoz strane zemlje.
5. ZAKON O SPOLJNOTRGOVINSKOM PROMETU
Ovim zakonom uređuje se spoljnotrgovinsko poslovanje koje
obuhvata spoljnotrgovinski promet i obavljanje privrednih delatnosti u
inostranstvu. Spoljnotrgovinski promet i privredne delatnosti u inostranstvu
mogu da obavljaju preduzeća i druga pravna lica, ako ispunjavaju uslove
propisane ovim zakonom. Bankarske i druge finansijske poslove u inostranstvu
mogu da obavljaju banke u skladu sa ovim zakonom i saveznim zakonom kojim
se uređuje osnivanje i poslovanje banaka, a poslove osiguranja i reosiguranja
u inostranstvu - osiguravajuće i reosiguravajuće organizacije, u skladu
sa ovim zakonom i saveznim zakonom kojim se uređuje osnivanje i poslovanje
tih organizacija. Spoljnotrgovinski promet može za potrebe svoje delatnosti
obavljati domaće fizičko lice koje obavlja privrednu delatnost, ako je
upisano u registar kod nadležnih organa u skladu sa ovim zakonom. Preduzeće
i drugo pravno lice stiče pravo da obavlja spoljnotrgovinsko poslovanje
danom upisa tog poslovanja u odgovarajući registar, ako ovim zakonom nije
drugačije propisano. Državni organ, politička stranka i druga organizacija
mogu izvršiti pojedinačan posao spoljnotrgovinskog prometa za svoje potrebe,
a preduzeće i drugo pravno lice koje nije upisano u registar za obavljanje
spoljnotrgovinskog prometa može da izvrši pojedinačan posao spoljnotrgovinskog
prometa za svoje potrebe, odnosno da obavlja poslove spoljnotrgovinskog
prometa u vezi sa njegovom delatnošću na osnovu odobrenja saveznog organa
nadležnog za ekonomske odnose sa inostranstvom. Roba se može uvoziti ili
privremeno uvoziti ako ispunjava uslove propisane za stavljanje u promet,
odnosno za upotrebu na domaćem tržištu, a usluge u skladu sa domaćim propisima
i međunarodnim ugovorima. Roba za koju je obavezna zdravstvena, veterinarska,
ekološka ili fitopatološka kontrola ili kontrola kvaliteta može se uvoziti
ili privremeno uvoziti ako ispunjava propisane uslove. Roba se ne može
uvoziti ili privremeno uvoziti ako je njen promet zabranjen u zemlji iz
koje se uvozi ili u zemlji u kojoj je proizvedena. Preduzeće i drugo pravno
lice ne može uvoziti opremu i trajna dobra za ličnu potrošnju ako nije
u zemlji obezbedilo rezervne delove, potrošni materijal i pribor za njihovo
održavanje u rokovima predviđenim propisima o stavljanju robe u promet
na domaćem tržištu. Izvoz, odnosno uvoz izvršen je kad je roba ocarinjena
i kad je prešla carinsku liniju, odnosno kad je usluga pružena. Kao dan
izvoza, odnosno uvoza robe smatra se dan kad je izvršeno carinjenje robe.
5.1. Posebni oblici spoljnotrgovinskog prometa
Preduzeće i drugo pravno lice, u okviru svoje proizvodne
delatnosti, može sa stranim licem - proizvođačem zaključiti ugovor o dugoročnoj
proizvodnoj kooperaciji na osnovu odobrenja nadležnog saveznog organa.
Odobrenje se može dati ako je ugovor zaključen u pismenom obliku sa rokom
trajanja od najmanje tri godine, ako je vrednost izvoza po tom ugovoru
najmanje jednaka vrednosti uvoza i ako se razmenjuju reprodukcioni materijal,
poluproizvodi, delovi sklopova, sklopovi i gotovi proizvodi u istorodnoj
proizvodnji, a radi specijalizacije te proizvodnje.
5.2. Usluge u spoljnotrgovinskom prometu
Usluge u spoljnotrgovinskom prometu mogu da obavljaju preduzeća
i druga pravna lica upisana u registar za obavljanje tih usluga, ako ovim
zakonom nije drugačije određeno. Uslugama u spoljnotrgovinskom prometu
smatraju se naročito: izvođenje investicionih radova u inostranstvu i
ustupanje investicionih radova stranom licu u zemlji, usluge međunarodnog
transporta robe i putnika, pomorsko-tehničke usluge na moru i druge usluge
koje su u vezi sa međunarodnim transportom (međunarodna špedicija, skladištenje
i aerodromske usluge, agencijske usluge u transportu i sl.), ugostiteljske
i turističke usluge, posredovanje i zastupanje u prometu robe i usluga,
poštansko- telefonsko-telegrafske i druge telekomunikacione usluge, usluge
kontrole kvaliteta i kvantiteta u izvozu i uvozu robe, naučnoistraživacke,
istraživacko-razvojne i usluge pružanja i korišćenja informacija i znanja
u privredi i nauci, usluge atestiranja i druge usluge u skladu sa prihvaćenom
klasifikacijom. Izvođenje investicionih radova, odnosno izvođenje pojedinih
radova na investicionom objektu u Srbiji može se ustupiti stranom izvođaču
na osnovu prethodno održanog javnog nadmetanja ili izvršenog prikupljanja
ponuda određenog najmanjeg broja ponuđača, u skladu sa propisima kojima
se uređuje javno nadmetanje i prikupljanje ponuda. Ugovor o izvođenju
investicionih radova u inostranstvu, odnosno ugovor o izvođenju investicionih
radova u Srbiji zaključuje se u pismenom obliku i upisuje se u poseban
registar koji vodi nadležni savezni organ. -Preduzeće i drugo pravno lice
upisano u sudski registar za poslove međunarodne špedicije može organizovati
otpremanje i dopremanje robe u međunarodnom saobraćaju u svoje ime i po
nalogu i za račun komitenta i zaključivati ugovore o prevozu, utovaru,
istovaru, pretovaru, sortiranju, pakovanju, uskladištenju i osiguranju
robe, organizovati prevoz različitim prevoznim sredstvima, zastupati i
vršiti poslove u vezi sa carinjenjem robe, osiguranjem povlastica, ispostavljati
i pribavljati transportna i druga dokumenta i vršiti druge poslove u vezi
sa špediterskim uslugama u spoljnotrgovinskom prometu. -Preduzeće i drugo
pravno lice upisano u sudski registar za međunarodni transport robe i
putnika može prevoziti robu i putnike u međunarodnom železničkom, drumskom,
pomorskom, vazdušnom, rečnom i jezerskom saobracaju, utovarati i servisirati
i popravljati transportna sredstva i delove. -Preduzeće i drugo pravno
lice upisano u sudski registar za obavljanje pomorsko-tehničkih i istraživačkih
usluga na moru može ugovarati i vršiti vađenje potonulih stvari i njihovo
dopremanje na obalno odredište, istraživanje nafte i mineralnih dobara
sa dna mora, ugovarati i organizovati postavljanje platformi za eksploataciju
nafte i mineralnih dobara, kao i ugovarati i vršiti snabdevanje tih platformi
rezervnim delovima, hranom za posadu i drugim potrebama. -Preduzeće i
drugo pravno lice upisano u sudski registar za međunarodne saobraćajno-agencijske
poslove može zastupati i posredovati u prevozu robe i putnika u međunarodnom
saobraćaju i vršiti druge poslove u vezi sa tim prevozom. -Preduzeće i
drugo pravno lice upisano u sudski registar za vršenje turističkih poslova
sa inostranstvom može pružati usluge stranim licima, a naročito: ugostiteljske,
turističko-agencijske usluge, organizovati turistička putovanja u Srbiji
i u inostranstvu, organizovati posete kulturnim, privrednim, sportskim
ili drugim priredbama, organizovati sportski lov i ribolov, iznajmljivati
motorna vozila i plovila, prihvatati, čuvati i održavati strana plovila,
pružati usluge igara na sreću, kao i usluge turističkih putovanja inostranstvo
domaćim licima. -Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar
za pružanje aerodromskih usluga, može naročito prihvatiti i otpremati
stranu robu i putnike u vazdušnom saobraćaju, pružati usluge pri sletanju
i preletanju stranih vazduhoplova, prihvatati, snabdevati i otpremati
te vazduhoplove. -Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar
za organizovanje međunarodnih sajmova može priređivati sajmove, izložbe
i druge oblike prikazivanja privrednih i drugih delatnosti u Srbiji i
inostranstvu i pružati druge usluge u oblasti organizovanja međunarodnih
sajmova. -Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za poslove
kontrole kvaliteta i kvantiteta robe u međunarodnom prometu vrši tu kontrolu
prvenstveno radi utvrđivanja da kvalitet, kvantitet i druga svojstva robe
ispunjavaju uslove iz ugovora zaključenog između kupca i prodavca robe,
a može vršiti i propisane ili uobičajene delatnosti u vezi s tom kontrolom,
kao što su: kontrola pakovanja i otpremanja robe, kontrola utovara, istovara,
pretovara, transporta i slaganja robe u transportno sredstvo, kontrola
skladišnog prostora, kontrola transportnih sredstava, vršenje ekspertiza
i dr.
6. PRIVREMENI UVOZ I IZVOZ
Radi pružanja usluga stranim licima i korišcenja usluga stranih lica i u
drugim slučajevima kad se roba izvozi, odnosno uvozi sa obavezom vraćanja
u određenom roku, u istom ili promenjenom stanju, roba se može privremeno
izvoziti, odnosno privremeno uvoziti. Preduzeće i drugo pravno lice može
privremeno izvoziti, odnosno uvoziti u zakup opremu radi korišcenja u proizvodnji
i radi pružanja usluga. Ugovor o zakupu obavezno sadrži rok trajanja zakupa,
a može se predvideti da po isteku ugovornog roka zakupac trajno zadrži privremeno
izvezenu, odnosno uvezenu opremu - lizing. Carinarnica, u skladu sa propisanim
oblikom izvoza, odnosno uvoza i pod uslovima propisanim saveznim zakonom
i propisima donetim na osnovu njega, odobrava privremeni izvoz, odnosno
privremeni uvoz opreme u zakup, odnosno lizing. Preduzeće obavlja poslove
oplemenjivanja robe (preradu, doradu i obradu) stranog lica ili preduzeća
koje obavlja poslove reeksporta, odnosno može dati na oplemenjivanje robu
stranom licu. Preduzeće i drugo pravno lice može, na osnovu odobrenja nadležnog
saveznog organa, uslugu oplemenjivanja platiti, odnosno naplatiti u robi
koja je data na oplemenjivanje, odnosno koja je oplemenjena. Na izvoz i
uvoz robe kojom se plaća, odnosno naplaćuje usluga oplemenjivanja primenjuju
se propisi kojima se uređuje izvoz i uvoz te robe. Savezna vlada određuje
vrstu i namenu privremenog izvoza i uvoza, rokove privremenog izvoza i uvoza
po namenama, a može odrediti koja se roba ne može privremeno izvoziti i
uvoziti. Ostale odredbe o izvozu i uvozu
Preduzeće i drugo pravno lice može uvoziti robu na osnovu prethodno održanog
javnog nadmetanja, prikupljanja ponuda ili neposredne pogodbe. Javno nadmetanje
i prikupljanje ponuda obavlja se javno, a u njemu mogu da učestvuju strana
i domaća lica. Pod uvozom na osnovu prethodno održanog javnog nadmetanja
podrazumeva se i kupovina robe na robnim berzama. U zaključenom ugovoru
o izvozu i uvozu preduzeće može izvoziti i uvoziti robu radi zamene ranije
isporučene robe za koju je komisijski utvrđeno da je neispravna ili da ne
odgovara ugovorenim uslovima do roka predviđenog ugovorom za otklanjanje
nedostataka i izvoziti i uvoziti robu kao naknadu za dugoročnu poslovnu
saradnju kada je to predviđeno ugovorom.
7. PRIBAVLJANJE I USTUPANJE PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE I ZNANJA I ISKUSTVA
(KNOW-HOW)
Preduzeće i drugo pravno lice može pribavljati od stranog
lica, odnosno ustupiti stranom licu pravo industrijske svojine i znanje
i iskustvo. Ugovor o pribavljanju patenta i znanja i iskustva mora da
sadrži:
1) obavezu davaoca patenta i znanja i iskustva da će se primenom patenta,
odnosno znanja i iskustva proizvesti roba ugovorenog kvaliteta, kao i
obavezu da se za vreme važenja ugovora primaocu stavljaju na raspolaganje
poboljšanja na patentu i znanju i iskustvu
2) obavezu davaoca patenta i znanja i iskustva da njihovo korišćenje ne
utiče štetno na život i zdravlje ljudi, odnosno stvari i životnu sredinu
3) klauzulu da se stavljanjem u promet proizvoda proizvedenih po pribavljenom
patentu i znanju i iskustvu ne povređuju prava trećih lica ili obavezu
davaoca da će preduzeću, drugom pravnom licu i trećem licu nadoknaditi
štetu nastalu u slučaju povređivanja prava trećeg lica. Ugovorom o pribavljanju
patenta i znanja i iskustva ne može se predvideti zabrana da:
1) preduzeće i drugo pravno lice primenjuje, unapređuje, dopunjuje i dalje
razvija pribavljeni patent i znanje i iskustvo i da u svoje ime zaštićuje
inovacije do kojih je došlo sopstvenim istraživanjem
2) preduzeće i drugo pravno lice samostalno odlučuje o nabavci ili korišćenju
sirovina, reprodukcionog materijala, rezervnih delova i opreme
3) preduzeće i drugo pravno lice izvozi proizvode i usluge u određene
zemlje, osim u zemlje u kojima davalac patenta i znanja i iskustva ima
ili je dao isključivo pravo proizvodnje, odnosno vršenja usluga za iste
proizvode i usluge
4) patent, znanje i iskustvo, čiji je rok važnosti istekao za vreme važenja
ugovora, koristi i posle prestanka ugovora, odnosno obaveza preduzeća
i drugog pravnog lica da plaća naknadu za korišcenje patenta i znanja
i iskustva posle prestanka ugovora.
8. PRIVREMENE MERE
Ako nastanu poremećaji u spoljnotrgovinskoj razmeni i platnom
bilansu, vlada preduzima mere za otklanjanje tih poremećaja. Ako se usled
nepredviđenih okolnosti u kratkom vremenskom periodu znatno poveća uvoz
određene robe ili se uvoz te robe vrši pod uslovima koji dovode do poremećaja
na domaćem tržištu i nanose, ili prete da nanesu znatnu štetu domaćoj
proizvodnji, vlada privremeno preduzima mere za otklanjanje nastalih poremećaja
i šteta. Te mere se primenjuju za vreme neophodno za sprečavanje ili otklanjanje
štete. Radi sprečavanja poremećaja u snabdevanju prehrambenim proizvodima
i drugim strateškim proizvodima, kao i radi zaštite iscrpljivih prirodnih
izvora, vlada može preduzeti mere privremenog ograničavanja ili zabrane
izvoza tih proizvoda. Ako se u posebno sprovedenom postupku utvrdi da
uvoz prouzrokuje štetu ili postoji opasnost od nastanka štete za domaću
proizvodnju (damping) nadležni savezni organ propisuje antidampinšku dažbinu.
Smatra se da postoji damping kada se neka roba uvozi po ceni koja je niža
od njene normalne vrednosti pri čemu izaziva ili preti da izazove ozbiljnu
štetu postojećoj domaćoj proizvodnji ili ako bi takav uvoz znatno usporio
osvajanje određene domaće proizvodnje.
9. OBAVLJANJE PRIVREDNIH DELATNOSTI U INOSTRANSTVU
Pod obavljanjem privrednih delatnosti u inostranstvu, u
smislu ovog zakona, podrazumeva se obavljanje proizvodnih, trgovinskih,
uslužnih, naučnoistraživackih i istraživacko-razvojnih delatnosti, bankarskih
i drugih finansijskih poslova i poslova osiguranja i reosiguranja, u skladu
sa propisima zemlje u kojoj se te delatnosti obavljaju. Preduzeća i druga
pravna lica, osiguravajuće i reosiguravajuće organizacije koji obavljaju
privredne delatnosti u inostranstvu upisuju se u registar koji vodi nadležni
savezni organ. O zahtevu za upis u registar nadležni savezni organ dužan
je da donese rešenje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Preduzeće
ili drugo pravno lice, banka i druga organizacija može u inostranstvu
osnovati preduzeće i drugi oblik organizovanja za obavljanje privrednih
delatnosti u inostranstvu koji za svoje obaveze odgovaraju do visine uloženih
sredstava. Osnivač može odlučiti da preduzeće koje je osnovao u inostranstvu
osnuje drugo preduzeće u inostranstvu, da pristupi kao osnivač preduzeću
koje je osnovalo drugo preduzeće, da otkupi osnivački ulog stranog lica,
odnosno domaćeg lica u preduzeću u inostranstvu i da poveća svoj osnivački
ulog u preduzeću u inostranstvu, o čemu je dužan da, u roku od 30 dana
od dana izvršene promene, obavesti Savezno ministarstvo radi upisa u registar.
Osnivač može osnovati preduzeće u inostranstvu za holding poslovanje ako
ispunjava uslove iz ovog zakona i ako u tom preduzeću raspolaže sa više
od 50% udela u osnivačkom ulogu. Pod holding poslovanjem, u smislu ovog
zakona, podrazumeva se osnivanje i finansiranje drugih preduzeća i upravljanje
drugim preduzećima u inostranstvu. Osnivač holding preduzeća može odlučiti
da to preduzeće osnuje u istoj ili drugoj zemlji. Ako preduzeće u inostranstvu
iskaže gubitak po godišnjem obračunu, po propisima zemlje u kojoj je osnovano,
taj gubitak pokriva saglasno propisima te zemlje. Preduzeće u inostranstvu
može prestati sa radom po odluci osnivača, u slučajevima predviđenim ovim
zakonom i po propisima zemlje u kojoj je osnovano. Čuvanje ugleda u spoljnotrgovinskom
poslovanju Preduzeće i drugo pravno lice i zaposleni u tom preduzeću,
odnosno u drugom pravnom licu dužni su da u spoljnotrgovinskom poslovanju
čuvaju ugled preduzeća, drugog pravnog lica i zemlje u inostranstvu. Povredom
ugleda smatra se postupanje protivno dobrim poslovnim običajima, poslovnom
moralu, kao i nanošenje štete drugim preduzećima i drugim pravnim licima
nelojalnom utakmicom.
10. KAZNENE ODREDBE
Novčanom kaznom kazniće se za privredni prestup preduzeće
ili drugo pravno lice:
1) ako bez upisa u odgovarajući registar obavlja spoljnotrgovinsko poslovanje,
osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano 2) ako obavlja poslove
spoljnotrgovinskog prometa za čije izvršenje nije dobilo odobrenje od
nadležnog saveznog organa 3) ako zaključi ugovor o uvozu ili privremenom
uvozu robe koja ne ispunjava uslove za stavljanje u promet, odnosno za
upotrebu te robe na domaćem tržištu, odnosno ako zaključi ugovor o uvozu
usluga koji nije u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim konvencijama,
ili robe čiji je plasman zabranjen u zemlji porekla, odnosno ako uvozi
opremu i trajna dobra za ličnu potrošnju, a u zemlji nije obezbedilo rezervne
delove, potrošni materijal i pribor za njihovo održavanje u propisanom
roku 4) ako se ne pridržava propisanog oblika izvoza ili uvoza za robu
koju izvozi ili uvozi kojim je roba razvrstana na pojedine oblike izvoza
i uvoza ili ako uveze opasne otpadne materije 5) ako bez odobrenja nadležnog
organa sa stranim licem zaključi ugovor o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji
6) ako bez odobrenja odnosno suprotno odobrenju nadležnog saveznog organa
vrši kompenzacione poslove ili kupuje robu u inostranstvu radi prodaje
u inostranstvu, odnosno kupljenu i uvezenu ili privremeno uvezenu robu
ponovo.
11. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
U slučaju prestanka prava za obavljanje spoljnotrgovinskog
poslovanja preduzeće može započete poslove spoljnotrgovinskog poslovanja
završiti ili ih ustupiti preduzeću i drugom pravnom licu koje je registrovano
za spoljnotrgovinsko poslovanje. Osnivači kojima je do dana stupanja na
snagu ovog zakona izdato odobrenje, odnosno kojima je registrovano obavljanje
određenog oblika privrednih delatnosti u inostranstvu, mogu nastaviti
obavljanje tih delatnosti u skladu sa izdatim odobrenjem, odnosno registracijom,
s tim što su dužni o svim statusnim promenama u organizovanju da obaveste
nadležni organ. Propisi i drugi opšti akti koji su doneseni na osnovu
ovlašćenja iz Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju uskladiće se sa odredbama
ovog zakona u roku od 30 dana od dana njegovog stupanja na snagu.
Zaključak
U savremenim uslovima koje karakteriše rastući značaj spoljne
trgovine između zemalja, odnosi jedne zemlje sa međunarodnim okruženjem
igraju sve važniju ulogu za njen razvoj i privredni rast. Tokom poslednjih
decenija proces ekonomske integracije, kroz uklanjanje barijera slobodnom
kretanju robe, usluga, novca i ljudi, oplemenjen je otvaranjem novih radnih
mesta i rastom privredne aktivnosti. Poznavanje carinskih propisa u međunarodnom
poslovanju je od velikog značaja. Carinski zakon i Zakon o Carinskoj tarifi,
predstavljaju osnov poslovanja za uvozno -izvozno orijentisane firme.
Ovde se možemo upoznati sa prednostima koje donose sporazumi o slobodnoj
trgovini domaćim proizvođačima i uvoznicima, da pravilno primene preferencijalne
stope carine za robu koju uvoze iz EU za potrebe sopstvene proizvodnje
ili plasman na domaćem tržištu. Zadatak spoljne trgovine je da u narednom
periodu izveze, proda u inostranstvo raspoložive fondove dobara i usluga
saglasno dinamici njihovog ostvarivanja, koji su namenjeni izvozu po najpovoljnijim
uslovima, u najpovoljnijem trenutku i na najpovoljnijem mestu. Sredstva
plaćanja ostvarena izvozom se centralizovano evidentiraju, u tzv. centralni
devizni fond. Po utvrđenom postupku i tokovima iz ovog fonda se finansira
uvoz po ustanovljenim proporcijama materijalnog bilansa i vidovima potrošnje.
Spoljnoekonomski faktor može da odigra kako pozitivnu tako i negativnu
ulogu u razvoju i funkcionisanju nacionalne privrede, što zavisi od uslova
pod kojima se odvija ekonomska saradnja sa inostranstvom. Od ekonomske
saradnje sa inostranstvom treba očekivati pozitivne efekte na nacionalnu
privredu ako se spoljno ekonomski faktor koristi u skladu sa planovima
i programima privrednog razvoja nacionalne privrede. Pri tome je važno
da postoje i društvene snage koje mogu relativno samostalno da odlučuju
o svim elementima unutrašnjeg razvoja i saradnje sa inostranstvom.
Literatura
1. Dragan Kostić: Međunarodno poslovanje I
2. Miodrag Stanković, Sanja Stanković : Međunarodno poslovno pravo
3. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju
4. www.ekapija.com
5. www.scribd.com
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|