Razvojna psihologija
Psihološki aspekti školskog detinjstva

Knjiga je napisana sa ciljem da budućim učiteljima dopuni već postojeća znanja iz razvojne psihologije .Može biti od koristi i starijim učiteljima kao i roditeljima,jer daje odgovore na neka pitanja o psihičkom i ostalim aspektima razvoja dece tokom školske dobi.
U prvom tj. opštem delu pojašnjen je pojam razvojne psihologije i njenih mnogobrojnih i vrlo značajnih disciplina i poddisciplina koje su nastale zbog raznih aspekata,područja ispitivanja, specijalne razvojne psihologije.Uz specijalnu razvojnu psihologiju, nastala je i opšta razvojna psihologija koja pak stremi ka tome da rezultate istraživanja spec.raz.psih. objedini u neka opštevažeća pravila psihičkog razvoja čoveka.
Sada se još javlja u sklopu specijalne razvojne psihologije i humana razvojna psihologija,koja zbog dva aspekta istraživanja,opet dovodi do grananja na dve nove poddiscipline.

Otuda se razvojna psihologija shvata kao ontogenetska razvojna psihologija,koja proučava psihičke promene čoveka od začeća do smrti. Zbog istraživanja psihičkog razvoja koji naravno za sebe vezuje i socijalni vid i fizicki vid razvoja,na različitim uzrastima,znači različite godišnje dobi,deli se jos na:

1. dečju psihologiju
2. psihologiju adolescencije
3. psihologiju zrele dobi i
4. gerontopsihologiju.

Bitnija od svih pomenutih jeste dečija psihologija.Mnogi tvrde da se tada najviše razvijamo,i sam je početak bez koga ne bi moglo dalje istraživati. Zatim je dat pregled shvatanja razvojne psihologije američkih,nemačkih,švaj carskih i mnogih drugih važnih psihologa.
U sledećem odeljku dat je opis ciljeva razvojne psihologije čiji naslov i jeste"Ciljevi razvojne psihologije".Svode se na četiri i to su:opisivanje,objašnjenje,predviđanje i modifikacija psihičkog razvoja.Odeljak "Značaj razvojne psihologije za one koji se bave vaspitno-obrazovnim radom"samim naslovom ističe o čemu je reč.
Sledeće jeste pokušaj jasnog definisanja pojma RAZVOJ.Gledan sa različitih aspekata,raznih psihologa ,razvoj dobija različita,dublja značenja,a neki čak tvrde,da se ne ulaže dovoljno truda "oko određenja složene pojave označene terminom-PSIHOLOŠKI RAZVOJ" Kristalizacijom izvesnih načela iz prethodnog poglavlja dolazi se do teorijske promene paradigme RAZVOJNE PSIHOLOGIJE CELOKUPNOG ŽIVOTA. Zatim su date osnovne pretpostavke za razvojnu psihologiju celokupnog života po Baltesu,kojih ima sedam:

1. DOŽIVOTNI RAZVOJ-razvoj kao doživotna pojava što znači dve stvari: prva je protezanje razvoja tokom celog života, a druga da je razvoj sistem razvojnih procesa koji ne nastaju samo u početnom već i u kasnijim periodima života.

2. MULTIDIREKCIONALNOST RAZVOJA-gde se objašnjava postojanje varijacija u pogledu razvojnih promena ne samo različitih već i istih područja ponašanja;

3. RAZVOJ KAO RAST (dobitak)I OPADANJE (gubitak)-jeste razj ašnj avanj e postojanja rasta I opadanja u razvoju;

4. PLASTIČNOST RAZVOJA-visok stepen plastičnosti karakterističan za psih.razvoj ,dovodi do variranja razvoja pojedinca zavisno od uslova života i životnih iskustava;

5. ISTORIJSKA UKOTVLJENOST RAZVOJA -Značaj društvenih promena kao faktora razvoja pojedinca;

6. KONTEKSTUALIZAM-baš pomenuta istorijska ukotvljenost ukazala je na jedan od najznačajnijih konteksta,a to je istorijski;

7. MULTIDISCIPLINARNO RAZMATRANJE...

Odatle sledi "Opšta arhitektura ljudske ontogeneze" koja je sačinjena od tri Baltesove
teze da se s godinama:
-smanjuju koristi od evolucione selekcije
-povećava potreba za kulturom i
-smanjuje efikasnost kulture.Javljaju se iz dinamike odnosa između bioloških i kulturnih činioca sveukupnog života.

Iz svega prethodno spomenutog, saznajemo da je psihički razvoj veoma složena pojava na koju uticaj imaju razni biološki i sredinski faktori.U poglavlju RAZVOJNE PSIHOLOGIJE CELOKUPNOG ŽIVOTA nalaze se još i naslovi poput:
a)Opšta arhitektura ljudske ontogeneze,gde se kreće od Baltesove pretpostavke da je ljudski razvoj u osnovi,nepotpun i da za to postoje dva osnovna razloga.. .Odakle opet proizilazi niz komleksnih zadataka,istraživanja pomoću kojih Baltes i drugi pokušavaju naći opštu arhitekturu razvoja celokupnog života
b)Model selektivne optimizacije sa kompenzacijom koji je razvijen 1980-90.,od strane Paula I Margaret Baltes I njihovih saradnika.Osnovna pretpostavka modela je,da se uspešan razvoj,određen kao istovremena relativna maksimizacija dobitaka i minimalizacija gubitaka,sastoji u koordinaciji tri opašta razvojna procesa:SELEKCIJA , OPTIMIZACIJA I KOMPENZACIJA .Kao treće poglavlje opšteg dela dat je pregled i objašnjenje metoda(strategija) istraživanja psihičkog razvoja.Pominju se strategije o kojima smo učili na prvoj godini učiteljskog fakulteta i one su :

longitudinalna, transverzalna strategija, poprečno sekvencijalni model, strategija vremenski odloženog istraživanja i kao dopuna postojećim strategijama javlja se nova, obećavajuća MIKROGENETSKA ili mikrorazvojna strategija istarživanja. Naravno da je za sve nas koje god profesije bili ,veoma interesantan i važan životni ciklus.Tako on postaje jedno od važnih težišta istraživanja i razvojne psihologije i drugih nauka.Ovoj temi veliki značaj pridavan je još u vreme starih grka.Životni ciklus je bio inspiracija mnogih likovnih dela.
Ovde još postoji i prikaz modela životnog ciklusa Danijela Levinsona.On pravi razliku između pojmova životni tok i životni ciklus što podrobno i objašnjava.

ŠKOLSKO DETINJSTVO KAO DEO DETINJSTVA I ŽIVOTNOG CIKLUSA

U modelu Danijela Levinsona detinjstvo je deo predodrasle dobi.Vodi se reč o periodizaciji i problemima koji se javljaju pri periodizaciji detinjstva.Psihološke periodizacije su vid kvalifikacije prema manje ili više eksplicitnim ili obuhvatnim kriterijumima.
Životni ciklus ili vek je činjenica,a njegova podela pak,široko prihvaćeno shvatanje jednog društva u određenom istorijskom periodu.Zatim slede problemi školskog detinjstva gde se pod pojmom školsko detinjstvo podrazumeva doba od 6/7 do 10/11 godine.Po Vigotskom uobičajena podela detinjstva koja se uz izvesne promene upotrebljava u školskim priručnicima pedagogije izgleda ovako: -prenatalniperiod(od začeća do rođenja) -period odo/cadi(približno prva godina života) -rano detinjstvo(od 1 do 3 godine) -predškolsko detinjstvo(od 3 do 6-7 godine) i -školsko detinjstvo(od 6/7 do 10/11godine).
U ovom kao i u ostalim poglavljima biće objašnjene i približene promene kod dece ovog uzrasta koje mogu biti fizičke,psihosocijalne i kognitivne.Ovo bi trebalo da poznaju svi koji se bave decom tog uzrasta,da bi neke probleme tog perioda izbegli ili uspešno rešili.
Početak i kraj školskog detinjstva Je ujedno period šk.detinjstva i životnog ciklusa čiji se početak i kraj mogu jasno odrediti.Počinje od 6/7 I po,a završava ulaskom u pubertet,tačnije 10/11 godini.Ni ovo nije savršeno precizna orijentacija jer je ulazak u pubertet kod pojedinaca raniji ili kasniji.Dozvoljava se variranje od godinu do godinu i po dana,gde nam nastupanje puberteta objektivno ukazuje na završetak školskog detinjstva,i početak adolescencije.Nastup puberteta je nešto raniji kod devojčica,a kasniji kod dečaka.Ali kraj školskog detinjstva svakako jeste socijalana struktura koja pored objektivnih ima i subjektivne komponente.
Svoja bogata izlaganja o posebnoj ulozi subjektivnog doživljavanja sebe i usklađenosti sa stvarnopšću profesor dopunjava rezultatima nemačkih istraživanja.Kao zaključak tog istraživanja za prelazak iz šk.detinjstva u adolescenciju kao veoma bitna uzeta su dva događaja:samostalno određivanje svog izgleda i pojava prve ljubavi.

I I POGLAVLJE RAZVOJ TOKOM ŠKOLSKOG DETINJSTVA

Iz prethodnog dela ove knjige zaključujemo da je razvoj veoma složen,celovit i jedinstven proces.Da bi nam ga jasnije priblizio,profesor ga deli na tri široka aspekta:

1. FIZIČKI RAZVOJ
2. KOGNITIVNI RAZVOJ
3. PSIHOSOCIJALNI RAZVOJ.

Svaka promena koja se dogodi u jednom od ova tri aspekta ,odraziće se na ostala dva.Autori koji preferiraju etapno izlaganje razvojno psiholoških sadrzaja biraju i ovu trodelnu podelu.U poglavljima koja se nižu jedno za drugim,detaljniji su prikaz pojedinih promena,pomenutih aspekata.Psiholozi koji su se opredelili za praćenje i istraživanje razvoja celokupnog života i pre su kao što to opet čine istakli da RAZVOJNA PSIHOLOGIJA ne proučava samo intraindividualne duševne promene već i interindividualne razlike i sličnosti. Pod pojmom razvoj ne podrazumevaju se samo promene,već i relativna nepromenjenost,stabilnost psihičkih procesa i osobina.

FIZIČKI RAZVOJ

Osvrtom na određene uzrasne periode , uporedjena su deca različitih zemalja.Kao očekivani rezultat(možda i ne) proizilazi "idealan" fizički izgled deteta,a kao normalna pojava većinsko odstupanje od idealnog.Kod nas kao i u svetu u jednom razredu postoji nekolicina "idealnih" I većina debeljuškastih(češći slučaj) ili pak premršavih.Tako je i sa visinom.Zatim oko 10 god. dolazi do vidljivih pubertetskih promena kod devojčica kada nastupa i period bržeg rasta.Iz navedenih podataka se može zaključiti,da pubertet i sa njim povezani ubrzani rast nastupa dve godine ranije kod devojčica,za razliku od dečaka.

U nekim razvijenijim zemljama individualne razlike u težini i visini često bivaju uslovljene naslednim činiocima.Usled toga u tim zemljama gojaznost je veći i ozbiljniji problem od neuhranjenosti.
Ove spoljašnje razlike imaju veoma nepovoljan uticaj na psihosocijalni i psihofizički razvoj i zbog toga profesor iz ta dva aspekta govori nešto više o njima.U poglavljima sa istoimenim nazivima "GOJAZNOST" i "NEUHRANJENOST" data su tumačenja pojmova kao i neki od osnovnih polaznih faktora pojave ovih,generalno nimalo naivnih problema.Kod nas je u narodu uvek bilo da dete bude zdravo,sto je podrazumevalo i da bude bucmasto.U istinu lepše je videti bucmasto dete od mršavog.Pita li se neko koliko je sigurno i tačno da su buce zdrave?Pita li se neko koje su posledice po sveukupan razvoj buca?Buce skoro uvek bivaju diskriminisane ili u gorem slucaju bivaju prihvaćene od drustva,ali je cena ulaska u drustvo veoma visoka po psihu,a samim tim i ostale aspekte ličnosti.Ovu slobodu o davanju ličnog suda o problemu gojaznosti dozvolila sam sebi , jer sam ja jedna od tih buca.Sada kada sam sama uvidela tuđe greške pokušavam na sve načine da ih popravim.Mislim da bi bilo korisno povremeno održavanje seminara ili tome slično na temu "ZDRAVE I PRAVILNE ISHRANE OD MALIH NOGU" . Toliko o goj aznosti.Problem neuhranjenosti je uglavnom sličnog porekla kao gojaznost..Profesor je uz bogate primere predočio problem i posledice tog problema.Ni ovaj problem nije nerešiv.Oba ova problema neophodno je shvatiti što je ozbiljnije moguće jer posledice njihovog delovanja nisu nimalo bezazlene.

MOTORNI RAZVOJ

Kao sledeći podnaslov koji veoma opširno obrazlaže značaj školskog doba za razvoj motornih sposobnosti.Naravno porede se razvoj mišića kod dečaka i devojčica kod kojih je slabiji.i savitljivost i gipkost tela koji su karakterističniji za devojčice.Profesor još naglašava,da je za većinu aktivnosti i motornih veština tokom školskog detinjstva,važan uzrast koliko i samo vežbanje.Za decu školskog uzrasta slobodno se može reći da su veoma aktivna fizički kao i radoznala.

I I/2 KOGNITIVNI RAZVOJ

U periodu školskog detinjstva dešavaju se značajne promene kognitivnog funkcionisanja deteta.Kod dece tog uzrasta mišljenje je organizovanije,fleksibilnije,sistematičnije i logičnije od mišljenja predškolskog deteta.
U nastavku drugog dela,drugog poglavlja detaljnije su prikazani pomenuti aspekti saznajnog razvoja,odnosno uticaja na saznajni razvoj.
- Po švajcarskom psihologu Žanu Pijažeu od 7-8 do 11-12 godine dete se nalazi u tzv.periodu "dovršavanja konkretnih operacija".
Da bi potvrdio reči Pijažea profesor ih pojednostavljuje objašnjenjem da je dete na pomenutom uzrastu sposobno da obraća pažnju na nekoliko dimenzija problema ,da uzima u obzir veći broj informacija o datoj situaciji kao i da ih mišljenski obrađuje. Ali mišljenje je vezano samo za konkretne situacije,za poznate predmete.Nakon toga dat je vrlo očigledan primer stvaralaštva deteta na nivou konkretnih operacija.Zatim je samo delom prikazan rad Pijažea i njegovih saradnika,koji je donekle rasvetlio kognitivni razvoj tokom školskog detinjstva.Uočava se ono već isticano,da je školsko detinjstvo ,deo detinjstva,a samo detinjstvo jedna od faza celokupnog životnog ciklusa i da se razvojni procesi ne mogu razumeti bez pre školskog detinjstva i onoga što sledi.
Do razvoja pamćenja dolazi se preko kritike Pijažeove teorije kojom on potcenjuje dečije kompetencije.Te kritike upućuju Dejvid Koen po ugledu na Orlanda Lurensa i Arnolda Mačada.
Da uvidimo kako mišljenje školskog deteta postaje sistematičnije i logičnije pomogla nam je Pijažeova teorija.
O još jednoj etapi razvoja tokom perioda školovanja, RAZVOJU PAMĆENJA tj. kognitivnim promenama saznaćemo iz radova istraživača čija se naučna delatnost odvija u okvirima teorijske orijentacije,paradigme,teorija obrade informacija.Kao prilog ovom delu nailazimo na tabelu iz čijih se podataka može zaključiti i to da je stepen jezičkog razvoja determinanta pamćenja , tj. učenja takođe veoma značajna.Otuda sledi reč i više o jezičkom razvoju.Shodno početku razvoja jezika sledi I bilingvizam koji vezuje pitanje početka nastave stranog jezika.
Zatim je na neki način izveden zaključak o kognitivnom razvoju tokom školske dobi.Navodi se da je u tom periodu škola pored porodice,društvena institucija koja većinski utiče na razvoj deteta.Prikazane su još I prednosti dece koja se školuju,od onih koji su istog uzrasta,a to ne čine.
Knjiga je završena psihosocijalnim razvojem školske dece iz uglova dva istaknuta psihologa Sigmunda Frojda i Erika H. Eriksona.

Prisustvom profesorovim predavanjima saznala sam mnogo o samoj psihologiji, o njenim mogućnostima istraživanja psihičkog razvoja kao i ostalih aspekata.Ovom knjigom se moja dosadašnja znanja produbljuju i dobijaju na obimu.
Iako spada u stručnu literature,doživela sam ovo profesorovo delo kao roman sa poukom i porukom.To je verovatno zbog načina na koji sam je pročitala.Bilo je to čitanje u "jednom dahu",a ponovo bih se vraćala i zadržavala na nekim po meni bitnim delovima koje sam i prokomentarisala ili predstavila u kratkim crtama.Korišćena je literature italijanskog,nemačkog i američkog kova.Sve tvrdnje o bilo kom koraku psihičkog razvoja školskog detinjstva,profesor je potkrepio dokazima i rezultatima istraživanja značajnih psihologa.
Ovom knjigom profesor nam je otkrio,približio jedan deo slagalice psihičkog , a samim tim I svih drugih aspekata razvoja,tokom perioda školovanja.

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD