|
TEMA: Istraivanje prisustva optimizma i pesimizma kod zaposlenih
u firmi "Banini" iz Kikinde
Preduzece „Banini" iz Kikinde osnovano je 1985. godine sa
ciljem da postane vodeca fabrika u proizvodnji slatkih i slanih keksica
i ostalih proizvoda. Tada je zapošljavala svega 20-tak radnika i
pripadala je opštini Kikinda. Nije joj trebalo puno da stekne simpatije
gradjana, prvobitno zbog svog jedinstvenog i veoma omamljivog ukusa i
kvaliteta. Fabrika se polako razvijala iz godine u godinu,a samim tim
je i proširivala svoj proizvodni asortiman. Za cilj je imala da postane
jedna od vodecih fabrika u toj oblasti pa je tako sve više i više
radila na svom razvijanju. Pre dve godine je konacno privatizovana i od
tada njen napredak ide zavidnom brzinom. U svojoj ponudi ima na desetine
razlicitih slatkih i isto toliko slanih proizvoda, koje sada izvozi cak
u 4 kontinenta. Danas ova fabrika zapošljava oko 460 radnika, a pošto
je trenutno u izgradnji još jedna hala za proizvodnju, zaposlice
još 100 novih radnika.
Od velikog znacaja za ovakvo preduzece je raspoloenje i duh zaposlenih,
koje bi trebalo da bude što vedrije i što optimisticnije, jer
ce tako fabrika bre i bolje napredovati. Takode i od vlasnika fabrike
se ocekuje da omoguci radnu atmosferu kakvu zasluuju, atmosferu
u kakvoj ce radnici raditi sa puno više elje i volje nego obicno.
Optimistican duh stvara pozitivnu atmosferu na poslu, povecava produktivnost
i efikasnost, a samim tim i obezbeduje zaposlenima finansijsku sigurnost
i mogucnost da postignu više. Optimizam i pesimizam je tema koja
je kod zaposlenih cesto previdena, iako predstavlja jednu od najvanijih
karika u lancu produktivnosti kod zaposlenih. Ova tema je i narocito interesantna
, jer se na drugaciji nacin moe iskazati volja zaposlenih za napredovanjem
u poslu koji rade, za inovacijama, za rešavanjem operativnih i strategijskih
problema. To je i jedan od razloga zašto smo se mi odlucili da ispitamo
prisustvo optimizma i pesizma u fabrici keksa „Banini".
2.Teorijsko razmatranje problema
Optimizam je pozitivno shvatanje sveta koji nas okruuje, dok pesimizam
predstavlja shvatanje suprotno optimizmu. Oduvek se govorilo kako ljude
moemo podeliti na one koji na sve gledaju sa vedrije strane, za
koje svaki problem ima rešenje i za koje uvek postoji prica sa srecnim
krajem, tj na optimiste i na one koji na sve gledaju crno, kojima ni jedan
problem nije rešiv, koji veruju da njima samo loše moe
da se desi, tj na pesimiste.
Optimista na stvari uvek gleda pozitivno, sa vedrije strane. Optimista
u sebi nosi predubedenje da je sve dobro, da ce se sve dobro završiti.
Cak i kada su najtei zadaci ili problemi u pitanju, optimista uvek
smatra da ce se sve rešiti. Optimizam predstavlja generalno pozitivan
stav i u odredenim granicama optimizam predstavlja apsolutno poeljnu
osobinu kod ljudi. Naravno nije ni dobro biti preterano optimistican,
jer to takode ne moe da vam koristi u ivotu, zato što
time gubite realno vidjenje situacija, dogadjaja, ljudi itd. Ljudi sa
optimisticnim stavom su uspešniji u svim sferama ivota, a pogotovo
u poslovnom svetu, gde se ceni spremnost na rizik i samouverenost, koje
su takode i jedne od glavnih osobina optimisticnih ljudi. Svojim gledanjem
sa vedrije strane sebi otvaraju nova vrata i penju se stepenicama napretka.
Oni su poeljni u drustvu jer ulivaju pozitivnu energiju u svoje
kolege i daju im jacu motivisanost za rad.
Takode, smatra se da optimisticni ljudi imaju veci stepen emocionalne
inteligencije od pesimisticnih ljudi. Optimiste su otvorenije, imaju mnogo
bolju i kvalitetniju komunikaciju sa kolegama, a takode mogu da budu i
dobri motivatori, iz prostog razloga što veruju u sebe i u svoj rad,
i taj stav prenose na ostatak kolega i podsticu ih da budu kao oni.
Pesimista, naprotiv, na stvari uvek gleda sa negativne strane, za njih
je sve crno i sumorno. Pesimisticna osoba u sebi nosi predubedenje da
ce sve što uradi ispasti loše, da ce baš njoj sve poci
naopako, da je nijedna prepreka ne zaobilazi. Kada se pred pesimisticnom
osobom pojavi neki problem, ona odmah misli da je taj problem nerešiv,
da ga je nemoguce zaobici, prebroditi ili kamoli rešiti tako nešto
i onda sebe ubeduju da je to moralo baš njima da se desi. Takode,
pesimisticna osoba se plaši neuspeha na bilo kom polju u ivotu,
i cesto iz straha ne preduzima znacajnije korake ka rešenju problema.
Pesimisticna osoba u sebi nosi strah od neceg novog, drugacijeg, a u današnje
vreme, to je jedna od nepoeljnih osobina kod zaposlenog, jer su
danas sve traeniji ljudi sa vizijama, koji umeju da maštaju
i veruju u to da je ostvarivo i profitabilno. Pesimisticni ljudi zbog
tog straha slabije napreduju na poslu, prvobitno zbog toga što nikome
ne treba osoba koja ce raditi vaan posao sa ubedenjem da je sve
loše i koja ce moda vec na prvom malom problemu dici ruke od
toga, obicno se dre jednolicnih, monotonih poslova u kojima nema
mnogo prostora za inovacije.
Pesimisticne osobe cesto imaju slabiju komunikaciju sa kolegama, zatvorene
su u sebe i preopterecene raznim benignim problemima, koji su samo njima
nerešivi i nepremostivi. Pesimista slabo doprinosi razvoju preduzeca,
a postoji i mogucnost da svojim pesimisticnim stavom i ponašanjem
"zarazi" i ostale kolege, što je svakako jedna od poslednjih
stvari koju poslodavac eli u svom preduzecu.
Zbog toga je za svaku firmu koja zeli da napreduje, a i za one koje ele
da uopšte ostanu na trištu vano da medu njihovim
zaposlenima vlada optimistican stav prema radu, a i prema ivotu
uopšte, da imaju ljude koji su spremni na inovacije, na svakakve
vrste promena po njihovu korist i koji ce uz pomoc svoje mašte koliko
toliko doprineti napretku preduzeca.
Predmet, problem i cilj istraivanja
Predmet istraivanja : Zbog svega ovog što smo pomenuli ,mi
smo se i odlucili da ispitamo prisutnost optimizma i pesimizma kod zaposlenih
u jednoj od vodecih fabrika za proizvodnju slatkih keksica i slanih grickalica,
"Banini".
Problem istraivanja :Problem kojim smo se bavili u našem istraivanju
jeste „ U kojoj meri jesu prisutni optimizam i pesimizam kod zaposlenih
u fabrici keksa „Banini"?".
Cilj istraivanja : Cilj našeg istraivanja
bio je da se utvrdi u kojoj meri je prisutan optimizam, odnosno pesimizam
kod zaposlenih u fabrici keksa „Banini".
3.Hipoteze
H0 - Dobijena ukupna aritmeticka sredina veca od 3 ce nam ukazivati na
to da kod zaposlenih u fabrici keksa „Banini" preovladuje optimistican
stav prema radu, a i ivotu.
H1 - Dobijena aritmeticka sredina veca od 3 u tvrdnji broj 3 koja glasi
: "Retko ocekujem da ce se dogodi nešto dobro." ce nam
ukazivati na to da kod zaposlenih uglavnom ne preovladava stav izenesen
ovom tvrdnjom.
H2 - Dobijena aritmeticka sredina manja od 3 u tvrdnji broj 7 koja glasi
: "Nikada ne ocekujem da se nešto odvija meni u prilog."
ce nam ukazivati na to da zaposleni nemaju stav iznesen ovom tvrdnjom.
H3 - Dobijena aritmeticka sredina veca od 3 u tvrdnji broj 9 koja glasi
: "Stvari se nikad ne odvijaju onako kako elim." ce nam
ukazivati na to da zaposleni uglavnom nemaju stav iznesen ovom tvrdnjom.
H4 - Dobijena aritmeticka sredina veca od 3 u tvrdnji broj 10 koja glasi
: "Kada nešto odlucim ,prilicno sam siguran da ce se nekako
loše završiti." ce nam ukazivati da zaposleni uglavnom
imaju pozitivan stav iznesen ovom tvrdnjom.
H5 - Dobijena aritmeticka sredina veca od 3 u tvrdnji broj 13 koja glasi
: "Bolje je ocekivati neuspeh,manje vas potrese kada se zaista dogodi."
ce nam ukazivati na to da zaposleni uglavnom ne iskazuju negativan stav
iznesen ovom tvrdnjom.
H6 - Dobijena aritmeticka sredina veca od 3 u tvrdnji broj 14 koja glasi
: "Uopšteno gledajuci, stvari uvek ispadnu dobro." ce nam
ukazivati na to da zaposleni uglavnom imaju pozitivan stav prema ovoj
tvrdnji.
4. Metodologija istraivanja
Uzorak varijabli
Nezavisne varijable :
1. Pol
2. Starost
3. Radno iskustvo
Zavisne varijable :
1. Ne treba postavljati visoke ciljeve, jer se obicno razocarate.
2. U nesigurnim vremenima obicno ocekujem najbolje.
3. Retko ocekujem da ce se dogoditi nešto dobro.
4. Ako nešto moe krenuti po zlu, krenuce.
5. Stvari uvek gledam sa vedrije strane.
6. Uvek sam optimistican u pogledu svoje buducnosti.
7. Nikada ne ocekujem da ce se nešto odvijati meni u prilog.
8. Kada zapocnem nešto novo, ocekujem uspeh.
9. Stvari se nikada ne odvijaju kako elim.
10. Kada nešto odlucim, prilicno sam siguran da ce se nekako loše
završiti.
11.Kada nešto odlucim da uradim, uvek pronadem odgovarajuci nacin
da to ostvarim.
12. Retko racunam na to da ce mi se dogoditi dobre stvari.
13.Bolje je ocekivati neuspeh: manje vas potrese kada se zaista dogodi.
14.Uopšteno gledajuci, stvari uvek ispadnu dobro.
Uzorak ispitanika
Ukupan broj ispitanika : 49
Broj ispitanika muškog roda : 19 Broj ispitanika enskog roda
: 30 Ispitanici spadaju u nekoliko starosnih grupa:
1. Od 20 do 25 godina imali smo 2 ispitanika
2. Od 25 do 35 godina imali smo 3 ispitanika
3. Od 35 do 45 godina imali smo 23 ispitanika
4. Od 45 do 55 godina imali smo 20 ispitanika
5. I preko 55 godina 1 ispitanik
Takode ispitanici su bili podeljeni i na osnovu radnog iskustva:
1. Od 1 do 10 godina 5 ispitanika
2. Od 10 do 20 godina 31 ispitanik
3. I preko 20 godina 13 ispitanika
Metode istraivanja i instrumenti za prikupljanje podataka:
- Metoda ovog istraivanja je terensko istraivanje.
- Kao instrument za prikupljanje podataka koristili smo upitnik koji je
bio sacinjen od ukupno 17 pitanja, od 3 nezavisne varijable i od 14 zavisnih
varijabli (raznih tvrdnji). Za svaku tvrdnju ispitanik je imao po pet
ponudenih opcija od kojih je morao da zaokrui samo jednu, onu koja
je vezana baš za njega.
Postupci za obradu podataka :
- Za obradu podataka korišcen je Microsoft Office Excel 2007.
- Program za obradu podataka SPSS 13.0
Tok istraivanja :
- Istraivanje je obavljeno 8. i 9. maja 2009. godine u fabrici keksa
„Banini" u Kikindi.
- Istraivanje, odnosno prikupljanje podataka je trajalo 2 dana,
pošto prvog dana direktor nije bio tu , pa tako nismo imali pun pristup
svim zaposlenima u toj smeni.
- Istraivanje se odvijalo delimicno brzo, pošto su pitanja
bila jasno i tacno definisana, tako da nismo imali nikakvih poteškoca
i moramo naglasiti da su ispitanici bili prilicno sigurni da ce ovo istraivanje
imati pozitivan ishod.
Rezultati
R. Br. TVRDNJE
1. Ne treba postavljati visoke ciljeve, jer se obicno razocarate. 3,22
2. U nesigurnim vremenima obicno ocekujem najbolje. 3,18
3. Retko ocekujem da ce se dogodioti nešto dobro. 3,08
4. Ako nešto moe krenuti ka zlu,krenuce. 3,11
5. Stvari uvek gledam sa vedrije strane. 3,22
6. Uvek sam optimistican u pogledu svoje buducnosti. 3,26
7. Nikad ne ocekujem da se nešto odvija meni u prilog. 3,01
8. Kad zapocnem nešto novo ,ocekujem uspeh. 3,06
9. Stvari se nikada ne odvijaju kako zelim. 3,34
10. Kad nešto odlucim, prilicno sam siguran da ce se nekako loše
završiti. 3,42
11. Kada nešto odlucim da uradim ,uvek pronadem odgovarajuci nacin
da to ostvarim. 2,85
12. Retko racunam na to da ce mi se dogoditi dobre stvari. 3,02
13. Bolje je ocekivati neuspeh;manje vas potresa kada se zaista dogodi.
2,88
14. Uopšte gledajuci stvari uvek ispadaju dobro. 2,79
Rezultati na citavom uzorku
- Dobijena ukupna aritmeticka sredina od 3,10 ukazuje nam na to da je
hipoteza H0 koja glasi: "Dobijena ukupna aritmeticka sredina veca
od 3 ce nam ukazivati na to da kod zaposlenih uglavnom preovladava optimistican
stav." je potvrdena.
-Hipoteza H1 - Dobijena aritmeticka sredina od 3,08 u tvrdnji br. 3 koja
glasi: "Retko ocekujem da ce se dogoditi nešto dobro.",
što nam ukazuje na to da ispitanici imaju uglavnom blago pozitivan
stav prema ovoj tvrdnji i time je ova tvrdnja potvrdena.
-Hipoteza H2 - Dobijena aritmeticka sredina od 3,01 u tvrdnji br. 7 koja
glasi : "Nikada ne ocekujem da ce se nešto odvijati meni u prilog.",
ukazuje nam na to da se ispitanici blago slau sa ovom tvrdnjom i
ovim je ova tvrdnja potvrdena.
-Hipoteza H3 - Dobijena aritmeticka sredina od 3,34 u tvrdnji br.9 koja
glasi: "Stvari se nikada ne odvijaju kako elim", ukazuje
nam na to da se ispitanici uglavnom slau sa ovom tvrdnjom i time
je ona potvrdena
-Hipoteza H4 - Dobijena aritmeticka sredina od 3,42 u tvrdnji br.10 koja
glasi: "Kad nešto odlucim, prilicno sam siguran da ce se nekako
loše završiti", ukazuje nam na to da se ispitanici slau
sa ovom tvrdnjom i ona je tim potvrdena.
-Hipoteza H5 - Dobijena aritmeticka sredina od 2,88 u tvrdnji br.13 koja
glasi: "Bolje je ocekivati neuspeh;manje vas potresa kada se zaista
dogodi.", ukazuje nam na to da se ispitanici ne slau sa ovom
tvrdnjom i ona je time opovrgnuta.
-Hipoteza H6 - Dobijena aritmeticka sredina od 2,79 u tvrdnji br.14 koja
glasi: "Uopšte gledajuci stvari uvek ispadaju dobro.",
ukazuje nam na to da se ispitanici ne slau sa ovom tvrdnjom i ona
je time opovrgnuta.
Iz gore navedenog grafikona moemo jasno da uocimo koja od navedenih
hipoteza ima najvecu aritmeticku vrednost, a koja najmanju. Zakljucujemo
da se ispitanici najviše slau sa hipotezom H4, koja glasi:
"Kada nešto odlucim prilicno sam siguran da ce se nešto
loše dogoditi", dok su najmanje saglasnosti dali hipotezi H6
koja glasi: "Uopšte gledajuci stvari uvek ispadaju dobro",
što su verovatno kroz ivot naucili, a i potvrdili.
5.Rezultati ostalih tvrdnji
-Dobijena aritmeticka sredina od 3,22 u tvrdnji br.1 koja glasi: "Ne
treba postavljati visoke ciljeve, jer se obicno razocarate.", ukazuje
nam na to da ispitanici imaju pozitivan stav prema ovoj tvrdnji.
-Dobijena aritmeticka sredina od 3,18 u tvrdnji br.2 koja glasi: "U
nesigurnim vremenima obicno ocekujem najbolje.", ukazuje nam na to
da ispitanici imaju pozitivan stav prema ovoj tvrdnji.
-Dobijena aritmeticka sredina od 3,11 u tvrdnji br.4 koja glasi: "Ako
nešto moe krenuti ka zlu, krenuce.", ukazuje nam na to
da ispitanici imaju pozitivan stav prema ovoj tvrdnji.
-Dobijena aritmeticka sredina od 3,22 u tvrdnji br.5 koja glasi: "Stvari
uvek gledam sa vedrije strane", ukazuje nam na to da ispitanici imaju
pozitivan stav prema ovoj tvrdnji.
-Dobijena aritmeticka sredina od 3,26 u tvrdnji br. 6 koja glasi: "Uvek
sam optimistican u pogledu svoje buducnosti.", ukazuje nam na to
da ispitanici imaju pozitivan stav prema ovoj tvrdnji.
-Dobijena aritmeticka sredina od 3,06 u tvrdnji br.8 koja glasi: "Kada
zapocnem nešto novo, ocekujem uspeh.", ukazuje nam na to da
ispitanici imaju blago pozitivan stav prema ovoj tvrdnji.
-Dobijena aritmeticka sredina od 2,85 u tvrdnji br.11 koja glasi: "Kada
nešto odlucim da uradim, uvek pronadem odgovarajuci nacin da to ostvarim.",
ukazuje nam na to da ispitanici imaju negativan stav prema ovoj tvrdnji.
-Dobijena aritmeticka sredina od 3,02 u tvrdnji br.12 koja glasi: "Retko
racunam na to da ce mi se dogoditi dobre stvari.", ukazuje nam na
to da ispitanici imaju pozitivan stav prema ovoj tvrdnji.
Na ovoj slici jasno vidimo da su ispitanici najpozitivniji stav istakli
kod tvrdnje koja je bila pod brojem 10, a ona glasi: "Kada nešto
odlucim prilicno sam siguran da ce se nekako loše završiti",
dok su najnegativniji stav imali prema tvrdnji pod brojem 14, koja glasi:
"Uopšte gledajuci, stvari uvek ispadnu
dobro."
U ovom istraivanju je ucestvovalo 49 ispitanika, od kojih je 19
bilo muškog roda, a 30 enskog. S obzirom da su uzrasti ispitanika
bili razliciti rezultat istraivanja je dobar, mada se moe
reci da smo mi ocekivali da ce moda biti i bolji.
R. Br TVRDNJE
MUŠKARC I
1. Ne treba postavljati visoke ciljeve, jer se obicno razocarate. 3,10
2. U nesigurnim vremenima obicno ocekujem najbolje. 3,00
3. Retko ocekujem da ce se dogodioti nešto dobro. 2,84
4. Ako nešto moe krenuti ka zlu,krenuce. 2,89
5. Stvari uvek gledam sa vedrije strane. 2,94
6. Uvek sam optimistican u pogledu svoje buducnosti. 2,62
7. Nikad ne ocekujem da se nešto odvija meni u prilog. 2,62
8. Kad zapocnem nešto novo ,ocekujem uspeh. 2,47
9. Stvari se nikada ne odvijaju kako zelim. 2,94
10 Kad nešto odlucim, prilicno sam siguran da ce se nekako loše
završiti. 3,49
11 Kada nešto odlucim da uradim ,uvek pronadem odgovarajuci nacin
da to ostvarim. 2,36
12 Retko racunam na to da ce mi se dogoditi dobre stvari. 2,24
13 Bolje je ocekivati neuspeh;manje vas potresa kada se zaista dogodi.
2,79
14 Uopšte gledajuci stvari uvek ispadaju dobro. 2,68
UKUPNA ARITMETICKA SREDINA 2,8 9
R. Br TVRDNJE
ENE
1. Ne treba postavljati visoke ciljeve, jer se obicno razocarate. 3,26
2. U nesigurnim vremenima obicno ocekujem najbolje. 3,23
3. Retko ocekujem da ce se dogodioti nešto dobro. 3,20
4. Ako nešto moe krenuti ka zlu,krenuce. 3,23
5. Stvari uvek gledam sa vedrije strane. 3,3o
6. Uvek sam optimistican u pogledu svoje buducnosti. 3,70
7. Nikad ne ocekujem da se nešto odvija meni u prilog. 3,30
8. Kad zapocnem nešto novo ,ocekujem uspeh. 3,40
9. Stvari se nikada ne odvijaju kako zelim. 3,56
10 Kad nešto odlucim, prilicno sam siguran da ce se nekako loše
završiti. 3,36
11 Kada nešto odlucim da uradim ,uvek pronadem odgovarajuci nacin
da to ostvarim. 3,14
12 Retko racunam na to da ce mi se dogoditi dobre stvari. 3,46
13 Bolje je ocekivati neuspeh;manje vas potresa kada se zaista dogodi.
2,86
14 Uopšte gledajuci stvari uvek ispadaju dobro. 2,84
Takode nas je interesovalo to ko su veci optimisti muškarci ili
ene, pa smo zato nastavili naše istraivanje
Ovim istraivanjem smo došli do zakljucka da su muškarci
u ovoj fabrici uglavnom pesimisti, a da su ene te koje poboljšavaju
rad, tj optimisti.
6. Diskusija
Kada smo krenuli ka fabrici da odradimo istraivanje u nama su bila
razna ocekivanja, s jedne strane pozitivno, jer ipak idemo u fabriku koja
jako dobro stoji na trištu, a i njeni proizvodi su svima dobro
poznati; dok smo se, sa druge strane, malo plašili šta ce biti
s obzirom na današnje vreme. Sve je proteklo dobro i sada kada smo
sumirali rezultate, naša ocekivanja su ispunjena, mada je moda
moglo biti i malo bolje, ako se uzmu u obzir uslovi i atmosfera koja vlada
fabrikom. Takode bismo naglasili da je obistinjeno naše ocekivanje
da u fabrici preovladuje optimizam, prvobitno zbog toga što ta fabrika
ovih dana otvara novu radnu halu, u kojoj ce da zaposli iskljucivo rodbinu
sada zapošljenih u toj fabrici, a zaposlice oko 100 novih radnika.
Što je u današnje vreme za veliku pohvalu.
Ovo istraivanje nam je bilo posebno bitno i interesantno jer je
tema optimizma sad veoma aktuelna, ne samo kod nas, nego i u citavom svetu.
Glavni krivac za to je trenutna svetska ekonomska kriza, kako je vecina
danas naziva SEKA. U periodu recesije, odnosno depresije, kako su nekada
bile oslovljavane ekonomske krize, od krucijalne je vanosti biti
optimistican, verovati u sebe i u svoje mogucnosti, i verovati u to da
ce se kriza prevazici i da ce stvari krenuti na bolje. U doba krize za
pesimiste nema mesta, najprostije receno. Jer, ko sad negativno razmišlja
i ko odustaje od borbe, prosto ne pripada nijednoj organizaciji koja planira
da preivi i samim tim gubi svoje mesto u odredenom društvu
kome pripada. Pesimisti samo predstavljaju nepotreban teret na ledima
organizacija, sputavaju je i sprecavaju da misli bolje, da se bori sa
problemima, jer ako nisu sebi spremni pomoci i prevazici tu mentalnu barijeru,
svakako nisu spremni pomoci ni organizaciji u kojoj rade.
Iako je vreme teško, videli smo da postoji veliki broj ljudi koji
veruju u bolje sutra, koji ne posustaju i koji se ne predaju tako lako,
i koji su spremni na sve samo da im jednog dana bude bolje. Tako i zaposleni
u ovoj fabrici, nemaju puno, ali cene i poštuju to malo , koliko
god to bilo, vredno rade, sa osmehom na licu i sa verom u duši, sa
jednom jedinom eljom da im bude bolje. Glavno oruje za opstanak
u ovim teškim vremenima su vera i optimizam i kada preovlada u preduzecu,
šanse za opstanak i za napredak su mu mnogo vece.
Literatura
• Dunderovic R. "Osnovi psihologije menadmenta"
, "CEKOM" - books d.o.o , Novi Sad 2007.
• Goleman D. "Emocionalna inteligencija" , "Geopoetika"
, Beograd 2005.
• Goleman D. "Socijalna inteligencija", "Geopoetika"
, Beograd 2005.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|