Emocije

Iako su u potragu za boljim razumevanjem covekovog emocionalnog života bili ukljuceni i takvi umovi kao što su Arist, Dekart, Spinoza, Hobs, Darvin, Vunt, Frojd i mnogi drugi, Klapared je 1928. godine na jednom simpozijumu posvecenom emocijama, bio prisiljen da izjavi: “Psihologija afektnih procesa je najkonfuznnije poglavlje na celokupnom polju psihologije." Bilo je predloga da se pojam ,,emocija" napusti zbog nepodobnosti za naucno istrazivanje, ali taj predlog nije prihvacen. Emocije su, jednostavno, toliko naporan deo ljudskog bica, da je elimihnacija emocija iz opisa ljudske licnosti nemoguca. Da bi se razumela priroda emocija, neophodno je odgovoriti na mnoga pitanja:

1) Šta je emocija?
2) Šta izaziva emociju?
3) Kakve funkcije imaju emocije?
4) Da li je emocija uzrok telesnog stanja, samo telesno stanje ili rezultat telesne promene?
5) Koje su psihicke promene povezane sa emocijama?
6) Mogu li da postoje emocije bez stanja svesnosti?
7) Kakav je odnos izmedu osecanja i telesnih stanja u emocijama?
8) Kako neka osoba postiže kontrolu nad emocijama?
9) Koliko ima razlicitih emocija?
10) Kakav je odnos emocija i drugih osobina licnosti a posebno motivacionih i saznajnih?
11) Postoji li neki dosledan red javljanja emocija u svim kulturama?

Ovo su samo neka od pitanja koja postavljaju današnji psiholozi. Iako danas ne postoji nijedna dovoljno obuhvatna teorija koja bi dala zadovoljavajuci odgovor na postavljena pitanja o prirodi, funkciji i poreklu emocija, brojna istraživanja fizioloških istraživanja omogucuju nešto malo više jasnoce u razumevanju ove vrste mentalnih zbivanja.
Savremena istorija proucavanja emocija pocinje clankom ,,Šta su emocije", Vilijema Dzejmsa (1884). On je bio prvi koji je formulisao jednostavnu, jasnu i koherentnu teoriju emocija. Suština tog shvatanja o emocijama je da fizicke promene slede direktno iz percepcije, a svest o tim promenama je suština emocija. Kada iz današnje perspektive procenjujemo vrednost ovog pristupa, možemo reci da je njime nagovešteno jedno od najvažnijih saznanja o emocijama, a to je da je emocija neka vrsta komentara licnosti na zbivanja u sredini. Doživljaj realnosti ili secanje na ranije dožvljaje uvek je praceno emocijama. Kvalitet prijatnosti ili neprijatnosti emocionalnog doživljaja prvenstveno zavisi od ocene povoljnosti zbivanja sa stanovišta vlastite licnosti. Hilard (1968) je istakao da emocije imaju trostruku ulogu. Javljaju se kao pratioci motivisanog ponašanja, kao nagoni i kao ciljevi.

Emocije kao pratioci motivisanog ponašanja

Motivisano ponašanje je praceno emocijama u svim njegovim fazama. Afektivna obojenost nije ogranicena samo na nagonsku uzbudenost, vec i na aktivnost kojom se dolazi do smanjenja napetosti izazvanenagonskim uzbudenjem. Osecanje gladi je neprijatno osecanje, a uzimanje hrane je praceno prijatnim osecanjem. Ali, i samo biranje hrane, kao i priprema hrane je, za izvesne ljude, poseban oblik zadovoljstva. Kada savladamo prepreke na putu do nekog cilja, javlja se osecanje zadovoljstva. Kada prepreke na uspemo da savladamo, najcešce osecanje je nezadovoljstvo. Ako neuspeh u ostvarenju cilja može da ima za nas ozbiljen posledice, najcešce pratece emocionalne pojave u jednom trenutku postanu presudne za dalje odvijanje aktivnosti. Ako se u nekoj od faza kretanja ka cilju, zbog nastalih problema, javi osecanje razocarenja ili obeshrabrenja, ostvarenje cilja je bitno otežano cak i onda kada ta osoba ima stvarne sposobnosti da ostvari postavljeni cilj. Ili, promena neke okolnosti u situaciji u kojoj nastojimo da ostarimo postavljeni cilj može promeniti naš doživljaj Moguceg povoljnog ishoda nekog dogadaja, što se iz datih primera vidi, postoji složena dinamika motivacionih procesa koji prate aktivnost coveka. Za opis raznih emocionalnih stanja koja prate doživljavanje koristi e više izraza: emocije, emocinalni ton, afektni ton, afekti i raspoloženja. Emocije ili osecanja su uzbudena stanja organizma izazvana nekom spoljašnjom situacijom ili nekim unutrašnjim mentalnim stanjima ( kao što su mašta, mišljenje, osecanje), a koja se ispoljavaju:
1) kroz osobeni emocionalni doživljaj koji može da varira u trajanju i snazi ( neka osoba npr. oseca bes, gnev i ustanju je da imenuje taj osobeni kvalitet doživljavanja)
2) preko osobenih oblika ponašanja tipicnih za odredeno emocinalno stanje ( emocija mržnje najcešce je pracena agresivnim ponašanjem)
3) preko karakteristicnih fiziooških promena ( kada smo uzbudeni, povecan je krvni pritisak, pojacano znojenje, ubrzan puls i sl.)

Emocionalni ili afektni ton odnosi se na doživljaj prijatnosti ili neprijatnosti kojim je praceno opažanje spoljašnjih objekata, predstava, misli, pa i samih osbovnih osecanja. Kažemo da je tuga neprijatna, a ljubav šrijatna emocija. Izraz afekti koristi se u psihološskoj literaturi na 2 nacina:
1) obeležava bilo koju vrstu emocija ili osecanjapovezanih sa idejama ili kompleksom ideja. Nekada se koristi i kao sinonim za emocije.
2) Obeležava snažni emocionalni doživljaj koji se naglo javlja, ima buran tok i pracen je veoma izraženim preomenama u ponašanju.

Tipicni afekti su: bes, panican strah, neobuzdana radost... U situaciji kada je osoba zahvacena afektima, svesna kontrola sopstenih postupaka je bitno smanjena. Ovo stanje se najcešce opisuje kao ,,stanje sužene svesti", cime se ukazuje da je bitno smanjena sposobnost osobe da racionalno procenjuje zbivanja koko sebe. Nakon prestanka afekta, dolazi do snažnog osecanja krivice, ako je ucinjeno delo koje ima teže posledice. Pod dejstvom afekata oslobada se energija mnogo brže i sa vecim intenzitetom nego prilikom javljanja ostalih mentalnih procesa. Ustanjima kojima dominira afekat, karakteristicni oblici ponašanja su: pojacano kretanje, vikanje, plakanje, psovke, i sl. Ova vrsta emocionalne reakcije javlja se nacešce u situaciji kada su ugrožene neke važne covekove potrebe, a nema mogucnosti za odgovarajuce ponašanje u toj situaciji. Neki biološki usmereni psiholozi smatraju da su afektivne reakcije u suštini instiktivne reakcije. Darvin objašnjava podizanje gorenje usne, koja prati emociju srdzbe, kao prethodnu fazu akta griženja prilikom odbrane od opasnosti.
Izraz raspoloženja se odnosi na manje intenzivna emocionalna stanja. Raspoloženje je pokrenuto nekim dogadajem ili doživljajem, ali u znacajnoj meri zavisi i od karakteristika licosti. Neki ljudi su pretežno rapoloženi, neki ne. U osnovi rapoloženja je emocionalna osetljivost kao korak licnosti. Neki ljudi reaguju raspoloženjem ili neraspoloženjem i na najmanji povod, dok je kod drugih potrebna snažna stimulacija da emocionalno reaguje promena raspoloženja.

Emocije kao nagoni

Ako je emocionalno stanje neprijatno, organizam poakzuje težnju da prekine ponašanje koje je izazvalo neprijatnost. Ovo emocionalno stanje ima istu podsticajnu vrednost za ponašanje kao i napeto stanje u kome se nalazi organizam kada je aktivirana neka važna potreba. Ako je uplašen, covek pokušava da pobegne. Smanjenje napetosti koja je izazvana neprijatnom situacijom jednaka je smanjenju napetosti do koje dolazi kada je nagon zadovoljen. U tom slucaju, emocija ima sve bitne karakteristike nagona.

Emocije kao ciljevi

Za ponašanje dece u ranom adolescentnom dobu (najcešce miuške) je karakterisiticno da se upuštaju u avanture koje imaju za cilj diživljaj uzbudenja. Komercijalni pristup zabavi zasnovan je, uglavnom na želji da ljudi dožive odredene emocije. Ovo gledište bilo je iskazano još u anticko vreme, kroz hedonisticku doktrinu prema kojoj ljudi teže zadovoljstvu, a izbegavaju bol. I Frojd smatra da je ,, princip zadovoljstva" od presudnog znacaja za usmeravanje motivisanog ponašanja. Psihološka analiza tvrdnje da emocija po sebi može biti cilj kome se teži, pokazuje da ciljevi nisu ,,ciste" emocije, vec delatnosti koje su pracene snažnim emocijama. Ako je specificna priroda aktivnosti manje važna od uzbudenja, ushicenja, oduševljenja ili radosti koju izaziva, može se reci da je emocija sama sebi cilj, kaže hilard.

Emocije kao karakteristike licnosti

Najcešci izraz kojim se oznacavaju emocije kao karakteristike licnosti je emocionalnost. Fres definiše emocionalnost kao stepen subjektivne osetljivostu na promene u situaciji i može biti slaba ili snažna. Emocionalnost kao karakteristika licnosti koristi se da oznaci ljude koji imaju snažnije i cešce eomcionalne reakcije od proseka. U ovom znacenju, emocionalnost je sinonim za hiper-emocionalnost. Ono se u klinickoj praksi najcešce obeležava izrazom ,,emocionalna preosetljivost". Tkva osoba je ona koja se ako uzbudi na neznatan unutrašnji ili vanjski podsticaj. Kvalitet licnosti je emocionalna tupost kojom se oznacava gubitak osetljivosti na emocionalni podsticaj. Kada je neka osoba u ovom stanju, spoljni posmatrac ima utisak kao da ne shvata situaciju u kojoj se nalazi ili da je nezainteresovana za zbivanja oko sebe. Emocionalna tupost cesto prati stanja jakog stresa (izazvana smrcu bliske osobe, prirodnom katastrofom, saobracajnim udesom, i sl.) ili kao pratilac odredenih mentalnih oboljenja (posebno je izražena kod afektnih psihoza depresivnog tipa). Pojam empatije odnosi se na sposobnost razmevanja druge osobe , a posebno na sposobnost uživljavanja i osecanja druge osobe. Razlikuju se 2 oblika uživljavanja tj. preživljavanje istih osecanja kao i osoba kod koje je emocija pokrenuta stvarnim dogadanjem i simpatija tj. Naklonost i razmevanje osobe koja diživljava neku intenzivnu emociju pokrenutu dogadajem koji je nepovoljan za nju. Pojam emocionalne kontrole odnosi se na relativno trajnu sposobnost licnosti da na podsticaje iz sredine reaguje emocijama koje su u skladu sa snagom podsticaja. U osnovi ove sposobnosi je ispravna promena situacije u kojoj se osoba nalazi kao i posledica koje mogu da nastupe. Emocionalna stabilnost je izraz koji je blizak pojmu emocionalne kontrole s tim što je više naglašena sposobnost neke osobe da staloženo reaguje u opasnim ili iznenadnim situacijama. Sentiment je složena mentalna struktura koja oznacava dispoziciju za emocionalno reagovanjena neku situaciju. Kod sentimenataje veoma izražena i afekivna osnova doživljavanja i spermnost za akciju. Sentiment je rezultat ucenja i predstavlja relativno trajnu strukturu u nervnom sistemu koja se aktivira u situaciji koja može da pokrene tu strukturu. Tipican primer za ovu složenu emociju je patriotsko osecanje .

Emocije novorodjenceta

Kao što je poznato, odrasli doživljavaju strah, gnev, mržnju, ljubav, ljubomoru, žalost, oduševljenje. Da li neku od ovih emocija dete donosi na svet rodenjem? Da li je novorodence tužno ili gnevno kada place? Da li je sposobno da voli i pati?
Ovakva i slicna pitanja cesto postavljaju oni koji se interesuju za dete, bilo iz teorijskih, bilo iz prakticnih razloga. Iako su ova pitanja odavno budila radoznalost, tek u frugoj deceniji XX veka vršena su prva sistematska ispitivanja emocija novorodenceta. Njih je izveo poznati americki psiholog Dzon votson. On je posmatrao novorodencad i na njima vršio ekperimente. Iz decjeg reagovanja na neke stimulacije i ponašanja uopšte, Votson je zakljucio da kod novorodenceta postoje tri urodjene emocije. Tosu strah, gnev i ljubav. Kada je eksperimentator u blizini deteta proizvodio jak zvuk ili kad je izvlacio podlogu na kojoj dete leži, dtee je gubilo dah, trzalo se, zatvaralo oci, drhtalo i plakalo. Ovakvo ponašanje Votson je protumacio kao strah. Kad je detetu sputavao pokrete glave tj. Ruku, dete je mlataralo nogama i rukama, odnosno samo nogama, zadržavalo dah, plakalo, vrištalo. Ovakvo ponašanje votson je protumacio kao gnev. Kada je nežno pomilovao dete i spuštao ga u mlaku ovdu, dete se protezalo, gukalo i širilo ruke. Votson je u takvom ponašanju video emociju ljubav.
Prema Votsonu, jak zvuk i izmicanje podloge izazivaju strah, sputavanje pokreta dovodi do gneva, a milovanje do ljubavi.
Od 20-ih godina ovog veka pa do danas, mnogi psiholozi proveravali su tacnost Votsonovih tvrdnji. Oni su ponovili Votsonove ekperimente. Pokazalo se da draži koje je Votsno primenio nisu uvek i kod sve novorodene dece dovodile do rekacije koje je ovaj naucnik opisao. Pri tome su našli da je Votson neopravdano pripisivao novorodenoj deci emociju odraslih.
Jedan od ovih psihologa je zakljucio da decje emocije odmah posle rodenja nisu izdiferencirane i da novorodence ne oseca ni strah, ni gnev, ni ljubav; iy njegovog ponašanja može se ustanoviti jedino da li mu je prijatno ili neprijatno. Pomenuti amoericki psiholog Šerman, ubadao je novorodencad iglom, odlagao im hranjenje, izmicao podlogu na kojoj leže i sputavao pokrete. Ponašanje dece snimao je kamerom. Onda je na filmovima uzbacio delove koji prikazuju kako su deca dražena, pa ih je projektovao negovateljicama, psiholozima i medicinarima. Ili je iza zavese dražio decu poenutim dražima, a posmatracima dozvolio da gledaju samo detinje reakcije. Ni u prvom ni u drugom eksperimentu posmatraci nisu mogli da se slože u tome o kojoj se emociji radi, niti o tome cime je odredeno ponašanje izazvano.
Prema nalazu kanadskog psihologa Katarine Bridzes, emocije novorodenceta su neizdeferencirane, pa je teško reci da li je beba preplašena ili ljuta, ili možda cak i prijatno uzbudena.
Ona smatra da se dete neposredno posle rodenja nalazi u odredenom emocionalnom stanjuopšte uzbudenosti. To stanje traje kratko i iz njega se kasnije postepeno diferenciraju razne emocije.
Što je dete starije, kod njega uocavamo veci broj raznih emocija koje postoje kod odraslih. Ono se plaši, ljuti, ispoljava ljubomoru, raduje se, mrzi, voli. Ranije je vec pomenuto da prilikom rodenja, dete nema jasno izdiferencirane emocije.
Kako se one razvijaju? Ako se jave kasnije, a ne odmah po rodenju, to može znaciti da su nastale kao reziltat ucenja. Ali, one se mogu javiti kasnije i pod uticajem sazrevanja. Ucenje i sazrevanje u razvoju emocija veoma su isprepletani, pa je teško odrediti šta je kod emocija rezultat ucenja, a šta rezultat sazrevanja.

Sazrevanje emocija

Prmeceno je da se emocije kod dece javljaju tokom vremena i bez ikakvoih ucenja. Na uzrastu od 6 do 8 meseci. Dete pocinje da se plaši stranih lica. Ovo znaju sve najke. Ci se pojavi strana osoba, dete pocinje da place, privija se uz majku ili poznata lica. Ovaj strah se javlja iznenada, neocekivano, a nema nikakvih dokaza daje naucen. Psiholozi takvo ponašanje objašnjavaju sazrevanjem deteta tj. u njemu vide rezultat porasta detinjih sposobnosti za uocavanje razlika. Dete na pomenutom uzrastu razlikuje strana od domacih lica, što ranije nije bio slucaj. Ono cak i naslucuje opasnost koju za njega možda predstavlja strano lice.
U decjoj psihologiji se cesto navodi eksperiment sa bezopasnom zmijom kao dokaz o sazrevanju emocija. Naime, psiholozi su se interesovali kako deca raznih uzrasta reaguju na prvi susret sa zmijom, koje se, kao sto je poznato plaše. Deca ukljucena u eksperiment nisu ništa znala o zmiji. Rezultat ovog istraživanja bili su sledeci: deca od 2 godine nisu uopšte pokazala strah od zmije, slobodno su joj prilazila i dodirivala rukama. Deca od 2 do 4 godine su obracala vecu pažnju na pokrete zmije, a ustrucavala su se da je dodirnu. Deca od 4 godine jasno su ispoljavala strah,
Pošto ovu decu niko nije ucio da se plaše zmije, u toku eksperimenta su se po prvi put sa njom srela, zakljuceno je da je taj strah rezultat sazrvanja. Tek oko 4 godinezahvaljujuci opštem fizickom i intelektualnom razvoju i boljem opažanju, dete naslucuje potencijalnu opasnost od neobicnog stvora koji se krece na cudan nacin.
Sistematdska posmatranja emocija kod dece koja su slepa i gluva od rodenja, i kod onih koja cju i vide, otkrila se kod obe grupe velike slicnosti. Jedna slepa i gluva devojcica npr. Izražavala je yadovoljstvo igrom iako je igri niko nije ucio. Kad je bila zadovoljna, ona se smejala. U gnevu ponašala se kao i deca koja vide i cuju. Te reakcije javljaju se bez ucenja.

Ucenje emocija

Vec je konstatovano da se dete ne rada sa emocijama. Pod uticajem sazrevanja ono sve potpunije opaža svoju okolinu. Neke stvari, lica, situacije, prema kojima je dete ranije bilo ravnodušno pocinju da izaizivaju njegove emocionalne reakcije. Sem toga, ono još i uci da reafuje na sve veci broj draži. Votson je pokazao kako se najprostijim oblikom ucenja -uslovljavanjem- sticu emocije. Iz njegovih dela poznat je ekperiment sa detetom na kome je, u prvoj godini života uslovljavanjem stvoren strah. Dete se prvobitno plašilo jakog zvuka. Njemu su pokazivane razne životinje. Dete se nije plašilo nijedne od njih. Kasnije je kod njega stvoren strah od belog pacova i to na sledeci nacin: u trenutku kad mu je pokazan beli pacov, i kad je dete pokušalo da ga uhvati, u blizini je proizveden jak zvuk. Dete se trglo i zaplakalo. Ovaj eksperiment ponovljen je u više mahova. Dete bi svaki put zaplakalo . Na kraju je na taj nacin reagovalo vec i na samu pojavu belog pacova, bez jakog zvuka. Posle ovog eksperimenta primeceno je da se dete plašilo ne samo belog pacova nego i svega što je na njega podsecalo - zeca, psa, krznenog kaputa, pamuka, vune, brade. Sem uslovljavanja postoji postoji i drugi nacin sticanja emocije. One se mogu nauciti podražavnjem bilo odraslih, bilo dece. Utvrdjeno je da se deca cesto plaše istih stvari kojih se plaše i njihovi roditelji, cak i onda kada roditelji pokusavaju da taj strah od dece prikriju. Ako majka strahuje od grmljavine, dete ce taj isti strah od nje nauciti. Prema nekim psiholozima, dete u prvim mesecima doživljava majcine emocije. Dete može odbiti da sisa zbog toga što je majka nervozna. Cak i kad prede na cvrstu hranu, ono nece da jede kad je u nervnoj napetosti.

Karakteristike decjih emocija

Vec je pomenuto da se decje emocije razlikuju od emocija odraslih. Te razlike se odnose na nacin njihovog izražavanja, na njihovu ucestalost i dužinu trajanja. Prva karakteristika decjih emocija jeste da su površne. One su spontane i lako se mogu otkriti iz detinjeg ponašanja, jer dete place, mlatara rukama i nogama ili se neobuzdano smeje. Te emocije mogu se utvrditi cak i onda kada dete pokušava da ih sakrije.
Pod uticajem vaspitanja, dete pocinje da kontroliše svoje emocije. Manje ih izražava površinski i spontano usled cega su angažovani unutrašnji organi ( srce brže radi, želudac se grci, menja se krvni pritisak ).
Decje emocije su kratkotrajne - javljaju se neocekivano i brzo nestaju. Uz to, one se brzo smenjuju. Zbog ovakvih karakteristika decjih emocija, odrasli se katkad pitaju, nisu li deca nesposobna za duboka osecanja. Decje emocije su, iprkos svemu, snažne, narocito kad su posredi strah, gnev i radost.

Zakljucak

Emocije su upravo one kasrakteristike pojedinaca po kojima se oni najviše modusobno razlikuju. Po emocionalnosti se cesto razlikuju roditelji od svoje rodene dece, po tome što su više ili manje razliciti braca od sestre, iako rastu pod gotovo istim spoljnim uslovima, jer i faktor nasleda ima u emocionalnom životu takeode svoj udeo.

Literatura

1. Sulejman Hrnjica - opšta psihologija sa psihologijom licnosti ( Beograd, 1994.)
2. Dr. Vjera Smiljanic i dr. Ivan Policic - decja psihologija (Beograd, 1994.)
3. Dr. Vjera Smiljanic - razvojna psihologija ( Beograd, 1998.)
4. Dr. Zoran Milivojevic - emocije ( Novi Sad, 2007.)
5. Dr. Nada Smolic - emocije kod dece (Beograd, 1964.)
6. Danijel Golemon - mocinalna inteligencija (Beograd, 2009.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD