POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ PSIHOLOGIJE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ PSIHOLOGIJE
Gledaj Filmove Online

EMOCIJE - RAZVOJ I KARAKTERISTIKE


U životu odrasle osobe emocije imaju veliku ulogu, a njihov značaj u razvitku deteta je još veći. One su propratni doživljaji drugih stanja i procesa, ali su i motiv i pokretač ponašanja. Ako su česte i intenzivne, negativne emocije mogu se pojaviti ozbiljne smetnje u psiho-fizičkom razvoju, a mogu uzrokovati i ozbiljna psihosomatska oboljenja. Pravilan emocionalni tretman dece i omogućavanje da doživljavaju pozitivne emocije u velikoj meri doprinosi njihovom sveobuhvatnom razvoju ( Manojlović, Mladenović 2001).


EMOCIJE


EmocijeLjudi nisu samo racionalna bića koja svoje postupke i želje sprovode samo na osnovu umnog mišljenja i zaključivanja. Mnogi postupci su izazvani i drugim činiocima, kao što su emocije ili osećanja. Emocije se mogu definisati kao doživljaj našeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima, ljudima, događajima, i prema sopstvenim postupcima.
Emocija je uvek reagovanje bića na neko zbivanje. Zbivanje se opaža i izaziva osećanja. Osećanja se javljaju u situaciji kad biće proceni da se dešava nešto značajno i važno. Ono što su refleksi za telo to su emocije za psihu ( Milivojević 1993. ).
Zoran Milivojević daje definiciju emocija: „Emocija je reakcija subjekta na stimulus koji je ocenio kao važan, a koja visceralno, motorno, motivaciono i mentalno priprema subjekat za adaptivnu aktivnost.“
Postoji veliki broj izraza kojima se izražavaju osećanja i različiti doživljaji u kojima osećanja imaju bitnu ulogu. Postoje emocionalna stanja kao što su: radost, strah, žalost, ljubav, ljubomora, simpatija, ponos, stid, briga, strepnja i druga. Emocije su u toku svog razvoja propraćene spoljnim i unutrašnjim promenama. Spoljni znaci emocija su: izraz lica, telesna napetost, glasovne reakcije i slično. Unutrašnji pratioci su karakteristične promene u radu pojedinih organa. Kod snažnih emocija javljaju se promene kod disajnih i probavnih organa i u radu žlezda. Kao posledica nekog emocionalnog stanja može da se javi kod čoveka crvenilo ili bledilo lica, smeh, plač, povlačenje u stranu ili približavanje, zagrljaj ili napad i tako dalje.
Emocije se kod dece javljaju veoma rano, u početku su još ne diferencirane. Sa razvojem deteta njegove emocije se ispoljavaju na određen način. Kako se dete razvija i njegove emocije sed sve više diferenciraju. Kod odraslog čoveka na emocionalne reakcije dosta utiče iskustvo ( osobe, predmeti, događaji iz života ).

RAZVOJ EMOCIJA


Čovek ima bogat emocionalni život. Postavlja se pitanje, da li čovek nasleđem donosi na svet sve emocije koje se kod njega javljaju ili se one stiču u toku života. Raznim ispitivanjima i razmatranjima dolazi se do zaključka, da razvitak emocija zavisi od nasleđenih osnova i od iskustva i učenja.
Da bi se proverilo da li su određeni oblici ponašanja usled emocionalnih reakcija urođeni, to treba da se javi i kod dece koja nisu u mogućnosti da to ponašanje i nauče. Postoje deca koja žive u „prirodnoj“ izolaciji, jer su gluva ili slepa od rođenja. Ta deca su lišena doživljaja do koji se dolazi slušanjem ili gledanjem. Ipak i kod te dece mogu da se jave emocionalne reakcije istovetne sa reakcijama normalno razvijene dece.
Možemo zaključiti da u razvoju emocija važnu ulogu ima sazrevanje. Primarne oblike ispoljavanja emocija određuju faktori nasleđa, ali značajnu ulogu ima i socijalna sredina u kojoj dete sazreva, uči i vaspitava se.


KARAKTERISTIKE I RAZVOJ EMOCIJA U RANOM DETINJSTVU ( do tri godine)


Kod dece emocije se iz dana u dan proširuju i produbljuju. Deca emocije izražavaju spontano i jednostavno.
Razvojni psiholozi ( Bridžes ) smatraju da kad se dete rodi primarna reakcija je uzbuđenje. Kasnije se javljaju emocionalne reakcije kroz faze:
1. Difuzno uzbuđenje se javlja odmah posle rođenja.
2. Nelagodnost i zadovoljstvo se izdvajaju iz difuznog uzbuđenja do trećeg meseca života. Nelagodnost je slična prvobitnom emocionalnom uzbuđenju, a zadovljstvo je nova emocionalna reakcija.
3. Gnev, gađenje i strah se javljaju negde između trećeg i šestog meseca. Gnev i gađenje se izdvajaju iz nelagodnosti do petog meseca a strah do sedmog meseca. Iz emocije zadovoljstva se javlja razdraganost i ljubav ili naklonost prema odraslima, između desetog i dvanaestog meseca. Oko petnaestog meseca se javlja ljubomora i naklonost prema deci.


Ovaj razvoj emocija u toku prve godine života se po pravilu javljaju tim redosledom. Što znači da su rezultati sazrevanja i pod uticajem su faktora nasleđa ( Hrnjica 1994. ).
Diferencijacija emocija kroz sazrevanje može da kasni kod dece koja nisu mogla da nauče emocije ( od rođenja slepa i gluva ) ali da na sličan način emocionalno reaguju. Dete se ne rađa sa emocijama, ali na njihov razvoj utiče pored sazrevanja i učenjem. Deca stiču emocije podražavajući odrasle i putem uslovljavanja. Na primer deca se plaše istih stvari i pojava kao i njihovi roditelji – procesom spontane imitacije ponašanja.
Uslovi za javljanje pojedinih emocija iz razlike u njihovom izražavanju dati s u nasleđem, ali uz koje će se situacije i kakve emocije javiti zavisi od učenja.
Može se reći da se osnovne emocije razvijaju na osnovu nasleđa, a specifične emocije, to jest one koje se javljaju u određenoj situaciji, da se javljaju učenjem ( Rot 1983. ).
Pijaže naglašava da intelektualni razvoj utiče na emocije. Razvoj inteligencije, pamćenje i mašta takođe utiču na razvoj emocija. Što je detetova mašta razvijenija i emocionalni život postaje raznovrsniji. Pamćenje pomaže da se zapamte pojedina osećanja i da ih se duže sećamo.
Kada se govori o fiziološkim faktorima koji utiču na emocionalni razvoj, to je onda razvoj kortikalnih centara i to čeonog režnja. Na emocije deteta utiče i rad nadbubrežne žlezde to jest lučenje adrenalina i noradrenalina kao i rad drugih endokrinih žlezda. Ovi hormoni imaju veoma važnu ulogu u nastanku straha i besa i utiču na ukupnu aktivnost deteta ( Đorđević 1988. ).
Emocije kod dece u ranom detinjstvu su proste, spontane, nisu uzdržane i odmah nalaze odgovarajući izraz. Sa vaspitanjem dece dolazi do nekih promena. Vremenom emocije gube svoju ne diferenciranost i dete postepeno počinje da uči i da se uzdržava od nekih emocija, a samim tim stiče vlastiti način izražavanja.
Dečije emocije su:
- Kratkotrajne – traju svega nekoliko minuta, a onda iznenada izčeznu. Deca se brzo razljute, brzo im prolazi veselo i tužno raspoloženje.
- Prolazne – deca naglo prelaze od suza u smeh i obrnuto, od ljubavi na ljubomoru i obrnuto, od smeha u ljutnju i obrnuto.
- Snažne – naročito ljutnja, strah i radost se kod dece izražavaju velikim intenzitetom.
- Česte – veoma često deca emocionalno reaguju na razne stvari na koje odrasli i ne reaguju.
- Različito reaguju na iste emocije – što zavisi od njihovog doživljaja i iskustva. U istim emotivnim situacijama svako dete reaguje na drugačiji način. Neka deca se skrivaju, druga plaču, a neka traže majku kad osete strah.
- Dete ispoljava svoja osećanja – ne kriju emocije, to jest nisu u stanju da se suzdržavaju.
- Sa uzrastom deca sve više kontrolišu svoje emocije – što je dete starije razmišlja o posledicama svog postupka.
- Postoje promene u jačini izražavanja emocija kod dece pa neke postaju jače ako su bile slabije i obrnuto.
Vremenom deca sve više sama kontrolišu svoje emocije i ponašanje.


KARAKTERISTIKE I RAZVOJ EMOCIJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA ( od tri do šest godina )


U predškolskom periodu dete je izrazito emotivno. Osećanja deteta u ovom periodu su spontana i labilna. Za emocionalni razvoj deteta od velikog značaja je sredina u kojoj živi a naročito atmosfera u porodici. Ako je sredina u kojoj dete živi povoljna i prijatna kod dece će se više javljati ljubav i radost, a ako je nepovoljna dete postaje gnevnije, strahuje, i nije radosno. U ovom periodu najčešće do izražaja dolazi gnev, strah, ljubav, ljubomora, radost i ponekad žalost. Razvoj pojedinih osećanja nije isti kod sve dece. 

Gnev. Ovo je često osećanje kod dece. Psiholozi su dosta proučavali gnev i njegove uzroke. Rezultati su pokazali da dete gnevno reaguje kada ga odrasli sputavaju u nekoj aktivnosti, vređaju ili nepravedno kažnjavaju. Isto su tako gnevni kada ih njihovi vršnjaci vređaju, otimaju im igračke i sprečavaju u njihovim aktivnostima. Predškolsko dete dosta ispoljava gnev u situacijama kada se navikavaju na toalet kod oblačenja, odlaženja na spavanje, pranja kose i češljanja. U ovom periodu češće se pojavljuje gnev kod dečaka nego kod devojčica. Uz gnev počinje i verbalna agresija, govore ružne reči rugaju se i slično. Dokazano je da gnev ne traje duže od nekoliko minuta i posle toga je opet sve u redu. Roditelji ne bi trebali da reaguju na dečji gnev, jer će ono samo da prestane kad dete uvidi da s njim ništa ne postiže.

Strah. Jedna od najčešćih emocija kod dece do sedme godine, a posle toga učestalost straha se smanjuje. Dete sa godinama i sazrevanjem razvija moć zaključivanja, razumevanja, predviđanja i mišljenja i sve manje se plaši nepostojećih stvari i situacija. Neki naučnici tvrde da strah od velikog psa, zmije, i mraka ostaju duže. Od realnih strahova ostaje strah od bolesti, samoće, smrti, besnog psa i razbojništva. Strah jače pogađa dete ako je doživelo neki emocionalni potres ili neprijatni događaj. Pojave koje prate pojavu straha su: drhtanje, promena glasa i kretanja ili izraza lica. Stalan strah može da prouzrokuje psihosomatska oboljenja. Razlozi i uzroci straha mogu biti različiti. Može se javiti kao posledica nekog neprijatnog doživljaja, na primer strah od medicinskog osoblja ili osoba u belom, ili neke životinje. Strah se može steći imitacijom odraslih iz dečje okoline koji se plaše određenih pojava, životinje i slično.
Deci treba pomoći da prevaziđu strah, a za to je najbolji način da upozna ono čega se plaši i da ovlada situacijom u kojoj se nalazi.

Radost i smeh. Deca kada su sretna i zadovoljna vole da se raduju i smeju. Radost se više ispoljava kada su deca u društvu nego kada su sama. Vesela deca više vole da se igraju sa decom koja su slična njima nego sa mirnom i povučenom decom. Radost kod dece se javlja kada je pohvaljeno, kada je uspelo u nekim aktivnostima, a naročito ih veseli uspeh u igri, ispunjenje želja, pokloni i slično. U ovom periodu deca vole humor, šale, smešne priče i događaje. Kada su prijatni, povoljni sredinski uslovi onda je tužno i žalosno raspoloženje ređe od radosnog. Međutim kada su nepovoljni uslovi u sredini gde dete boravi onda je dete tužno. Dete je žalosno ako oseća da ga ne vole, ako ga kažnjavaju, ako ne postiže uspeh u igri i nekim aktivnostima. Plahovita deca su najčešće žalosna. Tužno dete oseća potrebu da se nekom poveri i traži osobu od poverenja. Nekada dete se obraća i poverava igrački ili zamišljenom prijatelju. Žalosno dete nema nikakvih interesa, nije mu stalo ni do čega, plače i miruje. Bitno je da ta emocija kratko traje.

Ljubav. U predškolskom periodu ljubav se razvija u srećnim porodicama. Prva ljubav se pokazuje prema majci i važna je jer dete na osnovu te ljubavi gradi poverenje u sebe i osećaj sigurnosti. Dalje u ovom periodu ljubav deteta se produbljuje i postaje trajna jer dete počinje da shvata vrednost svojih roditelja. Dete postaje u svojim osećanjima manje egocentrično. Počinju da se razvijaju prijateljstva, to jest privrženost za druga i drugaricu.
U ovom periodu polako se prekida velika vezanost za porodicu što je važno za dalji emocionalni razvoj deteta. Dete pokazuje ljubav prema osobama koje ga čine sretnim i zadovoljnim i kad osete da ga vole. Ne može dete da voli nekoga kad oseti da je hladan prema njemu. Ljubav roditelja je veoma značajna za uspešan razvoj dečje ličnosti i neophodna za vaspitanje zdravog, emocionalnog života deteta ( Đorđević 1988. ). Detetova ljubav može biti usmerena i prema stvarima ili životinjama a ne samo prema odraslima i deci. Bitni su i izrazi ljubavi u verbalnom iskazivanju i milovanja i maženja, jer detetu je to potrebno. Ljubav prema nekome dete ispoljava dodirivanjem, grljenjem, ljubljenjem, i težnjom da se igra i razgovara sa osobom prema kojoj oseća ljubav ( Manojlović i Mladenović 2001. ).

Ljubomora. To je vrlo česta složena emocija. U sklopu ljubomore postoje i druge emocije, kao što je strah, bol, ljutnja, bes, sažaljenje prema samom sebi i potištenost. Ljubomora se javlja kao reakcija na mogući ili pretpostavljeni gubitak ljubavi ili zbog nepravilnog vaspitanja dece u porodici to jest da se jednom detetu više poklanja pažnja. Najviše su ljubomorna deca od dve do pet godina i devojčice više od dečaka. Ljubomora se ispoljava na više načina, a deca na nju reaguju otvoreno ili prikriveno. Otvoreno reagovanje je kad fizički i verbalno dete napada, vređa, duri se i plače. Kada dete reaguje na ljubomoru prikriveno ponaša se čudno, odbija da jede, pretvara se da je bolesno ili je neraspoloženo. Javlja se noćno mokrenje nesanica, mucanje ili slično. Svako dete na sebi svojstven način ispoljava ljubomoru i sve te njegove reakcije su nesvesne. Mogući razlozi za ljubomoru su: rođenje drugog deteta, prevelika roditeljska očekivanja od deteta i upoređivanje jednog sa drugim detetom koje je uspešnije. Ljubomora može da se javi i na oca, jer deca često prisvajaju majku, pa joj ne dopuštaju da pokazuje naklonost prema ocu. Kod dece starijeg predškolskog uzrasta ljubomorne reakcije su više indirektne. Starija deca zadirkuju ili terorišu mlađu decu i tvrde da nisu ljubomorni. Ljubomora je u suštini negativna emocija, ali može da ima pozitivnu stranu i da posluži kao podsticaj za veći uspeh i trud.


Faktori koji utiču na razvoj emocija


Poznato je da se emocije javljaju kad ih nešto podstiče ili izaziva. Da bi se dečje emocije kontrolisale potrebno je da znamo faktore koji ih izazivaju ili sprečavaju.
Umor – kada je dete umorno onda je plačljivo i svadljivo. Ako je dete mlađe umor onda ima veći uticaj.
Bolest – bolest na decu utiče negativno, bolesno dete je razdražljivo.
Događanja – u neko doba dana dete pokazuje jače emocionalne reakcije. To je obično pred spavanje ili obrok. Ako se redosled spavanja ili hranjenja poremeti to dovodi do pojačanog ispoljavanja emocija.
Stav roditelja – kod razvoja emocija presudan faktor je stav roditelja. Negativne emocije se javljaju ako je dete zanemareno ili mu se poklanja previše pažnje ( „razmažena deca“ ).
Društvena sredina – sredina u kojoj dete živi utiče na njega. Boravak sa osobom razdražljive prirode utiče da i dete bude razdražljivo, a ako živi sa smirenom osobom dete će naučiti da ne bude sklono razdraživanju.


KARAKTERISTIKE I RAZVOJ EMOCIJA SREDNJEG DETINJSTVA ( od 6 / 7 god. do 10 / 11 god. )


Kod dece u ovom periodu je bogatiji emocionalni život i nastaje dalja diferencijacija emocija. Osećanja su stabilnija, mada sklona menjanju u kratkim vremenskim razmacima.
Kod gneva se gubi egocentričnost. Deca su gnevna i kad se dogodi nepravda njihovim roditeljima ili drugovima.
Ljutnja je ređa nego pre. Ljute se uglavnom za svoje neuspehe, nepravde, poniženja i slično. Ljutnja kratko traje i deca zaborave na šta su se ljutila. Deca ovog uzrasta su najčešće vesela, vedra i samouverena. Dečaci mogu da budu i drski pored samouverenosti. Zbog svog optimizma i vedrosti deca su sklona stalnoj aktivnosti. Škola razvija kod dece nova osećanja: intelektualna, estetska i socijalna. Estetska osećanja se sve više razvijaju. Ono već doživljava i zna šta je lepo i osuđuje ružno. Estetska osećanja izazivaju muzička, likovna i literarna ostvarenja. Novi školski život može da izazove neprijatne emocije: strah od škole ili od jednog predmeta. Ukoliko dete doživljava neuspeh u školi ono postaje nesrećno i nije više živahno. Kada dete doživljava uspeh u školi ono stiče samopouzdanje, veselo je i voli školu. Decu u ovom periodu treba što više pohvaljivati, nagrađivati, hrabriti i pomagati im da dožive uspehe ( Đorđević 1988.).


KARAKTERISTIKE I RAZVOJ EMOCIJA PREDADOLESCENTNOG DOBA ( do 13 / 14 godina )


Emocionalni život dece ovog doba je veoma bogat. Dete se sve više kontroliše i može da savlada ljubomoru, strah, ljutnju. Često je radosno raspoloženje i zadovoljstvo naročito kod dece koja imaju dobre odnose sa roditeljima i uspeh u školi i drugim aktivnostima. Dete je fizički jako i zato je puno radosti pa često pokazuje svoju snagu u sportu. Ako dete nema uspeha u školi, ima neprijatnosti u porodici ili ga drugovi ne poštuju onda je tužan i neraspoložen. Gnev je često osećanje koje se javlja zbog neispunjenih želja i nadanja. Strah se javlja od škole, bolesti, budućnosti, nemaštine, smrti. Dete oseća nesigurnost i sklono je strahovima ako je nesigurno u svoje roditelje. U ovom periodu decu treba odvratiti od negativnih uticaja okoline ( šund, loše društvo ) jer to može loše uticati na razvoj ličnosti.


KARAKTERISTIKE I RAZVOJ EMOCIJA KOD ADOLESCENATA


Kod adolescenata je povišena emocionalnost. Na ponašanje adolescenata emocije imaju veliki uticaj , čak često reaguju emocionalno nego razumom. Emocionalna napetost adolescenata je snažnija, izraženija u početku perioda adolescencije, a kasnije se stišava. Smatra se da povišena emocionalnost nastaje zbog povećanog rada endokrinih žlezda i socijalnih faktora. Najčešći faktori koji utiču na povišenu emocionalnost su: loši porodični odnosi, novonastale situacije, socijalno prilagođavanje drugom polu, problem oko izbora poziva, neuspeh u školi, prilagođavanje zrelijem ponašanju. Adolescencija je period pun emocionalnih promena i raspoloženja se često menjaju. Lako se iz radosnog prelazi u tužno raspoloženje i obrnuto. Bez obzira na probleme koji mogu nastati mladost je ipak najsrećniji period u životu čoveka. U ovom periodu još više se proširuju i obogaćuju osećanja.
Radost – to je najkarakterističnija osobina adolescenata. Najviše se adolescenti raduju ljubavi prema suprotnom polu i intelektualnom radu.
Strah – dosta je rasprostranjen a uzroci su raznovrsni. Najviše adolescenti strahuju od neuspeha u školi, gubitka popularnosti kod vršnjaka, fizičke agresije, bolesti, smrti, loših ljudi, nesreća i drugog. Na kraju adolescentnog doba strahovi se smanjuju i po broju i po intenzitetu ( Đorđević 1988. ).
Gnev – se najviše javlja kada se prema adolescentu loše postupa od strane odraslih ili vršnjaka.
Ljubomora – adolescenti su najviše i naj jače ljubomorni na pripadnika suprotnog pola koda vole, na braću i sestre zbog njihovog boljeg položaja u porodici.
Zavist – je slična ljubomori. To je želja za nečim što drugi poseduje, kao što su bolje odelo, automobil, mobilni telefon, nameštaj u kući, a može i dobar uspeh u školi.iti prijatna i neprijatna koja prate obavlja nje intelektualnih radnji, adolescenti
Tuga – adolescenti imaju veliki broj problema koji ih čine tužnim. To su neuspeh u školi, neuspeh u ljubavi, bolest, svađe u porodici i slično.
U adolescenciji se naročito brzo razvijaju viša osećanja kao što su moralna, estetska, socijalna i intelektualna. Za moralna osećanja je važno vaspitanje u porodici i školi. Razvijaju se osećanja časti i odgovornosti. Estetska osećanja najviše izaziva muzika, pa poezija, slikarstvo pa film, ples i drugi. Socijalna osećanja su dosta razvijena i jaka. Adolescenti pokazuju težnju da imaju uticaj u kolektivu i da se njemu prilagode. Osetljivi su na svoja prava i imaju smisao za poštovanja pravila i zakona u društvu. Intelektualna osećanja mogu b iti prijatna i neprijatna koja prate obavlja nje intelektualnih radnji. Adolescenti uživaju i osećaju zadovoljstvo kad obavljaju neki intelektualni rad.


KARAKTERISTIKE I RAZVOJ EMOCIJA ODRASLIH


U razvoju emocija veliku ulogu ima učenje i sazrevanje. Što su ljudi stariji sve više doživljavaju emocije u vezi sa osobama, predmetima, događajima koji su im postali važni u toku njihovog života i iskustva.
Osobe vrše razlikovanje u osećanjima između emocionalne privrženosti nekoj dragoj osobi i nekoj drugoj manje privrženoj osobi. Najblaži oblik emocionalne obojenosti izaziva se jednostavnim preferencijama ( dopadanje i ne dopadanje ). Stavovi ljudi utiču na emocionalni odgovor. Stav koji je čvrsto određen i nije pristupačan slobodnoj diskusiji je predrasuda. Kompleks je stav praćen preteranom emocijom. Kompleks inferiornosti je stav preteranog samo potcenjivanja.

Zaključak

Kroz celokupni razvoj čoveka, razvoj emocija je vrlo bitan. Ovaj tip ljudskog razvoja najizraženiji je kod dece, a na njihov razvoj najviše utiču roditelji i njihova emocionalna stabilnost ili nestabilnost. Dečje emocije se razlikuju od emocija odraslih. One su po pravilu jednostavne i spontano se izražavaju pa neke emocionalne izlive odrasli teško razumeju. Kad je dete gnevno, ljubomorno odrasli najčešće i sami emocionalno reaguju i kažnjavaju ga, a tako se odnos između njih pogoršava. Za zdrav emocionalni razvoj važna je zdrava osećajna atmosfera u porodici, lepi odnosi između članova porodice, a posebno ljubav i poštovanje među roditeljima.
U psihologiji nema opšte prihvaćen broj emocija to jest nema spiska emocija dečjih i odraslih. Emocionalni razvoj čoveka je najvažnija komponenta za razvoj zdrave ličnosti, a zdrava ličnost je temelj za zdrav i srećan život.
Često je posledica negativnog emocionalnog razvoja problematično ponašanje koje utiče na dalji život kako pojedinca tako i osoba koje ga okružuju.


LITERATURA

- Đorđević, D. ( 1988 ). Razvojna psihologija. Gornji Milanovac: Dečje novine.
- Hrnjica, S. ( 1994 ) Opšta psihologija sa psihologijom ličnosti Beograd :Naučna knjiga.
- Manojlović, A. , Mladenović, U. ( 2001 ). Psihologija predškolskog deteta. Beograd: Centar za primenjenu    psihologiju
- Milivojević, Z. ( 1993 ). Emocije. Novi Sad: Prometej
- Rot, N. ( 1983 ). Opšta psihologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  


Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD