ISTRAŽIVAČKI RAD
Odnos studenata prema alkoholizmu
Alkoholizam je jedna od tri najveće
bolesti zavisnosti pored cigareta i droga. Alkohol je verovatno
najproširenija psihoaktivna supstanca. Uzrok tome je njegova laka proizvodnja,
dostupnost i brzo delovanje. Po rasprostranjenosti alkoholizam je odmah
posle bolesti kardiovaskularnog sistema i malignih oboljenja. Češći je
kod muškaraca, ali ga i žene više skrivaju. Lečenje može biti fiziološko
(lekovima poput antabusa), psihološko (terapijom i rehabilitacijom) i
socijalno (grupnom terapijom). Svetska zdravstvena organizacija je 1952.
godine, definisala alkoholizam kao bolest i prema toj definiciji: „Alkoholizam
je bolest, a alkoholičar je bolesnik kod koga se zbog prekomerne I dugotrajne
upotrebe alkoholnih pića pojavljuje psihička i fizička zavisnost, zdravstveni
problemi, porodični i društveni poremećaji''.
Alkoholičarem se smatra osoba koja ekscesivno
pije i čija je zavisnost od alkohola tolika, da pokazuje vidljive duševne
poremećaje ili takve pojave koje ukazuju na oštećenja fizičkog i psihičkog
zdravlja; poremećaje odnosa s drugim ljudima i pogoršanje njenog socijalnog
i ekonomskog stanja ili pokazuje samo znakove takvog razvoja.
Kroz istoriju do danas oblikovao se mentalitet u kojem je konzumiranje
alkohola nešto sasvim normalno, štaviše ljudsko društvo je izgradilo niz
običaja i navika vezanih za alcohol, te se alkoholizam duboko ukorenio
u stvarnost kao običajna pojava. Čovek tako ne vidi posledice i stvarnu
sliku koju alkoholizam ostavlja za sobom. Kažemo da alkoholizam nije bolest
pojedinca, već bolest porodice i bolest društva.
Danas postoje dva zanimljiva stava o alkoholizmu. Jedan je liberalan prema
pijenju,pijanstvu i alkoholizmu, a drugi osudjuje alkoholizam i promoviše
takozvano ,,normalno pijenje'' i ,,društveno prihvatljivo pijenje'', što
pšet s druge strane dokazuje ukorenjeni mentalitet da je pijenje ,,društveno
prihvatljivo'' , ali ipak u granicama normale.
Uzrok alkoholizma delimo na biološke, psihološke i sociološke zavisnike.
• Biološki: od bioloških zavisnika najčešće
su to genetičke teorije, koje alkoholizam posmatraju kao naslednu bolest.
Razni genski zavisnici utiču i na razlike u reakciji na alkohol, različitu
osetljivost mozga i drugih telesnih organa na alkohol, brzina eliminacije
alkohola, stecanje tolerancije i fizičke zavisnosti.
• Psihološki: psihološke teorije gledaju na
alkoholizam kao individualni psihološki problem, a socijalni zavisnici
mogu imati više ili manje uticaja na razvoj. Spominje se oralna fiksacija
i zastoj u razvoju ličnosti kao glavno obeležja primarnog alkoholizma.
Te fiksacije kasnije iznose infantilizam, pojačanu ovisnost, narciosidnost
i pasivnost.
• Sociološki: u sociološkom pogledu na alkoholizam
razmatraju se pojmovi odnosno teorije poput primarne i sekundarne porodice
alkoholičara, a i vrlo često roditeljski alkoholizam.
Ni jedna od navedenih teorija ne može se isključiti, alkoholizam je izrazito
kompleksan problem, koji obuhvata činioce često vrlo raznih grana znanja,
stoga iz svake pojedine grane uzroka sudeluje barem jedan zavisnik u stvaranju
alkoholizma. Alkoholizam nikada nije rezultat samo jednog činioca.
Sklonost alkoholizmu se može videti i po određenim faktorima rizika: Pol,
porodična sklonost, neke profesije vezane sa alkohol ( konobari, pisci,
glumci...), religijski, etnički i geografski ( muslimani i jevreji retko
piju), osobe sa nižim sadržajem serotonina sklonije su alkoholizmu, takođe
zavisi od aktivnosti enzima, i ADH i ALDH.
Alkoholizam mladih
Osnovni vid zabave mladića i devojaka su zabave uz prisustvo većih količina
alkoholnih pića. Uzroci alkoholisanja mladih su različiti. Najvažnija
je imitacija odraslih. Pijući pokazuju svoju vrednost i zrelost. U pubertetu
težnja za oslobađanjem od uticaja starijih može dovesti do češće upotrebe
alkoholnih pića. U doba mladićstva može doći do povećanog pijenja da bi
se lakše rešili neki problemi, ljubavni jadi, da se prevaziđe stidljivost.
Alkohol narušava zdravlje mladog čoveka i sprečava njegov normalan fizički
i psihički razvoj. Rano nastaju organski poremećaji i vegetativne smetnje.
Vrlo brzo će nastati poremećaj ličnosti:
1. kapricioznost
2. netrpeljivost
3. razdražljivost
4. gubitak toplih emotivnih odnosa prema roditeljima i starijim osobama
5. zanemarivanje dužnosti prema zajednici.
Alkoholna pića deluju na nervni sistem, parališući njegove više nervne
funkcije koje obezbeđuju fizičku i duševnu kontrolu rada i ponašanja čoveka.
Dolazi do oslobađanja nižih centara, što dovodi do dobrog raspoloženja,
osećanja snage, doživljaja nečeg lepog, itd. Zbog ovakvog efekta alkoholna
pića se upotrebljavaju umereno ili u prekomernim količinama.
Štetna dejstva su mnogobrojna:
1. česta su trovanja alkoholom sa opasnim posledicama
2. otupljuje interes za školu, zdravu zabavu i razonodu
3. umanjuje kritičnost i zato ponašanje postaje nepristojno, događaju
se nedozvoljene radnje i krivična dela.
Poznata je zabluda starijih o alkoholizmu kao čarobnom sredstvu za otklanjanje
svih teškoća i prepreka. Ta zabluda se prenosi i na mlade koji alkohol
prihvataju kao sredstvo kojim se rešavaju svi životni problemi.
Mesto gde se alkoholizam prvo manifestuje je porodica. Većina alkoholičara
koji se leče su u braku s dvoje dece, manji broj je rastavljen i to najčešće
zbog alkoholizma, manji deo je mlađa populacija. Na samom početku alkoholičar
nailazi na razumevanje u samoj porodici. Deca ne znaju za njegovo bolesno
stanje, a žena (muž) odobrava takvo ponašanje. Nastali ekscesi se skrivaju
od okoline. Kasnije alkoholičar intenzivnije pije, dolazi do češćih ekscesa.
I dalje se sve krije od okoline. Dolazi do žešćih svađa. I deca saznaju
za pijanstvo svog oca. U konfliktnim situacijama učestvuje čitava porodica.
Žena gubi volju da dalje utiče na svog muža. Deca su povučena u sebe i
žive u stalnoj napetosti i strahu. Kasnije alkoholičar gubi svaki autoritet
u porodici, sukobljava se sa društvenim normama, porodičnim obavezama
i sopstvenom zavisnošću od alkohola. Žena silom prilika preuzima svu «vlast»
u kući, brinući se o svim porodičnim problemima. Deca prilaze majci, a
alkoholičar se oseća odbačenim od porodice. U ovom periodu javlja se prava
ideja o lečenju. Naravno, alkoholičar i ne pomišlja na lečenje. Ovo je
kritičan momenat u porodici. Često se rešava tako što žena bežeći od problema,
definitivno napušta muža i tako dolazi do raspada porodične zajednice.
Više se ništa ne može sakriti, a alkoholičar je identifikovan.
2. Metodološki pristup
2.1. Definisanje problema istraživanja
Alkohol = etilni alkohol (etanol) = C2H5OH
To je bistra, bezbojna i lako zapaljiva tečnost karakterističnog ukusa
i mirisa. Alkoholna pića nastaju vrenjem i fermentacijom skroba i šećera,
uglavnom sadržanih u voću, žitaricama, medu i mleku. Postoje tri vrste
alkoholnih pića: pivo (fermentira iz zrna ječma), vino (proizvodi se fermentiranjem
voća) i žestoka pića (proizvode se destilacijom vina).
Istraživanja u oblasti alkoholizma mladih su relativno retka, ali zbog
sve većeg značaja pobuđuje poseban interes stručnjaka iz oblasti psihologije
i sociologije.
U prošlosti većina alkoholičara je bila srednje starosne dobi dok je alkoholizam
među mladima bio retka pojava. Danas se procenjuje da je „opasno konzumiranje"
među mladima u svetu dvostruko veće nego što je bilo u generaciji njihovih
roditelja. Naglim razvojem upotrebe droga 60-ih godina došlo je do privremenog
smanjenja alkoholizma mladih, da bi ubrzo potom došlo do porasta zloupotrebe
droge i alkohola.
Poseban problem vezan uz alkoholizam jest konzumiranje alkoholnih pića
među mlađom populacijom. Alkohol deluje na oštećenja velikog i malog mozga,
osobe koje u mlađim danima prekomerno konzumiraju alkoholna pića već se
u početku nalaze u negativnom položaju u odnosu na svoje vršnjake koji
ne konzumiraju alkoholna pića. Mladi su nedovoljno informirani o štetnom
uticaju alkohola, pa samim tim mlad čovek teško prihvata mišljenje o alkoholizmu
i opasnostima konzumiranja alkoholnih pića ako ne zna kako se ta bolest
razvija, jer na sebi u počecima ne primjećuje negativne posljedice eventualnog
konzumiranja. Da bi se ovi problemi sveli na minimum potrebna je saradnja
nekoliko društvenih institucija, pre svega mislim na porodicu i obrazovne
institucije.
2.2. Predmet istraživanja
Predmet ovog istraživačkog rada jesu mladi ljudi, odnosno studenti i njihovi
stavovi u vezi sa alkoholom.
Alkohol je verovatno najproširenija psihoaktivna droga. Uzork je njegova
laka proizvodnja, dostupnost i brzo delovanje. Psihoaktivno dejstvo alkohola
ima dve faze i dve forme. Izvesno kratko vreme posle uzimanja umerene
količine javlja se osećanje opuštenosti, lakoće i povećane snage. Istovremeno
dolazi do manje samokontrole, do povećane sigurnosti u sebe, govorljivosti
i često do težnje da se iskaže. Drugačije je dejstvo posle produžavanja
korišćenja alkohola. Tada u punoj meri dolazi do pogoršavanja aktivnosti
svih funkcija. Javljaju se
smetnje u govoru, pokretima, slabi sposobnost mišljenja i samokontrole,
nastupa opšti umor i spavanje. Suviše velike količine mogu izazvati i
smrt.
2.3. Cilj istraživanja
Cilj našeg istraživanja je da ispitamo koliko studenata konzumira alkohol,
i u kojoj meri to čine.
2.4. Hipoteze
- velika većina studenata je probala alcohol
- studenti najčešće konzumiraju blaga alkoholna pića
- 40% studenata redovno konzumira alkohol
- 50% studenata je probalo aklkohol izmedju petneste i desete godine
starosti, i to u porodici (slava, proslava, praznik)
- manje od pola ispitanika je svesno negativnih posledica konzumiranja
alkohola
2.5. Metoda
Metoda je put do dolaska naučnog saznanja. Postoje različite metode istraživanja,
a mi smo u našem naučnom istraživanju koristili - naučno ispitivanje.
Naučno ispitivanje je jedna od najzastupljenijih metoda istraživanja društvenih
pojava. Spada u sam vrh korišćenih metoda. U metodološkm smislu, ispitivanje
je postupak prikupljanja podataka posredstom verbalne komunikacije. Ispitivanje
se može izvesti pismeno ili usmeno. Podaci dobijeni ispitivanjem mogu
se odnositi na sve tri vremenske dimenzije: prošlost, sadašnjost i budućnost.
Ispitivanje omogućava upotrebu statističke metode uzorka, koja obezbedjuje
potpunost obabeđtenja, i preciznost prikupljenih podataka.
2.6. Uzorak
Ispitanici našeg upitnika bili su studenti prve godine FON-a, medju kojima
pola pripadnika muškog i pola pripadnika ženskog pola. U prilogu 1, na
dve strane, dat je primer upitnika.
3. Pregled rezultata
I.Pol.
a) muški
b) ženski
2.Godine starosti .
a) 19 godina b) ostali
3.Kada si prvi put konzumirao/la alkoholno piće?
a) pre desete godine b) izmedju desete i petneste godine
c) izmedju petneste i dvadesete d) posle dvadesete godine
e) još uvek nisam
4.Kako(gde) si prvi put probao/la alkoholno piće?
a) u porodici (slava, nova godina, neka proslava itd.) b) na ekskurziji
c) na otvorenom (ulica, park itd.) d) na žurci
5.Kada si se prvi put napio/la?
a) još uvek nisam b) pre desete godine
c) izmedju desete i petneste godine d) izmedju petneste i dvadesete godine
e) posle dvadesete godine
6.Da li si svestan/na negativnih posledica preteranog konzumiranja alkoholnih
pića?
a) ne uopšte b) mozda malo c) da d) da u potpunosti
7.Da li si nekad konzumirao/la alkohol u toku nastave na fakultetu ili
školi?
a) skoro svaki dan b) sa vremena na vereme
c) par puta d) nikad do sad
8.Da li pijes sam/a ili u društvu?
a) uvek u društvu b) uglavnom u društvu
c) uglavnom sam/a d) uvek sam/a
9.Da li si ikad imao/la gubitak u sećanju kao ishod konzumiranja alkohola?
a) ne
b) 1-2 puta
c) da, često
10.Da li imaš problema da prestaneš da piješ posle jednog ili dva pića?
a) ne b) najčešće ne
c) uglavnom da d) da
11.Koje alkoholno piće najčešće konzumiraš?
a) pivo b) vino, blaga alkoholna pića
c) zestoka pića d) nešto drugo
12.Gde najčešće konzumiraš alkohol?
a) na otvorenom (park, igralište...) b) kod kuće ili prijatelja
c) u klubovima i po splavovima d) u kafanama i pivnicama
13.Koliko često konzumiraš alkohol?
a) 2-3 puta godišnje b) jedom mesečno
c) jednom nedeljno d) više puta nedeljno
14.Zašto konzumiraš alkohol?
a) da bih se opustio b) zato što piju i drugi
c) da bih dobio/la samopouzdanje d) zato što uživam u njemu
4. Diskusija i zaključak
Neka ranija istraživanja pokazuju da je 93% studenata probalo alkohol,
u našem istraživanju nema onih koji ga nisu probali, sem jednog ispitanika
koji nam je vratio prazan papir rekavši da ne može da nam odgovori na
pitanja jer nikad nije probao alkohol. Većina njih je alkohol probala
izmedju desete i petnaeste godine, što smo u hipotezi ranije u metodološkom
delu pretpostavili, u istom uzrastu četvrtina ispitanika se napilo, što
je i bilo očekivano, jer to je početak puberteta kada mladi sazrevaju,
polako se osamostaljuju i teže da se ne izdvajaju od društva. U tom uzrastu
se odlazi na ekskurzije, gde se uglavnom svi ponašaju ''kao pušteni sa
lanca'', naše istraživanje pokazuje da je na eksurzijama alkohol probalo
9% učenika.
Trećina studenata je alkohol probalo izmedju petnaeste i dvadesete godine,
tada se organizuju razna punoletsva i žurke na kojima je 15% ispitanika
prvi put probalo alkohol, a 29% se prvi put napilo. Većina studenata (76%)
je probalo alkohol na slavama i porodičnim veseljima, što se poklapa se
pretpostavkom datom u metodološkom delu istraživanja.
Ranija istraživanja pokazuju da je 60% studenata bilo pijano bar jednom
u životu, u našem istraživanju mi smo došli do rezultata od 55%.
Rezlutat koji je u potpunosti opovrgnuo našu pretpostavku da je pola studenata
svesno negativnih posledica konzumiranja alkohola je: ''Nema studenata
koji nisu svesni posledica konzumiranja alkohola''. Pola njih je u potpunosti
svesno, dok je druga polovina uglavnom svesna posledica alkoholnih pića.
Skoro svaki treći ispitanik je bar jednom alkohol konzumirao u školi i
u toku nastave, dok preostala većina nesto takvo nije do sad probala.
Svi studenti piju u društvu medju njima 88% nikada nije pilo bez društva,
dok je 12% napravilo par izuzetaka.
Većina od 70% nikada do sad nije imalo gubitak u sećanju usled veće konzumacije
alkoholnih pića, dok trećina jeste. Od kojih 6% često kao ishod pijanstva
ima gubitak pamćenja.
Većina ispitanika nema problema sa prestankom konzumiranja posle jednog
ili dva pića, dok svaki deseti ispitanik uglavnom ima problema da prestane.
Kako je u hipotezi dato da većina studenata najčešće konzumira blaga pića,
što je istraživanje i dokazalo. Polovina studenata najčešće konzumira
blaga alkoholna pića i koktele, dok je preostala polovina podeljena izmedju
piva i zestokih pića.
Ispitanici su na pitanje gde najčešće konzumiraju alkohol dali podjednako
različite odgovore tako da su sva mesta skoro ravnopravno zastupljena,
izuzev jednog ispitanika koji je kao mesto na kom najčešće pije naveo
otvoreni prostor.
Nešto manje od trećine ispitanika pije alkohol svake nedelje ili to čini
po par puta nedeljno, što se može smatrati redovnom konzumacijom. Ostale
dve trečine ispitanika pije par puta godišnje do jednom mesečno. Ova stavka
je prilično bliska našoj pretpostavci da 40% studenata redovno konzumira
alkohol.
Malo više od polovine pije alkohol da bi se opustilo, dok preostala većina
uživa u alkoholu. Mali broj njih 3% pije da bi dobili samopouzdanje, a
5% je onih na koje uticaj ima društvo, odnosno piju jer to rade prijatelji
iz njihovog okruženja.
Rezultati predmetnih istraživanja se uglavnom poklapaju sa postavljenim
hipotezama. Dve hipoteze nisu u saglasnosti sa dobijenim rezultatima.
Prva neusaglašenost odnosi se na pretpostavku da je manje od polovine
studenata svesno negativnih posledica konzumiranja alkohola, što je demantovano
ovim istraživanjem, koje je pokazalo da je 100% anketiranih svesno negativnih
posledica.
Druga neusaglašenost odnosi se na predpostavku da 40% studenata redovno
konzumira alkohol, dok je anketa pokazala da manji procenat (27%) ispitanih
redovno konzumira alkohol.
Rezultati naše ankete su u saglasnosti sa rezultatima ranije sprovedenih
istraživanja na populaciji mladih.
Smatramo da su rezultati sprovedene ankete verodostojni i da realno odslikavaju
odnos studenata prema alkoholizmu.
Postavljene hipoteze su u velikoj meri potvrđene rezultatima obavlenih
istraživanja.
Literatura
[1] Dobrivoje Mihailović: Psihologija u organizaciji, Fakultet organizacionih
nauka Beograd, 2008. Jedanaesto izdanje
[2] www.wikipedia.org (http://en.wikipedia.org/wiki/Alcoholism)
P R I L O G
Upitnik
Zaokružiti jedan ili više odgovarajućih odgovora
1.Pol.
a) muški
b) ženski
2.Godine starosti .
3.Kada si prvi put konzumirao/la alkoholno piće?
a) pre desete godine
b) izmedju desete i petneste godine
c) izmedju petneste i dvadesete
d) posle dvadesete godine
e) još uvek nisam
4.Kako(gde) si prvi put probao/la alkoholno piće?
a) u porodici (slava, nova godina, neka proslava itd.)
b) na ekskurziji
c) na otvorenom (ulica, park itd.) d)
5.Kada si se prvi put napio/la?
a) još uvek nisam
b) pre desete godine
c) izmedju desete i petneste godine
d) izmedju petneste i dvadesete godine
e) posle dvadesete godine
6.Da li si svestan/na negativnih posledica preteranog konzumiranja alkoholnih
pića?
a) ne uopšte
b) mozda malo
c) da
d) da u potpunosti
7.Da li si nekad konzumirao/la alkohol u toku nastave na fakultetu ili
školi?
a) skoro svaki dan
b) sa vremena na vereme
c) par puta
d) nikad do sad
8.Da li pijes sam/a ili u društvu?
a) uvek u društvu
b) uglavnom u društvu
c) uglavnom sam/a
d) uvek sam/a
9.Da li si ikad imao/la gubitak u sećanju kao ishod konzumiranja alkohola?
a) ne
b) 1-2 puta
c) da, često
10.Da li imaš problema da prestaneš da piješ posle jednog ili dva pića?
a) ne
b) najčešće ne
c) uglavnom da
d) da
11.Koje alkoholno piće najčešće konzumiraš?
a) pivo
b) vino, blaga alkoholna pića
c) zestoka pića
d) nešto drugo
12.Gde najčešće konzumiraš alkohol?
a) na otvorenom (park, igralište...)
b) kod kuće ili prijatelja
c) u klubovima i po splavovima
d) u kafanama i pivnicama
13.Koliko često konzumiraš alkohol?
a) 2-3 puta godišnje
b) jedom mesečno
c) jednom nedeljno
d) više puta nedeljno
14.Zašto konzumiraš alkohol?
a) da bih se opustio
b) zato što piju i drugi
c) da bih dobio/la samopouzdanje
d) zato što uživam u njemu
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|