KARAKTERNE NEUROZE I PSIHOPATIJE
Postoje terminološki nesporazumi oko karakternih neuroza i psihopatija,
a neki autori čak poistovećuju ova dva pojma.
Za karakternu neurozu karakteristično je prisustvo mnogih
neurotskih simptoma, koji se ne mogu svrstati ni u jednu posebnu vrstu
neuroza, kao i izmene karaktera ličnosti, kod kojih Nad-Ja (super-ego)
nije tako razvijeno kao kod neurotičara. Oni su nesigurni, preosetljivi,
uvek nezadovoljni, nesposobni da trpe osujećenja, male su adaptacione
širine, socijalno netolerantni, zbog čega su često u sukobu sa okolinom.
Zbog emocionalnih poremećaja teško se vezuju za druge osobe.
Uzroke treba tražiti u neadekvatnoj emocionalnoj klimi u porodici, odsustvu
vaspitnih faktora u detinjstvu, dejstvu traumatskih doživljaja u detinjstvu
i si.
Psihopate su
na granici izdmedju duševno bolesnih i praktično normalnih ljudi. Često
ih nazivaju sociopatima, jer od njihovog ponašanja
više trpi društvo nego što oni pate od svojih devijacija. Pod
psihopatijom podrazumevamo poremećaje karakternih osobina ličnosti,
efekta, nagonsko-voljnih aktivnosti, temperamenta i etičkih normi ponašanja,
koje osujećuju socijalno adekvatno ponašanje i zrelu adaptaciju ličnosti
na uslove socijalne sredine. Intelektualne sposobnosti su neoštećene,
ponekad čak superiorne.
Jedna od značajnih osobina psihopata je relativna fiksiranost obrazaca
ponašanja, zbog čega su mogućnosti terapijskog delovanja male.
Psihopate reaguju impulsivno, "na mah", bez
cenzure, pa im superiorna inteligencija često služi za destruktivne ciljeve.
U seksualnoj sferi kod psihopata
se opisuju mnogi poremećaji (poremećaj potencije i razne izvitoperenosti
seksualnog nagona). Brutalnost seksualnog ispoljavanja, bez stida i barijera,
ispoljava se i na javnim mestima.
Afektivni poremećaji mogu biti eksplozivno ispoljeni, pa na mali povod
reaguju vrlo burno. Takav afekt, nepodložan intelektualnoj kontroli, navodi
ih na divlje, agresivno ponašanje. Veliki broj kriminalaca regrutuje se
iz redova psihopata.
Voljni dinamizmi su najčešće sniženi. Kolebljive su volje ili
abulični (bezvoljni). Zbog loših porodičnih uslova nemaju mogućnosti za
normalnu identifikaciju, pa zato imaju potrebu da se identifikuju s mnogim
osobama. Oskudne su super ego strukture, često nemaju pozitivnih stremljenja,
oslobodjeni su unutrašnje napetosti i straha (za razliku od neurotičara),
oštećenog su smisla za realnost, skloni su lažima, asocijalnom i antisocijalnom
ponašanju.
Psihopate su sklone prestupništvu, uživanju alkohola
i droga, što još više pogoršava njihovo stanje i potencira socijalnu izolovanost.
Istina, postoje i kategorije tzv. kreativnih psihopata. To je izvestan
broj malo nastranih umetnika, koji to ponekad postaju iz poze, težnje
za autoafirmacijom ili sopstvenim stilom života, rada i načina mišljenja.
PODELA PSIHOPATIJA
Postoji mnogo podela i preko 20 vrsta psihopata, ali mi ćemo obuhvatiti
samo najkarakterističnije.
Shizoidna psihopatija:
po konstituciji i nekim psihičkim fenomenima, slična je shizofreniji.
To su osobe astenične konstitucije autistične (izolovane, okrenute svom
svetu), nepristupačne, sklone rezonerstvu i "drvenom filozofiranju",
sa emocijama koje se kreću od potpune bezosećajnosti do hipersenzitivnosti,
s postupcima koji idu od besmislenosti do impulsivnosti, kao i sklonošću
ka paranoidnim interpretacijama.
Cikloidna psihopatija:
ima puno kliničkih i konstitucionalnih sličnosti s manijako-depresivnom
psihozom. Ove osobe su pikničke konstitucije, cikličnog raspoloženja,
izmedju vedrog i tužnog.
Epileptoidna psihopatija:
karakteriše se atletskom konstitucijom osoba, eksplozivnim ponašanjem,
burnim afektivnim pražnjenjem, egoističnošću, preopširnošću i sugestibilnošću.
Mnoge od ovih osobina poseduju epileptičari. Skloni su kriminalnom ponašanju,
čak i krvnim deliktima, naročito ako su pod dejstvom alkohola na koji
su dosta osetljivi.
Histeroidna psihopatija:
odlikuje se histeričnim karakterom osoba. Emocionalna nezrelost, detinjasto
ponašanje, kapricioznost, burno gestikularno i emocionalno ispoljavanje,
teatralnost, obilje fantazije i želja za isticanjem i važenjem, najčešći
su vidovi ponašanja ove kategorije psihopata.
Nagonske psihopatije:
karakterišu duboki poremećaj nagona, naročito seksualnog. Opisuju
se homoseksualizam, pedofilija, sodomija, sadizam i mazohizam.
Kurt Šnajder (Schneider), koji se najviše bavio problemima psihopatija,
opisuje sledeće grupe psihopata: hipertimni (preosetljivi),
depresivni, samonesigurni, eksplozivni, fanatici, tipovi željni
važenja, labilnih raspoloženja, bezosećajni, bezvoljni i astenični.
Za ponašanja osoba devijantnog karaktera poslednja medjunarodna klasifikacija
bolesti upotrebljava termin "poremećaji ličnosti".
Maladaptivni obrasci ponašanja ovih osoba na socijalnom i seksualnom planu
karakterišu se fiksirnošću, a visok stepen patnje i drugih konsekvenci
same asimiliraju, mada njihova okolina može često biti još više ugrožena.
Poremećaji se manifestuju u adolescentnom i adultnom dobu.
U ovoj klasifikaciji opisuju sc paranoidne, ciklotimne, shizoidne, eksplozivne,
anankastične (opsesivno-kompulsivne), histerične, astenične i antisocijalne
ličnosti, kao i posebne kategorije drugih i nespecifičnih poremećaja ličnosti.
- Paranoidne ličnosti su nepoverljive, sumnjičave,
netrpeljive, preosetljive, ljubomorne, pa i agresivne u socijalnim relacijama.
- Anankastične (opsesivno-kompulsivne) ličnosti sklone
su krutom perfekcionizmu. Iza rigidnosti i netolerancije na
bilo koji oblik nepreciznosti, stoji njihova lična nesigurnost. Presavesni
su i kapriciozni. Najčešće neshvaćeni od okoline, navlače agresiju na
sebe.
- Astenične ličnosti karakteriše laka zamorljivost,
gašenje psihomotorne vitalnosti, kako na emocionalnom tako i na intelektualnom
planu.
- Antisocijalne ličnosti su afektivno hladne, narcističke,
agresivnog i često kriminalnog ponašanja. Sklone su ekshibicionizmu,
iznenadnim i burnim promenama raspoloženja, bez osećanja krivice i grize
savesli za grubo izmenjeno i antisocijalno ponašanje. Kazne, makar one
bile i drastične, ne dovode ni do kakve ili male korekcije ponašanja.
Posebno se izdvaja kategorija ličnosti sklona patološkoj lažljivosti
(pseudologia phantastica). Bogate razuzdanom
imaginacijom, nerealne, ekstravagantne, sa izvanrednim sposobnostima
ostvarivanja socijalnih veza, spremne da šarmiraju okolinu, nepopravljivi
optimisti, sklone lažnom predstavljanju i davanju neverovatnih obećanja,
takve osobe mogu činili i inkriminisane radnje.
LITERATURA
Neuropsihijatrija - dr. Jovan Bukelić
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|