U drevnim civilizacijama ljudi su koristili prirodne droge iz svoje
okoline najčešće u magijskim i religioznim obredima. Korišćenje droga
izvan tog konteksta bilo je retka pojava. U drugoj polovini XX veka
došlo je do ekspanzije zloupotrebe droga, kao i do dramatičnog porasta
broja osoba koje su zavisnici od različitih droga, bilo da su one
prirodnog ili sintetskog porekla. Ova pojava je raširena naročito
medju mladima. Karakteristično je i to da su u svim krajevima sveta
dostupne sve droge, bez obzira gde se one proizvode. Sve više se koriste
sintetizovane droge čije je dejstvo jače, a time i opasnije od dejstva
prirodnih droga.
U nauci se izraz droga koristi za produkte biljaka, životinja i minerala
koji imaju lekovita svojstva. U običnom govoru ovaj izraz se koristi
za opojne droge koje su psihoaktivne supstance (one supstance koje
menjaju stanje svesti, raspoloženja i ponašanje). Njihovo ponavljano
uzimanje može dovesti do zavisnosti. Zbog brojnih neželjenih i štetnih
dejstava proizvodnja i promet ovih supstanci su ili vanzakonite aktivnosti
(na pr. proizvodnja opijuma, kokaina i sl.) ili su strogo kontrolisane
od strane države (za lekove kao što su amfetamini, morfin i dr.)
Savremene klasifikacije bolesti definišu sve poremećaje zdravlja do
kojih može doći zbog uzimanja psihoaktivnih supstanci. Medju njima
najvažniji su pojmovi akutno trovanje (intoksikacija), zloupotreba
i zavisnost od supstance i apstinencijalni sindrom ili kriza.
Klasifikacije psihoaktivnih supstanci
Proizvodnja i korišćenje psihoaktivnih supstanci mogu biti društveno
dozvoljeni, ali i ilegalni i zakonom sankcionisani. Po toj osnovi
supstance se dele na:
• medikamente: analgetici, sedativi i sl,
• alkohol, kafa i duvan - čija je upotreba raširena
i društveno dozvoljena,
• droge
čije je korišćenje nezakonito i društveno neprihvaćeno.
Psihoaktivne supstance svrstavaju se, takodje, u tri velike grupe,
zavisno od njihovog dejstva na mozak i nervni sistem.
1. Depresori - alkohol, sedativi i opijati deluju
na mozak tako da dovode do pospanosti, globalnog usporavanja psihomotornih
aktivnosti, opuštenosti, osećaja smirenosti, a takodje i snižavaju
aktivnosti vitalnih centara za rad srca i disanja.
2. Stimulansi - kokain, krek, amfetamini, ekstazi,
kanabis, deluju stimulativno na psihomotornu aktivnost, daju osećaj
povećane snage, sreće, samopouzdanja, osećaj gubitka zamora, odsustva
straha, ubrzavaju rad srca, podižu krvni pritisak.
3. Halucinogeni
- LSD, meskalin, pejotl i različiti sintetski proizvodi, dovode do
stanja izmenjenog opažanja sa pojavom halucinacija, promenjenog osećaja
za vreme, prostor, kao i promenjenog doživljaja sebe i okoline.
Ovde je i spisak psihoaktivnih supstanci koje po važećim medjunarodnim
klasifikacijama mogu dovesti mentalnih i drugih poremećaja:
alkohol, opijati, kanabinoidi, sedativi i hipnotici, kokain, kofein,
halucinogeni, nikotin, isparljivi rastvarači.
Faktori rizika
Adolescencija kao faktor rizika
Adolescencija je, po nekim autorima, najvažniji i svakako prelomni
period u životu čoveka, kada od deteta postaje odrastao čovek. Bitne
promene se tada dešavaju svim adolescentima, jer dolazi do:
- sticanja polne zrelosti i bira se emotivni partner,
- bira se profesija i završava proces edukacije,
- odvajanja od porodice i osamostaljivanja,
- formiranja sistema moralnih vrednosti i principa bitnih za jednu
ličnost koji najčešće predstavljaju zbir svih osobina i moralnih
principa različitih modela za identifikaciju (roditelji, učitelji,
rodjaci, vršnjaci, medijske ličnosti i idoli i sl.) i odredjuje
se sopstveni sistem vrednosti svake osobe po kome se ona vlada i
koji je obično uskladjen sa opštevažećim i priznatim
vrednostima i normama.
Za neke adolescente ovo je mučan period konfuzije identiteta koji
teško podnose. Neretko se kod zavisnika od droga dešava da, zbog malog
kapaciteta za podnošenje tenzije, izaberu da se opredele i identifikuju
upravo sa onim što stariji ne preporučuju i izričito su protiv, jer
je to lakše nego da sami pronalaze i odredjuju šta će prihvatiti,
a šta ne. Kod osoba sa poteškoćama u sazrevanju adolescencija je često
prelomni momenat kada se uočavaju prve ozbiljnije teškoće u prilagodjavanju
zahtevima sredine. Ispit zrelosti ne polažu oni mladi koji imaju problema
sa prihvatanjem autoriteta roditelja, profesora i institucija, oni
često biraju tzv. "negativni identitet". Delinkvencija,
promiskuitet, eksperimentisanje sa drogama su samo deo ponašanja kome
su skloni oni mladi koji vole rizike, izazove, koji ne uvažavaju iskustva
prethodnih generacija i žele sve sami da iskuse, da steknu svoj sud,
da dožive jake emocije i snažne stimuluse.
Drugi faktori rizika
Smatra se da su mladi koji imaju problema u sazrevanju i pokazuju
odredjene poremećaje u ponašanju (loši odnosi sa porodicom, vršnjacima,
profesorima, neuspeh u školi, bežanje od kuće i sl.) u povećanom riziku
da probaju droge. Takodje je rizično i ako u njihovoj okolini ima
onih koji već uzimaju droge, tj. ako se druže sa narkomanima ili ako
u porodici postoji problem zavisnosti. Ako je roditelj alkoholičar
ili i sam uzima droge, kocka se i sl. njegovo dete će lakše i samo
postati zavisnik ukoliko ima i drugih elemenata koji ga čine prijemčivim
za razvoj zavisnosti od droge.
Prvi kontakti sa drogama
Prva droga koja se proba je u većini slučajeva marihuana, a broj onih
koji je učestalije konzumiraju sve je veći. Obzirom da su posledice
uzimanja marihuane diskretnije i u početku se uglavnom ne zapažaju
promene načina života onoga ko je uzima sve češće, mnogi misle da
je ovo bezazlena i neškodljiva droga. Statistike ukazuju na to da
je većina lečenih zavisnika prvo počela sa marihuanom. Od svih onih
koji su u životu bar jednom probali marihuanu mali je broj onih koji
nastave da je uzimaju ili prelaze na druge droge, ali se taj broj
sve više povećava u savremenom društvu. U našoj sredini od ovih drugih
droga koje se često koriste najzastupljeniji je heroin, ali i ekstazi.
U svetu, naročito u razvijenijim zemljama pored heroina, često se
zloupotrebljavaju i kokain, amfetamini, a takodje ekstazi i najrazličitiji
oblici sintetičkih droga čije je dejstvo uglavnom stimulativno.
Prve promene kod narkomana se javljaju na socijalnom planu. Oni polako
menjaju svoje društvo i sve više se druže sa osobama sličnim sebi,
sa kojima mogu da budu otvoreni, razmenjuju drogu ili je nesmetano
uzimaju. Prestaju da se druže sa onima koji se ne drogiraju i u njihovom
društvu se sve lošije snalaze. Zapostavljaju svoje obaveze prema učenju
ili poslu, često pozajmljuju novac ili lažu, čak i kradu novac iz
kuće. Kasnije kada im treba sve više i više novca neretko preprodaju
drogu, bave se kradjama i sl, ulaze u kriminal.
Oštećenja zdravlja javljaju se i lokalno, tj. na mestu ulaska droge,
na primer infekcije kože zbog uzimanja droge nesterilnim iglama, ali
mogu biti štetna i za ceo organizam. Može doći do infekcije bakterijama
ili virusima koji se prenose zaraženim iglama ili seksualnim odnosima
sa inficiranom osobom. Najpoznatije infekcije koje se dobijaju ovim
putem su virusima HIV, hepatitisa B i C. Toksičko dejstvo droga naročito
oštećuje jetru i bubrege, preko kojih se one metabolišu i eliminišu
iz organizma, ali i mozak, srce, pluća, krvne sudove.
Mentalni poremećaji izazvani psihoaktivnim supstancama
Brojni su psihički poremećaji nastali ne samo nakon hronične zloupotrebe
drogs. Već i u slućajevima kratkotrajnih autoadministracija. Svesnog
ili suicidijalnog prekoračenja doze, zamene jedne droge drugom, ili
pak nakon određenog perioda apstinencije, kao u slučajevima takozvanih
povratnih reakcija («flash back»).
Mi smo mentalne poremećaje, radi sistematičnog praćenja podelili u
sledeće grupe:
—PSIHOPATOLOŠKI FENOMENI - apatija,abulija.iracionalna euforija,
ekstatična raspoloženj, logoričnost, verbalna inkoherencija, «good
trip», «bad trip», beatifične vizije, iluzije i halucinacije,zatim
gubitak auto i alopsihičke, kao i spaciotemporerne orijentacije, strah,
anksioznoist i panika, kao i depersonalizacioni i derealizacioni fenomeni.
—PSIHOTIČNE REAKCIJE I PSIHOZE - deklanširane i toksične, takozvane
«model psihoze».
—POKUŠAJI UBISTVA I SAMOUBISTVA
—KARAKTERNE PROMENE I DISOCIJALNO PONAŠANJE - karakterne promene,
prema očekivanju najčešći su pratilac upotrebe droga u preadolescentnoj
i adolescentnoj populaciji.
Kokain i njegovo delovanje
Kokainomani su obično bledi, gube pamćenje i volju kao i telesnu težinu,
imaju proširene zenice i kod onih koji ga ušmrkavaju nos je crven.
Kada delovanje kokaina prestane, često se javlja depresija, koju neki
pokušaju izbeći tako da nastave dalje uzimati kokain. Trajnije ušmrkavanje
kokaina može dovesti do čira na sluznici nosa i do oštećenja nosne
pregrade u tolikoj meri da može doći do njezina kolapsa. Smrti povezane
sa konzumacijom kokaina najčešće su posledica zastoja srca ili napada
koje prati prestanak disanja.
Različiti načini uzimanja kokaina mogu izazvati različite nuspojave.
Ako se, na primer, kokain ušmrkava može doći do gubitka oseta mirisa,
krvarenja iz nosa, otežanog gutanja, promuklosti, nadraženosti nosne
pregrade što može dovesti do hronične upale. Oralno unošenje kokaina
može uzrokovati tešku crevnu gangrenu praćenu smanjenim protokom krvi.
Intravenozni korisnici kokaina mogu imati alergijske reakcije, ili
na drogu, ili na neke dodatke koji se nalaze u uličnom kokainu, što
u težim slučajevima može dovesti do smrti. Kokain smanjuje potrebu
za hranom, pa mnogi hronični korisnici izgube apetit, što dovodi do
velikog gubitka na težini.
Jedna od posledica dugotrajnog i redovnog uzimanja većih količina
kokaina je i karakteristična paranoidna psihoza kod gotovo svih korisnika.
Neobičnost ove psihoze je tzv. formifikacija - halucinacija da mravi
ili insekti ili zmije gmižu pod kožom.Takođe, ponašanje postaje agresivnije
kod ovisnika o kokainu,pa se javlja nasilje u braku, zlostavljanje
dece,slabo radno postignuće,kockanje pa i samoubistvo.
Heroin i njegovo delovanje
Od heroina najviše stradaju jetra, bubrezi i srce. Pored toga, utiče
i na ostale vitalne organe, kao i na ostatak organizma. Rad srca i
disanje su pod dejstvom heroina opasno usporeni. Pošto deluje kao
depresor, heroin ozbiljno ugrozi respiratorni sistem tako što uspori
disanje. Pore toga, utiče i na SVE nervne ćelije u mozgu. Kod uzimanja
prekomerne doze, mozak prestane da šalje impulse, tj. signale sistemu
za disanje. Prestanes da dišeš. Osim toga, heroin može da dovede do
hepatitisa B i C, virusa AIDS-a, ciroze jetre, oštećenja bubrega (pa
SVE to jetra i bubrezi moraju da pročiste, tj. sve prolazi neminovno
kroz njih), oštećenja sluzokože nosa (zbog šmrkanja), epilepsije (mada
retko); dalje, da li neko poznaje nekoga za koga zna da je dugogodišnji
narkoman, a da ima zdrave zube? Heroin uništava zube i uopšte deluje
na kosti. Otuda i bolovi u zglobovima i mišićima kod apstinencijalnog
sindroma. Utiče na sistem za varenje, na želudac i creva; otuda vrlo
karakterističan problem apstinencijalnih kriza, a to je bol u stomaku,
prolivi i povraćanje. Prisutan je i pad temperature, pa dolazi do
drhtavice, ne možeš da se ugreješ, itd. Kada se uradiš, potpuno je
suprotno - vrućina ti je i možeš da se šetaš u majici dok svi ostali
hodaju ulicama u džemperima. Ne moraš da jedeš, ne moraš da piješ,
ne moraš da ideš u wc, otupeo si na bol, na stres, nerviranje – sve
ti je potaman. Problem je samo što tvoj organizam oseća, iako ti ne
osećaš: hladnoću, glad, poremećaje.
Opšte posledice dugotrajne zavisnosti su emotivno, fizičko, psihičko
i socijalno propadanje i gubitak interesa za bilo kakvu komunikaciju
ili aktivnost osim nabavljanja droge.
Među psihičkim posledicama najznačajnija je snažno izražena psihička
zavisnost. U početku dominira želja da se prijatni efekti ponove,
a kasnije strah od apstinencijalne krize. Stanja depresivnih raspoloženja
sa suicidnim idejama su veoma česta među zavisnicima od heroina. Često
im se čini da je samoubistvo jedino rešenje problema u kom se nalaze.
Zavisnik od heroina je bez inicijative i energije, gubi interesovanje
za svoju profesiju ili školovanje, nezainteresovan je za međuljudske
odnose, prija mu asocijalan način života ili isključivo okruženje
drugih zavisnika. Prinuđen je da svakodnevno nabavlja neophodne količine
droge, čija je prodaja mimo zakona, što ga po pravilu dovodi u niz
nelegalnih situacija i uključuje antisocijalne aktivnosti (krađa,
nasilje, ubistvo, prostitucija).
Alkohol i njegovo delovanje
Posledice:
1. Somatska oštećenja
2. psihičke smetnje i poremećaji
3. Poremećaji porodičnih odnosa
4. problemi u profesionalnom okruženju
5. Socijalne teškoće
1. Somatska oštećenja
Alkohol deluje detruktivno na sve ćelije i tkiva direktno, a indirektno
izaziva poremećaje metabolizma šećera, proteina, lipida posebno vitamina
iz grupe B.
-Izaziva promene na jetri (ciroza). Svako četvrto lice koje zloupotrebljava
alkohol boluje od ulkusne bolesti (čir). Takođe postoji opasnost od
masne infiltracije srca, fibroze miokarda, polineuropatije, oštećenja
bubrega, kože, retine oka kao i stvaranje epileptoidnog žarišta.
Efekti etanola na CNS
su prvenstveno depresija funkcija cerebruma (velikog mozga). Razdraženje
koje nastaje u početku intoksikacije alkoholom posledica je uklanjanja
inhibitornih uticaja korteksa na subkortikalne strukture. Kod velikog
broja alkoholičara izraženo je proširenje moždanih komora kao i difuzne
kortikalne atrofije.
Alkoholni efekat na reproduktivne funkcije ispoljava se kroz impotenciju,
atrofiju testisa, ginekomastiju i gubitak seksualnog interesa. Etanol
vrši inhibiciju biosinteze testosterona. Kod žena rezultira izostankom
ovulacije, poremećajem faze luteinizacije i amenorejom.
Poseban efekt etanola u vezi sa reproduktivnim funkcijama jeste alkoholni
sindrom kod fetusa, a karakterišu ga sledeći simptomi: prenatalna
i postantalna retardacija rasta, mikrocefalija, motorna disfunkcija
i mentalna retardacija. Uzimanje velikih količina alkohola, posebno
u prva tri meseca trudnoće dovodi do najtežih malformacija i razvijanja
kompletnog sindroma.
2. Psihičke smetnje i poremećaji
Psihičke smetnje se javljaju u smislu otežane koncentracije, slabljenja
memorije, pada inteligencije, emocionalne izmenjenosti ( npr. Raspoloženje
upadljivo varira, anksioznost, emocionalna razdražljivost i ravnodušnost
). Najčešće korišćeni odbrambeni mehanizmi su racionalizacija, negacija
i projekcija. Pojedinac vremenom gubi svoju individualnost koju zamenjuje
alkoholičarskom psihologijom. Na svesnom nivou učestala osobina im
je negacija stvarnosti i izbegavanje.
Kod mladih alkoholičara postoji povećana agresivnost prema sebi i
drugima pod dejstvom alkohola, naročito kod brzog ispijanja velikih
količina. To je znatno češća osobina kod mladih alkoholičara u odnosu
na starije. Psihološke manifestacije posledica alkoholizma mladih
kao i uopšte posledice ove bolesti
su često dramatične što se može objasniti specifičnostima pijenja
mladih. Mladi alkoholičari obično nemaju sve posledice koje su karakteristične
za starije alkoholičare. Međutim one mogu biti mnogo burnije. One
su pretežno psihološke (interpersonalne) prirode. Može doći i do ispoljavanja
delinkventnog ponašanja u formi krađe, tuče, silovanja, fizičkih i
verbalnih sukoba unutar porodice. Alkohol može ozbiljno oštetiti formiranje
ličnosti, a za posledicu imati emocionalnu i socijalnu nezrelost.
Najteže psihičke komplikacije alkoholizma su alkoholne psihoze. Alkohol
je najznačajniji faktor u njihovom nastajanju. Kliničke slike tih
psihoza mogu biti u obliku:
- akutnog patološkog napitog stanja
- delirijum tremensa
- alkoholne halucinoze
- korsakovljeve psihoze
- patološke ljubomore alkoholičara - Otelo psihoze
- vernikeovog sindroma
Akutno patološko napito stanje i alkoholna halucinoza mogu se susresti
kod adolescentnih alkoholičara, dok se delirijum tremens veoma retko
pojavljuje ispod 30-te godine, a ostali klinički oblici su karakteristični
za stariju populaciju.
3. Poremećaji porodičnih odnosa
Porodica alkoholičara je manje ili više disfunkcionalna. Upotreba
alkohola remeti odnose na svim relacijama u porodici kao na primer
zasnivanje braka, podizanje i školovanje dece, osamostaljivanje mladih,
poremećaji seksualnih odnosa i sl. Gubi se pozitivna porodična komunikacija,
dolazi do osiromašenja društvenog života porodice. Atmosfera unutar
porodice je stalno napeta, izostaje ljubav i osećaj sigurnosti, dolazi
do razvoda brakova. Mala deca u takvim porodicama najčešće reaguju
psihosomatski (sisanje prsta, grickanje noktiju...), mogući su i različiti
poremećaji ponašanja i ličnosti.
4. Smetnje na profesionalnom planu
Na profesionalnom planu alkoholičari zapostavljaju obaveze, dolazi
do smanjenja produktivnosti, izostajanja sa posla, loših međiljudskih
odnosa, konflikta u kolektivu... Kod adolescenata alkoholizam može
imati za posledicu loš uspeh u školi, zanemarivanje obaveza, izostajanje
sa časova.
Osnovne karakteristike alkoholičara u vezi sa profesionalnim radom
su:
- apsentizam - izostajanje sa posla
- smanjena produktivnost
- povrede na radnom mestu
- poremećaji interpersonalnih odnosa unutar kolektiva.
5. Socijalne teškoće
Poznato je da alkoholičari zbog prekomernog uzimanja alkohola troše
velika materijalna sredstva, čime ugrožavaju sopstvenu egzistenciju
kao i standard čitave porodice. Često puta se dešava da nemaju stabilne
izvore zarade. Alkoholizam nije samo problem pojedinca već celokupne
društvene zajednice i stoga treba angažovati sve društvene instance
u prevenciji ove pojave.
Društvo kojem alkoholičar pripada počinje da ga odbacuje, jer preokupacija
alkoholom kod pojedinca postaje dominantna, a istovremeno slabe njegovi
kontakti i interesovanja za kolegama, rođacima, porodicom i prijateljima.
Alkoholičar postaje socijalno izolovan i usmeren samo jednoj užoj
grupi, a to je najčešće grupa alkoholičara. U zavisnosti od karakteristika
ličnosti alkoholičara neki mogu da ispoljavaju različite forme asocijalnog
i antisocijalnog ponašanja. Stoga su moguće pojave remećenja javnog
reda i mira, tuče, saobraćajni udesi, kriminal, ubistva i silovanja.
Alkoholizam, kao i sve druge bolesti zavisnosti, obično se javlja
u adolescentnom dobu. Uzrok je najčešće uticaj društva na pojedinca,
pri čemu on, i ako ne želi, konzumira alkohol kako bi dokazao da je
vredan pažnje i da zaslužuje mesto u tom društvu. Vremenom, konzumiranje
alkohola postaje navika, a kasnije i potreba.
Poremećaji i ponašanja prouzrokovani psihoaktivnim supstancama
Znakovi koji upućuju na sumnju da osoba možda konzumira heroin:
* promena ponašanja u smislu smanjene zainteresovanosti za bilo
šta, pa i porodicu i do juče najbliže prijatelje;
* preterano česta pospanost, povremeno kratkotrajno padanje u san
čak i za stolom, često „kljucanje“ (padanje glave, polu-san) u društvu;
* promene afiniteta u ishrani i naglo postupno favorizovanje slatkiša,
kolača, naročito onih sa kremom, pudinga i sokova;
* pojava tragova uboda igle na pregibu leve ruke kod dešnjaka, odnosno
desne ruke kod levaka, mali tragovi krvi na rukavima košulja i potkošulja;
* promena izraza očiju, i to tako što izgledaju svetlije budući da
je zenica vrlo smanjena, skoro nevidljiva;
* u trenucima povećane uznemirenosti i pokazane želje da što pre ode
iz kuće ili se izdvoji u svoju sobu, oči osobe izgledaju tamnije usled
proširenja zenica pred nadolazeću krizu;
* promena ponašanja u smislu predugog zadržavanja u WC-u posle pažljivog
zaključavanja vrata;
* vrlo česte promene raspoloženja. Na primer, osoba je nervozna, agresivna
i razdražljiva pre izlaska iz kuće, a po povratku je blaga, opuštena
i puna emocija prema ukućanima.
* telesno slabljenje, mršavljenje, gubitak apetita i opšta neuobičajena
zapuštenost izgleda;
* prebrzo trošenje džeparca ili plate, povremeno nestajanje manjih
svota novca iz zajedničkog kućnog sefa, nestajanje manjih vrednih
predmeta, posebno zlata i nakita;
* nagorele kašike (sa donje strane), pronalaženje limuntusa ili vatica
u sobi.
* dugo ostajanje do kasno u noć i spavanje do popodnevnih sati, praćeno
jutarnjom nervozom
* česti izlasci iz kuće sa (često) kraćim ili dužim zadržavanjem
* pronalaženje delova slamčica ili papira i novčanica uvijenih kao
slamčica, koje se koriste za ušmrkivanje heroina
* pronalaženje izgorelih komada aluminijumske folije ili folije od
mančmelou-a, jer se iste koriste za pušenje heroina tako što se isti
prospe na foliju pa se zatim sa donje strane zagreva upaljačem.
* usporen govor i neprekidno češanje (svrab po telu)
* druženje sa osobama za koje je već poznato da su zavisnici o heroinu
ili su ulični preprodavci droge.
* odbijanje da se uradi test za određivanje prisustva droge u urinu
ili krvi, što je gotovo siguran znak za sve vrste droga
Kako prepoznati osobu koja koristi kokain?
Indicije da je neko zavisnik, treba uvek uzimati sa maksimalnim oprezom
i nikada ih ne smatrati dokazom već samo onim što one i jesu – indicije
za sumnju.
Znakovi koji nas upućuju na sumnju da neko možda uzima kokain.
promena ponašanja u pravcu neobične aktivnosti, čini se da osoba sva
pršti od snage, što joj inače nije svojstveno, od nje se u društvu
odjednom ne može doći do reči, iz nje zrači nekakva neobična i snažna
energija;
promena uobičajenog izraza lica, oči plamte, zbog proširenja zenica
oči se čine tamnijim nego inače;
promena uobičajenih gestova, i to tako što osoba stalno česka nos,
trlja ga, šmrkće, a sluzokoža nosa je vrlo crvena, ponekad i krvava;
promena navika u jelu i spavanju, i to u smislu da se čini kako se
osobi nikad ne spava, kako nikad nije umorna, te da joj hrana gotovo
i ne treba, čime se često hvali i odaje sebi priznanje.
Kako prepoznati osobu pod dejstvom ekstazija?
Znakovi koji nas upućuju na sumnju da neko možda uzima psihostimulator
– ekstazi:
promena ponašanja u pravcu neobične aktivnosti, čini se da osoba sva
pršti od snage, što joj inače nije svojstveno, od nje se u društvu
odjednom ne može doći do reči, iz nje zrači nekakva neobična i snažna
energija, teško joj je da se zadrži na jednom mestu, neprestano pleše
i kao da se ne umara;
promena uobičajenog izraza lica, oči plamte, zbog proširenja zenica
oči se čine tamnijim nego inače;
Ako je osoba nedavno uzela ekstazi ili spid, vrlo karakteristična
je i upečatljiva ukočenost lica, a naročito donje vilice, često praćeno
škrgutanjem zuba i iskrivljenim “grimasama”.
promena navika u jelu i spavanju, i to u smislu da se čini kako se
osobi nikad ne spava, kako nikad nije umorna, te da joj hrana gotovo
i ne treba, čime se često hvali i odaje sebi priznanje;
Kako prepoznati da li neko puši marihuanu?
Znakovi koji nas upućuju na sumnju da neko možda puši preparate kanabisa
– marihuanu ili hašiš:
• promena u dosadašnjem ponašanju u pravcu neobične veselosti i razgovorljivosti
pojačanim tonom, zasmejavanje i „zacenjivanje“ od smeha bez jasne
veze sa uzrokom tog smeha;
• promena ponašanja u smislu zanemarivanja rokova i vremena uopšte,
kašnjenja u školu ili na posao kod osoba kojima to inače nije osobina;
• odeća i dah pomalo mirišu na spaljenu suvu travu ili spaljeni konopac;
• promena osetljivosti na na svetlost, oči suze i bole te su malko
crvene, posebno pri jačem suncu; (napomena: postoje kapi za oči čijim
se korišćenjem prikriva crvenilo očiju)
• neobično dugo odsustvo iz kuće ili neobično često dovođenje društva
na žurke ili sedeljke posle kojih soba čudno miriše;
• promena navike prepuštanja drugima čišćenja pepeljara u svojoj sobi,
osoba sada to „iz čista mira“ želi da radi sama;
• ako osoba u svojim ličnim stvarima poseduju rizlu (papir za uvijanje
duvana), a inače ne puši duvan na taj način
• iznutra iscepane paklice cigara (od kartončića iscepanih sa unutrašnje
strane poklopca paklice cigara se prave filteri za joint)
• Posteri, bedževi, časopisi, kačketi i sl. Ukoliko je izdvojen slučaj,
nema još uvek razloga za paniku, ali ako neko čeesto koristi i nosi
simbol lista marihuane, to nam govori da je stav te osobe prema marihuani
pozitivan, jer društvo (koje puši marihuanu) ima tendenciju obožavanja
tog “kulta” marihuane. Ovo je često kod mlađe generacije, kod adolescenata,
dok oni stariji imaju više iskustva pa se neće eksponirati na taj
način.
Lečenje
Porodica je mesto gde se normalno problemi prvo uočavaju, medjutim
porodice zavisnika obično nisu u stanju da registruju problem i da
ga reše. Škola je sledeća instanca gde se poremećaj ponašanja adolescenta
uočava, a ako ni na ovom nivou problem nije moguće rešiti, kao što
je to često slučaj kod zavisnika od droga, onda se pomoć mora potražiti
u specijalizovanoj zdravstvenoj instituciji.
Lečenje narkomanije je dugotrajan i
kompleksan proces koji traje i nekoliko godina, za neke i više decenija.
Ovaj proces ima više etapa i podrazumeva integraciju različitih oblika
lečenja. Najčešće se kombinuju farmakoterapija (medikamenti) sa psihosocioterapijom.
Prva faza u lečenju je obično detoksikacija, tj. čišćenje organizma
od toksičnih metabolita droga. Tada se javlja i apstinencijalna kriza
koja se leči različitim lekovima, zavisno od toga od koje droge je
osoba zavisna. Posle ove faze nastvalja se sa psihoterapijom u koju
je uključen ne samo pacijent, nego i njegova porodica, pošto je i
njima potrebna pomoć u prevazilaženju narkomanije koja je bolest koja
pogadja i pojedinca, ali i njegovu porodicu. Promena životnog stila
ka životu bez droga, prihvatanje pozitivnih vrednosnih opredeljenja
i promena ličnosti narkomana su osnovni ciljevi u lečenju. Do ovih
promena se dolazi upornim i strpljivim trudom pacijenta, njegove porodice
i terapeuta. Narkomanija je bolest koja se teško i sporo leči, a često
se vraća, ali uspesi su mogući ukoliko su i pacijent i njegova porodica
u tome uporni.
Zaključak
Primetili smo da su mentalno socijalni poremećaji i ponašanja uglavnom
isti kod svih zavisnika psihoaktivnih supstanci. Psihičke smetnje
se javljaju u smislu otežane koncentracije, slabljenja memorije, pada
inteligencije, emocionalne izmenjenosti, paranoidne psihoze i raznih
vrsti neuroza. Javljaju se različita ponašanja i njihove posledice,
od remećenja javnog reda i mira,tuča, i krađa pa sve do prostitucije,
silovanja i ubistva.
Literatura
- Bošković M. ; Socijalna patologija ; Pravni fakultet u Novom Sadu
; Novi Sad ; 2002 .
- Bukelić J. ; Droga - mit ili bolest ; Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva ; Beograd ;1988.
- http://www.drajzerova.org.rs
- www.nikad-heroin.com
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|