Važniji pojmovi o tržištu i istraživanje
Savremena proizvodnja zbog masovnosti i velikih serija poizvoda koje izrađuje
i nudi tržištu, suočena je sa problemom prodaje prizvoda ili usluga na
tržištu jer ponuda je veća od tražnje. Na tržištu se nude veće količine
proizvoda koje se ne mogu sve prodati. Te količine koje se ne mogu prodati
i koje preduzećima ostaju na zalihama prestavljaju problem jer je za njihovu
proizvodnju angažovanja velika količina sredstava. Postavlja se pitanje
kako te proizvode prodati i osloboditi sredstva kako bi ih ponovo uključili
u process reprodukcije .Ovo pitanje predstavlja osnovni zadatak svakog
preduzeća i njime se bave upravljačke stukture u preduzeću. Rešavanje
ovog problema je veoma složeno jer većina preduzeća dalje teži rastu obima
proizvodnje koji ne prati i rast apsorpcione moći tržišta, odnosno tražnje.
Ponuda je obično veća od tražnje pa u toj situaciji neka preduzeća uspevaju
da postignu ravnotežu ponude i tražnje dok druga nisu u stanju da to učine.
Preduzeća koja reše ovaj problem prodaje imaju obrtni kapital, rast profita
i mogu da ostvare i ukupan razvoj. Preduzeeća koja ne reše roblem prodaje
nagomilavaju neprodate prozvode ostaju bez obrtnog kapitala sa velikim
naporom opstaju ili nestaju kao privedni subjekti. Za rešavanje ovih problema
nastala je nova poslovna filozofija nazvana MARKETING.
Marketing je izmenio ponašanje i poglede preduzeća na sopstvene poslovne
ciljeve. Promena se ogleda u tome što pod delovanjem marketinga preduzeće
u centru svih ciljeva, planova, strategija, i akcija ima potrošače a ne
samo svoje sebične interese. Koncepcija marketinga polazi od dobro definisanog
ciljnog tržišta, identifikacije neispunjenih potreba i želja potorošača
i koordinira sve aktivnosti koje će uticati na potrošace da bi se ostvario
profit na osnovu zadovoljstva.
1. POJAM I KLASIFIKACIJA TRŽIŠTA
1.1. POJAM TRŽIŠTA
Tržište pedstavlja izuzetno važan činilac poslovne okoline. Na njemu
se odvija proces razmene pod dejstvom velikog broja tržišnih elemenata
i činilaca poslovne okoline. Tržište predstavlja predmet istraživanja
i proučavanja više naučnih disciplina pre svega ekonomije, marketinga,
organizacije, sociologije, psihologije informatike, i drugih. Pojam tržište
je veoma teško definisati ali sa apekta marketinga najprihvatljivija je
definicija tržišta po kojoj je tržište dinamičan skup faktora, događaja
, kretanja ,promena ,pojava, odnos veličina i uslova društvene ekonomske
tehničko tehnološke prirode koji kao složen mehanizam regulišu tokove
i posledice ponude i tražnje.
Iz ove definicje se može zaključiti da trazište predstavlja sveukupnost
odnosa ponude i tražnje.
Elementi tržišta su:
1) faktori
2) događaji
3) kretanja
4) promene,
5) pojeve
6) odnosi
7) veličine
8) uslovi.
Dinamika elemenata, njihovi međusobni odnosi i dejstva manifestuju se
kroz tržišne situacije.
Faktori tržišta mogu biti ekonomska i političko-pravn aregulativa.
Događai na tražištu mogu biti nastup novog konkurenta, pojava nove mode
i sl.
Kretanja se mogu manifestovati kroz rast ili pad cena, povećanje ili smanjenje
ponude i tražnje i dr.
Važan element tržišta predstavlja i promena koja je iznenadna i koju marketing
nije predvideo. Ta promena se može odnositi na odnos ponude i tražnje,
pad potencijala tržišta u odnosu na predviđeni i sl.
Pojave mogu biti društvene, ekonomske, političke, pravne, tehničko tehnološke
i druge.
Odnosi su stalan element tržišta a najčešće se odnose na na odnos konkurenat,
ponude i tražnje, cene i kupovne snage potrošača i dr.
Veličina se najčešće manifestuje kroz potencijal tržišta i prodaje, tražnje
i ponude i cene.
Uslovi deluju na sve predhodne elemente a posebno na trzišnu poziciju
i prodaju svkog preduzeća.
Tržište se može definisati na različite načine. Kaže se, da je tržište
prostor ili mesto na kome se susreću kupci i prodavci da bi obavili razmenu.
Na njemu se obavljaju transakcije tako što se razmenjuju proizvodi za
novac ili roba za robu. Zato je tržište i mesto gde se sučeljavaju ponuda
i tražnja. Sa aspekta marketinga najprihvatljivija definicija je: Tržište
je skup svih mesta, konkurenata i situacija koji utiču na realizaciju
njhovih odluka, ciljeva, planova i strategija u ostvarivnju prodaje.
Za marketing su važna dva delovanja na tržištu:
1. istrazivačko
2. operativno.
Istraživačko delovanje usemereno je na istraživanja, analize, izučavanja
i definisanja zakonitosti ili pravila u raznim tržišnim situacijama. Osnovni
cilj marketing istrživanja nije zaključivnje o prošlim situacijam na tžištu
mada i njih treba registrovati.
Delovanje marketinga u istraživanjima usmereno je ka budućnosti i razvoju
preduzeća.
Operativno delovanje marketinga predstavlja skup tekućih aktivnosti koje
se izvršavaju da bi preduzeće ostvarilo svoje prodajne i poslovne ciljeve.
Te aktivnosti se najčeće odnose na: nabaku, prodaju, prmociju i sl.
Tržište je važan elemnt ciklusa reprodukcije, na kome deluju:
1) potorošači kao nosioci tražnje,
2) proizvođači kao nosioci ponude,
3) konkurenti,
4) instrumenti marketing miksa,
5) društveni i ekonomski faktori i drugi činioci
1.2. KLASIFIKACIJA TRŽIŠTA
Tržište je neophodno klasifikovati iz razloga što predstavlja kompleksnu
društveno ekonomsku kategoriju.
Ako se ne bi vršila klasifikacija tržiša na specifične tipove, marketing
istraživanja bila bi veoma skupa i neefikasna, dugotrajna, i bilo bi veoma
teško istražiti i sprovesti operativne aktivnosti na celom tržištu.
Klasifikacija tržišta olakšava delovanje marketinga i drugih sekotra u
preduzeću .
Tržišta se najčešće klasifikuju na :
1) domaća i inostrana
2) tržišta proizvodnih i potrošnih dobara
3) konkurentska i nekonkurentska tržišta
4) tržišta prodavaca i tržišta kupaca
5) generička tržišta i tržišta proizvoda
6) raspoloživa i neraspoloživa,
7) sadašnja, tekuća i potencijalna tržišta,
8) masovna, ska, i stegnuta tržišta,
9) elastična i neelastična tržišta,
10) slobodna, zasićena i kontigentna tržišta.
1.2.1 DOMAĆA I STRANA TRŽIŠTA
DOMAĆE TRŽIŠTE se odnosi na tržište u okviru granica jedne zemlje. Na
domaćem tržištu mogu delovati domaći i inostrani konkurenti. Ono se može
klasifikovati na :
lokalno-koje obuhvata grad,varošicu, selo
regionalono-koje se odnosi na područje više gradova
nacionalno–koje obuhvata teritoriju cele zemlje.
INOSTRANO TRŽIŠTE je ono tržište koje obuhvata područje izvan granica
posmatrane zemlje.Ono se može klasifikovati na :
monoidno - koje se odnosi na tržište jedne zemlje
duoidno - koje se odnosi na tržište dve zemlje
oligoidno - koje se odnosi na tržišta manjeg broja zemalja,
multiino - koje se odnosi na tržišta većeg broja zemalja
i
globalno tržište - koje se odnoi na tržišta svih zemalja.
1.2.2. TRŽIŠTE PROIZVODNIH I POTROšNIH DOBARA
TRŽIŠTE PROIZVODNIH DOBARA - je ono tržište na kome se vrši kupoprodaja
sredstava za proizvodnju i investicione opreme, kao što su : mašine, alati,
uređaji, oprema, postrojenja, instalacije i sl.
TRŽIŠTE POTROŠNIH DOBARA - je ono tržište na kome se vrši kupoprodaja
proizvoda široke potrošnje, a to su: prehrambeni proizvodi, obuća odeća,
elektronski uređaji i sl.
1.2.3. KONKURENTNA I NEKONKURENTNA TRŽIŠTA
KONKURENTNA TRŽIŠTA tržišta - su ona tržišta na kojima se nude proizvodi
više proizvođača odnosno na kojima je ponuda veća od tražnje, i ona najveću
korist pružaju potrošačima a ona se ogleda u nižim cenama u većem izbor
proizvoda boljeg kvlaiteta.
NEKONKURENTO TRŽIŠTE - je ono tržište na kome deluje jedan ili manji broj
proizvođača , odnosno tražnja je veća od ponude. Na ovom tržištu proizvođači
se ponašaju kao monopolisti, diktirajući kvlitet proizvoda, cene i uslove
prodaje, dok su potrošači u podređenom položaju i prihvataju sve uslove
proizvođača.
1.2.4. TRŽIŠTA PRODAVACA I TRŽIŠTA KUPACA
TRŽIŠTE PRODAVACA - ima zajedničkih karakteristika sa konkurentskim
tržištem a one se ogledaju u tome da je kod oba ponuda veća od tražnje,
i na tržištu deluje mnoštvo proizvoiđača.
TRŽIŠTE KUPACA - je slično nekonkurentnom tržištu, a ta sličnost se ogleda
u tome što je tražnja veća od ponude.
1.2.5. GENERIČKA TRŽIŠTA I TRŽIŠTA PROIZVODA
Na GENERIČKOM TRŽIŠTU se javlja širok spektar potreba potrošača, ali
postoji i široka i raznovrsna ponuda proizvođača i tgovine da se potrebe
zadovolje. Na njemu kupci imaju mogućnost da upoređuju i biraju proizvode
iz različitih asortimana kao što su odeća, obuća, nameštaj i drugo to
jest proizvodi se alternativno posmatraju.
TRŽIŠTE PROIZVODA karakterišu slične potrebe potrošača i uska ponuda proizvođača
i trgovine. Na tržištu proizvda porede se istovrsni proizvodi (elektronski
uređaji različitih proizvođača) i traži ona alternativa koja najracionalnije
zadovoljava odgovarajuću potrebu.
1.2.6. RASPOLOŽIVA I NERASPOLOŽIVA TRŽIŠTA
RASPOLOŽIVO TRŽIŠTE je ono tržište koje je za individualnog potrošača
ili grupu potrošača dostupno u geografskom pogledu kao i u pogledu cene
i asortimna. Određeno tržište potrošač smatra raspoloživim ako do njega
može jednostavno i brzo doći i pronaći odgovarajuće proizvode po odgovarajućoj
ceni .
NERASPOLOŽIVO TRŽIŠTE je ono koje faktički postoji i zadovoljava neke
potro[a’e ali ne i konkretnog potrošača ili grupu potrošača. Na ovom tržištu
prodajni objekti su skoncentrisani na uzem području pa su teško dostupni
potrošačima ( na pr. velika udljenost).
Cilj marketinga uvek mora biti da se sva neraspoloživa tržišta pretvore
u raspoloživa .
1.2.7. SADAŠNJA,TEKUĆA I POTENCIJALNA TRŽIŠTA
SADAšNJA Tržišt ačine svi proizvođačI određene vrste proizvoda i svi
potrošačI koji te proizvode kupuju.Ovo tržište ne treba shvatiti kao statičku
kategoriju jer je izlozeno promenama u kratkom vremenskom peiodu.
TEKUćA Tržišta predstavljaju vid sadašnjih tržišta I odnose se na kupoprodaju
onih proizvoda koje potrošačI stalno traze.To su najčešće poljoprivredni
i industrijski proizvodi.
POTENCIJALNA Tržišta su ona na kojima se proizvodi konkretnog proizvođača
trenutno ne pordaju iz razloga kao što su : neinformisanost potrošača
da proizvodi postoje,istiskivanje proizvoda od strane konkurenata , previsoka
cena u odnosu na kupovnu snagu potrošača I dr. Za konkretnog proizvođača
ovakvo trzište je neosvojeno.
Zadatak marketinga je da svojim planvima, strategijama, taktikama i akcijama
potencijalno tržište pretvori u osvojeno.
1.2.8. MASOVNA ,USKA I STEGNUTA TRŽIŠTA
MASOVNA TRŽIŠTA karakteriše prisustvo velikog broja proizvođača i potošača,
pa je karatkeristično za proizvode široke potrošnje.
USKO TRŽIŠTE karakteriše mali broj potrošača jer se na njemu nude luksuzni
proizvodi kao što su dijamanti ,zlato,srebroi I sl.
STEGNUTO TRŽIŠTE karakteriše mali broj proizvođača koji determinišu broj
potrošača i dktiraju cene.
1.2.9. ELASTIČNA I NEELASTIČNA TRŽIŠTA
ELASTIČNO TRŽIŠTE se lako prilagođava promenama koje se na njemu dešavaju
u celini ili u pojedinim delovima, a odnose se na usklađivanje odnosa
ponude i tražnje. Na ovakvom tržištu proizvođači istovrsnih proizvoda
konstantno prate tražnju i prilagođavju joj svoju ponudu izbegavajući
na taj način nepovoljne posledice na prodajnu cenu.
NEELASIČNA TRŽIŠTA su ona tržzišta na kojima proizvođačI ne uspevaju da
usklade ponudu sa tražnjom.
1.2.10. SLOBODNA, ZAŠTIĆENA I KONTINGENTNA TRŽIŠTA
SLOBODNA TRŽIŠPTA kakarakteriše slobodno formiranje ponude I tražnje
pri čemu u ponudi učestvuju domaćI I nostrani proizvođači bez ikakvih
ograničenja. Ovakvo tržište je više teoriska nego realna kategorija.
ZAŠTIĆENA TRŽIŠTA su karakterisična po tome što ih država štiti putem
zakonskih propisa i različitih administrativnih mera. Ovim merama se štite
domaći proizvođačI u odnosu na inostrane konkurente.
Kontingentna tržišta predstavljaju vid zaštićenih tržišta koji se odnsi
na ograničavanje ponude domaćih proizvođača inostranstvu i ponude inostranih
proizvođača domaćem tržištu..
2. SEGMENTACIJA TRŽIŠTA
Tehnika koju marketari koriste da bi izšli na kraj sa raznovrsnom prirodom
tržišta naziva se SEGMENTACIJA TRŽIŠTA. Ona se definiše kao “identifikacija
pojedinaca ili organizacija sa sličnim karakteristikama koje imaju značajne
impikacije za određivanje marketing strategije.”
Segmentacija tržišta podrazumeva podelu raznovrsnog tržišta na nekoliko
manjih podtržišta koja imaju zajedničke karakteristike. Njen cilj je da
se identifikuju grupe kupaca sa sličnim zahtevima tako da se mogu efikasno
uslužiti. Sa drge strane ove grupe moraju biti dovoljno velike da im se
proizvod ili usluga mogu efikasno dostaviti. Razlozi za segmetnaciju trzišta
su:
- ona pruža kompanijama šansu da povećaju profit jer su mnogi spremni
da plate višu cenu za proizvod ili uslugu koja odgovora njhovim porebama,
- putem segmentacije tržišta kompanije mogu da istražuju prilike za razvoj
I da proširuju svoje linije proizvoda,
- segmetacijom tržišta kompanije mogu da identifikuju one segmente u kojima
se mogu najefektivnije takmičiti.
2.1. SEGMENTACIJA TRŽIŠTA FINALNIH POTROŠAČA
Kriterijumi za segmentaciju finalnih potrošača mogu se podeliti na tri
glavne grupe:
1) bihejevioristički,
2) psihografski i
3) oni koji su zasnovni na profilima.
U grupu bihejevorističkih kriterijuma spada:
- segmentacija prema korisnicima
- segmentacija pema zivotni stilovima
Slika 1. Segmentiranje tržišta finalnih potrošača
2.2. SEGMETNACIJA PREMA KORISTIMA
Segmentacija prema koristima omogućava da se razumeju razlozi zašto ljudi
kupuju i može da pomogne u opažanju poslovnih šansi. To je osnovni metod
segmentacije s obzirom na to da je cilj marketinga da pruži kupcima koristi
koje oni cene. Takoo pasta za zube može da pruži niz različitih koristi,
od sprečavanja karijesa preko dobrok ukusa do belih zuba. Bendovi kao
što su COLGATE razvili su podbrendove koji pružaju svaku od ovih koristi
kao što su Colgate Maximum Fluoride Protection (sprečavanje krijesa, Colgate
unor(ukus) i Colgate Sensation (za bele zube). Na tržištu odeće jedan
od segmenata koji se najbrže razvija je odeća iznad normalne veličine
tj. veličine 14 za žene i veće. U Sjedinjenim Državama se procenjuje da
je to tržište vredno 17.2. milijarde dolara. Izazov za proizvođače je
da proizvedu odeću za ovo tržište koja je odgovarajuće veičine a ujedno
je i moderna. Usmeravanje na koristi pomaže kompanijama da uoče šanse
za poslovni razvoj.
Stepen lojalnosti prema brendu je korisna osnova za segmentiranje kupaca.
Solo kupci su u potpunsoti lojalni brendu i kupuju samo jedan brendu u
određenoj grupi proizvoda. Međutim , većina potrošaca menja brendove.
Jedan od najnovijih trendova u maloprodaji su “biografije”. To je povezivanje
stvarnog kupovnog ponašanja sa pojedincima. Supermarketi sve više koriste
sisteme lojalnost što im obezbeđuje mehanizam za sakupljanje informacija.
Kupcima se daju kartice koje se na kasi provlače kroz elekronsku mašinu
tako, da se mogu sabrati poeni na osnovu kojih kupci stiču pravo na popuste
i vaučere. Što je kupac lojalniji, to će veći broj poena sakupiti. Supermarket
takođe ima korist od toga što zna šta neki pojedinac kupuje i gde. Takvi
biografski podaci mogu se koristiti za vrlo precizno segmentiranje i targetiranje
kupaca. Kupci se mogu segmentirati i na osnovu toga da li mnogo ili malo
koriste ili uopšte ne koriste odabranu kategoriju proizvoda. Na osnovu
profilisanja velikih korisnika može se postićI da se ovoj grupi posveti
najviše pažnje u marketingu pod pretpostavkom da će se stvaranje lojalnosti
prema brendu među ovim ljudima dobro isplatiti. Međutim,f okusiranje na
segment vlikih korisnika može imati svoje mane ukoliko svi konkurenti
takođe slede ovu strategiju. Analizom kategorija ljudi koji malo koriste
ili uopšten ne koriste određeni proizvod, može se doćI do informcija koje
mogu pomoćI u razvoju karakteristika koje nemaju proizvodi konkurencije.
2.3. SEGMENTACIJA PO ŽIVOTNIM STILOVIMA
Segmentacija po životnim stilovima teži da kategorizuje ljude na osnovu
njihovog načina zivota koji se odražava u njihovim aktivnostima, interesovanjima
I mišljenjima.
Starot je faktor koji se koristi za segmentaciju velikog broja tžišta
finanih potrošača. Deca su postala vrlo vazno tržište I kao takv aimaju
sopstvene televizijske programae ,kompjuterske igre I slatkiše. Tržište
godišnjih odmor je u velikoj meri segmentirano na osnovu strošnog kriterijuma
pri čemus u ponud enamenjene ljudima ispod 30 godina i preko 60 gdina.Ova
pojava rezultat je različitih zahtev ovih starosnih grupa u pogledu godišnjih
odmora.
Društvena klasa je još jedan bitan faktor za segmentaciju . Podela na
društvene klas ezasnovan aje prvenstveno na zanimanju. Društvene klase
se obično razlikujuu pogledu odnosa prema medijima to značI da oglašivačI
mogu efektivno da tangiraju te grupe. Tabloidi uglavnom tangiraju radničku
klasu dok tradicionalni ozbiljni listovi vide srednju I višu klasu kao
svoj ciljni auditorijum.
Tržišta mogu biti grubo segmentirana na osnovu zemlje kojoj pripadaju,
regiona u okviru te zemlje ili na osnovu veličine gradova.U skorije vreme
popularn aje kombinacija geografskih I demografskih fakotra koj aje poznata
pod nazivom geodemografija.U zemljama koje sprovod popis stanovništv apostoji
mogućnot da se potrošačI klasifikuju na osnovu mesta gde žive I određenih
demografskih informacija. Još jedn aoblast gde se korist epodaci dobijeni
na osnovu opisa je zakup propagandnog prostora na televiziji.Propagandne
agencije zavise od informacija dobijenih preko panela televiziskih gledalaca
koji beleze navike ljudi u pogledu televizije,tako da oglašivačI mogu
da steknu uvid u to ko šta gleda.Glavn aprednost geodemografije e u tome
što može da poveze kupovno ponašanje sa određenim grupama kupaca.
2.4. KRITERIJUMI ZA USPEŠNU SEGMENTACIJU
Kriterijumi za uspešnu segmentaciju su:
1) EFEKTIVNOST –podrazumeva identifikovanje segmenata koji se sastoje
od kupaca čijeje ponašanje slično,odnosno njihovo ponašanje se razlikuje
od ponašanja drugog segmenata.
2) MERLJIVOST - podrazumeda da mora da postoji mogućnost da se identifikuju
karakteristike I obrasci ponašanja kupaca.
3) PRISTUPAČNOST- neophodno je odrediti koja vrsta promotivne kampanje
je najpodesnija za određeni segment, koji je najbolji način distribucije
proizvoda do tog segmenta I sl.
4) IZVODLJIVOST- kompanija mora raspolagati resursima za iskorišćavanje
šansi koje je utvrdila putem segmntacije.
5) 5.PROFITABILNOST- najvažnije je da segment bude dovoljno veliki da
bi doneo profit. Ponekad velikisegmenti moguostati neiskorišćeni.
Koristeći svih pet kriterijuma organizacija trebga da proceni koje segmente
će usluživati. Procena trzišnih segmenata ima za cilj da kompanija izabere
jedan ili više segmenata koje će targetirati.
2.5. POTENCIJAL TRŽIŠTA I PRODAJE
Potencijal tržišta predstavlja maksmalnu moguću prodaju jedne vrste proizvoda
u konkretnom periodu,a to je najčeće jedna kalendarska godina.Potencijal
tržišta predstavlja zbir svih kupovina od strane potro[a;a koje se obavljaju
kontinuelno i u količinama koje u potpnsoti zadovoljavaju njihov peotrebe.To
je u stvari maksimalno moguća prodaja u koju treba da se uklope svi proizvođači
koji u datom trenutku nude istovrsne proizvode na određenom tržištu. U
teoriju i praksi naziva se još i apsorciona sposobnst ili moć tržišta.
Potencijal tržišta obuhvata potencijale prodaje svih pojedinačnih proizvođača
koji proizvde istovrsne proizvode, odnosno pripadaju istoj industrijskoj
grani. Ukupan potenijal tržišta i potencijali prodaje pojedinačnih proizvođača
su dinamične kategorije .Oni se menjju u pogledu količina i finansijskih
pokazatelja. Potencijal tržišta može da raste iz godine u godinu, da ostane
isti ili da opada. To direktno utiče na potencijale prođe pojedinh proizvođača.
Faktor koji doprinosi rastu potencijala tržišta je privredni razvoj. Marketing
ima zdatak da obezbedi dostizanje odnosno približavnje potencijala prodaje
pojedinačnih proizvođača. U slučaju kada je ponuda veća od tražnje marketing
posmatranog proizvođača mora da zaustavi prodaju nekog od svojih konkurenata
i na taj način ih onemogučI da dostignu ili se približe svojim potencijalima
prodaje. Tako će marketing obezbediti svom preduzeću dostizanje ili približavanje
potencijalu prodaje. Što je prodaja konkurenata više suzbijena realniji
su izgledi da preduzeće dostigne svoju potencijalnu prodaju. Ako imamo
u vidu da sopstvenom potencijalu prodaje teži svako preduzeće to će konkurentsu
borbu učiniti bezkompromisnijom, a neretko se koriste i nedozvoljena sredstva.
Ovakvo ponašanje ima za rezultat nelojalnu konkurencijuiI kršenje dobrih
poslovnih običaja.
Potencijal tržišta i potencijal prodaje pojedinačnih preduzeća se retko
dostižu. Odstupanje stvarne – ukupne prodaje jedne industrijske grane
odnosno ukupne prodaje svih proizvođača istovrsnih proizvoda od potencijala
tržišta - naziva se STEPENOM ZASIĆENOSTI ili osvojenosti tržišta .
Ako pođemo od toga, učešće svkog pojedinačnog proizvođača je najčešće
manje od potencijala njegove prodaje. Razlozi zbog kojih stvarna prodaja
cele industrijske grane odstupa od potencijala tržišta mogu biti objektivne
i subjektivne prirode.
Objektivni razlozi su najčešće iznenadne trzišne situacije koje remete
tokove prodaje po jedinih proizvođača. Subjektivni razlozi su locirani
u samom preduzeću i predstavljaju posledicu slabosti u neadekvatno postavljenim
ciljevima, planovima i strategijama.
Najveća odgovornost pada na marketing. On mora svojim aktivnostima strategijama
i taktikama uvećati učešće preduzeća u prodaji industrijske grane. Na
taj način on će stvarnnu prođu preduzeća približiti potencijalnoj .
3. ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA
Osnovna filozofija marketing je da stavlja kupca u centar organizcionih
aktivnosti . Marketing treba da bude orijentisan prema trzištima kupcimi
i okruženju. U Predhodnom periou on je u najvećoj meri bio orijentisan
prema tržištu. Marketing istraživanje je organizciona aktivnost koja ovu
filozofiju orijentisanosti prema tržištu prevodi u svkodnevne postupke.
Kompanije kojima zaista upravlja tržište uviđaju potrebu da uvek budu
obaveštene o tome šta se na njemu dešava. U nekim kompanijama nijedna
važna strateška odluka se ne donosi bez predhodnog istraživanja trzita.
Međutim, istraživanje tržišta nije ograničeno samo na komercijalne organizacije.Najrazličitije
organizacije od političkih partija do muzičkih komanija veliki su korisnici
marketing istraživanja.
Istraživanje može poslužiti za razumevanje potreba kupaca donošenje odluke
o tome da li lansirati nov proizvod za dobijanje podataka koliko su kupci
zadovoljni sadašnjom uslugom, za merenje efektivnosti neke kampanje sponzorstv
I drugo.
3.1. TIPOVI MARKETING ISTRAŽIVANJA
Marketing istraživanja se mogu podeliti na :
1) Ad hoc istraživanja i
2) kontinuirana istraživana.
AD HOC istraživanje je fokusirano na određeni marketingški problem I
sakuplja podatke u toku jednog vrmenskog intervala od jednog uzorka ispitanika.
U ova istraživanja spadaju ispitivanja korišćenja proizvoda i stavova
o njemu, istraživanja propagandnog razvoja i procene marketing aktivnosti,
ispitivanje korporativnog imidža i satisfakcije kupaca.
Ova istraživanja mogu biti :
istraživanja prilagođena kupcu
omnibus istraživanja.
Istraživanja prilagođena kupcu zasnovana su na specifičnim problemima
klijenta. Istraživanje je dizjnirano na osnovu upustava koje je klijent
dao agenciji za marketing istraživanja ili internom marketing istraživaču.
Ovaj vid istraživanja može bit veom skup jer su istraživanja dizajnirana
o meri korisnika.
Omnibus istraživanje predstavlja alternativu prilagođenom istaživanju
u kojem se popunjavaju upitnici tokom ličnog ili telefonskog intervijua.
Pitanja koja mogu biti postavljena vezana su za različitie teme pošto
upitnike naručuje nekoliko klijenata koji imaju korist od podele troškova
istraživačkog postupka. Ono je zasnovno na izbalansiranom uzorku od 1000
- 2000 odraslih ispitanika. Međutim, postoje istraživanja koja su specijalizovana
za tržište dece, mladih ljudi, majki i bebva, za vozače i slično.
KONTINUIRANO ISTRAŽIVANJE podrazumeva intervjuisanje istog uzorka ljudi
u više navrata. Glavni tipovi kontinuiranih istraživanja su:
- Potrošački paneli,
- maloprodajne revizije i
- paneli televiziskih gledalaca.
Potrošački panel čini veliki broj dmaćinstava koja se regrutuju da bi
tokom vremena pružala informacije o svojim kupovinama. Tako na pr. panel
za prehrambene proizvode beleži brendoe,veličinu , pakovanja, cene I prodavnice
koje se koriste za kupovinu širokog spektra proizvoda iz supermarketa.
Korišćčenje istih domaćinstava tokom dužeg vrmena pruža mogućnost da se
izmeri u kojoj meri su potrošačI lojalni nekom brendu.
Maloprodajne ravizije posle ostvarivanja saradnje sa maloprodajnim objektima
prodaja brendova može se meriti putem laserskog skeniranja bar kodova
zajedno na ambalazi koje se odvija na kasi. Na ovaj način se ne može meriti
stepen lojalnosti prema brendu niti zamene jednog brenda drugim.
Paneli televizijskih gledalaca – mere veličinu auditorijuma iz minuta
u minut .Reklamnim pauzam se dodeljuje određeni rejting na osnovu kog
se kupuje prostor za televiszijsko oglašavanje i donosi sud o njemu.
Kompanije neprestano sakupljau podatke o kupcima . Ti podaci se čuvaju
u marketinkim bazama podataka koje sadrže ime, adresu i br.telefona svakog
kupca, njegove ranije transakcije a ponekd i demografske podatke I podatke
o životom stilu kupca. Malprodavci olakšavaju sakupljanje tih podataka
primenom kartica lojalnosti koje su popularne u supermrketima, robnim
kućama I prodavnicama u sklopu benzinskih pumpi. Kupci sakupljau poene
koje kasnije mogu da zamene za keš ili poklon ,a maloprodavci istovremeneo
sakupljaju vredne informaciej o kupcima svaki put kada se kartica koristi.
Potencijalni problem do kog dolazi sa napredkom marketingških baza podtaka
jeste da se odvojene baze podataka obrazuju u različitim odeljenjima kompanija.
Takvi problemi doveli su do razvoja sistema za menadžment odnosa sa kupcima
gde se od informacija o kupcima stvara jedinstvena baza podataka koju
koristi celokupno osoblje koje ima kontak sa kupcima.
Do kontinuiranih podataka može se doćI analizom upotrebe Web sajtova od
strane potošača. Moguće je izmeriti koji delovi sajta se najčešće posećuju,
koji se proizvodi kupuju ili koji metodi plaćanja koriste.
3.2. PRISTUPI SPROVOĐENJU MARKETING ISTRAŽIVANJA
Postoje dva osnvona načina na koje kompnij može da sprovede maketing
istraživnje.Ona može ili sama da obavi posao ili da potraži usluge agencije
za istrazivnje tržišta. Prednsot korišćenja agencije je u tome što ona
ima specijalističke veštine I iskustvo u sprovođenju istraživanja.međutim,
ove prednsoti mogu biti neutralizovane izuzetno visokim troškovima korišćenja
usluga agencije. Kada se sakuplja manji broj informacija kompanija može
da odluč i da samostalno obavi posao. To je moguće ukoliko u kompaniju
postoji marketing odeljenje ili menadzer za marketing istraživanje. Druge
kompanije se odlučuju da same dizajniraju istraživanje a onda unajmljuju
usluge agencije koja obavlja terenski rad i sakupljanje podataka. Ukoliko
je istraživanje obimnoi ako sredstva to dozvoljavaju kompanije mogu angažvati
agencije za istraživanje tržišta. Kompanija u tom slučaju daje agenciji
uputstvo za istraživanje tržišta a agncija obavlja ostatak posla.
3.3. FAZE U PROCESU MARKETING ISTRAŽIVANJA
Slika 2. Faze u procesu marketing istraživanja
PRVA FAZA je faza početnog kontakta
- process obično počinje tako što kompanija ustanovi da su joj potrebne
informacije za rešavanje nekog marktinškog problema. Marketing menadžment
može kontaktirati interno osoblje zaduženo za marketing istraživanja ili
spoljašnju agenciju ukoliko je potrebno angažovnje agencija za istraživanje
tržišta ugovara se satanak na kome se razmatraju suština problema i potrebe
klijenta u vezi sa istraživanjem.
DRUGA FAZA - uputstva za istraživanje
- na sastanku klijent objašnjava svoj marketingški ristup i predočava
osnovne ciljeve istraživanja .
Informacije koje treba dati agenciji su:
1) činjenično stanje - istorija proizvoda I konkurentska situacija
2) izvori informacijalijent ponekad ma listu delatnosti koje su potencijalni
kojirisnici proizvoda. To pomaže istrazivačima da definišu opseg istraživanja.
3) OBIM PROJEKTA - da li je klijent zainteresovn za “jeftin poslić” ili
obimno istraživanje? To ima posledice na dizajniranje I troškove istraživanja
4) VREMESNSKI OKVIR - kada su informacije potrebne?
5) Klijent bi trebalo da u pismenom obliku dostavi agenciji uputsva za
istraživanje. Uputstva se mogu dati agenciji i pre sastanka , a na samom
sastanku može doćI do njihove izmene. Važno je da uputstva budu saopštena
agenciji pre nego što ona izađe sa predlogom za istraživanje . Uputstva
za istraživanje treba da sadrže zahteve klijenta i treba da budu napisana
tako da se izbegnu potencijalni konflikti.
TREĆA FAZA - PREDLOG ZA ISTRAŽIVANJE
- U predlogu za istraživanje definiše se obećanje agencije za istraživanje
tržišta koje se odnosi na to šta će uraditi za klijenta I koliko će to
koštati. U predlog su uključene sledeće stavke koje su bitne za klijenta:
- formulisanje ciljeva,
- šta će biti urađeno - ndvosmilsen opis istraživačkog projekta,
- vremenski okvir,
- troškovi - iznos toškova I šta obuhvataju,
ČETVRTA FAZA - EKSLPORATIVNO ISTRAŽIVANJE
- pre faze u kojoj se sakupljaju glavni kvalitiativni podaci sprovodi
se eksplorativno istraživanje sa ciljem da se izvršI preliminarno ispitivanje
istrazivačkih oblasti . Ovo istraživanje ima za cilj da se istraživač
uozna sa ljudima koje će intervijuisati u fazi sakupljanja glavni podataka.
Kao I sa tražištem koje je predmet istraživanja. U projekat mogu biti
uključene sve ili neke od sledećih aktivnosti ovog istraživanja:
1) sekundarno istraživanje - je istraživanje u kome podaci dolaze
do istraživača iz “druge ruke”.Ovo istraživanje treba izvršiti pre primarnog
koje je dosta skupo. Sekundrni podaci mogu se dobiti istraživanjem internih
evidencija kompanije I izveštaja iz ranijih istraživanja koja su sprovedena
za kompaniju. NajčešćI spoljašnji izvori podataka su vladina statistika
, statistika Evropske komisije , zdavčI oslovnih izveštaja I registara,
trgovinske asocijacije ,banke , novine I sl. Za mnoge istraživače prva
stanicA su internet pretraživači.Ovaj sektor je poslednjih godina u velikom
usponu.
2) kvalitativno istraživanje – glavni tipovi kvalitativnog istraživanja
su:
- grupne diskusije i
- dubinski intervjui.
Grupne diskusije nazivaju se focus grupama I predstavljaju nestrukturirane
ili polustrukturirane diskusije između moderatora ili lidera grupe I grupe
potrošača. Moderator ima spisak oblasti u okviru određene teme koje diskusija
treba da pokrije ali on daje članovima grupe dovoljno slobode da pričaju
o stavovima koji su njima bitni. Organizovanjem grupa od 6 do 12 ljudi
koji pričaju o svojim stavovima I ponašanju stiče se mnogo više znanja
o potrošačima.
Tradicionalne focus grupe podrazumevaju diskusije lice u lice ,ali razvoj
Interneta doprineo je stvaranju onlajn focus grupa.
Dubinski intervjui podrazumevju intervjuisnje jednog potrošača o jednoj
temi u trajanju od jedan do dva sata. Dubinski intervju se koristi onda
kda bi prisustvo drugih ljudi moglo da speči davanje iskrenih odgovora
I saopštavanje stavova, kada je tema takva da zahteva intervju sa jdnim
sagovornikom I kad je sagovornik stručnjak za odeđenu temu .
Kvalitativno istraživanje sve više dobija na značaju u istraživanju tržišta
jer pruža mogućnost temeljnog razumevanja potrošača.
3) posmatranje- može biti od pomoći ukoliko agencija nema iskustva
sa određenim tipom proizvoda. Posmatranje može biti neformalno I formalno.
Istraživanje putem pomatranja ima nekoliko prednosti a to su:
- ne zavisi od volje ispitanika da pruži nformaciju,
- smanjena je mogućnost da ispitivač utiče na tok istraživanja
- neke vrste informacija mogu se dobiti isključivo putem posmatranja,
- ovaj tip istraživanja istaživači mogu sprovesti sa ili bez upotrebe
sredstava kao što su kamere i sa ili bez znanja potrošača.
Cilj eksplorativnog istraživanja je bolje upoznavanje sa određenim tržištem
i kupcem a ne sakupljanje kvantitativnih podataka i izvlačenje zaključaka.
PETA FAZA SAKUPLJANJA GLAVNIH PODATAKA
Plan istraživanja zasnovan je na sledećem:
1) proces uzorkovanja - koga i koliko ljudi treba intervjuisati
. Proces uzorkovanja počinje definsisanjem populacije odnosno grupe koja
predstavlja redmet istraživanja u određenom ispitivanju. Cilj ispitivanja
je da pruži rezultate koji su karakteistični za tu grupu. SledećI korak
je određivanje okvira uzorkovanja tj.liste oabrane populacije iz koje
će uzorka biti odabran. Dalje istraživačI biraju jedan od tri metoda uzorkovanja:rost
slučajan uzorak (kada se uzorak bira nasumice i svaki pojedinac ima jednaku
šansu da bude izabran), stratifikovan slučajan uzorak (kada se populacija
dli na grupe,a onda se iz svke grupe uzima slučajan uzorak), kvotni uzorak
(kada se ispitivačima daju instrukcije o dovoljnom broju ispitanika koji
zadovoljavaju predhodno definisane uslove).
Na kraju istrazivač treba da utvrdi adekvatnu veličinu uzorka. Što je
uzorak većI, to je veća verovatnoća da će on preciznije reprezentovati
populaciju.
2) metod ispitivanja - kako ih treba intervjuisti?
Tu se razlikuju četiri metode ispitivanja :
- lični intervju
- telefonski intervju
- ispitivanje putem pošte
- ispitivanje putem interneta.
Prednosti ličnog intervjua se ogledajuu tome što je stopa odgovora viša,
a intervjuje svestraniji nego kod telefonskih odgovora i ispitivanja putem
pošte.
Nedostaci se odnose na to da je lični skuplji od telefonskih upitnika
I upitnika poslatih poštom. Takođe prisustvo ispitivača može dovesti do
saopštavanja lažnih informacija o osetljivim pitanjima.
Telefonski intervju ima višu stopu odgovora od upitnika poslatih poštom
ali nizu od ličnog intervjua, njihova cena je obično niža od cene linog
inerjua a viša od cene ispitivanja putem pošte. Oni pružaju određen stepen
fleksibilnosti tokom intervjuisanja.
Ispitivanje putem pošte je veoma dobar način ispitivnaja ukoliko postoji
prihvatljiva stopa odgovora. Međutim, veliki problem predstavljaju potencijalno
niske stope odgovora I opasnost od nerepezentativnog uzorka.
Iispitivanje putem Interneta je slično ispitivanju utem pošt. Prednosi
se goledaju u tome što je jeftinji jer nema troškova [tampanja i slanja
materijala poštom.
3) Izrada upitnika – koja pitanja treba postaviti? Neophodno
je ispuniti tri uslova da bise dobio praviodgovor na pitanje :
-ispitanici moraju razumeti pitanje
- moraju biti u stanju da daju tražene informacije
- moraju biti spremni da daju tražene informacije.
Izrada upitnika obuhvata tri faze i to:
1) Planiranje
2) Dizajniranje
3) Probna faza.
ŠESTA FAZA ANALIZE I INTERPRETACIJE PODATAKA
Osnovna analiza podataka iz upitnika može bit urađena na deskriptivnom
nivou ili na konparativnoj osnovi. Prilikom tumačenja rezultata marketing
istraživanja neophodan je veliki oprez. Najčešća graška je donošenje zaključka
da postoji uzročno posledični odnos samo na osnovu toga šo je ustanovljena
asocijacija .kada se radi o uzorku za svku srednju vrednost ili procenat
mora se uzeti u obzir “graška uzorka”-greška u proceni koja je posledica
toga što je intervuisn uzorak a ne čitava populacija.
SEDMA FAZA PISANJA I REZENTIRANJA IZVEŠTAJA
Izveštaj treba da bude napisan jezikom koji će čitaocu omogućiti lako
razumevanje, pri čemu treba izbegavati korišćenje žargona. Izveštaji koji
su rezultat marketing istraživanja najčeće sadrže: naslovnu stranu, sadržaj,
uvod, kratak pregled zaključka i preporuka , predhodna slična istraživanja
, metod istraživanja, nalaz istraživanja, zaključci i dodaci. Stavke izveštaja
koje se odnose na kratak pregled zaključka i preporuka pružaju menadžerima
sažet opis prirdode i rezultata istraživanja, a stavke koje se odnose
na detalje ostavljaju mogućnost provere određenih pitanja.
3.4. ETIČKA PITANJA U ISTRAŽIVANJU MARKETINGA
Postoje četiri etičke dileme u vezi sa marketing istržzivanjima:
1) zadiranje u privatnsot -mnogim potrošacima smeta nametljivost
marketing istraživanja. Ljudima se postavljaju pitanja vezana za njhovo
starosno doba i prihod, zaustavljau se na ulici gde se od njih zahtev
da učestvuju u ličnom ispitivanju ili se pozivaju telefonom u neagodno
vreme.
2) zloupotreba nalaza marketing istrživanja - nalazi
ne smeju biti zloupotrebljeni. Pojedinci u orgnizaciji klijentu mogu imati
poseban lični interes u vzi sa ishodom istraživanja. U takvim okolnostima
postoji mogućnost da najpovoljniji ishod bude sopšten agenciji za istraživanje.
Iako većina marketing istrazivača prihvata potrebu za objektivnim istraživanjem
kada ima prostora za više od jedne interpretacije nalaza istraživanja
teško je odoleti iskušenju da se prezentira povoljnija interpretacija.
3) Sakupljnje konkurentnih informacija - metodi koji
se koriste u sakupljanju konkurentskih obaveštenja mogu da izazovu etičke
dileme. Međutim, sakupljanje ovih informacija ne zavisi isključivo od
takvih metoda, jer se mnogo korisnih informacija može sakupiti čitanjem
poslovnih časopisa, pretraživanjem Interneta , analiziranjem baza podataka
i drugo.
4) Korišećnje marketing istraživanja kao izgovora za prodaju
- praksa obavljanja prodaje pod vidom marketing istraživanja predstavlja
pravu opasnost za delatnsot marketing istraživanja. Obično se počinje
sa bezazlenim pitnajima a zatim se postepeno prelazi na ostvarenje pravog
cilja a to je da se odrede potencjalni kupci i da im se postavi pitanje
da li su zainteresovani da kupe određen proizvod ili da ih poseti prodavac.
Udruženja istrazivača imaju kodekse prakse koji strogo zabranjuju takvo
ponšanje.
Zaključak
Svrha svake proizvodnje je da krajnji proizvod ili uslugu plasiramo na
tržište. Uspeh procesa proizvodnje zavisi od brojnih internih ieksternih
faktora, a što bolji plasman proizvoda i prihvaćenost proizoda od strane
kupaca zavisi od funkcije maketinga. Menadžment marketinga podrazumeva
planiranje, organizovanje, kontrolisanje, koordinaciju aktivnosti u cilju
zadovoljavanja potreba građana kao potrošača, privrede i društva u proizvodima
i uslugama uz ostvarivanje dobiti. Marketing menadžer je osoba odgovorna
za donošenje važnih marketing odluka.
LITERATURA:
1. Avakumović Č. Avakumović J. :Marketing,Beograd,2010
2. Jobber D. Fahz J. : Osnovi marketinga ,Beograd,2006
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|