|
Privredna propaganda i ostali marketinški problemi
prodajne politike
1. PRIVREDNA PROPAGANDA U FUNKCIJI PRODAJE
1.1. Pojam i društveno-ekonomski smisao propagande
Ukoliko razmatramo funkcije marketinga ne možemo a da ne spomenemo i
promotivne aktivnosti kao što su unapređenje prodaje, lična prodaja, publicitet
i privredna propaganda.
Pod privrednom propagandom obično se podrazumeva skup sredstava i metoda
kojima preduzeće propagira prodaju svojih proizvoda, odnosno trgovinske
robe. Reč propaganda isto je što i reč reklama, koja je nastala od latinske
reči reklamare, što znači vikati. Propaganda predstavlja instrument prodaje
i prodajne politike prodajnih subjekata. Krajnji cilj propagande je ubrzanje
i povećanje prodaje. Privredna organizacija treba da usmeri svoje propagandno
delovanje pre svega na sledeće:
• Upoznavanje kupaca sa izvorima robe, asortimanom, kvalitetom, cenama
i dr.
• Upoznavanje kupaca sa pojavom novih proizvoda i njihovim svojstvima;
• Upoznavanje kupaca sa upotrebom proizvoda, jer se potrošač ponekad razočara
u kvalitetnu robu zbog pogrešne upotrebe.
Reklamiranjem svojih proizvoda privredna organizacija želi da zadrži
postojeće i stekne nove kupce. Ponekad, pozitivno dejstvo propagande prelazi
okvire pojedinih privrednih subjekata. Možemo videti na primeru da kada
dođe do porasta izvoza izazvanog dobrom smišljenom propagandom na inostranom
tržištu, istovremeno dolazi i do deviznog priliva za društvenu zajednicu,
te samim tim proširuje i njen društveni značaj.
Savremena privredna propaganda krči put za uspostavljanje kontakata sa
jednim širim tržištem te i olakšava posao komercijalnoj službi preduzeća.
Međutim, privredna propaganda nije univerzalni lek koji leči sve bolesti
preduzeća. Neće svaka propaganda imati pozitivan komercijalni efekat,
niti svi proizvodi mogu izdržati pritisak troškova propagande. Samo uz
brižljivu pripremu i planiranje mnogobrojnih pojedinosti može se i očekivati
uspeh privredne propagande. Zato, mnoga preduzeća imaju posebne sektore-organizacione
jedinice, koji planiraju propagandu, izrađuju propagandna sredstva, prate
efkat propagandnih akcija i sl.
Možemo zaključiti da je propaganda stara isto onoliko koliko i prodaja.Ali,
moramo shvatiti da savremeni oblici propagande su ipak produkt masovne
proizvodnje, za čiju ekspanziju je potrebno stalno proširivanje tržišta.
U ovom smislu i treba posmatrati savremenu propagandu. Propagiranjem svojih
proizvoda privredne organizacije se faktički bore za kupce, a suprostavljaju
konkurenciji.
1.2. Principi privredne propagande
Kada organizuju i sprovode propagandu, privredne organizacije su motivisane
potrebama prodaje. Veoma je važno da privredne organizacije pri sprovođenju
ovakvih akcija posebnu pažnju obrate i nađu odgovarajuću računicu. Privredna
propaganda treba da poštuje pojam zdrave konkurencije, te treba biti lojalna
prema svojoj konkurenciji, i bude nenametljiva i objektivna u delovanju
prema potrošačima. Zbog toga, nosioci reklame i propagande treba da se
rukovode raznovrsnim principima moralne, psihološke i ekonomske prirode.
To bi u suštini stvari trebalo da budu sledeći principi:
• Istinitost, nije samo moralna vrlina već i vrlina
od ekonomskog značaja. Potrošač je po prirodi nepoverljiv, pa se često
raspituje za robu koja ga interesuje. Njemu se može uliti poverenje u
propagandu samo ako kvalitet robe bude odgovarao navodima iz poruke. Davanjem
garancija privredna organizacija može da pojača poverenje u istinitost
svoje propagande. Ako jednom bude izneverio poverenje potrošača, dalja
propagandna akcija ostaće bez odziva. Tekst propagandne poruke ne bi smeo
da dovodi potrošača u zabludu. Tekst poruke mora biti informativan i jasan,
kako bi se potrošač upoznao sa svojstvima robe i samostalno doneo odluku
o kupovini. Iz principa istinitosti proizilazi potreba da sadržina propagandne
poruke bude lojalna ne samo prema potrošačima već i prema konkurentskim
privrednim organizacijama.
• Privlačnost, bez obzira na istinitost, propaganda će
imati efekat ako je tehnički tako odrađena da privlači pažnju kupaca.
Neukusna propaganda, makar da je i istinita, može da odbije kupce. Zato
propaganda treba da bude prikladna, ukusna, nenametljiva i razumljiva
potrošačima kojima je namenjena.
• Ekonomičnost, propagandne akcije treba da bude zasnovane
na principu ekonomičnosti. Troškovi propagande moraju biti u srazmeri
sa efektom propagande, koji se manifestuje u ostvarenoj prodaji proizvoda,
odnosno robe. Bez toga bi propaganda kao sredstvo prodajne politike izgubila
svaki smisao sa stanovništa privredne organizacije.
1.3. Vreme i intezitet propagande
Uspeh privredne propagande zavisi od više faktora. Pored ostalog, i od
toga da li je propagandna akcija počela u pravi čas a da li je vođena
sa odgovarajućim intezitetom. Da bi se propagandna akcija blagovremeno
prekinula i pravilno usmerila, potrebno je da se raspolaže podacima o
ponudi i tražnji srodnih proizvoda, najnovijim stremljenjima potrošača
u pogledu ukusa, cena, kvaliteta i sl.,zatim o prednostima i slabostima
proizvoda konkurencije, obliku i intezitetu propagande koju sprovodi konkurencija
itd. Drugim rečima, praćenje i analiza tržišta predstavljaju, pored ostalog,
preduslov jedne aktivne i efikasne ekonomske propagande.
Intezitet propagande treba da zavisi od proizvodnog kapaciteta preduzeća,
odnosno od obima proizvoda kojima treba obezbediti plasman, zatim od obima
proizvodnog rejona koji organizacija obuhvata, od konkurencije koju treba
da savlađuje, kao i od drugih faktora koji izazivaju izvesno podozrenje
potrošača prema proizvodu. Sve to stavlja privrednu organizaciju u određene
trežišne situacije koje ona treba uspešno da okonča. Ovo se na primeru
može videti ako proizvođač pristupi proširenju svojih kapaciteta, potrebno
je blagovremeno i na pravi način informisati kupce, zatim u primeru uvođenja
novih proizvoda na tržište, koji nisu dovoljno poznati potrošačima i sl.
Kada se proizvod isplanira i kad istraživanje tržišta pokaže da taj proizvod
ima izgleda da uspe na tržištu, on se ne sme baciti na tržište stidljivo,
već se mora lansirati svom snagom, bez ikakvog odlaganja.
Usporavanje prodaje, što se manifestuje u njenoj stagnaciji ili smanjivaju
obima, stvara posebne tržišne situacije. Privredna organizacija treba
da otkrije uzroke i otkloni smetnje koje stoje na putu normalnoj prodaji.
To je efikasno i trajno rešenje. Međutim, inteziviranje propagandnih akcija
koje su sračunate na odrđavanje postojećih i pridobijanje novih kupaca,
takođe predstavlja jedno od sredstava kojim se treba koristiti. Kupci,
po pravilu, izbegavaju da kupuju proizvode od malo poznatih proizvođača
i onih čije se ime retko čuje. Zbog toga propagiranje proizvoda treba
vršiti kontinuirano, i u određenim vremenskim razmacima, koji ne bi treblo
da budu duži od dva meseca. Kontinuitet u propagandi treba da omogući
da se kupci neprestano podsećaju na proizvod i ime privredne organizacije.
Sporadična i neorganizovana propaganda pretvara se u nekorisno trošenje
sredstava. Posebno je značajno da se propagandne kampanje usaglase sa
učešćima na sajmovima i drugim privrednim manifestacijama. Na taj način
se skreće pažnja kupaca u pravi čas, a oglašavanje dobija u izvesnom smislu
karakter pretprodaje.
1.4. Sadržina i mediji privredne propagande
Izbor medija. Propaganda proizvoda u savremenim uslovima
može da se vrši vizuelnim i akustičnim sredstvima, ili kombinovano. Upravo
zbog toga se koriste i odgovarajući mediji za prenošenje propagandnih
poruka. Praksa pokazuje da se oglašavanje najčešće vrši preko tkv. masovnih
medija, kao što su štampa, radio i televizija.
Koji izbor medija ili koji oblik propagandne poruke, veoma je važno pitanje,
koje direktno zavisi od vrste proizvoda, načina prodaje, tržištu i potrošačima
kojima su namenjeni proizvodi. Možemo zaključiti da nije svaki oblik propagandne
poruke adekvatan svakom proizvodu koji želimo propagirati. Prema istraživanjima
jednog holandskog stručnjaka postavljene su teze koje bi trebalo ispitati
pre nego što se krene u reklamiranje proizvoda:
• Kakve su karakteristike pojedinaca ili grupa na čiju tražnju treba
uticati;
• Kojim su drugim uticajima izloženi potencijalni kupci;
• Čime su zadovoljni, a čime nezadovoljni oni koji ne koriste proizvod
preduzeća;
• Šta motiviše kupovinu tog proizvoda od strane raznih grupa kupaca;
• Kakav oblik treba dati oglasu koji se želi saopštiti potencijalnim kupcima
i da on ima najbolje dejstvo;
• Kojim se sredstvima treba koristiti kako bi se stiglo do potencijalnih
kupaca.
Privredna organizacija propagandom nastoji da kod kupaca stvori vizuelnu
sliku proizvodu i proizvođaču. Stalnim obnavljanjem propagande u određenim
intervalima, kupac se sve češće sreće sa proizvodom i preduzećem, uočavajuči
ih sve više i više.
Oblik i sadržina poruke. Svi oblici propagandnih poruka
trebaju biti tako uobličeni da zadovoljavaju dva uslova:
a) proizvod treba tako ilustrovati da se može lako indetifikovati
i pamtiti, i
b) marka proizvoda i ime proizvođača trebaju biti prezentovani tako da
ko potencijalnih kupaca, probude interesovanje.
Praksa je pokazala da su najveće interesovanje celokupnog reklamnog auditorijuma
privukle kratke i informativne propagandne poruke. Ovakve poruke bi po
logici stvari trebalo da na malom reklamnom prostoru govore i ilustruju
zašto i kako fukcioniše proizvod. Oglas treba svakako da pridobije poverenje
potencijalnih kupaca tj. kupci bi treblao da veruju u poruku propagandne
poruke. Oglas mora biti kratak, ubedljiv i privlačan. Princip privlačnosti
se ogleda i kroz dinamiku tonaliteta propagandnih poruka. Razni prelasci
sa tužnog na veselo, sporog na brzo, jednostavno na složeno daju propagandnoj
poruci kontinuitet reklamne akcije, bez opasnosti da postane dosadna.
Propagandna poruka mora biti i pravilno usmerena. Mnoge reklamne kampanje
nisu zabeležile pozitivne rezultate, jer su pisane i shvatane sa gledišta
prodavaca, a ne i sa gledišta kupaca. Upravi kupac treba da shvati i stekne
utisak da upravo taj proizvod može zadovoljiti njegove potrebe. Treba
istaći sve prednosti reklamiranog proizvoda u odnosu na druge proizvode,
kako sa aspekta cene, kvaliteta, funkcionalnosti i sl. Posebno bi trebalo
istaći svojstva proizvoda koja su skrivena na prvi pogled i analizu kupaca,
a koja svakako daju kvalitet više proizvodu. Sve gore navedeno podrazumeva
verodostojnost stvarnog stanja i onoga što se propagira porukom, jer u
suprotnom se može narušiti ugled proizvođača u očima kupaca. Isticanjem
svojstava proizvoda deluje se posredno na čitaoce-slušaoce-gledaoce, potencijalne
ili stvarne poslovne partnere privredne organizacije.
Izbor medija propagande. Uspeh propagande zavisi ne
samo od pravilnog izbora i uobličavanja propagandnih poruka već i od medija
za prenos ovih poruka. Izbor odgovarajućeg medija zavisi od dva elementa:
vrste proizvoda i kategorije potrošača kojima je namenjen. Primera radi,
reklamu za lekove retke upotrebe treba usmeriti na zdravstvene radnike
i preko stručne štampe, što je znatno efikasnije nego li reklamiranje
u dnevnom listu; lek protiv glavobolje imao bi naprotiv veći efekat zbog
svoje specifičnosti i dijapazona upotrebe, reklamiranjem u dnevnom listu;
na železničkim stanicama bi na primer, mogli da se propagiraj svi proizvodi
sugestivnim plakatima stim što bi teblo voditi računa o mestu dotične
stanice.
Pri izboru medija propagande treba se, dakle, rukovoditi težnjom da poruka
dođe do ruku onih kojima je stvarno namenjena. Treba voditi računa o psihologiji,
stavu, ukusu i navikama dotičnog kraja i dotične kategorije potrošača.
Na uspeh propagande utiče i prostor. Veći efekat, na primer, može da ima
stotina plakata na malom prostoru nego dve stotine plakata na prostoru
koji obuhvata celu okolinu. Bolje je ako se ogals ponavlja stalno istoj
publici, pod uslovom da je to publika koja predstavlja potencijalnog potrošača,
nego da se pokaže po jednom, ali različitoj publici.
1.5. Analiza uspeha propagande
Svaka propaganda košta određenu količinu novca, pa čak i ona najmanja.
To su troškovi osoblja koje radi u odeljenju propagande privredne organizacije,
zatim troškovi izrade propagande, koji mogu biti unutrašnji i spoljašnji,
i na kraju troškovi širenja odnosno distribucije propagande putem medija.
Ovo su glavni razlozi zašto je privredna organizacija toliko zainteresovana
za uspeh propagandnih kampanja. Ekonomski efekat propagande može da se
ceni kroz porast prometa, sa jedne, i finansijskih sredstava koja su utrošena
u propagandne svrhe, s druge strane. Učinak izražen kroz dopunski promet
je u osnovi jedini indikator opravdanosti troškova propagande. Tek onda
možemo utvrditi da li su troškovi propagande bili opravdano visoki ili
ne.
Većina poslovnih ljudi doživljava privrednu propagandu kao oblik marketing
aktivnosti koji „verovatno“ daje rezultate ali rezultate nepoznate veličine.
Pošto postoji mogućnost da promet raste iz rugih razloga, računske efekte
o efikasnosti propagande treba primiti sa određenom rezervom. Pre svega
treba ispitati sve uslove pod kojima se obavlja promet, da se ne bi uspeh
pripisao fetiškoj moći propagande, a privredna organizacija izlagala daljim
troškovima bez kojih bi se uspeh i onako mogao postići. Ukoliko su uslovi
na tržištu ostali isti (ponuda, tražnja, kavlitet, cene..) a promet privredne
organizacije porastao, nema razloga da se propagandna kampanja ne oceni
pozitivno. S druge strane ne treba prenagljivati sa konstatacijama da
je propaganda bila nekorisna, jer porast izdataka na propagandu ne prati
porast prometa. Možda su se ulovi na tržištu toliko pogoršali da se uspeh
propagande ogleda u činjenici što je promet ostao na prvobitnom nivou.
Odsustvo propagande u ovom slučaju dovelo bi do opadanja obima prodaje.
Pri analizi uspešnosti propagande treba takođe ispitati način na koji
je vođena propagandna akcija i eventualne nedostatke koji su se pri tome
ispoljili. Zato je od posebnog značaja da se utvrdi da li se u pravo vreme
razvila propagandna prodaja, kakva su sredstva korišćena, da li je prilikom
uobličavanja propagandnih poruka i izbora medija vođeno dovoljno račun
ao navikama, ukusu i kupovnoj moći potrošača, gde je vršena propaganda
i da li je skrenula na sebe pažnju kojima je namenjena. Dakle, uspeh ni
jedne propagande nije zagarantovan. Činjenični materijali i podrobna analiza
su bitni faktori politike propagande. U vazi planiranja, propagandno odeljenje
mora biti svesno da postoje proizvodi koji, naprosto, ne mogu izdržati
teret troškova propagande. Primera radi, nema smisla reklamirati proizvode
sa beznačajnim cenama koji se veoma retko kupuju (pertle, dugmad...).Takođe
je veoma važno obratiti pažnju na reklamiranje dobara, koja su namenjena
ograničenom broju specifičnih potrošača.
Mnogo je razloga zašto propaganda sama po sebi ne daje rezultate, već
se mora studiozno ući u ispitivanje sa mnogo smisla i duha. Reklamnu kampanju
treba spremati brižljivo, a troškove propagande, sa stanovništa prodajne
politike, treba unapred limitirati kroz buđžet prodajne službe. Pri pokretanju
propagandne kampanje treba kontrolisati njen efekat, primera radi, kako
su pojedine ciljne grupe potrošača reagovale na propagandu, gde je postignut
najveći efekat, koja se roba i po kojoj ceni najbolje prodaje itd. Ovakvim
i sličnim kontrolama se može utvrditi ne samo da li je ostvaren uspeh
kroz postavljeni cilj , već se može doći i do novih saznanja za vođenje
prodajne politike preduzeća.
1.6. Specifičnosti propagande u trgovinskim organizacijama
Principi i metode privrdne propagande su u mnogo čemu slični kod svih
privrednih organizacija. Ipak, reklamna delatnost trgovinskih organizacija
je u pojedinim elementima specifična. Za razliku od proizvodnih organizacija
kod kojih je privredna propaganda uglavnom usmerena na objekt (proizvode),
propaganda trgovinskih organizacija je usmerena na subjekt. Njen prvi
i osnovni cilj je da zadrži postojeće kupce koji su lokacijski vezani
za trgovinsku organizaciju, odnosno više njenih prodajnih jedinica ali,
da u isto vreme prolazne kupce pretvori i pretransformiše u stalne potrošače.
Ovim bi se povećao broj ukupnih kupaca a samim tim i promet i poslovni
uspeh trgovinske organizacije. Ukoliko je pravilno oblikovana i usmerena,
propagandom se proširuje zona opsluživanja trgovinske mreže.
Druga specifičnost privredne propagande u trgovinskim organizacijama,
je izbor medija. Trgovinske organizacije se ne oslanjaju na masovne medije
(štampa, radio, televizija) kako smo u prethodnim primerima proizvodnih
organizacija mogli i da vidimo. Trgovinske organizacije se u velikoj meri
koriste svojim medijima, kao što su izlog, unutrašnji izgled prodavnice,
raspored robe, odnos prema kupcima, modne revije itd.
Bez obzira na to da li se trgovina koristi svojim ili iznajmljenim medijima,
propaganda se u trgovini (prema Edvardsu i Brownu) može razvrstati u dve
velike grupe:
1. propaganda samog trgovinskog preduzeća
2. propagandna mera koje pogoduju povećanju plasmana
1) U našim uslovima, propaganda trgovinskog preduzeća, usmerena je na
podizanje reputacija i jačanje položaja u odnosu na druge srodne organizacije.
Može biti dvojaka, propaganda usluga i propaganda prestiža. Da bi se privukli
retki kupci i pretvorili u stalne, u propagandi usluga posebno se ističe
prodaja na kredit, dostava robe po želji kupca, kao i druge usluge koje
trgovinska organizacija može da pruži svojim potrošačima. U propagandi
prestiža naglašava se široki asortiman modernih i drugih roba koje trgovinska
organizacija može da obezbedi potrošačima.
2) Propagandna mera koja teži povećanju prometa može biti trojaka, a)
propaganda postojanog nivoa cena, b) propaganda prodaje robe po sniženim
cenama, c) propaganda rasprodaje robe.
Svi oblici reklame imaju svojih prednosti ali i svojih mana. Treba obratiti
posebnu pažnju na usklađivanje propagande životnom veku proizvoda, odnosno
robnih artikala. Pa tako robu koja se uvodi na tržište treba predstaviti
potrošačima pomoću propagande prestiža uz naglašavanje svih parametara
savremenosti i unikatnosti. Roba koja je već uvedena direktno treba biti
povazana sa propagandnom postojanih cena uz kvalitet i druga svojstva.
U poslednjoj fazi životnog veka proizvoda uglavno dolazi do zastoja u
prodaji, pa tako propagandu treba usmeriti tako da reši ovakav problem.
Najbolji način je vezivanje sa propagandom rasprodaje. Kao što vidimo
u primeru, propagandnu kampanju u trgovini treba programirati i sprovoditi
u skladu sa politikom plasmana trgovinske organizacije. Na izbor oblika
i metoda propagande utiču još i vrsta kupaca, tip prodavnice, lokacija
i zona gravitacije i sl.
2. OSTALI MARKETINŠKI PROBLEMI PRODAJNE POLITIKE
2.1. Reklamacije i odnos prema kupcima
Na veliku žalost kod nas, u današnjim okolnostima, glavnu reč vode preduzeća
koja raspolažu robom. Nadamo se da će prestankom ograničenja, pod kojima
se danas privređuje, kupac ponovo postati centar pažnje privrednih subjekata.
Za kupca se treba boriti, treba ih pronalaziti, i negovati kako bi se
od njih napravili stalni poslovni partneri. Svakako, ovo je težak i odovoran
posao koji od komercijalne službe traži puno dovitljivosti i smisla u
onome što planiraju. Uspeh ili neuspeh privredne organizacije kupca, direktno
ili indirektno se odražava na uspeh ili neuspeh privredne ogranizacije
prodavca. Ovim zaključujemo da je u interesu obe strane da se međusobno
pomažu i sarađuju, i to u granicama poslovnog morala i zakonskih propisa.
Poslovne veze između prodavaca i kupaca ne smeju se svesti samo na trenutni
čin kupovine. Naprotiv, kupce treba bez obzira na obim i količinu obavljenog
posla, redovno informisati o programu proizvodnje, novim proizvodima,
cenama, i drugim, njima, interesantnim informacijama. Ovakva obaveštenja
mogu da ih podstaknu na kupovinu dobara, za čije postojanje ili karakteristike
nisu znali, a imaju potrebe baš za njima. Pod okolnostima konjukture,
prema kupcima se ne sme ophoditi bahato i bez poštovanja jer moramo imati
u vidu kako samo čvrste poslovne veze daju garanciju da privredne organizacije
savlađuju teškoće i pod otežanim uslovima koji se javljaju na tržištu.
Odnos prema kupcima u trgovini na malo treba da bude takođe aktivan i
korektan. Kupac u prodavcu mora da stekne savetnika koji mu pomaže da
za svoja novčana sredstva pronađe najedekvatnije rešenje, i to na najbolji
mogući način.
Samo obostrano zadovoljstvo poslovnih partnera može dovesti do daljeg
proširenja kupaca i prodajne mreže. Nezadovoljan kupac može samo da ide
na štetu i ugled privredne organizacije. Ovo je poseban slučaj koji se
najčešće javlja kada se ne izvršavaju obaveze u vezi sa količinom, kvalitetom
rokovima i ostalim. Kupac koji je nezadovoljan izvršenjem ugovora ima
pravo da u roku od 8 dana uloži prigovor ili reklamaciju. Reklamacija
se uglavnom dostavlja u roku od 8 dana i odnosi se na probleme nastale
u vezi sa kvalitetom ili količinom dospele robe. Postoji uobičajeno postupak
kojim se utvrđuje da li roba koja se preuzima odgovara ugovoru. Ovaj postupak
se sastoji u tzv. kvalitativnom i kvantitativnom prijemu robe, bilo u
sedištu kupca ili u sedištu prodavca, što zavisi od vrste robe i sporazuma
stranaka. Ukoliko se prijemom ustanovi da roba odstupa od ugovora, fakture,
uzoraka, kupac treba da reklamira blagovremeno i sa dokumentacijom. Prodavc
će, razumljivo, odbiti neosnovane reklmacije koje šalju nesolidni partneri
samo da bi izdejstvovali bonifikacije. Ali, svakako odbijanje reklamacije
treba izvršiti sa mnogo takta i na pogodan način pokazati kupcu da nedostaci
na robi potiču i od mnogih drugih uzroka. Opravdane reklamacije treba
rešiti na zadovoljstvo poslovnog partnera. To je idealna prilika da mu
se pokaže koliko se vodi računa o interesima kupca i koliko je isporučiocu
robe stalo do dobrog odnosa sa njim. Kod opravdanih reklamacija prodavac
treba da uradi dve stvari:
a) da udovolji stranci koja reklamira, i b) da ispita sopstvene slabosti.
Kupci se mogu obeštetiti na više načina:
• bonifikacijom, izvesnim otpisom od prodajne cene, koji bi trebalo
da predstavlja nadoknadu za manjak u količini, za odstupanje od kvaliteta
itd;
• besplatnom opravkom, ukoliko je reč o opremi i drugoj tehničkoj robi;
• povraćajem stare i lansiranjem nove robe koja odgovara odredbama ugovora.
Besplatna opravka i zamena defektnih delova uobičajeni su u komercijalnoj
praksi. Isto tako je i sa bonifikacijom, koja predstavlja najjednostavniji
pa i najekonomičniji postupak u datom trenutku. Razlog tome je taj što
je u mnogo slučajemva jeftinija nego slanje stručnjaka koji trebju opraviri
kvar ili oštećenje. Ipak, iako najskluplji, ovaj poslednji način usvajanja
reklamacija –zamena robe- ima takođe svoje dobre strane. U ovom slučaju
preduzeće može na licu mesta ispitati nedostatke i uzroke koji su ih izazvali.
2.2. Prodajne usluge
U kontekstu prodajne politike i odnosa prema kupcima značajno mesto dobijaju
prodajne usluge. U pitanju su usluge koje prodavac pruža kupcima svojih
proizvoda pre kupovine, za vreme kupovine i posle kupovine. Prodajne usluge
pre kupovine olakšavaju potrošaču izbor i opredeljenje u uslovima raznovrsne
ponude, usluge za vreme kupovanja olakšavaju sam akt kupovine i fizičku
akviziciju robe, dok usluge posle kupovine olakšavaju upotrebu, odnosno
korišćenje kupljene robe. Pružanjem usluga smanjuju se teškoće u prodaji.
Samim tim usluge postaju faktor unapređenja prodaje.
Vrste usluga. Usluge se pojavljuju u različitim oblicima i zavise pretežno
od vrste i namene proizvoda. S tim u vezi ne mogu se se u svim elementima
poistovetiti usluge za robu koja po svojoj nameni ima karakter sredstva
za proizvodnju i robu široke potrošnje. Ima čitav niz usluga koje su u
većoj ili manjoj meru zajedničke za sve vrste proizvoda. U tom sve raznovrsnijem
repertoaru prodajnih usluga izdvojili bismo sledeće: uputstvo o upotrebi
proizvoda, zatim garanciju i održavanje proizvoda široke potrošnje, instaliranje
i opravke sredstava za proizvodnju, prodaju na kredit i dostavu robe u
stan potrošača.
Uputstvo (instrukcija), ima za cilj da ipozna kupca sa tehničkim svojstvima
i pravilnom upotrebom proizvoda. Na liniji zaštite potrošača, društvo
je normativnim aktima obavezalo prodavce da proizvode koje puštaju u promet
snabdu tehničkim uputstvom u pisanom obliku. Tako se, na primer, tekstilni
proizvodi ne mogu pustiti u promet bez uputstva o načinu pranja, održavanja
i sl. Pored tehničkih uputstava, prodavačko osoblje treba usmeno da upozna
kupca sa svojstvima, karakteristikama kao i načinu korišćenja robe. Uvek
treba imati u vidu na nepravilnom upotrebom može doći do kvara a samim
tim i nezadovoljstva kupca, što smanjuje njihovu spremnost za dalje kupovine.
Garancije i servisno održavanje , predstavljaju dve međusobno povezane,
ali vremenski odvojene prodajne usluge. U skladu sa politikom zaštite
potrošača, društvo je odredilo proizvode koji se mogu puštati u promet
samo sa garantnim listom i proizvode za koje se mora obezbediti servisno
održavanje i potrebni rezervni delovi. To su uglavnom, industrijski proizvodi
za trajniju upotrebu.
Garancija dobija svoj pravi izraz u garantnom listu. Ovim listom jemči
se ispravno funkcionisanje kupljenih proizvoda za određeno vreme, s tim
što je korišćenje garancije uslovljeno pravilnom upotrebom proizvoda.
Duži garantni rok u odnosu na druge proizvođače uliva poverenje potrošačima
i povećava njihovu spremnost na kupovinu. Garantni rok postaje instrument
prodajne politike. Zato garantni list treba da sadrži sve elemente koji
omogućuju kupcu realizaciju njihovih prava. Garancija se po pravilu, ne
ostvaruje na isti način kod svih proizvoda. Dok se kod lako kvarljivih
proizvoda i lomljive robe ona može ostvariti zamenom ili povraćajem novca,
kod industrijskih proizvoda od trajnije vrednosti garancija se, po pravilu,
ostvaruje preko servisnog održavanja.
Instaliranje, kao prodajna usluga može u principu da se pojavi prilikom
isporuke robe široke potrošnje kao i prolikom isporuke opreme i drugih
složenih oruđa za rad. Montaža fabričkih postrojenja predstavlja usluge
velikog obima. Instaliranje vrše proizvođači ovih postrojenja ili specijalizovane
privredne organizacije. Kupoprodajnim ugovorom, isporučilac se obavezuje
da u toku probnog rada otklanja konstrukcione i druge nedostatke, da pripremi
kadrove za rad na instaliranim postrojenjima itd. Kao tipičan primer ove
vrste u savremenim uslovima naveli bismo isporuku kompjuterske tehnike.
U svakom slučaju, za proizvođače opreme i drugih složenih mašina instaliranje
predstavlja sastavni deo prodajne politike.
Kontrola i opravka sredstava za proizvodnju je u najtešnjoj vezi sa instaliranjem.
Pored provere tehnike i tehnlogije i otklanjanja konstrukcionih nedostataka
u probnom periodu, poželjno je da proizvođač obezbedi povremene preglede
i opravke isporučenih postrojenja. Obzirom da se održavanje postrojenja,
po pravilu, prenosi na kupca, ova usluga posle izvesnog broja pregleda
prestaje da bude obavezna. Međutim, dalje pružanje ove usluge učvrstilo
bi još više poslovne veze dvoje partnera i produbilo njihove odnose. Periodični
pregledi postrojenja pružili bi proizvođaču dopunske inforamcije za usavršavanje
proizvoda i poboljšavanje njihivih pozicija na tržištu sredstava za proizvodnju.
Prodaja na kredit prestavlja jednu od najstarijih prodajnih usluga. Njen
značaj posebno dolazi do izražaja u uslovima relativno zasićenog tržišta,
kakvo je današnje. Ovakvom prodajom privredna organizacija stvara dodatnu
tražnju za svojim proizvodima. Zato je sopstveno kreditiranje, sa stanovišta
unapređenja prodaje, efikasnije od kredita koje odobravaju poslovne banke.
Pri tome treba imati u vidu i neke negativne posledice prodaje na kredit,
kao što su finansijsko naprezanje davaoca kredita, rizik u vezi sa naplatom
kredita i sl. Zato prodaja na kredit ne predstavlja idealno rešenje, već
metod za podsticanje prodaje u uslovima kupovno ograničene tražnje. Činjenica
je, međutim, da se nameštaj, bela tehnika, elektronika, automobili i drugi
proizvodi široke potrošnje za trajniju upotrebu, nejvećim delom prodaju
na kredit. To je razmljivo obzirom na to da pojedinačna cena tih proizvoda
nadmašuje mogućnosti potrošača u datom trenutku. Slična je situacija sa
isporukom opreme i drugih investicionih dobara. Zato je kreditiranje postalo
redovan pratilac prodaje i sastavni deo prodajne i celokupne poslovne
politike privredne organizacije.
Prevoz robe, u stan potrošača predstavlja prodajnu uslugu koji, po pravilu,
pružaju trgovinske organizacije, reže proizvođači. Ova usluga nastala
je prvo kao elemenat konkurencije, da bi se vremenom transformisala u
sastavni deo kupoprodajnog procesa. Primenjuje se pre isporuci kbastih
proizvoda koji zahtevaju poseban transport i manipulaciju. Iako se samousluživanje
označava kao revolucija u obalsti distribucije, savremena trgovina proširuje
pružanje usluga dostavljanjem ne samo kabastih već i ostalih proizvoda
u stan potrošača, ukoliko naruđžbine prelaze određeni iznos. Zahvaljujući
tome, potrošač može da obezbedi snabdevanje robom svakodnevne potrošnje
bez angažovanja slobodnog vremena.
2.3. Kadrovi u prodajnoj službi
U prodaji nema uhodanosti koja se sreće u tehnološkim procesima. Ona
se ne može svesti na čisto praktičan rad, kakav nam izgleda onaj u trgovinskoj
radnji. U pitanju je delatnost koja je dinamična, puna neizvesnosti, i
obrta i koja se obavlja u poslovnoj atmosferi. Takva delatnost zahteva
od svojih nosilaca, pored ostalog, i odgovarajuće umne napore, koje su
okoreli komercijalisti skloni da izjednačavaju sa generalštabnim radom.
U svakom slučaju, ostvarenje ciljeva poslovne politike zavisi u mnogome
od kadrova koji rade u komercijalnom aparatu privredne organizacije i
prodajnoj mreži, od njihove stručnosti, ličnih kvaliteta i predispozicija
za komercijalno poslovanje. Pri razmatranju uloge komercijalne službe
u formiranju i sprovođenju tržišne politike privredne organizacije konstatovali
smo da komercijalist predstavlja stručnjaka posebnog profila. Ova konstatacija
se potpuno odnosi i na komercijaliste koji se bave prodajnim poslovima.
Da bi sa uspehom obavljali ove poslove, komercijalisti treba da uz čisto
komercijalna znanja poznaju u određenoj meri i neke granične struke, kao
što su pravo i poznavanje robe. Taj minimum kontakta sa drugim strukama
nije moguće ostvariti u svim privrednim delatnostima i granama. Zbog toga
se u komercijalnim službama pojedinih privrednih organizacija pored ekonomista,
mogu naći i pravnici i tehničari. U svakom slučaju, u naporima koji se
čine na obezbeđenju novih i uzdizanju postojećih kadrova ne treba mimoići
prodajni sektor. Jedno čisto kadrovsko pitanje ne može se posmatrati nezavisno
i izolovano od prodajne i opšte tržišne politike privredne organizacije.
Međutim, u okviru prodajne operative, pre svega trgovinskih organizacija,
značajno mesto po broju i ulozi ima i prodavačko osoblje. Pored stručnog
znanja, koje ga kvalifikuje za tehniku prodavanja, ovo osoblje treba da
u izvesnoj meri poznaje psihologiju kupca, odnosno potrošača. Dobar prodavac
treba da je toliko spretan i okretan da može da ceni motive svake mušterije,
da oseti njene potrebe i da joj pronađe odgovarajuću robu. Prodavac treba
lako da uspostavlja kontakt sa kupcima, da zna da iznosi prave argumente
o robi, da stručno i ubedljivo odgovara na prigovore i da nalazi rešenja
u svakoj situaciji. Zbog njih se danas i za ova radna mesta traži kvalifikovano
osoblje, koje se školuje u odgovarajućim stručnim školama.
LITERATURA
Prof. Dr.Dragutin Radunović – Poznavanje tržišta
Dragana Čulić – Kreativna reklama
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|