VERSKE SEKTE I KRIMINAL

Ono što je šezdesetih godina izgledalo novo i zapanjujuće, devedesetih je postalo tragična svakodnevica. Gotovo da ne prođe ni nedelja bez kakvoga novinskog članka ili televizijskog izveštaja koji razotkrivaju destruktivne aktivnosti ovog ili onog kulta ili sekte.
Nekada se o sektama malo znalo i još manje stručno pisalo. Bilo je to područje stroge tajnosti i zatvoreno za javnost. Zato je društvenoj nauci ostao dugo zabranjen ulaz u povlašćeni krug egzotičnih učenja i čudnovatih ponašanja pripadnika sekti. Sekte su iz društvenog podzemlja i religijske anonimnosti spektakularno izašle na videlo dana i ušle u samo središte svetskog zanimanja. Novi religiozni pokreti i verske sekte su veliki izazov za društvo, koje pred njima ne može ostati ravnodušno. U popularnim prikazima sekte postaju najtraženija tema, dok ih sredstva mas-medija koriste kao izvor najunosnijih senzacija. Sa druge strane, moderno društvo, ocenilo je pojavu sekti kao veliku opasnost i pretnju postojećem poretku.
Ovaj rad ima za cilj da baci svetlo na neke aspekte delovanja sekti, sa posebnim osvrtom na kriminalno delovanje. U tom kontekstu, najpre će biti razmotren pojam sekte, nakon čega će se preći na objašnjenje uzroka njihovog pojavljivanja. Zatim se vrši sagledavanje osnovnih karakteristika sekti, te njihova klasifikacija. Sledeći deo rada se bavi problemom psihofizičke konstitucije članova sekti, što prethodi tumačenju tehnika vrbovanja i postupaka indoktrinacije. Verske sekte u svetu, te verske sekte u Srbiji su teme narednih poglavlja. Kraj rada se bavi kriminalnim aspektom delovanja sekti, te odnosom države prema njima, na čemu je i stavljen naglasak u radu.

1. Pojam sekte

Pojam "sekte" je i dan danas dvosmislen: čini se kako reč dolazi do latinskoga glagola koji znači "odvojiti" ali stručnjaci se danas slažu u tome da se tu vidi koren glagola "slediti". Naime, reč sekta dolazi od sequi, što znači slediti, ići, pratiti; sekta je verska partija, neki izbor, rascep, biranje i smer - značenja koja se daju naslutiti raščanjenjem grčkog izraza hairesis . U doba Rimskog carstva, sekta je predstavljala određen način razmišljanja, stil života, političku stranku koju je osoba podupirala ili filozofsku školu kojoj se priklonila. U modernom društvu ona označava "grupu sledbenika nekog verskog učenja koja se odvojila od crkve i koju je crkva odbacila ili osudila" . Verske sekte su relativno male religiozne zajednice koje obično nastaju iz protesta protiv onoga u šta se pretvorila crkva. Naime, sekte smatraju da su se crkve pokvarile. Zbog toga, one imaju za cilj da otkriju i slede "pravi put", pri čemu se najčešće povlače iz svog društvenog okruženja u izolovane zajednice.

Kao takve, sekte predstavljaju grupu vernika koji slede određeni verski pravac ili ideju koja se razlikuje u odnosu na neka pitanja u kojima se ne slaže sa izvornom religijom ili sa učenjima u većini religija. U pitanju su grupe sa čvrstom organizacijom koje rešavaju probleme finansiranja, primanja novih članova, obrazovanja, ali koje ujedno mogu biti uzrok podele rada i nejednake raspodele moći. Osnovno obeležje sekti je da čvrsto slede svoja uverenja.
Prema Troeltschu sekta je svesna i zrela zajednica, koja u praktičnom verskom naporu izbegava svaki spoljni institucionalizam milosti . Novi religiozni pokreti i verske sekte uglavnom daju prednost afektivnosti nad razumom, što znači da kod većine njih preovladava neka čudna misterioznost, razni zanosi, često na granici histeričnog ponašanja.
Članovi sekte obično potiču iz nižih i siromašnih klasa. To su, najvećim delom, oni članovi društvene zajednice koji se osećaju razočaranim, potisnutim, odbačenim od društva, inferiornim. Obično se radi o usamljenim, neuspešnim i kompleksiranim osobama. Najveći broj čine nedovoljno obrazovane osobe, mada ima i dosta obrazovanih i inteligentnih. Okupljajući takve članove, verske sekte, svaka na svoj način, objašnjava uzroke njihovog takvog položaja, izgrađujući njihovu spremnost i motivisanost da se bore za novo društvo u kome će svi biti srećni. To novo društvo se uspostavlja u zagrobnom životu, ali i na Zemlji kada ovlada "nova svest". Da bi se ostvarilo takvo društvo, verske sekte zahtevaju od svojih članova da prihvate organizaciju života po određenim principima i da žive po određenom režimu. Sekte često odbacuju mnoge norme i vrednosti šireg društva i zamenjuju ih verovanjima i praksom koje se neverniku ponekad čine neobičnim .

2. Pojava sekti

Sekte su se pojavile još u antici zbog nezadovoljstva koje su u nekim vernicima probudile religijske dogme. Poneki od ovih vernika su pokušali reformisati Crkvu, ali pošto je ona žestoko napala njihovo učenje, odvojili su se od nje i osnovali svoju versku zajednicu.
Mnoge su vere započele svoj rad kao sekte. Najpoznatiji primjer su Nazarećani. Oni su bili reformistički pokret unutar judaizma kojeg su osnovali Isusovi apostoli, da bi se u današnje vreme pretvorio najrašireniju veru na svetu koja je poznata pod imenom hrišćanstvo .
U srednjem veku Crkva je koristila pojam «sekta» da obeleži sva učenja koja su joj se suprotstavljala. U širem smislu, pojam je označavao heres. Kasnije je sekta predstavljala svaki ogranak neke vere, i u tom je smislu prepoznajemo u modernom društvu.
Masovno širenje sekti se dogodilo tek u novije vreme, sredinom 19. veka, kad su industrijalizacija i sekularizacija potisnule veru u drugi plan . U tom razdoblju "nestabilnosti i krize“, sekte su ljudima ponudile odgovore na pitanja, istinu, sigurnost, zajedništvo, ravnopravnost.
Veliki talas sekti se pojavio tek 1950-tih kad je život zapadnjaka postao hladan i povučen. Mnogi su tada započeli potragu za novim vođom, za toplinom, te ispunjenjem ličnih potreba . Sekte su ljudima ponudile privid smisla, svrhe i smera, što je mnogima bilo teško pronaći negde drugde ili u sebi samima. One su nudile utočište za usamljene - iluziju pripadanja, porodice, zajedništva, delovanja usmerenog ka nekom višem cilju. Značajnu ulogu ovde je igralo laskavo uverenje o vlastitoj »posvećenosti u tajnu« - biti jedan od izabranih jača u takvim osobama osećaj zadovoljstva i nadmoći koji ih opija.
Mnogi vide pojavu sekti kao posledicu slabljenja velikih religija. Suočene s novim strepnjama našega doba - nezaposlenosti, društvenom nesigurnosti, upitnosti napretka - javljaju se nove verske grupe da nadomeste crkve koje su zakazale u tome da svojim pristašama ponude pomoć umirujućeg tumačenja sveta.
Sekte se naročito pojavljuju u periodu velikih društvenih kriza, kada se napuštaju stare norme društvenog života i raspada celokupan sistem vrednosti. U takvim uslovima one nude nove norme i nov sistem vrednosti, za koji smatraju da je primereniji novonastalim okolnostima.
Pored ovog šireg društvenog konteksta, na nastanak verskih sekti deluju i sredstva javnih komunikacija, a naročito televizija. Mnoge emisije na televiziji, propagirajući magiju, veoma lako i brzo pridobijaju pristalice (sledbenike).

Osnovni preduslovi delovanja verskih sekti su :

1. Verska neobrazovanost – Nažalost, ljudi su obično prosečni poznavaoci religije što dovodi do toga da neretko podležu prvoj verskoj sekti na koju nalete;

2. Kriza porodice – Brojni potresi, promene, lomovi kao i mnogi drugi uzroci doveli su do ove pojave. Mladi sa još uvek ne izgradjenim kriterijumima i često poremećenim sistemima vrednosti traže utočiste, razumevanje, odgovore. Kako roditelji često nisu u mogućnosti da im sve to obzbede mladi mogu doći u iskušenje da se okrenu alternativama koje nude sekte. Mnogi su uzroci koji su doveli do krize porodice u nas. U dve-tri generacije desio se prelazak od patrijarhalne do potrošačke porodice sa izmenjenim ulogama, enormnim uticajem medija i slično. Pojava kriminala i narkotika, ratno okruženje, jesu finale svega. Mladi traže utočište, razumevanje, afirmaciju, odgovore, a tek posle izgrađivanja kriterijuma pronalaze i biraju društvo.

3. Traženje pripadnosti - Zbog razbijanja tradicionalnog načina života, ljudi uopšte,ne samo mladi, imaju osećaj usamljenosti i otuđenosti, počev od porodice, preko škole do društva u celini. Trka za materijalnim blagostanjem i uspešnost u njoj uglavnom je danas mera društvene afirmacije, ne ulazeći u načine sticanja blagostanja. Tako su određeni pojedinci došli do tog cilja, ali su mnoge opustošene duše i isfrustrirane ličnosti ostale u sivilu proseka. Sekte tom "malom čoveku" nude upravo ljudsku toplinu, pažnju, podršku, zaštitu i osećaj posebnosti i pripadnosti. Ljudi se često osećaju usamljeni i odbačeni pa imaju potrebu da pripadaju nekome, da nekome budu od koristi, da imaju određeni značaj. Sekte su upravo te koje razvijaju visok stepen osećaja posebnosti, podstiču solidarnost i međusobno poštovanje.

4. Traženje odgovora – Mnogi danas ne mogu da se snađu u medijskoj poplavi. Sekte, po pravilu, daju kratke i jasne odgovore na pitanja svojih sledbenika i nude svoja viđenja čoveka, čovecanstva, istorije, kosmosa, aktuelnih društvenih i pojedinačnih problema. U okviru sekti čovek pronalazi smisao života, naravno onako kako to plasira vođstvo sekte, koje je najčešće izraženo kroz kratke i jezgrovite odgovore na pitanja.

5. Traženje identiteta – U vremenu smo kada se iz jednog sistema vrednosti, komunističko-kosmopolitskog, vrši prelaz u ekumensko-univerzalistički kosmopolitizam. Sekte kritikuju i komunistički ateizam i navodno grešno i mnogobožačko pravoslavlje zbog poštovanja svetaca. Sekte uče da je vreme htelo da baš ona i njeni pripadnici prvi u lozi saznaju celu istinu i da se oslobode zabluda prošlosti, a da se tako bez ikakvog osećaja krivice njeni članovi odreknu porodice, te celim svojim bićem posvete sekti koja ih, kao odabrane,vodi ka spasenju. Tako njeni članovi u trenutku gube državu, naciju, pradedovsku veru, porodicu. Uz svu “ ljubav i pažnju“, sekte nude potpunu i pravu istinu. Sledbenike uče kako da postanu dosledni građani sveta, ali samo ako izvršavaju sve što se od njih očekuje. Ukoliko se u tom momentu pojedincu ne nađe porodica, škola, crkva, stvara se prostor za harizmatičnog vođu neke sekte.

6. Potreba da se bude “ nešto posebno “ – Ljudi često osecaju potrebu da pobegnu iz anonimnosti, da izgrade identite i imidž, da steknu osećaj da su nesto posebno, a ne samo broj u masi. Čini se da baš sekte nude određenu brigu za pojedinca. Sekte pružaju svojim članovima uverenja da su baš oni, ali samo ako budu revnosni i dosledni, jedini koji će biti spaseni pošto pripadaju jednoj elitnoj zajednici.

3. Karakteristike sekti

Po Maksu Veberu, sekte nastaju unutar marginalnih društvenih grupa. Društveni slojevi koji su izvan matice ekonomskog, političkog i kulturnog života imaju osećaj da su odbačeni, da su potcenjeni. Ovi ljudi su podložni delovanju raznih sekti, jer u njihovoj ideologiji i organizaciji nalaze ono što u društvu nemaju. Oni pridaju izuzetnu važnost moralno ispravnom načinu življenja. Međutim, treba imati na umu da istorija sekti pokazuje da sve sekte nisu nastale samo u siromašnim slojevima. Poznate su sekte koje okupljaju ljude srednje i više klase. Nastajanju i širenju sekti pogoduju razne krize, a posebno društvene.
Za sekte je karakteristična neposrednost kontakata njenih članova, prostorna povezanost članova, odsustvo individualnih interesa, slepo pokoravanje učenju sekte, manifestacija spremnosti da se drugome pomogne i dr. One odbacuju mnoge norme i vrednosti globalnog društva, zamenjujući ih neobičnim verovanjima i praksom. Svoje obrede vrše sa takvim intenzitetom angažovanja kakav se ne može naći ni u bilo kojim crkvama.
Organizacija sekte se zasniva na malim, intimnim zajednicama, bez hijerarhije, plaćenih činovnika, gde nacionalna pripadnost nije značajna. Pristup u sekti je stvar izbor pojedinca, ali samo u prvoj generaciji. Kad se jednom odluči priključiti, on se mora "podvrgnuti (...) pravilima koja nameće ta grupa, isključujući svaki drugi verski, moralni i društveni propis " Unutrašnji odnosi u sekti su formalno demokratski, a stvarno manipulativni. Po pravilu, nema postavljenih funkcionera. Svaki član sekte je na neki način sveštenik, propovednik. Neki pojedinci su religiozno nadahnutiji i angažovaniji, pa kao takvi imaju i veći uticaj. U nekim sektama postoje organizatori za rešavanje određenih zadataka i problema unutrašnjeg života. Ali najčešće to nisu postavljeni niti plaćeni funkcioneri.
Postoje i sekte koje su organizovane po modelu piramide - koji garantuje mogućnost raspolaganja profitom jednom licu (guruu) i/ili ograničenoj eliti. Kao sve piramidalne strukture, one počivaju na oštroj razlici između pripadnika baze i vođa, koju ublažava postojanje međuslojeva, koji su sve manji kako se ide ka vrhu piramide. Između tih različitih nivoa ustanovljene su složene veze zavisnosti, organizacija, dodeljivanja uloga, znanja, ovlašćenja. Takav sistem garantuje postojanje efikasnih filtera koji ograničavaju pristup guruu ili eliti, koji su zaštićeni od baze svojim izolatorskim i simboličkim sistemom.
S druge strane, sledbenici se nagrađuju za svoju vernost napredovanjem unutar sekte, u vidu dobijanja činova i diploma, čak i veće materijalne koristi. Prelazak na viši nivo je često prilika za obred inicijacije.
Sekta nadzire sve svoje vernike i može isključiti one koji se ne pridržavaju svojih obaveza Njom preovladava elitizam, to jest uverenje da pripada "eliti koju je Bog odabrao" i da, kao takva, jedina ima ispravne teze i može spoznati istinu . Njeno učenje je često spoj raznih verovanja iz drugih religija, što znači da uzima ono što joj odgovara.
Većina sekti zanemaruje naučna tumačenja, a sledbenici se pozivaju na osećaj i volju, umesto razuma. Uvereni su da su samo oni „izabranici“. Sekte po pravilu imaju čvrstu dogmatsku orijentaciju a svojstvena im je vrlo snažna posvećenost ili predanost članova.
Sekte nastoje obrazovati svoje članstvo putem propovedi. Neke sekte imaju svoje škole ili plaćaju školovanje za decu svojih članova. Na propovedima se često nude rešenja za probleme poput siromaštva, zagađenja okoline, nezaposlenosti, prava na obrazovanje ili drugih civilizacijskih problema. Svom članstvu često predstavljaju smisao života, smer za akciju u budućnosti, nadu, ponos, samopoštovanje, mi-identitet.
Postoje miroljubive i tolerantne sekte, ali ima i takvih koje su velika pretnja za slobodu ljudi, pa i društva uopšte. Po svojoj strukturi najčešće su autoritarne, koriste se utvrđenim tehnikama „pranja mozga“ i mentalne kontrole, služe se kolektivnom prisilom, te pobuđuju osećaje krivice i straha. Većina je sekti zatvorenog tipa pa je gotovo nemoguće odrediti koliko je štetan njihov uticaj.
Većina tih sekti ima živog harizmatičnog vođu koji je vrlo autoritativan i često zahteva bezuslovnu poslušnost. Program tih pokreta je šarolik: od neohrišćanskih do protivhrišćanskih stavova. Broj sledbenika se proteže od nekoliko stotina do više miliona. Postoje i pokreti s pretežno muškim i oni s pretežno ženskim članovima. Neki se integrišu u društvo, drugi se izoluju. Neki su agresivni u svojoj propagandi, drugi su pasivni.
Sociologija religije određuje sektu u odnosu na Crkvu (Weber, Troeltsch, a u novije vrijeme Becker i Niebuhr). Oni su pre svega istakli obeležja Crkve, a zatim sekte. Crkva je religijsko društvo kojem se pristupa rođenjem, odnosno pripadnost je pre odluke. Crkva je usmerena prema opštem, institucionalna je i hijerarhijski uređena, ima dogme i disciplinu, obred i zajedničke simbole. Crkva traži modus vivendi s modernim društvom. S druge pak strane sekta je ograničena grupa, nastala na temelju dobrovoljnosti, a ne rođenjem; član ličnim iskustvom obraćenja pokazuje svoje pripadanje, članovi sekte protive se institucionalizmu i kompromisu s društvom, insistiraju na spontanosti, puritanskoj strogosti i na asketskom idealu. Stoga Jukić istièe da je sekta verska zajednica u sebi i u odnosu na Crkvu.
U nemalom broju sekti, odlučujuću ulogu ima objava i proroštvo, ekstatične pojave i opsednutost nadčulnim. Moderne sekte danas nisu samo verske, tačnije, one su i danas samo jednim delom verske, a velikim delom se njihovo delovanje bazira na nadripsihološkim i nadripsihijatrijskim terapijama, na nadnaučnom i nadfilozofskom učenju, do onog paganskog, višebožačkog. U tom smislu, sekte se danas mogu podeliti na pseudohrišćanske, sinkretističke (mešavina učenja raznih religija), satanističke i dalekoistočne, političke, ufološke, komercijalne i nadriterapijske . Ove sekte nisu jedna od druge odvojene visokim zidom. Naprotiv, one se često prepliću u nekim ciljevima. Postoje pseudohrišćanske sekte koje se u isto vreme nude kao terapijske, a istovremeno imaju i svoj politički program. Dalekoistočne sekte, skoro sve, imaju i politički i terapijski program.
Prema Gavranu, proces pridobijanja novih članova u sekte se odvija u sledeća četiri čina :

Prvi stepen: potencijalni sledbenik se namami pomoću člana suprotnog pola koji poziva potencijalnog kandidata na susret, obično pri kraju nedelje. Stari član tada govori kako je i on pre imao teških problema, ali otkada je u svojoj sekti, sve mu uspeva, te je sada srećan i uspešan u svome poslu.

Drugi stepen: ostali članovi sekte obasipaju novog kandidata velikom pažnjom i ljubavlju, odnosno „bombarduju“ ga svojom ljubavlju („love-bombing“), samo da im ne izmakne.

Treći stepen: najčešće se novi član na seminarima ili drugim oblicima inicijacije dalje „dorađuje“, informiše i formira. U međuvremenu se čvrsto kontroliše ambijent, pri čemu se nastoji da se novi član odvoji od roditelja i prijatelja, da bi što pre usvojio novi način mišljenja i ponašanja.

Četvrti stepen: novi član je po svemu uključen u sektu i on sada počinje biti misionar, te započinje pridobivati nove članove i zauzimati određene položaje u hijerarhiji sekte.

Naime, većina sekta imaju manje ili više standardan program kroz koji mora da prođu novi članovi. Što je sekta manja ili novija, to će biti neformalniji proces uvođenja. One, takođe, sadrže i pohađanje raznih predavanja i ovladavanje glavnim informacijama o verovanjima grupe. Nakon nekog vremena, predavanja mogu postati prilično standardizovana. U nekim sektama napredovati se može samo kroz sistem stepena. Svaki član mora da ovlada određenim učenjem i da postane savršen u praktičnoj upotrebi tehnika jednog nivoa, da bi mogao da dobije informacije koje se tiču sledećeg nivoa.
Za vreme kada novi članovi prolaze kroz period obuke i učenja, što može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina, svo svoje slobodno vreme mogu da koriste u svrhu vežbanja i učenja svoje nove vere. Za vreme ovog perioda kompletira se i proces religioznog dostignuća u kome svaki preobraćenik postaje prioritetan u svakom kontaktu sa sektom.
Članovi pokreta pristupaju na lični i diskretan način, te omogućuju pojedincu da izađe iz anonimnosti, podstičući učestvovanje, odgovornost, angažman. Kandidate za nove članove kao i nove članove intenzivno prate u kontaktima, kućnim posetama, stalnom pomoći i vođstvom. Pomažu im da interpretiraju i reinterpretiraju vlastito iskustvo, potvrde vlastite vrednosti, te da se suoče s bitnim životnim pitanjima. Meditacijama menjaju čovekovu svest, u cilju kontrole nad ljudskim rodom, Uverljivo upotrebljavaju propoved, literaturu i mass-medije, dok hrišćanske sekte veoma insistiraju na Bibliji. Česta je i služba isceljivanja. Veoma je važna i činjenica ovi pokreti često sami ''sebe predstavljaju kao jedini odgovor tj. 'radosnu vest' u haotičnom svetu.'
Mnoge sekte danas deluju kao komercijalni kultovi, odnosno moderne kompanije koje izbacuju na tržište hit preparate ili aparate, kao što su Herba life, Californija fitness i slične. U pitanju nisu klasične sekte već komercijalni kultovi gde firma preuzima ulogu porodice, a Bog je oličen u gazdi. Njihovi prodavci sumanuto jure za kupcima ne bi li sa svakim novim kupcem zaradili što više novca. Oni su ropski poslušni, usvajajući sugerisani emotivni odnos prema stvari koju treba da prodaju. Posle godinu, dve, postaju potpuno iscrpljeni i nesposobni da dalje obavljaju taj posao, a poslodavci nalaze nove prodavce. Tako se, zapravo, radi o jednoj profi utopiji. Prodavcima se ponude velike zarade, koje je faktički nemoguće dostići zbog visokih limita prodaje. Pri tome oni nisu svesni da na hiljade drugih prodavaca obilazi isto područje i nudi isto. I posle dva tri meseca iscrpi se krug prijatelja i poznanika na koje se u startu računalo. Prodavac napusti firmu, a komercijalni kult ima čistu zaradu. On nije plaćao ni prostor, ni socijalno, ni penziono osiguranje, nije plaćao reklamu, a imao je šetajuću prodavnicu koja mu je donela veliku zaradu. Naravno, tamo gde ima puno nezaposlenih, ovakav vid trgovine je veoma privlačan za ljude.

4. Klasifikacija sekti

Sekte se veoma razlikuju od crkava po svojoj organizaciji, članovima koje primaju i po svom odnosu prema svetu.

Troeltsch opisuje tip pasivne i tolerantne sekte čiji članovi u tišini zajednice ostvaruju religijski ideal, ne trpe kompromise, ne utiču na svest i traže od društva samo podnošenje i snošljivost, i, suprotno tome, reformatorski ili aktivni tip sekte koje žele promeniti svet prema sopstvenom religijskom idealu, iz čega proizilazi i sukob sa svetom (npr. baptisti i kvekeri) .

Wilson razlikuje četiri tipa sekti: konvertitske sekte (spas u obraćenju Kristu - Pentekostalne sekte i Armija Spasa), adventističke sekte (dolazi kraj sveta, vernik mora biti izabran i obraćen - Jehovini svedoci), sekte introverzije (unutrašnje prosvetlenje izabranima - Kvekeri) i, na kraju, gnostičke sekte koje obeležava ezoterizam (Biblija je simbolička uputa za tajanstveno znanje sekte, članovi su uspešni i žive u kosmičkoj harmoniji - Sajentolozi) .

Yinger deli sekte prema osnovnoj reakciji u odnosu na svet, i to na one koje svet prihvataju, napadaju ga ili pak izbegavaju .

Vernette spominje podelu koju je razvio Bryan Wilson. U njoj su sekte postavljene u četiri grupe :

1. Evangelističke (konverzionističke) sekte nastoje izmeniti svet pomoću preobraćenja ljudi. Snažno se oslanjaju na Bibliju;
2. Adventističke i revolucionarne zajednice očekuju skori dolazak spasitelja i uspostavljanje novog kraljevstva. Imaju negativan stav prema trenutnom društvenom poretku.
3. Introvertne (pijetističke) grupe zanemaruju društvenu situaciju, te pažnju posvećuju životu unutar sekte. Žele postignuti duhovnu čistoću i prosvetljenje čitajući Bibliju.
4. Gnostičke grupe zasnivaju svoje učenje na mistici. Zagovaraju optimistično razmišljanje koje im pomaže u preovladavanju svih prepreka.

5. Psihofizička konstitucija članova sekti

Članovi sekte su uglavnom one osobe koje se okreću svojoj unutrašnjosti, koje žele da zavire u svoju dušu, sklone meditaciji. Među pripadnicima verskih sekti, ponekad i na njihovom čelu, mogu da se nađu i manifestni duševni bolesnici. Takve osobe okolina obično ne doživljava kao opasne, jer one održavaju, kako psihijatri kažu, "fasadu ličnosti". Nije onda ni malo slučajno što se okolina jako iznenadi kada se dogode neki stravični prizori, jer su najčešće neočekivan.
Kada se radi o fizičkoj konstituciji, Johannes R. Gascard uočava da su članovi novih religioznih pokreta i sekta „uglavnom osobe slabijeg fizičkog zdravlja, nežne i podložne oboljenjima“ .
S obzirom na psihičku konstituciju, neki razlikuju dve vrste članova: u prvu spadaju psihički „normalne“ osobe koje ulaze u sekte nakon neke krize ili razočaranja (neuzvraćena ljubav, razvod roditelja), dok su druga vrsta osobe s većim ili manjim psihičkim opterećenjem koje u sektama traže svoju sigurnost i lečenje depresivnih stanja. „Neretko se naiđe na nesalomiv otpor kada se susretnu žestoki verski fanatici kod kojih izolovani kompleksi predrasuda s vrlo naglašenim afektima jednostrano određuju misao i volju, odbijajući bilo koje logične ili realne ograde (...) Gde osećajni život – patološka depresija ili nastrano ponašanje ima glavnu reč, tamo će biti ućutkane razumne strane života“ .
Kada su u pitanju psihološke strukture ličnosti, dinamička psihologija i psihopatologija deli osobe na narcističko-šizoidnu, depresivnu, opsesivnu ili prinudnu i histeričnu strukturu. Svaka od njih na svoj način doživljava Boga, i kao takva je sklona određenoj verskoj sekti.

„Za razliku od prinudnih neurotičara, koji su skloni strogim protestantsko-hrišćanskim sektama (kao što su Jehovini svedoci ili adventisti), narcističko-šizoidni tip vernika radije odlazi u neku grupu koja neguje neku od istočnjačkih formi filozofije i religije, kojima u osnovi leži svet kao privid, što sasvim odgovara prividnom življenju ovakvih ljudi, nikad dovoljno inkarniranih u ovu zemlju i njenu realnost“ . Odnos depresivne osobe prema religiji obeležen je osećajem krivice zbog slabe vere, mlake ljubavi i gotovo nikakve nade.

Kod ljudi sa sačuvanom snagom za intelektualnu radoznalost, dešava se da se depresivni čovek od hrišćanstva okrene budizmu, čija mu filozofija pesimizma više odgovara. Napokon, histeričnu strukturu ličnosti obeležava pojačana samosvest, površnost, erotično-senzualna uzbudljivost, sklonost telesnim senzacijama koje su rezultat burnih duševnih zbivanja, te preterana srdačnost i neumorni optimizam. Religiozni život histeričnih osoba je često izobličen, pa čak i izopačen. Odlikuje se naglim oduševljenjem i brzim popuštanjem. „Zbog uključivanja erotično-seksualnog u većinu svojih događanja, histerici i u verskom životu mešaju religiozno s erotičnim i seksualnim, kao i emotivnim uopšte (...). Upućeni uglavnom na spoljašnje manifestacije vere, histerični tipovi se vezuju za ceremonijalno u crkvenom životu (...). Histerici Boga doživljavaju na dečiji način, jer i samo ostaju celog života u mnogo čemu infantilni, i to kao „dobrog oca“ koji, naravno, njih posebno voli, i to i pokazuje. Zbog toga njihova vera ostaje umnogome nezrela, naivna, a oni su sami željni čuda i skloni da u njih brzo poveruju, bez snage naprezanja da se nešto trajnije i dublje u toj veri ostvari“ . Histerične strukture ličnosti su sklone onim sektama gde ima puno ezoterije, antropozofije, magije i sotonističkih elemenata. Naravno, postoje i sasvim zdrave osobe koje slobodno pristupaju sektama zbog svojih ličnih motiva.

6. Tehnike vrbovanja i postupci indoktrinacije

Tehnike vrbovanja i postupci indokrinacije imaju veoma veliko značenje za uspeh novih religioznih pokreta. Služe se specifičnim pristupom budućim članovima po kojem ih se može prepoznati. Svojim nastupom privlače ljude koji ne znaju da je taj nastup insceniran ili nisu svesni čemu se podvrgavaju. Obično odabiru osobu koja je izgubljena, ranjiva, depresivna i tada joj svojim programom nude izlazak iz krize, ostvarenje unutarnjeg mira i srećan život. Mladi i stariji postaju lak plen razrađenih tehnika i metoda, koje su često kombinacija naklonosti i obmane. Svojom srdačnošću privuku žrtvu i počinju sa njom manipulisati. Sekte intenzivno posmatraju ponašanje pojedinca i uočavaju njegove slabosti, čime im je omogućeno da kontrolišu svaku njegovu misao.

Škole su vrlo pogodno mesto za vrbovanje novih pripadnika sekti, za pridobijanje mladih. Većina sekti želi ostvariti značajan uticaj na mlade i obezbediti budućnost svoje ideologije, ojačati svoju snagu. Te uticaje sekte vrše preko raznih propagandnih materijala, preko pozivanja mladih na seanse molitve, na hepeninge koji deluju privlačno i atraktivno s obzirom na zabavu i sadržaje koje nude.
Nakon što privuku ljude, novi religiozni pokreti sve više teže za određenom vrstom kontrole duha, često koristeći i nedozvoljene metode menjanja ponašanja, te nameću norme mišljenja, osjćanja i ponašanja. Tehnike privlačenja novih članova uključuju profinjeni proces uvođenja obraćenika i progresivno upoznavanje. Tehnike dominacije uključuju npr. ''bombardovanje'' ljubavlju (''love-bombing''), zavođenje budućih članova (''fishing flirting'') i drugo. Nude gotove odgovore, prijateljstva, ali u nekim slučajevima i iznuđivanje odluka silom. Često se služe laskanjem. U cilju vezivanja novih članova, dele novac i lekove.
Neke sekte, kao i većina kultova, stavljaju pred svoje članove velike zahteve. Sektaške grupe su karakteristične po svojim strogim standardima kako doktrinarnih tako i u ponašanju i/ili u izboru nekonvencionalnog modela obožavanja ili pobožnosti. Zahtevaju bezuslovno prepuštanje osnivaču sekte ili lideru. Neke sekte koriste izolovanost , radi kontrole procesa mišljenja, uklanjanja spoljašnjih informacija ili uticaja porodice i drugih, koji bi mogli razbiti opčinjenost i proces asimilacije osećanja, stavova i modela ponašanja. Vrbovanima se nudi odvođenje od ''prošlog'' (dosadašnjeg) života.. Sektaške grupe uopšte, zahtevaju od svojih članova da im posvete mnogo više vremena, nego što to čine velike veroispovesti. Tako članovi sekti ostvaruju mnogo veći broj društvenih kontakata unutar grupe nego van nje.
Razrađene su metode kvarenja svesti, što vodi ka poremećajima svesti (''intelektualno bombardovanje''), upotrebom klišea koji sprečavaju razmišljanje, te zatvorenih logičkih sistema, ograničavanjem refleksivnog mišljenja, stanjem neprestane zaposlenosti, otupljenjem svesti, stalnim opominjanjem, razbijanjem otpora, uvećavanjem straha i drugo.
Veoma su dobro organizovane i na svetskom planu veoma uspešne, pripadaju im mnogi svetski moćnici i političari, a svoje stavove, između ostaloga, propagiraju preko horoskopa, kulture, muzike, medija i drugo.

7. Verske sekte u svetu

Danas u svetu postoji veliki broj sekti. Njihov broj je veoma teško utvrditi, ne samo zato što su one zatvorene i što deluju tajno, već zato što se mnoge od njih gase, a druge formiraju. Inače, u literaturi i štampi se najčešće pominju sledeće sekte: "Božja deca", "Krišna", "Munijevci", "Scientologija", "Hram naroda" i dr.

Jehovini svedoci su sekta čijim je pripadnicima važno da se pripreme na kraj vremena. Ili, spas će biti odobren samo neznatnoj manjini do 144.000 osoba - što znači da svako treba da pokaže još više askeze u svom životu. Da bi to učinili, članove se ohrabruje da prekinu određene društvene veze, kao npr. da odbiju transfuziju krvi čak i u slučaju kad je to nužno potrebno.

Verska sekta "Krišna" deluje kao međunarodno udruženje za spoznaju Krišne, kao drugog boga indijskog religioznog trojstva. Osnivač sekte je indijski guru Prabhapada. Njegovo učenje se svodi na totalno idolopoklonstvo Krišni. Pripadnici sekte žive od prosjačenja i prodaje svojih publikacija, a mogu se prepoznati po obrijanim glavama.

Sektu "Munijevci" je osnovao San Mujug iz Južne Koreje. Pripadnici ove sekte su dužni da pre ulaska u sektu predaju crkvi svoju imovinu, koja bi, prema propovedanju osnivača sekte, bila u funkciji ujedinjenja svetskog hrišćanstva. Na taj način, ova sekta vodi veoma unosne komercijalne poslove, od kojih velike koristi imaju, pre svega, vođe sekte. Sekta, uglavnom, deluje u SAD, ali i u nekim drugim zemljama.

"Scientologiju" je osnovao Lafajet Ron Habard. Sekta ima svoje ogranke širom sveta i okuplja više miliona pristalica. Pridobijanje podanika vrši na taj način što organizuje vrlo skupe kurseve na kojima vernici uče religioznu filozofiju, koja im pomaže da poboljšaju svoje "komunikacije" za "put do boga.

Versku sektu "Hram naroda" je osnovao izvesni Džimi Džons, sa sedištem u San Francisku. Ova sekta je naročito postala poznata 1978.godine, kada su njene pristalice, njih preko 900, u džungli Gvajane, izvršile kolektivno samoubistvo. Tada se saznalo da je "vrhovni vođa hrama naroda prečasnog", Džimi Džons, inače duševni bolesnik, doveo svoje pristalice iz SAD u džunglu Gvajana i organizovao naselje sa preko hiljadu ljudi i dece. Prema službenim izveštajima, kolektivno samoubisto je izvršeno pomoću napitka kome je dodat smrtonosni otrov. Posle tog rituala, u naselju pod nazivom "Džimi Džons", nađeno je 923 mrtva pripadnika sekte, zajedno sa svojim vođom.

»Raelijanci« su sekta koja je verovatno najpoznatiji po svojim tvrdnjama da su u više navrata klonirali ljude. Osnovna teza njihove "religije" jest da su ljude pre 25 hiljada godina u laboratorijima stvorili vanzemaljci, te da su ih "posadili" na Zemlju. Taj bitan podatak Claudeu Vorilhonu, osnivaču crkve otkrili su upravo ti isti vanzemaljci koje je slučajno sreo u šetnji. Bivši novinar i testni vozač automobila, danas je poglavar crkve koja svoje bogatstvo (a i njegovo) gradi na istomišljenicima koji se u korist sekte odriču desetine svoje imovine. Osim kloniranja, članovi veruju i u seksualne slobode, te u orgijama očekuju dolazak vanzemaljaca koji će se dogoditi 2035. godine.

Red „Sunčevog hrama“ je osnovan osamdesetih godina u Švajcarskoj. Ordre du Temple Solaire bio je tajno društvo koje je trebalo nastaviti tradiciju Templarskih vitezova, čime su se zapravo pridružili brojnim sektama i društvima koje pretenduju na tu poziciju.
Ipak, ova sekta se izdvaja po tome što su njeni pripadnici devedesetih navodno žrtvovali dete za koje su vjerovali da je Antihrist. Osnivač Reda, Luc Jouret i njegova ekipa nekoliko dana kasnije oduzeli su i sebi živote. Red je zabranjen u Francuskoj.

8. Verske sekte u Srbiji

U Srbiji danas ima veliki broj verskih sekti u okviru različitih verskih zajednica (srpska pravoslavna crkva, islamska zajednica, rimo-katolička crkva, tradicionalni i novi protenstantizam, hrišćanska reformatorska crkva, moderni kultovi). One danas veoma aktivno rade na svojoj masovnosti, vrbujući, pre svega, mlade ljude. Mnoge od tih sekti već figuriraju kao veoma problematične sa društvenog stanovišta, jer je njihovo delovanje u nekim sredinama već postao krupan društveni problem.
Najčešće se kod nas pominju: "Jehovi svedoci", "Adventisti" (novoverci-subotari), "Čin-Beti", "Satanina deca", "Sveti sava" (većinu članova najčešće čine izbeglice sa ratnih područja bivše SFRJ) i dr. Najbrojnija i najaktivnija verska sekta kod nas su, svkako – Adventisti. Tumačeći (nestručno) Bibliju, oni bukvalno ne rade od petka uveče do subote uveče (ako su zaposleni); da ne idu u školu (ako su učenici); da ne idu na predavanja i ne polažu ispite (ako su studenti); itd. Sekta zahteva od svojih vernika da svake subote skupljaju dobrovoljne priloge; da od ostvarenih prihoda izdvajaju 10% za crkvu; da svoju imovinu, posle smrti, ostavljaju crkvi; da ne jedu hranu koja se sprema kod kuće, već samo "zdravu" (prirodnu) hranu; da ne prihvataju razgovore sa onima koji suprotno misle; da ne čitaju druge knjige, sem Biblije i dr.
Kod nas postoje indicije da sekte posebno ugrožavaju vojsku. Delovanje verskih sekti na pripadnike Vojske može da se ostvari posredno i neposredno. Neposredno delovanje se odnosi na vrbovanje pripadnika Vojske kako bi postali aktivni članovi sekte i njihovo angažovanje na širenju učenja i uticaj sekte u pridobijanju novih sledbenika unutar Vojske. Vrbovanjem članova porodica pripadnika Vojske ostvaruje se snažan posredan uticaj. Postoje primeri da pojedini pripadnici Vojske imaju velikih problema kao roditelji sa svojom decom zbog njihovog pristupa nekoj od sekti.
U Vojsci su postojali primeri gde su verske sekte izazvale vanredne događaje. Najčešće su to samoudaljenja kako bi se vratili u grupu, odbijanje hrane, odbijanje lekarskih usluga (najčešće primanje i davanje krvi), suicidi, ubistva i dr. Treba podsetiti na slučaj vojnika Jožefa Meandera, koji je početkom juna 1993. godine, u kasarni u Vranju, naoružan automatskom puškom, upao noću u spavaonicu i ubio šestoricu vojnika i jednog starešinu. Pet dana nakon toga, u kasarni “Mika Mitrović” u Šapcu, vojnik Nandor Kiš pucao je s leđa na vojnike i tom prilikom ubio dvojicu i nekoliko ranio. I on se, kao i Meander, nakon zločina ubio u krugu kasarne. Vojnik Nandor Kiš pripadao je satanističkoj sekti “Crna ruža”, a Jožef Meander pripadao je sekti “Loša vera”, koja je nastala iz sekte “Crna ruža”.

Evo još nekih slučajeva kobnog delovanja verskih sekti kod nas:

Dve beogradske devojke, Nataša i Marija, izbole su Natašinu baku Kosaru sa 133 udarca nožem oktobra 1996. Nataša se na sudu branila da je zavedena satanizmom iako je sud dokazao da sekta ne stoji iza ubistva .
Andrea Jevtić i Filip Tomović, učenici trećeg razreda Gimnazije “Sveti Sava” izvršili su samoubistvo jedno za drugim, februara 2002. Kažu, sekta Crna ruža idejni je počinilac ovog zločina nad maloletnim gimnazijalcima .
Danijel Jakupek (27), zvani Žak, priznao je policiji da je izvršio stravično ubistvo petogodišnjeg Luke Opačića i njegovog ujaka Vasilija Trbovića (26) iz Novih Banovaca. Ubica je policiji do detalja opisao kako je u svojoj kući u Beogradskoj ulici 44 najpre u kadi nožem usmrtio malog Luku i potom testerom za gvožđe iskasapio njegovo telo. Na isti način presudio je i njegovom ujaku Vasiliju nešto dalje u šumi. Delove njihovih tela i oružje ubacio je u bure, koje je potom pustio niz Dunav. Policija je u kući Jakupeka pronašla knjige o satanističkoj sekti, veštičarenju, magijama i odsecanjima delova ljudskog tela. Na osnovu toga je i ministar unutrašnjih poslova Srbije Dragan Jočić zaključio da je stradanje Vasilija Trbovića i Luke Opačića deo satanističkog rituala i najavio da će policija intenzivirati borbu protiv sekti čiji obredi imaju smrtni ishod ili koje vrše pritisak na svoje članove da izvrše samoubistvo .

Novi Zakon o crkvama i verskim zajednicama ne priznaje netradicionalne verske zajednice i crkve, ali su one registrovane kod organa javne uprave. Tipičan primer su Jehovini svedoci, koji su registrovani kod organa javne uprave kao verska organizacija.
Prema tom zakonu, postoji sedam tradicionalnih crkvi i verskih zajednica – one koje u Srbiji imaju viševekovni istorijski kontinuitet i čiji je pravni subjektivitet stečen na osnovu posebnih zakona. To su Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, Slovačka evangelistička crkva, Reformatorska hrišćanska crkva, Evangelistička hrišćanska crkva te Islamska i Jevrejska verska zajednica. Netradicionalne verske zajednice razvrstavaju se na denominacije i male verske zajednice i izbegava se da se one nazovu sektama, jer ova reč ima pežorativan karakter.
Prema važećem Zakonu o crkvama i verskim zajednicama Srbije, nijedna verska zajednica ne može biti registrovana ako u svom kultu i ritualu sadrži postupke opasne za društvo, ljudsku ličnost, prava i slobode drugih. Takođe su zabranjene one verske zajednice koje se pozivaju na versku netrpeljivost ili prihvataju načela koja su pretnja drugačijem.

9. Kriminalno delovanje sekti

Za sekte se vezuju mnoge socio-patološke pojave, samoubistva, kriminalitet, prostitucija, narkomanija, prosjačenje, skitničarenje i dr. Verske sekte uče svoje podanike da je život moguć samo u okviru sekte i da je sve iza nje "satansko", rđavo i "okupirano materijalnim pobudama". Opasnost totalitarnih sekti je kriminalna naklonost njihovog unutrašnjeg života, izraženog kroz “zombiranje” članova, vrbovanje novoobrađenih i prisiljavanja.
Izlazak nekog člana iz sekte je veoma težak i bolan, jer tada dolaze do izražaja zastrašujuće pretnje koje idu čak do smrtnih kazni, a odnose se kako na pripadnike sekti, tako i na članove njihovih porodica, koji su izvan sekti. Zbog toga, članovi sekti su toliko zavedeni da život van sekti ne mogu ni da zamisle, jer se izvan sekti osećaju potpuno blokiranim i nesigurnim.
Svi članovi destruktivnih sekti su obučeni da izvršavaju naređenja svog gurua, pa ako treba i da ubiju. Sektaška ubistva se vrše onog trenutka kada se član sekte oporavi od izolacije, vrati normalnom životu, odnosno uspostavi prijateljske veze sa rođacima ili bivšim prijateljima, i time preti da sruši mit o nedodirljivosti sekte.
Vođe nekih verskih sekti imaju kriminalna dosijea, a nemali broj njih umešan je u teška kriminalna dela ili u masovna ubistva. Veliki broj sekti danas izdvaja ogroman novac za medicinska istraživanja na ljudskom mozgu, koji im se višestruko vraća jer medicinska saznanja koriste za masovne manipulacije ljudima. Posebno su opasne sekte koje u svom učenju i delovanju sadrže elemente terorizma i anarhije. Među njima su najopasnije satanističke sekte, koje smatraju da se, zbog prisustva velikog broja ljudi na malom prostoru i relativno lakog pristupa naoružanju, omogućuje da se satani na dar prinese što veći broj žrtava.
U Teksasu su 19. Aprila 1993. specijalne snage FBI-a zauzele tvrđavu Waco gde su se sedam nedelja držali David Koresch i njegovih 95 učenika iz sekte davidijanaca. Kao posledica pucnjave ili verovatno kolektivnog samoubistva, izbija požar velikih razmera u kojem je preživelo osam osoba. Slike utvrđenja što su ih prenele sve svetske televizije otkrivaju veliku opasnost fanatizma sekti. Sekta davidijanaca što ju je 1934. osnovao bugarski useljenik Viktor Hutev najavila je pretnju apokalipsom i predložila da se svet na to pripremi. Početkom 90-ih godina prošloga veka, David Koresh je postao vođa zajednice. Predstavljajući se kao "Janje" o kojem govori Otkrivenje Sv. Jovana, imao je sva prava nad privrženicima posebno nad ženama koje je zloupotrebljavaopo miloj volji. Svi davidijanci morali su svakodnevno proučavati Bibliju, ali isto tako i podvrgnuti se strogom paravojnom treningu. Uostalom taj vojnički aspekt je zaintrigirao organe reda pre tragičnog raspleta.
No ta drama nikako nije izolovana: u decembru mesecu 1978. više od 900 pristalica sekte Hrama naroda, inače američkih građana, koje je vodio Jim Jones otišli su u smrt otrovavši se u džungli u Gvajani.

Oktobra 1994. godine i Evropa je osetila destruktivnu delatnost sektaša kada su pripadnici „Reda sunčevog hrama“, njih 48 izvršili samospaljivanje. Događaj se zbio u Švajcarskoj, kanton Vale.

Godine 1995., krajem decembra, u Francuskim Alpima kod sela Sen Pjer de Peren, u ritualnom obredu poginulo je 16 ljudi, među njima i troje dece.

U Kanadi, 22. marta 1997., u Sen Kazimiru (provincija Kvebej) u toku ritualnog samoubistva, život je izgubilo pet pripadnika „Reda sunčevog hrama“.

Marta 1997., u San Dijegu (Kalifornija, SAD), 39 ljudi je izvršilo samoubistvo. Kasnije se ustanovilo da su svi bili pripadnici sekte „Nebeska vrata“, i da je to učinjeno na zahtev sekte, uzimanjem velike doze fenobarbitala.

17. marta 2000. godine, u gradiću Kunungu (Uganda) preko 500 ljudi je izvršilo samoubistvo paljenjem hrama. Sekta ih je učila o skorom kraju sveta.

Tu je i atentat što ga je počinila sekta Aum Shinrikyo u tokijskoj podzemnoj železnici, u kojem je ubijeno jedanaest osoba i ranjeno pet hiljada, uverilo je javno mnjenje i političke činioce u opasnost kojom sekte prete svojim pristalicama i društvu. Sekta Aum Shinrikyo bila je organizaciono visoko centralizovana oko ličnosti vođe Shokoa Asahare s vrlo kohezionom i strogom hijerarhijskom strukturom. Ta se sekta pripremala za apokaliptični rat gomilajući velike zalihe hemijskih supstanci, a njeni pripadnici su izveli napad plinom sarinom 1995. godine u vozu podzemne železnice koji se kretao prema središtu Tokija.

10. Sekte i država

Godine 1984. Savet Evrope je osnovao takozvanu Kotlerovu komisiju sa zadatkom da proučava nastanak i delovanje sekti. U podnetom izveštaju stoji da se delovanje sekti povezuje sa totalitarizmom i destruktivnošću. Takođe se konstatuje činjenica da su zbog delovanja sekti ugroženi životi ljudi, a pre svega mladih, kao i osnovne civilizacijske tekovine-moral, svojina, porodica, država i njene osnovne institucije.
Među prvim državama u Evropi koje su se aktivirale po pitanju aktivnosti sekti jeste Francuska. Posledica ovoga je donošenje Zakona o kontroli religioznih grupa, 2001. godine . Saglasno Zakonu, država može zabraniti sve one sekte koje u svom radu koriste „mentalno šikaniranje“ i „pranje mozga“. Francuski zakon o sektama predviđa da se one mogu zabraniti ukoliko, svesno ili nesvesno utiču na život, fizičku ili psihičku celovitost čoveka, izlažu čoveka opasnostima, atakuju na njegovu slobodu, dostojanstvo, a posebno ako izlažu opasnostima maloletna lica. Zatim, ako se obavlja nelegalna medicinska i farmaceutska praksa, kao i ako se koristi reklama zasnovana na lažima, prevarama i falsifikatu.
Radu na Zakonu, prethodio je rad stručnjaka. Naime, na nivou Vlade Francuske ustanovljena je Međuministarski komitet za borbu protiv sekti. Članovi ovog Komiteta su imali punomoć svih ministarstava Francuske vlade, a kao glavni kandidati za zabranu pojavili su se „Red Sunčevog Hrama“ i „Sajentološka sekta“. Komitet ima Grupu za studije pokreta mišljenja, odnosno sekti, u cilju prevencije manipulisanja ličnosti. Međuministarski komitet pod svojom kapom drži i Udruženje francuskih opština, gde je svaka od njih dužna da vodi računa o eventualnim zloupotrebama i ugrožavanjima ljudskih prava. Predsednik svake opštine mora da zna i ko, i gde, i zašto, i kome izdaje salu za predavanja.
Pravno regulisanje delatnosti sekte preduzeo je i italijanski Parlament koji je formirao specijalnu parlamentarnu Komisiju koja treba da se pozabavi sa ovim pitanjem. Italijansko društvo i država, kao što je saopštilo Ministarstvo obrazovanja, ima najviše problema sa društvima, kružocima i slobodnim organizacijama okultnog korena koje su odgovorne za rast narkomanije i kriminala, umanjivanje uspeha dece u školama i na fakultetima, te povećani broj porodičnih drama . Od aprila 1998. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova Italije počelo je da se bavi sektama. U okviru ovog Ministarstva bilo je formirano specijalno pododeljenje za praćenje rada ovih okultnih religioznih organizacija. Ovo pododeljenje je ustanovilo je da više od 83.000 Italijana pripada 137 različitih „magijskih organizacija“, pri čemu je polovina od njih pristupila ovim organizacijama u poslednjih 20 meseci . U ovo vreme, italijanska policija je napravila 8.500 dosijea ljudi koji pripadaju okultnim sektama, a koji u svom radu koriste metode koje se kose sa italijanskim zakonima, uključujući i nasilno zadržavanje pojedinih lica u objektima pod kontrolom okultista. Poseban deo u policijskim izveštajima pripadao je i Satanistima, koji su u velikim italijanskim gradovima odgovorni za skrnavljenje groblja i crtanje svojih simbola po fasadama zgrada i transportnim sredstvima. Policija je u Torinu, Bolonji i drugim gradovima, zadržala desetine mladih ljudi koji su pravili nerede po gradu i koji su jedva stajali na nogama koliko su bili drogirani. Radi se o pripadnicima sekte „Deca Satane“.
Nešto drugačiji pristup sektaškoj problematici ima Austrija. Ona je januara 1998. godine donela zakon „O pravnom položaju opština religioznog korena“. Religiozne organizacije zahtev za pravno priznavanje podnose Federalnom ministarstvu obrazovanja i kulture, a da bi imali status pravnog lica, potrebno je da ispune sledeće uslove :

• Da imaju najmanje 300 članova (u Rusiji je to, na primer, 6.000) koji imaju boravak u Austriji, a da istovremeno nisu članovi neke druge religiozne konfesije, crkvene opštine, crkve ili religiozne organizacije;
• Da im je versko učenje različito od verskog učenja svih drugih veroispovesti, religioznih opština, crkvi i religioznih organizacija;
• Versko učenje i praksa organizacije koja želi status pravnog lica, ne sme dolaziti u konflikt sa interesima društvene bezbednosti i društvenog poretka, zdravlja, pravima i slobodama čoveka opšteprihvaćenim u demokratskom društvu;
• Posebno ne smeju da dolaze u sukob sa najvažnijim zakonima, da se mešaju u psihički razvoj omladine, da narušavaju psihologiju ličnosti ili da koriste psihoterapeutske metode za širenje verskog učenja.

Slične inicijative zabeležene su i u Švajcarskoj, posle samoubistva pripadnika sekte „Red sunčevog hrama“.
U Poljskoj je pokrenuta akcija „Godina bez sekti“ koju je pokrenu Svepoljski komitet zaštite od sekti. Na ulicama se dele leci ovog komiteta sa osnovnim informacijama kako se zaštititi od sektaškog vrbovanja. Takođe, Poljsko Ministarstvo unutrašnjih poslova je osnovalo specijalno odeljenje za borbu sa religioznim sektama. Osnovni zadatak ovog odeljenja je skupljanje i analiza informacija o delatnosti sekta, razrada preventivnih programa, po ovom pitanju, u radu sa mladima kako bi se zaštitili od religioznih prohibista. Jedan od prvih zadataka ovog policijskog organa je sastavljanje spiska sekti prisutnih u Poljskoj.
U Nemačkoj je zabranjen rad mnogih sekti, najpre satanista, TM i sajentologa. Primenjuje se i model filtera za neke profesije. Pripadnicima vojske, policije, sudstva, prosvete, zdravstva i državnih organa zabranjeno je da budu članovi ikakve sekte. Ovo poslednje je jako bitno, jer sekte nastoje da se infiltriraju u državni vrh.
Evropski parlament doneo je Rezoluciju o sektama. U njoj se navodi da određene sekte, čije se organizacione strukture ne ograničavaju na pojedine države i koje deluju na teritoriji čitave Evropske unije, stalno narušavaju prava čoveka i čine kriminalne postupke: surovo postupanje sa ljudima, seksualno zlostavljanje, nezakonito lišavanje slobode, trgovina ljudima, podstrekivanje na nasilje, širenje rasističkih pogleda... Po prvi put pojavio se termin tzv "meke medicine", koju sekte primenjuju, a koja se, kao jedna od tehnika, primenjuje naročito u transcendentalnoj meditaciji. Pripadnici te sekte garantuju život bez stresa, a u suštini se radi o evidentnom nadrilekarstvu, što je sankcionisano i našim zakonom, koji se na planu delovanja sekti ne primenjuje.
Zabrana rada Jehovinim svedocima u Moskvi.
Galovinski regionalni sud severnog administrativnog okruga grada Moskve, na osnovu tužbe javnog pravobranioca, doneo je 24. marta 2004. godine presudu kojom se zabranjuje dalji rad religiozne organizacije »Religiozna opština Jehovinih svedoka« u gradu Moskvi. Obrazloženje ove presude predstavlja zanimljivo pravno i naučno štivo.
Javni pravobranilac je u tužbi zahtevao zabranu rada Jehovinih svedoka u Moskvi zbog :

1) Širenja verske netrpeljivosti;
2) Aktivnosti na propagiranju ekstremizma;
3) Narušavanja Ustava Ruske Federacije, te federalnih zakona i propovedanje ponašanja suprotnih zakonu;
4) Propisivanje svojim članovima ponašanja koja dovode do razaranja porodice, ugrožavanja ličnosti, prava i sloboda građana, sklonosti ka samoubistvu ili zbog odbijanja medicinske pomoći radi verskih ubeđenja, podsticanja na neizvršavanje zakonom propisanih građanskih obaveza i uvlačenja dece u rad religiozne organizacije;
5) Negativnog uticaja na psihičko zdravlje pojedinih ljudi;
6)Narušavanja prava na privatnost;
7) Sprovođenja agresivnog prozelitizma;
8) Izbegavanja plaćanja rada svojim članovima;
9) Propagande protiv služenja vojnog roka, kako klasičnog, tako i alternativnog;
10) Podsticanja članova da ne poštuju himnu i zastavu države.

Posle saslušanja svedoka i ekspertskih komisija (u njihovom sastavu su bili sociolozi i naučnici koji se bave religijom, lingvisti, psiholozi, književnici i psihijatri), odlučeno je da se zabrani dalji rad Jehovinih svedoka u Moskvi. Ono što je, međutim, interesantno jesu potresni iskazi od strane svedoka, i od strane Suda, isticanje posle toga, (članova) zakona koji su povređeni (Ustav Ruske Federacije, Porodični zakon Ruske Federacije, Radni kodeks RF, Osnovni zakon RF o očuvanju zdravlja grašana).
U obrazloženju presude, posebno su interesantni, kako je već navedeno, zakoni koji su prekršeni:

1) Prekršen je Ustav Ruske Federacije, član 23. koji garantuje pravo na život, ličnu i porodičnu privatnost. Naime, Jehovini svedoci su dozvoljavali da se poseže na ličnost, prava i slobodu građana.
2) Prekršen je član 38. Ustava RF koji garantuje prava i obavezu roditeljima na vaspitanje dece. Naime, Jehovini svedoci su najčešće bez saglasnosti jednog roditelja (onog koji nije član) organizovali njihovo religiozno i građansko vaspitanje.
Ovom prilikom su prekršeni i Međunarodni zakoni, tačnije Konvencija o pravima dece. Naime, majke koje su postale članice Jehovinih svedoka zapostavljale su hranjenje i vaspitavanje dece u korist rada za organizaciju, često iz izlažući i fizičkom i mentalnom nasilju.
Takođe, Jehovini svedoci su zabranjivali deci da slave rođendane, da učestvuju u školskim i dečijim privatnim igrama, da odlaze u Muzeje i druge kulturne ustanove, što je narušavanje njihovih prava koja se tiču zdravog razvoja.
3) Jehovini svedoci su prekršili i važeći Zakon o radu Ruske Federacije, šaljući članove organizacije na rad u druga mesta, pri čemu im nisu obezbeđivali adekvatnu novčanu naknadu, a takođe nije poštovana njihova profesija, kao ni radno vreme. Istovremeno, primoravali su članove organizacije na dodatni rad, što predstavlja kršenje prava građana.
4) Jehovini svedoci su kao organizacija podsticali svoje pripadnike na samoubistvo, preko zabrane primanja krvi u slučaju bolesti.
5) U učenju Jehovinih svedoka, prema nalazima psihijatara, sadrže se faktori koji mogu dovesti do neurotizacije i depresivnih stanja njenih pripadnika, kao i do psihičkog rastrojstva. Takođe, u učenju Jehovinih svedoka postoje pogledi i ideje koji podcenjuju druge religije.
6) Jehovini svedoci su, pored toga, raspaljivali religioznu, socijalnu i nacionalnu netrpeljivost povezanu sa nasiljem ili pozivanjem na nasilje, što je od strane suda utvrđeno kao tačno.
7) Jehovini svedoci su stalno podsticali svoje pripadnike na neposlušnost u odnosu na zakone Rusije (pozivali su ih da ne služe vojsku, podcenjivali i ružili državne simbole – zastavu i himnu, zabranjivali im da slave državne praznike). Sud je utvrdio da je i ovo tačno.

Zaključak

Sekta je izdvojena ili zatvorena grupa ljudi koja čvrsto sledi svoja načela. Najčešće se sekta formira nasuprot osnovnoj grupi iz koje je potekla, razvijajući učenje, koje je po uverenju članova sekte, ispravnije u odnosu na koncept osnovne grupe. Najprihvaćenija podela je na evangelističke, adventističke, introvertne i gnostičke sekte. Za sve članove sekte karakteristično je da imaju čvrstu organizaciju, rituale koji su obavezni i po čemu su unikatni. Članovi sekte su obično pripadnici nižih društvenih slojeva i među njima vlada čvrsta povezanost. Uglavnom su u pitanju osobe s većim ili manjim psihičkim opterećenjem koje u sektama traže svoju sigurnost i lečenje depresivnih stanja. Vođe sekte mobilišu grupu i koriste tehniku masovnog ubeđivanja da bi preobratile pojedince. Nastojanje sekti da potpuno ovladaju čovekom i da ga orjientišu, uništava sve njegove povezanosti sa svetom.
Sekte se naročito pojavljuju u periodu velikih društvenih kriza, a njihovoj pojavi naročito doprinose verska neobrazovanost, kriza porodice, traženje pripadnosti, odgovora, i identiteta, ali i težnja da se bude »nešto posebno«.
Za sekte se vezuju mnoge kriminalne pojave kao što su, podsticanje na samoubistvo, prostitucija, narkomanija, prosjačenje i slično. Svi članovi destruktivnih sekti su obučeni da izvršavaju naređenja svog gurua, pa ako treba i da počine kriminalno delo. Vođe nekih verskih sekti imaju kriminalna dosijea, a nemali broj njih umešan je u teška kriminalna dela ili u masovna ubistva.
Kada se danas sagleda stanje na području verskih prava i sloboda, odnosno zaštite građana od delovanja destruktivnih i totalitarnih sekti, zapaža se da su pojedine države napravile u tom pogledu značajan pomak, posebno Francuska, Rusija, Italija i Austrija.

LITERATURA

1. Bošković, Milo: Kriminologija, Pravni fakultet, Novi Sad, 2007.
2. Gascard, J. R.: Le nuove religioni giovanili, Paoline, Milano, 1986.
3. Gavran, I.: Mladi i novi religijski pokreti, Psihopedagoški čimbenici, Kateheza, 16, 1994.
4. Ignjatović, Đorđe: Kriminologija, Pravni fakultet, Centar za publikacije, Beograd, 2008.
5. Ignjatović, Đorđe: Pravo izvršenja krivičnih sankcija, Pravni fakultet, Beograd, 2008.
6. Jerotić, Vladeta: Psihologija i religija, Ars Libri: Zadužbina Vladete Jerotića, Beograd, 1996.
7. Jukić, Jakov: Religija u industrijskom društvu, Crkva u svijetu., Split, 1973.
8. Luković, Zoran D.: Verske sekte: Priručnik za samoodbranu, Draganić, Beograd, 2000.
9. Pavićević, Vuko Sociologija religije sa elementima filozofije religije. Zavod za izdavanje udžbenika Socijalističke republike Srbije, Beograd, 1970.
10. Vernette, Jean: Sekte, Verbum, Split, 2004.
11. Zakon o crkvama i verskim zajednicama, Službeni glasnik RS, br. 36/2006
12. http://hr.wikipedia.org/wiki/Ernst_Troeltsch
13. www.sociology.org.uk/relcdsc1.doc
14. www.blic.rs/stara_arhiva/arhiva/2002-05-29/strane/hronika.html
15. www.blic.rs/hronika.php?id=12090
16. http://www.pravoslavie.ru/news/010528/18htm
17. http://www.pravoslavie.ru/news/05_15/06htm
18. http://iriney.vinchi.ru/legal/004.html
19. http://hrcak.srce.hr/24859

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD