PRIVREDNI KRIMINAL
PRIVREDNI KRIMINALITET - pod tim pojmom se podrazumevaju
sva krivicna dela koja su izvrsena na stetu drustvene svojine. Pored ove
postojale su I druge definicije koje su u uzem smislu odredjivale pojam
privrednog kriminaliteta, buduci da su pod privrednim kriminalitetom podrazumevale
samo krivicna dela protiv privrede, odnosno dela usmerena protiv organizovanja
upravljanja I funkcionisanja privrednog sistema nase zemlje. Pojam privrednog
kriminaliteta ne moze se vise vezivati iskljucivo za kriminalne napade
na drustvenu svojinu. Privrednu delatnost obavljaju preduzeca u drustvenoj,
zadruznoj, mesovitoj, I privatnoj svojini, dok javna preduzeca mogu da
posluju sredstvima u drzavnoj, drustvenoj, privatnoj I drugim oblicima
svojine. Bitna karakteristika naseg danasnjeg ekonomskog systema da privredana
delatnost sve vise dobija trzisni karakter. U novonastalim odnosima u
nasem drustveno-ekonomskom I politickom sistemu od izuzetnog je znacaja
razlicuciti slicnosti I razlike izmedju pojmova ekonomskog I privrednog
kriminaliteta. Ekonomski kriminalitet nastaje u samim ekonomskim odnosima
I procesima koji se ispoljavaju u raznim oblicima kao sto su: proizvodnja,
raspodela, razmena I potrosnja. Po mosljenju dr. Stanka Pihlera ekonomski
kriminalitet je uzi pojam od privrednog kriminaliteta jer se vezuje samo
za ekonomske odnose, pa stoga ovaj pojam ne obuhvata krivicna dela protiv
sluzbene duznosti koje podrazumevaju odredjeni odnos u kojem funkcionise
favna vlast. Siri pojam obuhvata ekonomski kriminalitet, krivicna dela
protiv slizbene duznosti u privredi pa cak I imovinski kriminalitet u
privredi. Privredni kriminalitet obuhvata one vidove kriminalnog ponasanja,
I delatnosti koje nastaju u ekonomskim odnosima I u vezi sa tim odnosima
(privredna I vanprivredna delatnost), a usmereni su protiv ekonomskog
sistema, bez obzira na zastupljene oblike svojine, I kao takvi su krivicnim
zakonima I drugim zakonima predvidjeni kao krivicna dela
OSNOVNE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG KRIMINALITETA
Privredni kriminalitet zadrzao je sposobnost prilagodjavanja novim drustveno
– ekonomskim odnosima I pozitivniom zakonskim propisima koji inkriminisu
delikatno ponasanje u ovoj oblasti. Ucinioci krivicnih dela svoju kriminalnu
delatnost usmeravaju do margina dozvoljenog ponasanja, koristeci odredjene
praznine nedorecenosti I ceste izmene I dopune zakonskih propisa. Za razliku
od krivicnih dela opsteg kriminaliteta, gde se uglavnom krivicno delo
odmah vidno manifestuje po izvrsenju, kod privrednog kriminaliteta u vreme
izvrsenja nepoznati su krivicno delo I njegov ucinilac, jer se delo u
fazi izvrsenja vesto prikriva I posledice se odmah ne manifestuju, pa
se uglavnom otkrivanjem krivicnog dela otkriva I njegov ucinilac.
Privredni kriminalitet ne egzistira uvek samostalno, vec I u mnogim situacijama
je povezan sa drugim oblicima kriminaliteta, odnosno konkretnim krivicnim
delima iz oblasti opsteg, ekoloskog, pa I politickog kriminaliteta. Izvrsenjem
krivicnih dela privrednog kriminaliteta narusavaju se ekonomski odnosi,
dolazi do protv pravnog prisvajanja imovine u drustvenoj, drzavnoj, privatnoj,
zadruznoj I mesovitoj svojini, izbegavanja placanja carinskih, poreskih,
I drugih obaveza prema drzavi, a samim tim, I do neosnovanog bogacenja
jednog sloja ljudi sto dovodi do slabljenja ekonomske moci, smanjienja
drustvenog proizvoda, nepostovanja zakonitosti I slabljenja morala. Krivicna
dela privrednog kriminaliteta, u najvecem broju vrse odgovorna I suzbena
lica, kao I privredne prestupe za koje je predvidjena odgovornost I za
pravno lice. Npr. U ekonomskim odnosima sa inostranstvom broj tih lica
je relativno mali, s obzirom na obavezu postojanja ovlascenja za vrsenje
spoljnotrgovinskog poslovanja. Jedan deo pratece dokumentacije ostaje
u pojedinim stranim zemljama, pa je tako tesko dostupna organima otkrivanja.
Privredni kriminalitet ispoljeva nastojanja ka sirenju iekspanziji na
internacionalnom planu, I o tim cinjenicama posebno treba voditi racuna
prilikom otkrivanja konkretnih krivicnih dela I obezbedjenja dokaza.
USLOVI U AKTUELNIM EKONOMSKIM ODNOSIMA KOJI POGODUJU NOVIM OBICIMA PRIVREDNOG
KRIMINALITETA
Jedna od specificnosti privrednog kriminaliteta jeste I njegovo prilagodjavanje
drustveno-politickim I ekonomskim uslovima u zemlji, pri cemu ucinioci
ovih krivicnih dela vode racuna o svim promenama I novonastalim situacijama
u drustvu koje, kao kriminogeni faktori, mogu doprineti izvrsenju pojedinih
krivicnih dela iz oblasti privrednog kriminaliteta. Kao nova pojava u
nasoj zemlji je transformacija drustvenog I drzavnog kapitala, procesa
u okviru koga mogu da nastanu I novi oblici kriminaliteta. Raznovrsni
vidovi napada na imovinu u aktuelnim ekonomskim uslovima zahtevaju I njenu
adekvatnu zastitu. U savremenim ekonomskim osnosima u nasem drustvu posebno
je izrazeno dejstvo “sive ekonomije”. U oviru “sive ekonomije” ostvaruje
se nezakonita dobit na ime novcanih sredstava koja bi, po osnovu obaveznih
dazbina, trebalo uplatiti u budzet drzave. “Siva ekonomija” predstavlja
privredu van zakonskih propisa koja se ispoljava kroz delatnost odredjenih
subjekata koji ne postuju propise drzave o nacinu ponasanja o ekonomskim
odnosima, vec izbegavaju da drzavi placaju poreske, carinske I druge dazbine,
sto predstavlja osnov njihovog nezakonitog bogacenja. Pojam “Siva ekonomija”
obuhvata one ekonomske delatnosti pojedinaca, grupa ili organizacija nad
kojima legalna drzavna vlast nema kontrolu. To umanjuje budzetske prihode
I negativno utice na oblast proizvodnje I prometa robe I usluga. Slozena
ekonomska situacija I nedostatak pojedinih vrsta roba na trzistu pospesivali
su dejstvo “sive ekonomije”. Povoljni uslovi za sirenje sive ekoniomije
su I liberalni uslovi za osnivanje I registrovanje preduzeca, sto je potvrdjeno
osnivanjem niza preduzeca bez ikakvog kapitala ili sa minimalnim kapitalom.
Uzroci koji su doveli do sirenja “sive ekonomije” dele se na one koji
postoje trajno I u duzem periodu I one koji su doprineli ekspanziji “sive
ekonomije” poslednjih godina. U prvoj grupi su znacajni :
- Smanjivanje proizvodnje I ponude
- Niska prinmanja I pad standarda
- Nezaposlenost
- Nekonvertibilnost domace valute I nerealan devizni kurs
- Neefikasnost pravnog sistema
- Novi poreski system
- Smanjenje kredibiliteta drzavnih banaka
- Neadekvatno funkcionisanje drzavnih organa
U drugoj grupi su :
- raspad bivse SFRJ
- vodjeni ratovi na podrucju nekih bivsih republika
- ekonomska blokada I sankcije medjunarodne zajednice
- hiperinflacija
- monopolosticki polozaj velikih poslovnih sestema
- vlasnicka transformacija I privatizacija drustvene imovine
Smanjenju “sive ekonomije” mogu doprineti odgovarajuce ekonomske I pravne
mere. “Siva ekonomija” deluje destruktivno, drzavu lisava odgovarajucih
prihoda, pospesuje krsenje zakonitosti, I eroziju morala.
U aktuelnim ekonomskim odnosima kao nuzna prateca pojava sve vise se
manifestuje “pranje novca”. Pod pojmom “pranje novca” podrazumeva se delatnost
subjekata, najcesce onih iz oblasti “sive ekonomije”, I organizovanih
vidova kriminaliteta, kojima se stvaraju uslovi za legalizaciju protivpravno
stecene dobiti, cime se prikriva njeno kriminalno poreklo I stvara predstava
o zakonitoj delatnosti. “Pranje novca” podrazumeva skup radnji (najcesce
bankarskih I finansijskih) kojima se prikriva poredklo ilegalno stecenog
novca te se takav novac prikazuje kao legalan a finansiske transakcije
imaju za cilj stvaranje privida da se do novca doslo zakonski dozvoljenim
putem. Medju najvaznijim medjunarodnim aktima koji se odnose na suzbijanje
pranja novca svakako je Becka konvencija ujedinjenih naciija iz 1988 god.
I konvencija iz 1990 god. Koje su donele dvanaest zemalja evropske zajednice.
Na medjunarodnom planu suprodstavljanja pojavi “pranja novca”, treba istaci
I ulogu INTERPOLA, koji se aktivno ukljucio pocetkom devedesetih godina.
Genoralna skukpstina interpola donela je I rezoluciju, a formirana je
I specijalna grupa koja ima ovlascenja da zapleni nelegalno stecenu imovinu.
UZROCI PRIVREDNOG KRIMINALITETA
Privredni kriminalitet sa svojim specificnostima nije nezavistan I van
uticaja drustvenih odnosa I njihovih promena. On ima svoje korene I uzroke
koji ukazuju na njegovu uzrocno-posledicnu vezu sa odredjenim drustveno-politickim
I ekonomskim promenama I uticajima. Kao jedan od uzroka privrednog kriminaliteta,
u vreme dominacije drustvene imovine, pojavljivala se protivurecnost izmedju
ove imovine I interesa pojedinca, gde je iz odnosa raspolaganja drustvenom
imovinom dolazio do izrazaja licni interes, koji se ispoljavao, u prisvajanju
drustvene imovine, jer za sve vreme postojanja drustvene svojine kao ustavne
kategorije, nisu bile pronadjene efikasne mere koje bi sprecile razne
vidove njenog prisvajanja. Uzroci privrednog kriminaliteta sadrzani su
u samim ekonomskim odnosima, kao I drugim odnosima koji nastaju povodom
I li u vezi sa ekonomskim odnosima, gde poseban znacaj imaju prisutni
odnosi svojina u sklopu ekonomskog sistema. U tom kontekstu postoji sukob
svojinskih interesa I dolazi do izrazaja ekonomska neujednacenost, faktori
koji uz nisku produktivnost rada I ispoljene suprotnosti izmedju stepena
razvijenosti I sredstava za proizvodnju I stalne potrebe drustva za novim
I vecim materijalnim dobrima, predstavljaju znacajne uzroke privrednog
kriminaliteta.
USLOVI KOJI POGODUJU PRIVREDNOM KRIMINALITETU
Razliciti su uslovi I okolnosti koji pogoduju I omogucavaju raznovrsnu
kriminalnu delatnost pojedinaca. Poznavanje ovih uslova I okolnosti I
njihovo blagovremeno eliminisanje dovodi do smanjenja izvrsenja I nemogucnosti
prikrivanja tih krivicnih dela.
1. Propusti u unutrasnjem organizovanju su:
Ceste zakonske izmene koje dovode do novih oblika organoizovanja preduzeca
koje nisu pracene odgovarajucim opstim aktima, nepotpuna ili pogresna
evidencija sredstava, a ima slucajeva I da se nevode sve potrebne evidencje.
2. Nedostatak kontrole privrednog poslovanja
Nedostatak interne I eksterne kontrole, ili njeno slabo organizovanje
I funkcionisanje, bez obzira na to o kom se obliku imovine radilo upravo
I omogucuje losu unutrasnju organizaciju I evidenciju sredstava u preduzecima
organima I organizacijama. Od organa spoljne kontrole najznacajniji su
inspeksiski organi I sluzba za platni promet.
3. Propusti u inventarisanju
Inventarisanje je vid kontrole redovno ili vanredno, ima za cilj utvrdjivanje
postojaceg stanja robe I novca u odredjenom objektu I njegovo slaganje
sa stanjem u knjigovodstvu. Osnovne slabosti inventarisanja manifestuju
se u nestrucnosti clanova popisnih komisija, njihovom neodgovornom ponasanju,
povrsnom prilazu u izvrsenju ovog odgovornog zadatka I odredjenij sprezi
izmedju pojedinih rukovodecih radnika ili cak I clanova komisije sa odgovornim
licem u objektu gde treba vrsiti popis. U danasnje vreme inventarisanje
ce biti jedna od efikasnijih mera zastite imovine.
4. Nedovoljna zastita imovine
Nuzno je preduzimanje adekvatnih mera fizicke I tehnicke zastite svih
oblika imovine. Fizicka zastita imovine je dosta efikasna zastita, I tehnicka
zastita koja je tek pocela da prodire I do sada su glavni argumenti zbog
kojih se nije koristila bili u finansiskim razlozima. Najefikasnija zastita
je kombinacija fizicke I tehnicke zastite.
5. Ostali uslovi
Su neodgovarajuca kadrovska politika koja se manifestovala u raznim prijateljskim,
rodbinskim I dr. vezama I dovodjenje nestrucnih lica na pojedina odgovorna
radna mesta.
MOGUCNOST PROCENE, KRIMINALISTICKE PROGNOZE I PREVENCIJE PRIVREDNOG KRIMINALITETA
Racionalna kriminalna politika u suprodstavljanju kriminalitetu prednost
daje prevenciji. Pracenje privrednog kriminaliteta podrazumeva sagledavanje
stanja I kretanja I prognozu ovog kriminalita za period za koji sledi,
dok se prevencija sastoji u blagovremenom delovanju na uzroke privrednog
kriminaliteta sa ciljem sprecavanja njegovog izvrsenja. Potrebno je poznavanje
nacina izvrsenja I osnovnih oblika ispoljavanja privrednog kriminaliteta.
Uzimajuci u obzir latentni, tj. Prikriveni privredni kriminalitet, sadrzen
u tamnoj brojci uz poznavanje metoda moguce procene ove tamne brojke,
ali ne I tacnog utvrdjivanja njenog obima.
Nuzni preduslov suzbijanja privrednog kriminaliteta je postovanje I primena
kriminalistickih nacela brzine, operativnosti, metodicnosti I upornosti
uz organizovan timski rad I nuznu saradnju sa ostalim organima otkrivanja.
Procena privrednog kriminaliteta obuhvata sagledavanje stepena ugrozenosti
privrednim kriminalitetom, pocev od radnih mesta, pojedinih sektora I
oblasti, preduzeca I organizacija, pojedinih grana privrede kao I odredjenih
geografsko-teritorijalnih Celina, pa do konkretne procene stanja kretanja
I prognoze ovog vida kriminaliteta za buduci period.
Procena privrednog kriminaliteta, pored structure I dinamike obuhvata
I njegov obim, zajedno sa “tamonom brojkom”, ovog kriminalita, jer se
jedino njenom procenom moze doci do priblizno objektivnog stanja o broju
izvrsenih krivicnih dela iz ove oblasti. Za procenu tamne brojke kriminaliteta
kao prvi factor istice se iskustvo operativnog radnika, konkretno u domenu
privrednog kriminaliteta, I poznavanje svih oblika u kojima se mogu pojaviti
latentne odredjena krivicna dela. Za adekvatnu procenu “tamne brojke”
neophodna je centralna obrada privrednog kriminaliteta na nivou MINISTARTSVA
UNUTRASNJIH POSLOVA.
U proceni privrednog kriminaliteta I njegovog buduceg ispoljavanja posebno
je bitno obratiti paznju na prognozu novih oblika, I stim ciljem treba
vrsiti detaljnu analizu svakog novog krivicnog dela, radi utvrdjivanja
da lise radi o novom obliku, I uvazavajuci sve izlenete karakteristike
privrednog kriminaliteta, u odredjenim situacijama donositi predpostavke
o nekom izvrsenom krivicnom delu, koje predstavlja novi vid napada, ali
nije jos uvek I odkriveno.
Efikasna prevencija podrazumeva I adekvatno angazovanje, organizovanje
I ispoljen interes preduzeca I organizacija u sprecavanju vrsenja KD.
I njihovu aktivnost na saradnji sa organima odkrivanja, gonjenja I presudjivanja
u primeni odredjenih metoda I sredstava zastite zasnovanih na naucnim
dostignjucima I istrazivackoj delatnosti u oblasti privrednog kriminaliteta.
Sledi zakljucak da najznacajniju funkciju u oblasti prevencije privrednog
kriminaliteta imaju organi koji su, u postupku svoje zakonske nadleznosti
na suzbijanju ovog vida kriminaliteta upravo u mogucnosti da blagovremenim
intervenisanjem uticu na odklanjanje mnogih uslova I okolnosti koji pogoduju
vrsenju konkretnih KD. Privrednog kriminaliteta. To su:
- Organi Unutrasnmjuh Poslova
- Sluzba za platni promet
- Inspekciski organi
- Carina
- Javno tuzilastvo
- Sudovi
- Kao I organi sistema zastita u preduzecima
- Organi koji su duzni da medjusobno saradjuju na planu prevencije I
represije privrednog kriminala.
U sprovodjenju preventivnih mera, radi sprecavanja privrednog kriminala,
organi unutrasnjih poslova su u povoljnijoj situaciji jer prvi, jos u
fazi kriminalisticke kontrole ili kriminalisticke obrade, dolaze do interesantnih
podataka, cinjenica I okolnosti u oblasti privrednog poslovanja, mnogih
privrednih subjekata. Imaju I na raspolaganju I banku podataka zasnovanu
na primani kibernetickog metoda, tj. Koriscenja kriminialisticko-informativnog
sistema koji im omoguceva raznovrsnu obradu podataka I naucni I strucni
prilaz prevenciji privrednog kriminaliteta.
OSNOVNI OBLICI PRIVREDNOG KRIMINALITETA
U osnovne oblike privrednog kriminaliteta spadaju:
1. Oblici kriminaliteta u oblasti proizvodnje
- Opsti I posebni uslovi u kojima se odvija proizvodnja
-Pojavni oblici kriminaliteta
2. Oblici kriminaliteta u trgovini
- Oblici kriminaliteta pri kupovini robe
-Oblici kriminaliteta u oblasti prodaje robe
3. Oblici kriminaliteta u spoljnotrgovinskom prometu
- Oblici kriminaliteta u oblasti izvoza robe
-Oblici kriminaliteta u oblasti uvoza robe
4. Oblici kriminaliteta u oblasti deviznog poslovanja
5. Ostali oblici kriminaliteta u ekonomskim odnosima sa inostrasnstvom
6. Oblici kriminaliteta u oblasti svojinske transformacije
7. Oblici kriminaliteta u oblasti finansiranja socijalnog osiguranja
8. Oblici kriminaliteta u bankarskom poslovanju
9. Oblici kriminaliteta u oblasti blagajnickog poslovanja
10. Oblici kriminaliteta u magacinskom poslovanju
Z A K L J U C A K
Na pronalazenju odgovarajuce definicije privrednog kriminaliteta izvrsila
je transformacija drustvenog kapitala a, shodno tome, I postojanje vise
oblika svojina koji su zajamceni Ustavom Republike Srbije. Doslo je I
do povecanja broja subjekata koji se pojavljuju u privrednom poslovanju,
kao I prosirenje kruga lica koja su obuhvacena pojmom odgovornog lica.
U predhodnom periodu privredni kriminaliteta podrazumevao je sva krivicna
dela koja su izvrsena na stetu drustvene svojine. U uzem smislu pojam
privrednog kriminaliteta podrazumeva samo krivicno delo protiv privrede,
tj. Delo usmereno protiv organizovanja, upravljanja I funkcionisanja privrednog
sistema nase zemlje. Privredni system nase zemlje vise se ne zasniva na
dominantnoj ulozi drustvene svojine nad sredstvima za proizvodnju I socijalistickim
samoupravnim odnosima, privredni kriminalitet ne moze se vise vezivati
iskljucivo za kriminalne napade na drustvenu svojinu. Bitna karakteristika
naseg danasnjeg ekonomskog sistema je cinjenica da dogovorna ekonomija
postaje proslost, a da privredna delatnost sve vise dobija trzisni karakter.
Dr. Zivojin Aleksic ne pravi razliku u sadrzaju pojma ekonomskog I privrednog
kriminaliteta, jer on podrazumeva sve oblike kriminalne aktivnosti koje
su usmerene protiv ekonomskog sistema I njegovog funkcionisanja.
Dr. Stanko Pihler pravi razliku. Kao osnov autor uzima prirodu drustvenih
odnosa, po kojima ekonomski kriminalitet, nastaje u samim ekonomskim odnosima
I procesima koji se ispoljavaju u raznim odlicima kao sto su: proizvodnja,
raspodela, razmena I potrosnja. Prema misljenju ovog autora, ekonomski
kriminalitet je uzi pojam od privrednog kriminaliteta, jer se vezuje iskljucivo
za ekonomske odnose. Siri pojam je privredni keiminalitet koji obuhvata
ekonomski kriminalitet, krivicno delo protiv sluzbene duznosti u privredi,
pa cak I imovinski kriminalitet u privredi. U praksi navedeno misljenje
izaziva nedoumice I izvesne probleme, pa se opredeljujemo za sire shvatanje
tj. Za pojam privrednog kriminaliteta koji obuhvata krivicno delo protiv
privrede ( ekonomski kriminalitet ) I krivicno delo protiv sluzbene duznosti.
Analizirajuci sve navedeno konstatujemo da je sadrzaj savremenog pojma
privrednog kriminaliteta mnogo raznovrsniji I kompletniji u odnosu na
definiciju tog pojma u vreme dominantne uloge drustvene svojine.
L I T E R A T U R A :
1. Kriminalistika metodika – dr. Mico Boskovic
2. Menadzment ljudskih resursa – prof. dr. Vlajko
Petrovic
3. Krivicno pravo – posebni deo – dr. Zoran
Stojanovic
4. Rast strukturne promene I funkcionisanje privrede-
Prof dr. Ilija Rosic
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|