|
PRANJE NOVCA I
FINANSIJSKI KRIMINALITET U SRBIJI I REGIONU
SRBIJA
Srbija nije finansijski centar. Nalazi se na raskršću Evrope, na „balkanskom
putu“ i suočava se sa trgovinom droge, oružja, trafikingom i švercom robe.
Srbija nastavlja da bude crno tržište. Ilegalne radnje su objedinjene
trgovinom droge, korupcijom i organizovanim kriminalom kao i drugim kriminalnim
aktivnostima. Sredstva se ulažu u nekretnine. Pranje novca se najčešće
obavlja kroz trgovinu.
Kroz plaćanje roba i usluga značajna količina novca ide na Kipar. Prema
zvaničnim podacima NARODNE BANKE SRBIJE (NBS) registrovano je preko milijardu
dolara u 2005. godini za plaćanje roba i usluga na Kipru što ga svrstava
među prvih pet izvoznika Srbiji. Registrovano je, prema grubim procenama,
oko 40 miliona dolara uvoza sa Kipra u 2005. godini. Prema Vladi Republike
Srbije velika disproporcija se javlja zbog plaćanja usluga treće jurizdikcije
(ruska nafta) na Kipru.
Bankarski sektor Srbije je 80% strano vlasništvo. Ne postoji mogućnost
u zakonu za otvaranje ofšor banaka, kompanija ili dobara. Ne postoje dokazi
o alternativnom sistemu kao ni o finansijskim institucijama uključenim
u poslovanje vezanim za trgovinu drogom. Srbija ima 14 slobodnih zona,
od kojih su 3 u izgradnji. Osnovane su da privuku strane investitore obezbeđujući
bescarinska područja kompanijama koje posluju u okviru njih.
Kao rezultat referenduma 21. maja 2006. godine Državna Zajednica Srbija
i Crna Gora više ne postoji i Crna Gora je nezavisna država. Vlada Srbije
postaje punopravan član Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija. U Srbiji se
sada primenjuju Konvencija o drogama UN iz 1988. godine i Konvencija protiv
međunarodnog kriminala. Vlada je članica svih 12 konvencija UN i protokola
koji se tiču terorizma. U decembru 2005. godine Vlada je verifikovala
Konvenciju UN protiv korupcije.
Septembra 2005. je usvojena proširena definicija pranja novca u Krivičnom
zakoniku, što omogućava policiji više fleksibilnosti pri gonjenju počinilaca
čime se teži međunarodnim standardima. Maksimalna kazna je 10 godina zatvora,
što ga svrstava u kategoriju ozbiljnih zločina, omogućava se i uzajamna
pravna pomoć, čime se informacije prosleđuju i van države.
28. novembra 2005. godine usvojen je reviziran zakon protiv pranja novca
koji je zamenio zakon iz jula 2002. godine. Ovaj zakon omogućava prikupljanje
informacija o svim transakcijama većim od 15.000 eura (19.800 dolara)
kao i izveštaja o istim koji se prosleđuju finansijskom odelenju. Sve
sumnjive transakcije moraju biti prijavljene. Zakon je proširen na advokate,
bankare, carinske službenike, menjačke poslove, poslove osiguranja, kazina,
brokerske kuće, kao i dilere robe visoke vrednosti i turističke agente.
Podaci se moraju čuvati 5 godina. Zakon obavezuje ustanove i pojedince
da prijave sumnjive poslove, a eliminiše ranije teritorijalno ograničenje
vezano za Srbiju. Protok informacija kroz Finansijsko odelenje je u stalnom
porastu.
2006. godine je usvojen Zakon o menjačkim poslovima. Inkriminiše se upotreba
lažnih valuta ili dokumenata kako bi se uticalo na transfer sredstva van
zemlje. Svi su obavezni da carini prijave iznose veće od 5.000 eura.
NBS ima nadzor nad bankama, menjačim poslovima, poslovima osiguranja i
lizingom. NBS je propisala pravilo zajedničkog poznavanja potrošača u
cilju identifikovanja vlasnika novih računa. U junu 2006. godine to je
prošireno čuvanjem podataka o visoko rizičnim potrošačima i političkim
aktivistima. Slično je i sa osiguravajućim društvima. Zakon o NBS-u omogućava
da NBS ukine licencu banci koja učestvuje u pranju novca i finansiranju
terorizma. Do danas se to nije desilo. Zakonski okvir postoji, ali NBS-u
nedostaje kadar za ekspertize, ali te službe su u razvoju.
Bezbednosne agencije nadgledaju bankare i investitorske fondove. Zakon
o investiranju sredstava i Zakon o sigurnosti i drugim finansijama obezbeđuje
autoritet da se ispitaju sredstva i izvore sredstava zakapitalne investicije.
Takođe su nadležne i kod Zakona protiv pranja novca.
Služba za prevenciju pranja novca je Finansijsko odelenje. Finansijsko
odelenje je sektor pri Ministarstvu finansija. Time je omogućena veća
autonomija. Važna promena je to što ovo odelenje ima svoj budžet. Zaposleno
je 24 ljudi. Prema zakonu ovo odelenje formira listu sumnjivih aktivnosti
za banke, menjačnice, osiguravajuća društva, brokerske kuće i lizing kompanije.
Odelenje ima mogućnost zamrzavanja sredstva na 72 sata. Odelenje je potpisalo
Povelju o razumevanju i razmeni informacija sa NBS i carinom, a u toku
su pregovori sa službom za administrativne takse.
Odelenje je primilo 270 dojava o sumnjivim transakcijama u 2005. godini
i 361 do septembra 2006. godine. Sve prijave su vezane za poslovanje banaka.
Menjačnice su prijavile 7 izveštaja 2003. godine, ali ni jednu u 2005.
i 2006. godini. Od osnivanja 2003. godine odelenje je otvorilo 240 slučajeva,
74 na osnovu primljenih dojava o sumnjivim transakcijama i 166 na osnovu
izveštaja o transakcijama od drugih službi. 103 slučaja su prosleđena
organima reda zbog dalje istrage. Od 2004. godine vlasti su podnele 41
prijavu protiv 48 lica za pranje novca. 18 ih je trenutno pod istragom,
6 je prekinuto, 14 je osuđeno i 3 sudske odluke su zastarele. Najčešći
zločin je zloupotreba položaja.
2005. godine Srbija je uvela porez na dodatu vrednost i potpun povraćaj
od prevara i administracije poreza na dodatu vrednost još nije jasan.
Poreska uprava manjka sa kapacitetima za istraživanje velikog broja sumnjivih
transakcija prosleđenih od finansijskog odelenja. Sve to dodatno opterećuje
poresku upravu i omogućava kriminalcima slobodno ponašanje bez straha
od poreske uprave.
Avgusta 2005. godine Vlada Srbije je ustanovila Stalnu koordinatorsku
grupu, orginalno oformljenu grupu za pitanja razvoja i primene „MONEYVAL-a”
u prvom krugu procene oktobra 2003. godine. Podgrupa se bavila procedurama
neophodnim za poređenje sa rezolucijom UN-a koja se tiče zamrzavanja,
potrage i zaplene pretpostavljene imovine terorista i podnosi izveštaj
finansijskom odelenju o pretpostavljenim transakcijama o finansiranju
terorista. Vladi je i dalje neophodna bolja integracija kako bi se poboljšala
razmena informacija, čuvanje podataka i statistika.
Po srpskom zakonu, dobra proistekla iz kriminalnih radnji, ili se sumnja
da se tim dobrima finansira terorizam, mogu biti konfiskovana pod optužbom.
Finansijsko odelenje je zaduženo za primenu UNSCR 1267 koja se tiče liste
sumnjivih. Nacrt zakona o finansiranju terorizma čeka odobrenje parlamenta
kako bi se primenjivao na sve odredbe Zakona protiv pranja novca i finansiranje
terorizma i uvrstiće mehanizam zamrzavanja prema UNSCR. Iako odelenje
redovno šalje UN-u listu o terorističkim organizacijama među bankarima,
istraga o sumnjivim računima nije obezbedila dokaze o bankarskom finansiranju
terorizma. Specijalna antiteroristička jedinica, Žandarmerija, MUP su
sprovodioci zakona, a odgovorni su i za planiranje i sprovođenje najkompleksnijih
antiterorističkih operacija. Iako je Srbija inkriminisala finansiranje
terotizma, zamrzavanjem, potraga i zaplena imovine terorista prema rezoluciji
UN-a još nije zakonski utvrđena i zavisi od procene Antiterorističke finansijske
legalizacije.
Srbija nema zakon o kooperaciji sa drugim vladama koji se tiče narkotika,
terorizma i finansiranja istog. Osnovu saradnje čine članstvo u Interpolu,
bilateralni ugovori o saradnji i ugovori o međunarodnoj pravnoj pomoći.
Srbija nema međusobnu pravnu pomoć sa SAD-om, ali pismena razmena informacija
je uobičajena. Ugovor o ekstradiciji iz 1902. između Kraljevine Srbije
i SAD-a je još na snazi. Vlada Srbije ima bilateralni sporazum o međusobnoj
pravnoj pomoći sa 31 zemljom. Kao član Savete Evrope, aktivni je član
saveta MONEYVAL. U julu 2003. godine finansijsko odelenje je postalo član
Egmont grupe i aktivno učestvuje u razmeni informacija. Takođe su potpisali
protokol sa Makedonijom, Rumunijom, Belgijom, Slovenijom, Crnom Gorom,
Albanijom, Gruzijom, Ukrajinom, Bugarskom i BiH.
Srbija treba da nastavi svoj rad na eliminaciji zloupotrebe položaja,
korupcije što sprečava pranje novca i finansijski kriminal. Da bi bila
kompatibilna sa pravne strane, Srbiji nedostaju zakoni koji bi pokrivali
i nebankarske institucije, legalizacija imovine, legalizacija pretrage
i razmene dobara.
NBS-u i drugim nadzornim organima su potrebni obuka i novi radni kadar.
Vlada Srbije treba da nametne propise o novčanim biznisima kao i obavezan
posao i profesije. Nadzorna šema treba da se kompletira, propisi treba
da se primenjuju na osiguranje i sektore obezbeđenja. Obuka je potrebna
i za organe reda i sudije.
CRNA GORA
Republika Crna Gora je proglasila nezavisnost 3. juna 2006. godine. Nalazi
se na Balkanskom poluostrvu u jugoistočnom delu Evrope grničeći se sa
Jadranskim morem na zapadu, dok zemaljske granice deli sa Srbijom, Hrvatskom,
BiH i Albanijom. Crna Gora ima oko 630.000 stanovnika.
Crna Gora nastavlja da bude crno tržište krijumčarene robe. Ilegalne radnje
čine trgovina drogom, zvanična korupcija, invazija poreza, organizovani
kriminal i drugi tipovi finansijskog kriminala. Prihodi se ulažu u nekretnine.
Izgradnja i renoviranje komercijalnih zgrada kao što su kancelarije, stanovi,
lične rezidencije svedoče da je Podgorica kao i drugi glavni gradovi.
Investicije stranih ulagača duž crnogorske obale su podigle cene i podigle
strepnju oko izvora i porekla ovih sredstava.
Izbegavanje poreza, što je prediktor pranja novca, i pranje novca kroz
trgovinu su uobičajeni načini pranja novca. U Crnoj Gori sledeće su teškoće
da bi se osudio neko za pranje novca: ne postoji mogućnost za osudu za
orginalno krivično delo, kao i nevoljnost suda da prihvati posredne dokaze
o pranju novca ili izbegavanju plaćanja poreza što sprečava predstavnike
zakona u istrazi ilegalnih radnji i efikasnoj primeni zakona protiv pranja
novca.
Avgusta 2002. godine Centralna banka Crne Gore izdala je dekret koji obavezuje
banke i druge finansijske institucije da prijave sumnjive transakcije,
ali je i ustanovila program protiv pranja novca i obučila ljude da prepoznaju
pranje novca. Centralna banka je razrešila sve ofšor banke koje nisu uspele
da se registruju kao regularne. Ministarstvo finansija nije objavilo kompletne
informacije o poziciji 400 ofšor filijala čija su imena prijavljena Centralnoj
banci. Trenutno ni ofšor filijale ni slobodne zone ne postoje u Crnoj
Gori.
Pranje novca je inkriminisano 2002. godine i krivično pravo je juna 2003.
godine onemogućilo vladu da konfiskuje novac i imovinu koje su uklječene
u kriminalne radnje. Dodatno, prema krivičnom pravu, poslovne licence
mogu biti ukinute ukoliko se utvrdi da je osoba kriva i za kriminalne
radnje, uključujući trgovinu drogom i finansiranje terorizma. Aprila 2004.
godine Crna Gora je usavršila Krivični zakonik prema standardima saveta
Evrope.
Vlada Crne Gore je usvojila Zakon protiv pranja novca 24. septembra 2003.
Zakon obavezuje banke, pošte, državne ustanove, kazina, lutrije i kladionice,
osiguravajuća društva, juvelirnice, turističke agencije, prodavce automobila
i brodova, menjačnice da prijavljuju izveštaje o transakcijama većim od
15.000 eura (19.800 dolara). Finansijske institucije su obavezne da prijave
sumnjive transakcije, bez obzira na sumu transakcije. Svi bankarski izveštaji
se elektronskim putem šalju crnogorskom finansijskom odelenju koje se
naziva Odelenje za prevenciju pranja novca. Nepodnošenje izveštaja, prema
zakonu, rezultuje novčanom kaznom do 26.000 dolara, kao i kaznom do 12
godina zatvora. Proširivanjem zakona u 2005. godini on obuhvata advokate,
menjačnice. Novoformirana radna grupa diskutuje i razvija amadmane za
ovaj zakon kako bi ga prilagodili trećoj direktivi Evropske unije o pranju
novca.
Finansijsko odelenje, Odelenje za prevenciju pranja novca i finansiranje
terorizma su nezavisne agencije koje imaju autoritet da sakupljaju, analiziraju
i rašire finansijske izveštaje adekvatnim vlastima na dalje razmatranje.
Finansijsko odelenje je počelo sa radom novembra 2003. godine, a prve
izveštaje prima jula 2004. godine. Nisu još uvek razvili šablon šta je
sumnjiva transakcija.
Finansijsko odelenje je postalo član Egmont grupe juna 2005. godine. Potpisan
je protokol o razumevanju u cilju razmene informacija sa najelitnijim
finansijskim odelenjima u regionu, kao i sa Rusijom i Ukrajinom. Odelenje
za prevenciju pranja novca je potpisalo protokol o saradnji sa predstavnicima
Ministarstva pravde i carina, poreskim vlastima i centralnom bankom. Ipak,
Evropska komisija je utvrdila da Crna Gora mora znatno da unapredi svoju
koordinaciju i razmenu informacija kako bi sve efikasnije funkcionisalo.
U prvih devet meseci 2006. godine Finansijsko odelenje je primilo preko
100.000 sumnjivih finansijskih izveštaja i 152 o sumnjivim transakcijama.
Preko 70.000 finansijskih izveštaja je podneseno od strane akcionarskih
društava; skoro 30.000 banke. Finansijsko odelenje je analiziralo 106
transakcija i oko 20 je prosleđeno nadležnim organima. To je rezultiralo
time da je u 15 slučajeva blokiran bankarski račun na 72 sata zbog dalje
istrage. U 2005. godini u Crnoj Gori je blokirano 10,9 miliona dolara.
Tokom prvih osam meseci u 2006. godini ta cifra je poprasla na 23,4 miliona
dolara.
Određenim institucijama u Crnoj Gori dato je ovlašćenje da pod zaknskim
uslovima zaplene imovinu. U septembru 2004. godine zaplenjeno je preko
milion dolara ne prijavljene valute pri hapšenju dvojice Kineza pri ulasku
u Crnu Goru. Daljom istragom utvrđeno je da su ova lica „provukli“ preko
4 miliona eura kroz crnogorske banke. U septembru 2006. godine osuđeni
su na godinu dana zatvora.
Crna Gora je pogodna za krijumčarenje, naročito kradenih automobila, droge
i cigareta. Carina i druge državne instance su izrazili zabrinutost oko
pranja novca kroz trgovinu. Carina je zahtevala izveštaje o prenosu sredstava
preko granice: novca, vrednih metala i dragog kamenja preko 15.000 eura.
Crna Gora je inkriminisala finansiranje terorizma i u martu 2005. godine
je usvojila veliki broj amadmena kako bi se približili evropskim standardima.
Odgovornost za otkrivanje i prevenciju finansiranja terorizma je u julu
2004. godine sa centralne banke na Finansijsko odelenje. Finansijsko odelenje
je prosledilo bankama i drugim finansijskim ustanovama imena terorista
i njihovih organizacija sa UNSCR 1267 LISTE. Crna Gora je uočila mali
broj slučajeva finansiranja terorizma, ali nisu prosleđeni Savetu UN-a.
Po raspadu Državne zajednice sa Srbijom Crna Gora još nije članica UN
ni Saveta Evrope. Zbog toga Vlada Crne Gore je pod posmatranjem izbornog
komiteta Saveta Evrope za procenu mera protiv pranja novca (MONEYVAL).
Crna Gora priprema izveštaj o napretku posle prve posete u 2003. godini
koji će biti prezentovan po prijemu koji se očekuje početkom 2007. godine.
Takođe, Vlada Crne Gore ide ka ratifikaciji međunarodnih konvencija.
23. oktobra 2006. Crna Gora je postala članica Konvencije o drogama iz
1988. godine, Međunarodne konvencije o finansiranju terorizma, Međunarodne
konvencije o međunarodnom organizovanom kriminalitetu i Međunarodne konvencije
protiv korupcije.
Crna Gora treba da nastavi da poboljšava rad vezan za sve gore rečeno.
BOSNA I HERCEGOVINA
Ekonomija Bosne i Hercegovine bazirana je na novcu i BiH nije međunarodni,
regionalni ni ofšor finansijski centar. Strani posmatrači veruju da je
finansijski kriminal široko rasprostranjen. Uglavnom zbog loše obezbeđenih
granica sa susedima i nedostatka službenika BiH je značajno tržište i
tranzitni centar za ilegalnu trgovinu. Vlasti BiH-a su nedavno imale uspeha
pri blokiranju pranja novca kroz bankarski sistem što rezultiralo time
da nevladine organizacije povećaju upotrebu direktnih novčanih transfera
iz inostranstva kao sredstva finansiranja.
Vlast je podeljena na više nivoa u BiH-u uključujući i vlasti dva odvojena
entiteta, tj. dve odvojene države (Federacija BiH i Republika Srpska)
i distrikt Brčko. Federacija je podeljena u deset kantona. Procedure su
harmonizovabe 2003. godine, a nadležnost je ostala individualna. Iako
je povećan autoritet i nadležnost i dalje ostaje konfuzija između ovih
celina i državnih institucija. Ako nije drugačije naglašeno, bitni zakoni
i institucije su na državnom nivou.
Pranje novca bilo koje vrste je inkriminisano u svim državnim i pokrajinskim
zonama. Na državnom nivou, Zakon o prevenciji pranja novca stupio je na
snagu decembra 2004. godine. Njime su određene mere i odgovornost za otkrivanje,
prevenciju i istragu vezanu za pranje novca i finansiranje terorizma.
Zakon propisuje mere i odgovornost vezane za međunarodnu saradnju i ustanovljava
Finansijsko odelenje u okviru državne agencije za istragu i zaštitu. Zakonom
se zahtevaju bankarski izveštaji o sumnjivim finansijskim transakcijama.
Takođe je i tužilaštvo obavezano da prosledi informacije o pranju novca
i finansiranju terorizma.
Zakon o prevenciji pranja novca apeluje na svakoga ko „prihvati, razmeni,
šuva, raspolaže, koristi; ili na drugi način sakrije ili pokušada sakrije
takav novac ili vrednost: ili ako takav čin ugrozi ekonomiju BiH ili ima
značajne posledice na funkcionisanje ili finansiranje institucija BiH-a
“. Za pranje novca u količini od 30.000 dolara propisana je kazna zatvora
od 1 do 10 godina. Državna agencija za istragu i zaštitu, Federacija,
kao i Republika Srpska su odgovorne za istragu finansijskog kriminala.
BiH nema sigurnosne bankarske zakone koji sprečavaju i približavaju klijenta
i vlasništvo istog banci, supervizorima i predstavnicima zakona.
Banke i druge finansijske institucije treba da znaju, čuvaju i prijave
identitet potrošača koji imaju velike transakcije uključujući novčane
transakcije u vrednosti od 18.000 dolara. Ustanove su bavezne da čuvaju
podatke 12 godina u slučaju potrebe predstavnika zakona. Zakon se odnosi
na sve individue i nekoliko finansijskih institucija, ali ne i pošte,
ulagačke i penzione fondove, akcionarska društva i agencije, osiguravajuća
društva, kazina, menjačnice i posrednike kao što su advokati i računovođe.
Bez obzira na sva dešavanja ne postoji zvanični organ za bankarske ustanove
i posrednike. Obavezno je za sve banke i finansijske institucije da izveste
o sumnjivim transakcijama. Bankarski sektor ima nadzor nad svim sektorima,
ali je zato oskudan nadzor nad nebankarskim institucijama i posrednicima.
Zakon obavezuje carinika da prijave prenos preko granice u vrednosti preko
6.000 eura Finansijskom odelenju. Poreska služba koja ima vlast nad carinom
kao i drugim agencijama BiH-a je u nedostatku sredstava i stručnom osoblju.
Bankari sarađuju sa predstavnicima zakona kako bi ušli u trag nelegalnim
sredstvima i time zamrzli račune. Iako ne postoji agencija na državnom
nivou , agencije na nivou pokrajina nadziru i kontrolišu finansijske institucije
u skladu sa Zakonom protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Finansijsko odelenje BiH-a prima, skuplja, čuva, analizira i prosleđuje
informacije vezane za pranje novca i finansiranje terorizma državnom tužilaštvu.
Takođe obezbeđuje i stručnu podršku tužilaštvu, finansira ga i zaduženo
je za međunarodnu saradnju vezanu za pranje novca. Finansijsko odelenje
ima ima uvid u podatke drugih država i razmena informacija uspešno funkcioniše.
Imaju ovlašćenje da zamrznu bankarski račun na rok od 5 dana; kada je
preliminarna analiza gotova mogu proslediti slučaj tužilaštvu. Tada se
zamrzavanje može produžiti. Izveštaji govore o 1 468.604 dolara zamrznutih
sredstava u prvih 9 meseci 2006. godine.
Septembra 2006. godine Međunarodni monetarni fond za procenu stabilnosti
finansijskog sistema izvestilo je o napretku od prve posete MONEYVALA-a
2005. godine. Ipak, prema izveštaju Evropske komisije manje od polovine
mesta u finansijskom odeljenju je popunjeno. Prijavljeni su problemi pri
razmeni informacija, komunikacije kao i nadležnosti između finansijske
policije i drugih državnih agencija.
U prvih devet meseci 2006. godine Finansijsko odelenja je primilo 145.071
izveštaj o stanju od banaka i finansijskih institucija. Od navedenih 14
je identifikovano kao sumnjivo i oko 9 je pokrenuta istraga. Od dva se
odustalo, četiri je prosleđeno tužilaštvu, a u vezi ostala tri istraga
je u toku. Od stupanja na snagu Zakona protiv pranja novca i finansiranja
terorizma sudilo se za 19 slučajeva pranja novca i samo je jedan proces
presuđen.
BiH nema zakon u vezi sa zaplenom imovine, osim onog o zapleni imovine
osoba osumnjičenih za ratne zločine i osobama koje su im na neki način
pomagle. Članovi 110 i 111 Krivičnog zakona BiH-a su jedini koji se mogu
primeniti pri zapleni imovine. Oni autorizuju konfiskovanje materijalnih
dobara (ili novčanu vrednosti imovine) proisteklih iz kriminalnih aktivnosti.
Način izvršenja krivičnog dela nije od presudnog značaja. Konfiskacija
se može izvršiti samo u sklopu pesude u krivičnom postupku i sprovodi
se od strane suda. Sud odlučuje da li će imovina biti prodata na licitaciji,
smeštena u kriminološki muzej ili biti na neki drugi način upotrebljena
ili uništena. Zarada od prodaje usmerava se u budžet BiH-a. Tužilaštvo
i sud nemaju službe za zaplenu i čuvanje imovine ili prosleđivanje daljim
vlastima. Imovina se može zapleniti za krivična dela za koja su propisane
zatvorske kazne u rasponu od 5 godina i više. Ne postoji ni zakon o deljenju
zaplenjene imovine sa drugim vlastima i vladama. Bankarske agencije imaju
mogućnost da zamrznu imovinu bez odlaganja.
Finansiranje terorizma je inkriminisano članom 202 Krivičnog zakona. BiH
je članica Konvencije o finansiranju terorizma iz 1999. godine. Banke
imaju mogućnost da sankcionišu individue sa liste UNSCR 1267. U julu 2006.
BiH je usvojila strategiju za borbu protiv terorizma.
U 2006. godini, posle zajedničke istrage BiH i vlasti nekoliko zemalja
Evropske unije, BiH je započela suđenje protiv petoro osoba osumnjičenih
za terorizam. U 2004. godini Vlada je prekinula operacije Al Furkan, Al
Harmen i Al Masaje fondacije – organizacija na spisku UNSCR 1267 koje
su u direktnoj vezi sa Al Kaidom. U vezi sa navedenim, vlasti su nastavile
dalju istragu.
Nebankarske finansijske trnsakcije se teško saznaju od strne vlasti, a
sama vlast se suočava sa teškoćama koje se odnose na pomenuti nedostatak
izveštaja kao i metodologijom saznavanja o dešavanjima u sivoj ekonomiji.
Trenutno ima 6 slobodnih zona u BiH, samo 3 su aktivne i uglavnom se odnose
na protok trgovine vozila i tekstila.
BiH nem ugovor o međunarodnoj pomoći i saradnji sa SAD-om iako je na snazi
sporazum sa Kraljevinom Srbijom iz 1902. godine; pojedini finansijski
zločini su ovim sporazumom pokriveni, ali ne i forme vezane za pranje
novca. Ne postoji ni ugovor o razmeni informacija sa SAD-om, ali se vlasti
trude da unaprede saradnju. BiH je članica Konvencije UN-a o drogama iz
1988. godine, Konvencije UN-a o međunarodnom organizovanom kriminalu i
Konvencije o finansiranju terorizma. Na žalost, BiH nije uspela da prođe
implementaciju potpisanih konvencija.
Vlada BiH treba da nastavi da jača institucije naročito na državnom nivou.
Zbog nedostatka sredstava i birokratije Finansijskog odelenje, kao i druge
državne institucije, ostaju nefinansirane i bez sredstava. Treba uložiti
napore ka povećanju sredstava za borbu protiv pranja novca i finansiranja
terorizma. Tužilaštvo, finansijki istražitelji, poreski službenici imaju
obuke u vezi sa pranjem novca i finansijskim kriminalitetom, ali je neophodna
dodatna obuka. Čuvari zakona i carinici u BiH treba bolje da kontrolišu
granicu i smanje šverc robe. Odgovarajući koraci treba da se preduzmu
i po pitanju korupcije.
MAĐARSKA
Uzimajući prednost lokacije u centralnoj Evropi, ekonomiju vezanu za novc
i dobro razvijene finansijske institucije, kriminalne organizacije iz
Rusije i Ukrajine su se učvrstile u Mađarskoj. Pranje novca je u vezi
sa različitim kriminalnim aktivnostima, gde su uključeni narkotici, prostitucija,
trafiking i organizovani kriminal. Finansijski kriminal nije u porastu
poslednjih godina, iako je bilo nekoliko izolovanih slučajeva.
Mađarska unapređuje borbu protiv pranja novca još od 2003. godine kada
je sklonjena sa liste zemalja za saradnju. Od tog trenutka se trudi da
inplementira zakon o finansijama i 40 preporuka, kao i 9 posebnih preporuka
vezanih za borbu protiv finansiranja terorizma. Početkom 2005. Međunarodni
monetarni fond u saradnji sa Savetom Evrope izabrao je komitet eksperata
za procenu mera protiv pranja novca. Rezultate su objavili juna 2005.
godine.
Mađarska je usvojila Akcioni plan i novi nacrt Zakona protiv pranja novca
koji će parlament usvojiti septembra 2007. godine. Ovaj nacrt stavlja
Mađarsku u nivo sa Bečom i Palermo sudom proširujući kaznu za pranje novca
i na transfere sa trećom stranom kroz nebankarske i nefinansijske institucije.
Nacrt zakona smanjuje kaznu sa 3 na 2 godine zatvora za nepodnošenje izveštaja.
Maksimalna kazna za za pogreške u izveštaju je smanjena na 1 godina zatvora
ili društveno korisnog rada. Trenutno, Krivični zakon Mađarske inkriminiše
teroristički čin počinjen samo od strane grupe. Nacrt uključuje i individualna
dela. Nacrt predviđa i definitivnu osnovu za prijavljivanje sumnjivih
transakcija.
Carini mora biti prijavljen prenos novca preko 10.000 eura. Nacrt predviđa
i elektronsku bazu podataka za podatke iz carinskih prijava.
Mađarska je zabranila ofšor centre planom 112 iz 1996, kao i ofšor kazina.
Mađarska više ne dozvoljava funkcionisanje slobodnih zona.
Prvi zakon protiv pranja novca koji je pokrivao sve ozbiljne zločine zatvorskom
kaznom donet je 1994. godina (član 24).
Aprila 2003. godine, članom 303. Krivičnog zakona inkriminisano je samopranje.
Takođe, iste godine donesenim Zakonom protiv pranja novca članom 15 obuhvaćeni
su: ulagački poslovi, osiguranje, berza, pošta, agencije za nekretnine,
računovođe, poreski službenici, kockarnice, trgovci metala velike vrednosti,
privatni penzioni fondovi, advokati i javne beležnice.
Organ MFNO – Mađarski finansijski nadzorni organ je zaduđen za nadzor
nad finansijama izuzev „keš“ novca koji je pod nadzorom Nacionalne banke
Mađarske. Najrasprostranjenije nefinansijske profesije (kazina, advokati,
knjigovođe) nadziru sopstvene asocijacije. MFNO 2005. godine sproveo je
169 inspekcija i izdao 62 slučaja. 2006. godine MFNO je oformio novo odelenje
za borbu protiv pranja novca i finansijski kriminal, koje je odgovorno
za koordinaciju i dužnosti vezane za pranje novca i finansiranje terorizma.
Zakonom se takođe zahteva identifikacija mušterija pri sklapanju određenih
poslova koje treba da proprati MFNO. Banke, finansijske institucije i
druge ustanove su obavezne da čuvaju podatke najmanje 10 godina. Svi su
obavezni da prijave sumnjive transakcije policiji.
Predviđena je zaštita za lica koja prijave slučajeve koji su uključeni
u finansiranje terorizma, u okviru tužilaštva.
Od 2001. godine samo banke i autorizovani agenti mogu menjati valute.
U Mađarskoj postoji oko 300 firmi za razmenjivanje valuta – menjačnica.
One su predmet duplog nadzora, gde je njihov odnos sa bankama interni.
Kao zadatak stavljeno im je da moraju identifikovati pojedince koji menjaju
novac u iznosu od 300.000 forinti (1.500 dolara). Obavezni su i da podnesu
izveštaje u vezi bilo kakve sumnje.
Do sredine 2003. godine Mađarska je uspela da 90% anonimnih računa identifikuje.
Pojedinci sada moraju imati odobrenje policije da bi im imali pristup.
Finansijsko odelenje ispituje pranje novca i zahteva i prenosi informacije
i u inostranstvu. Leta 2004. godine nacionalna policija je izvršila reorganizaciju
i uključila Istražni biro koji je odgovoran za otkrivanje i istragu korupcije
i pranje novca. U okviru njega je oformljeno odelenje za ekonomski i finansijski
kriminal. Ovde je zaposleno 134 radnika. Do juna 2006. godine finansijskom
odelenju dostavljeno je 5195 sumnjivih izveštaja odčega su 80% dostavile
banke, a 16% menjačnice. Ono što je sledilo je razvoj elektronskog sistema
prijavljivanja.
Tokom prvih 6 meseci 2006. godine bilo je 20 istraga pranja novca gde
je bilo uključeno 26 osoba. Kod 5 slučajeva (sa 14 osoba) čeka se presuda.
Član 19 iz 1998. godine zamenjen je članom 2 iz 2003. godine koji se tiče
zaplene imovine. Sva svojina povezana sa kriminalnim radnjama u periodu
kada je vlasnik učestvovao u istim može biti zaplenjena. Osobe koje pomognu
terorizam na bilo koji način suočavaju se sa kaznom od 5 do 15 godina
zatvora.
Policija je u mogućnosti da zamrzne sredstva i u roku od 24 sata od zamrzavanja
obaveštava banku da li će doći do istrage. Sama istraga može trajati najduže
dve godine. U posebnim slučajevima sredstva mogu biti odmrznuta, a to
je prevashodno za finansiranje zdravstvenih usluga. Nakon istrage sredstva
idu vladi. U prvih 6 meseci 2006. godine vlasti su zaplenile sredstva
u vrednosti od 435.000 eura.
Mađarska je inkriminisala sve oblike terorizma članom 2 Krivičnog zakona
iz 2003. godina, čime je predviđena kazna zatvora od 5 do 15 godina. U
ovom periodu postojala su 2 slučaja povezana sa finansiranjem terorizma.
Krivični zakon Mađarske drugačije tretira teroristički kriminal. U slučaju
otkrivanja dela dolazi do zaplene imovine povezane sa finansiranjem terorizma.
Vlada prosleđuje finansijskim institucijama imena terorista sa UNSCR 1267
zajedničke liste i liste SAD-a.
Mađarska i SAD imaju dogovor o uzajamnoj pravnoj pomoći. Maja 2000. godine
su udružile snage snage protiv ruske grupe. Sa 41 zemljom je potpisan
dogovor o dvosmernoj saradnji u borbi protiv terorizma, trgovine drogom
i organizovanog kriminala.
Mađarska je članica Saveta Evrope i MONEZVAL-a. Finansijsko odelenje je
član Egmont grupe od 1998. godine.
Članica je: Međunarodne konvencije UN-a za borbu protiv finansiranja terorizma
od 1998. godine, Konvencije UN-a o drogama od 1988. godine, Konvencije
UN-a protiv korupcije.
Decembra 2006. godine ratifikovala je Konvenciju UN-a o organizovanom
kriminalu.
Mađarska je napravila pomak u razvoju njene borbe protiv pranja novca.
U svakom slučaju Vlada Mađarske mora da radi poboljšanju, unapređivanju
i povezanosti institucija.
RUMUNIJA
Geografski položaj Rumunije čini je položnom za kriminal. Nacionalna banka
Rumunije procenjuje oko 1 milijardu do 1,5 milijardi dolara finansijskog
kriminala godišnje. Krijumčarenje roba preko granica, lažni bankroti,
poreske prevare su dodatni prekršaji. Rumunija takođe ima i najveći procenat
prevara sa kreditnim karticama na svetu.
Oprani novac dolazi od međunarodnih sindikata koji obavljaju kriminalne
radnje u Rumuniji, zatim od šverca cigareta, alkohola i kafe, što olakšava
i visok stepen korupcije.
Aprila 1999. godine u Rumuniji stupa na snagu kao aktivan Zakon protiv
pranja novca koji zahteva identifikaciju, čuvanje podataka, izveštaje
o sumnjivim transakcijama i transakcijama preko 10.000 eura. Obuhvata
banke, nebankarski sektor, advokate, računovođe, knjigovodstvo i beležnice.
U decembru 2002. godine došlo je do modifikacija zakona koji počinje da
obuhvata sve pristupe zločinu, proširuje se broj i vrsta zločina. Sada
su uključeni i galeristi, turističke agencije, pošte, agencije nekretninama.
Iako su nebankarske institucije pokreivene zakonom, nadzor nad njima je
slab i ni malo strog.
U julu 2005. godine dolazi do nove izmene, a tiče se modela za borbu i
prevenciju pranja novca i finansiranja terorizma.
Tokom 2006. godine izmenama je povećana visina kazni u skladu sa inflacijom,
došlo je do upotrebe tajnih agenata, šalju se izveštaji od strane finansijskog
odelenja tužilaštvu; učestalija je konfiskacija imovine proistekla iz
kriminalnih radnji, a zakonom se produžuje vremenska dužina zamrzavanja
bankovnih računa na do mesec dana.
U skladu sa internacionalnim standardima, Rumunija razvija takozvani „know-yourcustomer
(KYC)“ – poznavanje mušterija, program identifikacije. To je program identifikacije
klijenata pri otvaranju računa, i kada jedna ili više transakcija pređu
10.000 eura. Centralna banka Rumunije – upoznajte mušteriju – pomaže širenju
informacija i obavezuju banke da znaju ime, adresu i račun lica koje ga
otvara. 2006. godine su proširili program i na sektor nebankarskih institucija
koje su pod njihovim nadzorom, a godinu ranije, 2005. sličan program je
uveden kod osiguravajućih društava.
1999. godine osnovani su Finansijsko odelenje i Nacionalna kancelarija
za prevenciju i kontrolu pranja novca. Svi izveštaji se podnose Finansijskom
odelenju, koje nadgleda sprovođenje zakona i obezbeđuje adekvatnu obuku.
U julu 2006. godine uveli su program su progam „upoznajte mušteriju“ i
za nefinansijske agencije koje nisu pod nadzorom vlasti.
U 2006. godini Finansijsko odelenje je primilo 46.725 izveštaja kao domaćih,
kao i 6.054 stranih banaka. Sagledano iz 2005. godine u 2006. godini dolazi
do opadanja broja izveštaja. U prvih 10 meseci 2006. godine suspendovane
su transakcije gde se radilo o svoti novca od 9,65 miliona dolara.
Broj daljih istraga od strane tužilaštva takođe opada 2006. godine, kao
i od strane Nacionalnog odelenja za borbu protiv korupcije. Finansijsko
odelenje nije poslalo ni jedan izveštaj o finansiranju terorizma.
Nedostatak stručnosti i znanja, loša saradnja među službama ograničava
rad suda .
Nacionalna kancelarija za prevenciju i kontrolu pranja novca se suočila
sa brojnim političkim promenama. U februaru 2006. godine Vlada je postavila
novog direktora Finansijskog odelenja, a radilo se i na poboljšanju izveštaja
koji se šalju tužilaštvu. Povećan je i broj zaposlenih u ovim institucijama
(sa 84 na 120).
Aprila 2002. godine Vrhovno veće odbrane zemlje usvojilo je strategiju
odbrane koja uključuje Protokol organizacije i funkcionisanje nacionalnog
sistema za prevenciju i borbu protiv terorizma. On spaja i povezuje brojne
agencije, gde je uključeno i 14 ministarstava, kancelarija državnog tužioca,
centralna banka i Finansijsko odelenja. Vlada je uspostavila komitet koji
ispituje potencijalnu upotrebu rumunskog finansijskog sistema od strane
terorističkih organizacija.
Vlada i centralna banka su efikasne pri identifikovanju i zapleni imovine
terorista. U 2005. godini je produžen vremenski rok na koji može biti
zamrznut račun – Finansijsko odelenje može zamrznuti račun na tri dana,
a kada se slučaj prosledi u tužilaštvo taj rok se može produžiti.
Centralna banka dobija liste sa imenima pojedinaca i terorističkih organizacija
od strane SAD-a, UNSCR 1267 listu, listu EU i prosleđuje ih drugim institucijama.
Novim zakonom omogućena je zaplena imovine, ali do danas nije bilo hapčenja,
zaplena, a samim tim ni suđenja teroristima.
Rumunija je član Južno-istočne evropske inicijativeza borbu sa međunarodnim
kriminalom – SEEGROUP, delom NATO-a.
Rumunski i bugarski ministri unutrašnjih poslova su jula 2002. godine
potpisali dogovor o borbi protiv organizovanog kriminala, trgovine drogom
i terorizma.
Finansijsko odelenje je član Egmont grupe i član Saveta Evrope MONEZVAL.
Rumunija je takođe član Konvencije UN-a o drogama iz 1988. godine, Dogovora
o prevenciji i borbi sa međunarodnim kriminalom, Konvencije UN-a o međunarodnom
kriminalu, Saveta Evrope, Konvencije UN-a o korupciji.
Dvosmerne dogovore je potpisala sa Italijom, Belgijom, Poljskom, Češkom,
Austrijom, Hrvatskom, Slovenijom, Španijom, Srbijom, Grčkom, Bugarskom,
Ukrajinom, Turskom, Južnom Korejom i Tajlandom.
Rumunija treba da uloži više napora i truda u pogledu razvoja zakonodavstva,
samih zakon i vlasti, carinskih vlasti kod prepoznavanja i suzbijanja
pranja novca. Neophodni su i veći napori za suzbijanje krijumčarenja.
Rumunija takođe treba da preduzme specifične korake u borbi protiv korupcije
u privredi i drugim organima vlasti.
BUGARSKA
Iako je Bugarska glavna raskrsnica trgovine u Zapadnoj Evropi, ne zna
se da li je to glavni vid kriminala i pranja novca. Prisutno je dosta
finansijskog kriminala, različitih vidova prevare, krijumčarenja ljudi
i roba, ali i drugih vidova organizovanog kriminala. Bankarske prevare
i prevare vezane za kreditne kartice su i dalje ozbiljan problem. Organizovane
kriminalne grupe funkcionišu vrlo slobodno.
Od 203. godine rad „fri-šopova“ prati ministarstvo finansija kao deo rada
na sivoj ekonomiji. Fri-šopovi igraju važnu ulogu pri krijumčarenju cigareta,
alkohola, parfema, ali i druge luksuzne robe. Pokušaj zatvaranja radnji
je bio neuspešan. Nema povezanosti fri-šopova sa slobodnim zonama i finansiranjem
terorizma. Agencija carina pri Ministarstvu finansija ima nadležnost nad
fri-šopovima. Postoji nedostatak dobrih procedura za nadgledanje ilegalnih
aktivnosti.
Član 253 bugarskog Krivičnog zakona inkriminiše pranje novca. Amandmanima
iz 2006. godine su povećane kazne, pojasnili su da zločin van bugarske
teritorije može doprineti pranju novca u Bugarskoj, te dozvoljavaju i
krivično gonjenje bez prethodne osude.
Zakon o merama protiv pranja novca izmenjen je 2006. godine i predstavlja
kičmu bugarske borbe protiv pranja novca. Bugarska ima širok spektar odredbi
koje ograničavaju razmenu finansijskih informacija bez naloga suda. Finansijsko
odelenje odgovara svim vladinim institucijama. Amandmani iz 2006. godine
olakšavaju istragu dajući tužilaštvu mogućnost da zahteva informacije
koje su mu potrebne.
Bugarska primenjuje program (što je slučaj i sa Rumunijom) „upoznajte
mušterije“. Svi su od 2003. godine obavezni da ispitaju izvor sredstava
kod transakcija većih od 19.000 dolara ili stranih transakcija većih od
6.500 dolara. Finansijsko odelenje mora biti obavešteno o „keš“ uplatama
većim od 19.000 dolara.
Podaci se čuvju 5 godina. 2003. godine proglašeni Krivični zakon smatran
je u potpunom skladu sa Evropskom unijom.
U 2006. godini Ministarstvo unutrašnjih poslova, tužilaštvo i agencija
za finansije ustanovili su nove procedure za bolju saradnju.
Od januara do novembra 2006. godine agencija za finansije je primla 310
izveštaja u vrednosti od 175miliona dolara, na osnovu kojih je otvoreno
276 slučajeva; 74 je završilo u tužilaštvu, 207 u Ministarstvu unutrašnjih
poslova.
Maja 2006. godine u izveštaju Evropske unije je zabeležen problem pranja
novca kao ozbiljan problem, što je i odložilo ulazak Bugarske u Evropsku
uniju. Raznim amndmanima iz 2006. godine proširena je definicija pranja
novca i lista ustanova; Finansijskom odelenju je omogućeno da uzme bankarske
podatke bez sudskog naloga; širi se definicija „valute“; zahteva širenje
izvora finansijskih izveštaja. Ovim bi trebalo da se ojačaju istraživački
kapaciteti i stručnaci procenjuju da je to u skladu sa standardima. Prema
njemu, 30 ustanova, uključujući advokate, agente nekretninama, akcionare,
poreske savetnike – svi su dužni da podnose izveštaje.
Iako se pranje novca krivično goni, sve do nedavno nije bilo presuda vezano
za ovaj oblik kriminaliteta. U oktobru 2006. godine izrečene su dve presude.
Osuđeniku je presuđeno 11 meseci zatvora i tri godine uslovne slobode
pošto je priznao da je 350.000 eura primio u 2004. godini. Kod drugog
slučaja, osuđeni je dobio 18 meseci zatvora i novčanu kaznu od 2.600 dolara
za rasturanje droge.
Član 108a Krivičnog zakona inkriminiše terorizam i finansiranje istog.
U februaru 2003. godine Vlada je donela Zakon o merama protiv finansiranja
terorizma, koji obavezuje sve ustanove da predaju izveštaje o finansiranju
terorizma ili će biti novčano kažnjeni u proseku sa 15.000 dolara. Zakonom
je omogućeno Vladi da zamrzne sredstva na 45 dana. Finansijsko odelenje
i Nacionalna banka Bugarske poseduju listu terorista i sumnjivih organizacija
dostavljenu od strane UNSCR-a 1267, kao i liste SAD-a i oni označenih
od strane Evropske unije. Do danas nije ustanovljena, zamrznuta ili zaplenjena
imovina koja je pod sumnjom.
U globalu, kontrola nad nebankarskim ustanovama još nije zadovoljavajuća,
pa je u 2006. godini Vlada pojačala kontrolu kazina i menjačnica. Do oktobra
2006. godineizvršena je kontrola u 23 kazina i 548 menjačnica, gde je
izrečeno 12 kazni.
Bugarski Krivični zakon propisuje načine za zaplenu sredstava koji su
stupili na snagu marta 2005. godine. Njime je omogućena zaplena imovine
u prosečnoj vrednosti od 36.000 dolara ako je vlasnik uključen u bilo
kakvu kriminalnu aktivnost.
SAD nema dogovor o međunarodnoj pravnoj pomoći sa Bugarskom. 2005. godine
je ratifikovana Konvencija EU o međunarodnom organizovanom kriminalu.
Trenutno, Finansijsko odelenje ima protokol o međusobnoj razmeni informacija
sa 29 zemalja. Bugarska je potpisala međunarodni dogovor sa Rusijom koji
promoviše kooperaciju protiv pranja novca.
Bugarska je član Saveta Evrope i MONEZVAL organizacije. Finansijsko odelenje
je član Egmont grupe. Bugarska je takođe član Konvencije UN-a o drogama
iz 1988. godine, Konvencije Saveta Evrope o pranju novca i zapleni imovine,
Konvencije UN-a o međunarodnom kriminalu, Konvencije UN-a ofinansiranju
terorizma, Konvencije UN-a o korupciji.
U 2005. godini parlament je usvojio amandman o prekršajima i kaznama koje
počine zaposleni, koji je u skladu sa evropskim standardima i omogućuje
primenu brojnih međunarodnih pravila.
Joč uvek je problem nedostatka stručnog kadra u službi. Vlada mora unaprediti
i ojačati sistem izveštavanja, naročito u nebankarskom sektoru. Takođe
mora pojačati funkcionisanje carinskog sistema i da ustanovi procedure
za utvrđivanje porekla sredstava. Ona mora da obezbedi sredstva za rad
odgovarajućim institucijama, kao i tehničku podršku.
ALBANIJA
Kao tranzitna zemlja u trgovini narkoticima, oružjem i ljudima, Albanija
je visoko rizična zemlja za pranje novca. Organizovane kriminalne grupe
koriste je kao bazu za sprovođenje kriminalnih radnji u drugim zemljama.
To jeveoma lako zbog nedostatka jake ekonomije i slabe kontrole od strane
Vlade. Pranje novca se vrši kroz investiranje, nekretnine i slično. Carinska
kontrola novčanih transfera je vrlo slaba.
Ekonomija je bazirana na „keš“ novcu, elektronske transakcije su vrlo
retke, ali sa unapređenjem tehnologije bitrebalo da budu u porastu. Do
kraja 2005. godine sve vladine institucije su pokrivene elektronskim plaćanjem.
U Albaniji je prisutno svega 17 banaka, od čega je je svega 5 od nacionalnog
značaja. Prema Centralnoj banci 25% novca cirkuliče van bankarskog sistema,
u poređenju sa 10% u ostalim delovima Evrope. Iako zakon dozvoljava funkcionisanje
slobodnih zona, Vlada nije dozvolila funkcionisanje ni jedne.
Visok nivo strane trgovinske aktivnosti, zajedno sa slobodnom carinskom
kontrolom predstavlja izlaz za pranje novca, u formi lažnog uvoza-izvoza.
Crno tržište je i dalje prisutno, posebno u Tirani, uprkos radu Vladinih
institucija zaduženih na radu na tome.
Članom 287 Krivičnog zakona Albanija inkriminiše pranje novca, mada je
zakon prilično neefikasan pri podnošenju dokaza i presuda.
Orginalni Zakon protiv pranja novca ili broj 8610 (maj 2000. godine) je
ojačan brojem 9084. Novi zakon je usklađen sa evropskim standardima. Promenjena
je definicija pranja novca, onemogućeno je otvaranje anonimnih računa,
a omogućena konfiskacija. Finansijske institucije moraju da prijave sve
transakcije koje prelaze 200.000 dolara kao i sumnjive. Pri prelasku granice
svaka suma veća od 10.000 dolara mora biti prijavljena. Ustanove moraju
da čuvaju podatke 10 godina, da prijave (u roku od 48 sati) sve transakcije
kojima se ne može utvrditi poreklo, ali nemaju obavezu identifikovanja
korisnika (mušterija) pri otvaranju računa; po zakonu identifikacija je
obavezna samo kod suma koje prelaze 20.000 dolara.
Prema MONEZVAL-u od septembra 2005. godine, Albanija se suočila sa dva
slučaja pranja novca, što je kao rezultat imalo 5 osuđenih sa još 5 slučajeva
u tužilaštvu.
Posrednike nadgleda odgovarajući organ (Ministarstvo pravde beležnike,
a Ministarstvo finansija računovođe). Beleži se povećanje broja izveštaja
sa unapređivanjem bankarskog sektora, iako većina dolazi od poreske uprave,
carine i stranih izvora.
Zakonom je uspostavljena Agencija za koordinaciju Vladinih institucija
zbog pranja novca. Finansijsko odelenje i direktorat za prevenciju protiv
pranja novca je pod kontrolom Ministarstva finansija koje pregleda izveštaje
finansijskih ustanova. Ako postoji ikakva sumnja slučaj se prosleđuje
tužilaštvu. U 2006. godini od 46.630 primljenih 15 je bilo sumnjivih izveštaja.
Zakon 9084 ističe ulogu Finansijskog odelenja i povećava mu odgovornost,
definiše saradnju Finansijskog odelenja i tužilaštva, saradnju policije
i tehničkog osoblja. Vlada je prijavila novi nacrt zakona protiv pranja
novca i finansiranja terorizma.
Albanski zakon dozvoljava zamrzavanje ili blokadu finansijskih transakcija
vezanih za pranje novca. 2004. godine je donet Anti-mafija zakon, broj
9284 koji ima strogu politiku zaplene i konfiskacije imovine.
Ministarstvo finansija je glavni organ za zaplenu sredstava. Ono donosi
odluku koju sprovode nadležne institucije. Zaplenjena imovina osoba sa
liste UNSCR-a ostaje zaplenjena sve dok je ime osobe na listi, kada je
u pitanju pojedinac, imovina ostaje zaplenjena do odluke suda, a ako se
utvrdi krivica sredstva se prebacuju u državni budžet.
Između 2001. i 2005. godine Vlada je zaplenila 4,72 miliona dolara novca
i oko 5 miliona dolara u nekretninama. U 2005. godini desilo se 8 zaplena
koja su uključila 56 bankarskih računa u 6 različitih banaka. 54 su povezana
sa finansiranjem terorizma.
Od 2006. godine odgovarajuće organizacije kontrolišu poreske kancelarije.
Albanija je član MONEZVAL-a, Egmont grupe, Konvencije UN-a o finansiranju
terorizma, Konvencije UN-a o organizovanom kriminalu, Konvencije UN-a
o drogama iz 1988. godine, Konvencije UN-a o korupciji.
Iz svega, izvodi se prost zaključak da je potrbno jačanje pravnih institucija,
ali i dodatna poboljšanja i obuka zaposlenih.
LITERATURA (izvor)
izveštaj – „United States Department of State, Bureau for International
Narcotics and Law Enforcement Affairs, International Narcotics Control
Strategy Report, Volume II, Money Laundering and Financial Crimes, March
2007 “
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|