Једна од главних и уносних дјелатности транснационалног организованог криминалитета је и трговина људским бићима која им такође обезбјеђује велику добит. Сам назив трговина људским бићима је доста дискутибилан јер се из назива не може схватити која су то људска бића предмет трговине. У сваком случају ријеч је о женама, дјеци и бебама, као и трговина људским органима, али у ширем смислу обухвата и мушкарце, који такође могу бити учесници миграције, али исто тако и објекта кријумчарења, тј. пребацивања преко границе уз њихов пристанак али уз одговарајућу накнаду. Значи, у питању су услуге једне стране и плаћања тих услуга од друге стране, тј. лица које ће преласком границе постати илегални мигранти, што као вршење трговинских услуга (илегалних) у крајњем случају представља вид трговине.
Протокол за превенцију, сузбијање и кажњавање људским бићима, нарочито женама и дјецом, који допуњава Конвенцију Уједињених нација против транснационалног организованог криминалитета (''Службени лист СРЈ'', број 6 од 27. јуна 2001; 30 – Међународни уговори) дефинише појам трговине људским бићима. Сходно, овом протоколу, трговина људским бићима значи врбовање, превожење, пребацивање, скривање и примање лица пријетњом, силом или употребом силе или другим облицима присиле, отмицом, преваром, обманом, злоупотребом овлашћења или тешког положаја или давањем или примањем новца или користи да би се добио пристанак лица које има контролу над другим лицем, с циљем експлоатације. Експлоатација обухвата као минимум, експлоатацију проституције других лица или друге облике сексуалне експлоатације, принудни рад или службу, робство или однос сличан робству, сервитут или уклањање органа. Врбовање, превожење, пребацивање, скривање или примање дјетета за сврхе експлоатације сматра се трговином људским бићима, чак и ако не обухвата било које од стредстава наведених у претходном ставу.
У криминалној радњи трговине људима појављују се двије врсте актера – жртве и трафиканти, тј. трговци и жртве трговине људима – трафиковани, експлоатисани, без обзира и на пол, националну или вјерску припадност. Свако лице може бити жртва трговине људима. Ипак, посебно су угрожене жене и дјеца.
Када је ријеч о трговини женама интересатно је мишљење украјинских експерата који тврде да је трговина женама много уноснија од трговине оружјем и дрогом. Жену можеш да продаш више пута, дрогу једном и немаш је више. Када тргујеш женама онда истовремено тругујеш оружјем и дрогом, јер жене то преносе преко граница.
Трговина дјецом односи се на дјечију проституцију, али и на њихово бављење одређеним видовима криминалне дјелатности који доносе знатну незакониту зараду. Поред разних начина намамљивања дјеце ради њиховог укључивања у проституцију и криминалну дјелатност, присутни су и случајеви отмица дјеце, коју организују њихови родитељи или чланови ближе или даље родбине нарочито у породицама које имају више дјеце и чији су смјештајни и економски услови такви да онемогућавају уздржавање вишечлане породице. Чињеница је да се у неким државама и срединама рађа много дјеце, док је у неким другим, најчешће развијеним земљама, стопа наталитета мала, па многе породице, које би жељеле, немају дјецу.
Као један од разлога за повећање трговине дјецом с циљем њихове сексуалне експлоатације наводи се и тзв. секси туризам, али не треба искључити и друге облике дјечије проституције. Отежавајућа околност је што сексуалну експлоатацију дјеце често прати и уживање дроге, као један од начина да се лакше поднесе и преброди почетна фаза ове криминалне дјелатности.
Форум за права дјетета (UNESCO) још новембра 1955. године процјенио је да је три милиона малољетника укључено у проституцију, и да међу њима има много регрутованих са улице. Клијенти за жтрву траже млађу и невину дјецу да би избјегли сиду мада су нека на овај начин већ заражена овом опасном болешћу. С обзиром на то да је ријеч о великој финансијској инвестицији, трговина дјецом, повезана са порнографијом, често је у рукама организованих мрежа чији су саучесници понекад представници локалних и међународних власти.
Нису ријетки случајеви и да жене које су пред порођајем одлазе у иностранство да би се тамо породиле и продале новорођенче, а подаци показују да је таквих примјера било и код нас. У читавој тој дјелатности посредују криминалне организације организованог криминалитета који организују трговину уз сагласност родитеља, или само мајке и плаћају уговорену цијену, да би даљом продајом заинтересованим лицима остварили значајан профит.
Трговина женама ради сексуалне експлоатације представља озбиљан проблем и облик транснационалног организованог криминалитета који карактеришу велика распрострањеност, изузетна покретљивост и огромна друштвена опасност, која је у периоду од завршетка рата у Републици Српској 1996. до 2003. године, посебно дошла до изражаја.

1. ТРГОВИНА ЉУДИМА РАДИ ВРШЕЊА ПРОСТИТУЦИЈЕ У
РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Неспорно је присуство женске проституције на простору Републике Српске. Под трговином људима подразумјевају се сва дјела и покушана дјела која су укључена у регрутовање, транспорт унутар или преко границе, куповина, продаја, трансфер, пријем или скривање особа.
О узроцима масовности проституције немогуће је говорити ако проблем не сагледамо шире у контексту регије или чак свијета, што значи као свјетски проблем, због чега је геополитички положај Републике Српске битан узорак масовности проституције. Ратни сукоби у балканској регији, те стим у вези настанак нових држава и неусклађене евиденције грађана, узроковале су ''хаос'' у контроли личних докумената, због чега је било могуће да нека лица посједују два до три пасоша, те буду држављани двије до три државе, које су прије биле у саставу Југославије, чиме је аутоматски отежана контрола кретања истих. Велики број страних војних и полицијских група, које су након рата остале у Републици Српској како би очувале мир, те с тим у вези и повећано присуство тзв ''страног елемента'' (дипломате, стручњаци, хуманитарци, новинари и др.), такође су један од узрока масовности проституције. Тврдње да нису само жене проститутке, већ да су то данас и мушкарци показала се тачном, стим што је број мушкараца који се баве проституцијом у Републици Српској је врло мален. Мушка проституција у Републици Српској је заступљена као кућна, хотелска и ''интернет- проституција'', због чега су извршене промјене у односу на постојећу кривично правну инкриминацију и унутар пасивног субјекта инкорпорирана је и проституција мушке популације.
Задатак полиције у Босни и Херцеговини није само ''да сузбија проституцију'' , затварањем објеката, привођењем власника објеката који нуде услуге проститутки и узимањем њихових изјава, затим изјава особа које се одају проституцији и њиховим кажњавањем у складу с кривичним дјелом или прекршајем који су починили, већ ''да открије везе'', особа које су омогућиле или организовале долазак страних држављана или држављанки у РС ради бављења проституцијом, затим ''да провјерава одобрења за рад ових објеката'', открије начине на које су наведена одобрења за рад добијена или да открије начине на који организатори проституције ''перу новац'' или остварену зараду тзв. ''сива економија''.
Новац стечен од ове криминалне дјелатности може се ''опрати'' на различите начине и то: кријучарењем новца из државе у државу, стварањем фиктивних компанија, враћањем фиктивних дугова, преко послова са плаћањем у кешу, преко коцкања и казина, помоћу лажних рачуна ( фактура), промјеном валуте, оснивањем мешетарских кућа и слично. С ''прањем новца'' увећава се капитал ових криминалних организација, а са увећањем новца повећавају се и њихове моћи, јер се свакако дио тог новца користи за подмићивање државних органа, појединаца или чак политичких странака, путем којих је могуће утицати на ''путеве правде''.
Да би се проституција у Републици Српској сузбила, пресудан је однос правосуђа, због чега је неопходно да поред брзог и ефикасног рада правосудних органа, судије заузму ''чврст став'' при доношењу кривичних санкција за организаторе проституције. Све ове мјере, које држава подузме у супростављању проституције као транснационалном организираном криминалу, не смију одударати од основних принципа правне државе и не смију кршити основна људска права. Судећи према броју објеката у којим се организира проституција и броју жена које се одају проституцији, затим чињеници да су већина жена у овим објектима стране држављанке, да су многе од њих илегално ушле у Републику Српску и да немају никаква одобрења за рад у овим објектима, можемо закључити да је проституција у Републици Српској, без сумње, међународни организовани криминалитет.
Без обзира на ти што проституција у Републици Српској није санкционисана Законом о Јавном реду и миру, оперативни подаци указују да се ова појава повећава из године у годину. Захваљујући општем паду моралних вриједности, присуству страних трупа на територији Републике Српске, великог броја странкиња, незапослености, општем паду животног стандарда и слично, реално је очекивати у будућем периоду даљи раст ове појаве. Без обзира на предузете мјере, чак и на међународном плану (акција ''Мираж'') и реалних посљедица по жртве које проистичу из оваквог облика ''лаке зараде'', оне ће и даље срљати у опасност правдајући своје поступке нагоном за самоодржавањем: пад животног стандарда, незапосленост и општа неизвеесност у земљама из којих долазе.

1.1. Трговина женама

Трговина женама није ништа друго до трговина робљем. Иако у посљедње вријеме долазо до посебног изражаја, трговина женама није појава новијег вијека. Њени зачеци датирају још из античког доба, а испољава се и у средњем вијеку, нарочито након колонијализације, да би стално постојала и развијала се упоредо са развојем друштва. Интересантна је чињеница да се данас у школама, факултетима и другим образовним установама прича о робовласничком периоду, а робовање робовласнички однос имамо и данас међу нама.
Рат, сиромаштво неписменост, осјећај несигурности, беспослица, слабе породичне везе и морална убеђења главни су узроци имиграције жена и дјеце. Трговци људима или послодавци су врло креативни када је у питању лаж. Они својим жртвама најчешће дају велика лажна обећања, о бољем запосљењу, одговарајућој плати или настављању школовања у иностранству и све остале лажи о идеалном животу. Већина жена када чује оваква обећања насиједа на њих .
Нови национални и међународни односи утичу на измјену путева правца и начина трговине женама, с тога се жене за трговину све више проналазе у бившим социјалистичким и другим неразвијеним земљама и трафикују у развијене и богате земље, уз стално повећање броја жртава.
Трговина женама се најчешће третира као проблем илегалне имиграције и кријумчарења. Посљедње деценије у централној и источној Европи уочен је огроман раст овога тешког облика криминалитета.
Када су у питању карактеристике трговине женама ради сексуалне експлоатације, посебна пажња се посвећује начинима намамљивања жртава, њиховом транспорту, односно трансферу у земље дестинације и различитим облицима виктимизације којим су изложени.
Када је ријеч о намамљивању жртава онда се оно најчешће испољава у облику понуда легалног посла у иностранству, киндаповања , разних туристичких аранжмана, продаја од страна породица .
База података Јединице за борбу против трафикинга садржани податак да је већина жртава дајући информацију о томе како су врбоване изјавила да су лично контактирале, а у највећем броју случајева од стране познаника или ''пријатеља''.
Када се изврши успјешно намамљивање онда слиједи трансфер, укључивање жена у сексуалне и друге видове експлоатације. Међутим да би преживјеле оне морају да упадају у мрежу трговаца женама, која је дио криминалне организације транснационалног организационог криминалитета. Припадници криминалних организација у том правцу преузимају одговарајуће мјере, пракса је да се такве жене задужују, па пошто нису у стању да врате новац, постају зависне од повјерилаца, а излаз налазе у бављењу проституцијом, што их све више доводи у однос зависности, а трговцима доноси значајан профит. Жене се најчешће пребацују у ноћне барове, јавне куће гдје под пријетњом и батинама пружају услуге муштеријама. У готово свим случајевима жене схвате шта им се догодило тек кад напусте земљу и када им се одузму пасоши.
Цијена једне дјевојке у Београду је између 1 000 и 2 000 евра, а у Босни и до 3 000 евра нпр. дјевојка са Космета у западној Европи “кошта” 2 500 евра, 12 пута више него дјевојка из Румуније која је најмање цијењена у борделима.
Превоз и транспорт жена преко границе је битан аспект међународне трговине људским бићима. Главни путеви који се користе за кријумчарење жена у западне земље, ради њихове даље експлоатације у главна превозна средства су следећа:

• Балтичка рута, из Русије и балтичких морских земаља копном до обале, па помоћу сплава до скандинавских земаља. Ограничено копнено путовање директно за Финску и Сјеверну Шведску.
• Сјеверна рута, источна европа преко Пољске, Мађарске, Чешке, најприје до Њемачке, а потом у Скандинавију. Ова рута се користи као дестинација за мигранте који долазе авионом из земаља далеког истока, Африке и Јужне Америке.
• Централна рута, из европских централних држава, коришћење мреже добро изграђених путева и аутобуса на дуге релације за улазак у Аустрију и сјеверну Италију.
• Централна Балканска рута, из кавкаских држава Азије и југоисточне Европе, преко Молдавије, Румуније, Бугарске и Албаније, с уласком у Европску Унију преко Италије и Грчке.
• Јужна рута из западне Африке, преко Алжира и Марока, па преко Гибралтарског мореуза, и потом у Португалију и Шпанију.
• Западна рута, из централне и јужне Америке у Европску Унију преко Пиринејског полуострва. Та рута се такође користи као дестинација путовања за мигранте који долазе авионом са далеког Истока, из Африке и Јужне Америке

Када се говори о балканским путевима трговине људским бићима, не може се заобићи ни Босна и Херцеговина, гдје су жртве трафикинга биле жене све три зараћене стране.

1.2. Трговина дјецом и бебама

Дјецом се највише тргује ради дјечије проститиције , као и ради бављења одређеним видовима криминалне дјелатности која организованом криминалитету доноси огромну зараду. Поред разних начина намамљивања дјеце ради њиховог укључивања у проституцију и криминалну дјелатност постоје случајеви отмица, продаје дјеце од стране породице или друге родбине а чији економски услови онемогућавају издржавање вишечлане породице.
Као разлог повећане трговине дјецом ради њихове сексуалне експлоатације, изводи се твз. секс туризам, а као отежавајућа околност је што сексуалну експлоатацију дјеце прати и уживање дроге, како би се лакше пребродили почетну фазу криминалне дјелатности.
УНИЦЕФ процјењује да на годину око милион дјеце бива продано или на неки други начин буду укључени у криминални миље.
На улицама Париза је још 1988. године око 3 000 дјевојчица и око 5 000 дјечака било укључено у систем проституције. У Норвешкој се око хиљаду дјевојчица бави проституциом а у Индији се тај број креће између 400 000 и 500 000 дјевојчица док је на Тајланду 80 000 до 100 000 дјечака и дјевојчица коришћено у сексуалне сврхе.
Процјењује се да је 1994. године учешће дјеце у сексуалној индустрији било
50 000 дјеце у Бразилу, 40 000 дјеце у Индији, 200 000 дјеце у Непалу, док је 100 до 300 хиљада дјеце укључено у сексуалну трговину у Сјеверној Америци. Свјетска индустрија секса је од 1993 до 1995 године остварила приход од 20 до 23 милиона долара. Великим дијелм дјечију проституцију су проузроковали туристи који су дошли са Запада из Јапана и из Аустралије, а међу њима могу се разликовати три категорије:

• Педофили, који траже дјецу, полно незреле дјечаке и дјевијчице.
• Педерасти који искључиво бирају дјечаке од 13-17 година
• Хетеросексуалци, који бирају младе жене, међу којима су адолесценткиње између 12 и 15 година.

Према незваничним подацима постоје озбиљне индиције, али и не и докази да се на подручију Србије која је за трговину људима једна од кључних земаља у регији, почиње развијати “викенд туризам”. Странци посредством туристичких агенција купе дијете да би преко викенда задовољили своје сексуалне потребе.
Од почетка рата у БиХ, а нарочито од Косовске кризе, Србија спада у најфреквентнију зону трговине женама. Према подацима УНИЦЕФ-а, трговина се врши из Бугарске, Молдавије, Румуније, Русије, Украјине, преко Београда, према Босни, Косову, Македонији и западној Европи. Разрађени пут води и преко Србије у Црну Гору, а одатле преко Албаније у Италију.
Организовање, посредовање или непосредно учествовање у илегалној продаји беба брачним паровима без дјеце такође је дјелатност организованог криминалитета која му обезбјеђује добит. Ову дјелатност углавном карактеришу два начина извршења:

1. Први, када су родитељи сагласни да своју бебу продају уз одговарајућу новчану надокнаду, нарочито због већег броја дјеце у породици и недостатка средстава за живот.
2. Други много тежи и опаснији, када се бебе краду и проглашавају за умрле а потом продају заинтересованим лицима.

Постоје случајеви продаје и нерођених беба, који постоје у Румунији и Бугарској. Ријеч је о томе да продају дјецу проститутки које остану у другом стању.

Примјер:
Алиса Фазлију из Бујановца мајка је шесторо ванбрачне дјеце. Живи у колективном смјештају, а једина средства за живот су јој, како каже, оно што успију да испросе она и њена дјеца. Ово најмлађе дијете је, крајем прошле године, три дана послије порођаја дала Фатими С. из Урошевца такође Ромкињи. То је било договорено још када је Алиса била у другом стању. “Ја сам дала да га чувају, пошто она нема дјецу, а ја имам”, каже Алиса. "Ја бих чувала то дијете, али немам са чим. То дијете тражи да се купа, храни, пије а ја немам тих услова и зато сам морала да је дам”, каже Алиса. Она каже да није знала да је учинила кривично дјело и негира да је бебу продала: ”Сто евра ми је дала. Није 200, само сто. Није ми дала због тога што сам јој дала дијете, она ми је дала због дјеце, због тога што сам сама, дала ми је да једу дјеца, била сам се породила, шивена, 10 копчи, она ми је дала од своје воље, није ми платила дијете”, каже Алиса. Беба је смјештена у Дом за незбринуту дјецу у Звечанској улици у Београду. Алиса Фазилију и Фатима С. пуштене су да се бране са слободе .

2. СПЕЦИФИЧНОСТИ И НАЧИН ИЗВРШЕЊА

У мањем или већем облику, скоро све земље су погођене трговином људима посебно трговином женама ради сексуалног искориштавања. По неким процјенама стотине хиљаде жена буде трафиковано у и из Западне и Југоистичне Европе сваке године.
Балкан је посебно интересантно подручје за трговину људима, а нароћито Албанија, Бугарска, Румунија и новоформиране државе на простору бивше Југославије. Између 70 и 100 милиона миграната тражи било какав пристојан живот ван граница своје земље. Други подаци говоре да још најмање 20 милиона људи бјежи од рата или су током ратова протјерани из својих земаља.

Поступци који су укључени у трговину људима:
• регрутовање,
• транспорт,
• трансфер,
• пружање склоништа,
• примање жртве.

Средства којим се служе трговци људима:
• пријетња,
• употреба силе,
• остали облици принуде,
• отмица,
• превара,
• обмана,
• злоупотреба положаја,
• злоупотрева неповољног полажаја.

Сврхе трговине људима:
• проституција,
• остало облици сексуалног искориштавања,
• порнографија,
• секс туризам,
• присилни бракови,
• присилни рад или услуге,
• ропство или искориштавање,
• одстрањивање органа.

2.1. Три фазе процеса трговине људима

2.1.1. Регрутовање жртава

Методи регрутовања жена и дјевојака од стране трговаца се разликују и зависе од modusu operandi и стадијума организације трговаца:

• Индивидуални регрутери који траже заинтересоване дјевојке у баровима, клубовима и дискотекама;
• Регрутовање путем неформалних мрежа породице и пријатеља;
• Огласи који нуде запослење у иностранству и бесплатно студирање;
• Агенције које нуде запослење, студирање, склапање брака и путовање по иностранству;
• Симулирани бракови.

У многим случајевима регрутер је познат жртви, те у неким случајевима то може бити родбински сродник. Трговци жена искориштавају горе наведене чиниоце и фокусирају на жене и дјевојке које траже нове могућности у иностранству и које често имају тешку економску ситуацију код куће. Женама се често нуди уносна каријера у иностранству на пословима конобарице, плесачице, умјетнице, кућне помоћнице или у салону љепоте. Агенција за међународно посредовање у браку могу такође бити покриће за послове трговине људима. У много случајева, тек када жене стигну у земљу дестинације онда увиде преварну природу оргиналног договора с трговцем и нађу се насилно искориштене проститутке.
Наоко, тек је неколико поузданих показатеља за жене да разлуче које агенције нуде законите могућности запослења, а које су једноставно ''покриће'' за трговце. У неким случајевима породични рођаци, момци или државне институције као што су сиротишта могу продавати директно жене регрутерима без њиховог пристанка, те је све већи број жена насилно отет са кућног прага и свог окружења и продате у иностранство.
У неким случајевима, жене могу бити свјесне посла који требају обављати а нису свјесне услова у којима ће то да раде. Процјењује се да је више од четвртине регрутованих жена свјесно да ће у иностранству радити у сексуалној индустрији. Међутим, ове жене често су преварене у погледу услова под који ће се од њих тражити да раде. Оне у том дијелу очекују да имају велику слободу у погледу свог рада и да пружају класичне сексуалне услуге.

Четри су основна начина регрутовања:
1. потпуна присила кроз отмицу или киндаповање. Овај начин уопште није риједак а о томе постоји све више доказа у Албанији и на Косову, те је учестало и у дијеловима Азије;
2. довођењем у заблуду обаћањима легалног запослења те да ће легално ући у земљу односно жене вјерују да ће радити у уредним ресторанима, баровима такав примјер регрутације је идентификован у БиХ гдје је страним држављанкама обећан легалан посао конобарице;
3. довођењем у заблуду изношењем полуистине, као напримјер да ће бити запослена у индустрији забаве, плеса или чак стриптиза,те да неће пружати сексуалне услуге и овакав принцип регрутације је забиљежен у Бих;
4. довођење потпуно свјесних жена да ће мигрирати како би радиле у проституцији, али и оне нису биле свјесне обима до којег ће бити задужене, застрашиване, искориштене и подвргнуте контроли.

2.2.2. Транзитна фаза- транспорт

Након процеса регрутације, слиједи фаза транспорта, што може такође укључивати пружање склоништа и примање жртава у бројним фазама у процесу укључујући и иницијално примање и трансфер унутар властите земље. Она може претрпити велике злоупотребе људских права и физичко злостављање, те и друге облике криминала у току путовања, које може укључивати или не мора прелазак међународне границе.
Многе жртве никада прије нису напуштале земљу поријкла тако да су у овој фази доста овисне о трговцима. Неке напуштају своју државу без међународно признате путне исправе јер им је речено да нема потребе за тиме, или да ће је добити касније. Ако имају путну исправу иста им бива одузета и задржавају је трговци, као начин осигурања послушности жртава.
Жене које су у необичајеној ситуацији подложне су хировима својих трговаца тако да оне сматрају и тако им је сервирано од истих, да уколико би добровољно затражиле заштиту то би је довело у неповољан однос државе дестинације према њој и она би у тој држави била криминалац самим својим присуством.
Транспорт жена и дјевојака преко граница јесте есенцијални аспект међународне трговине људима. У већини случајева регрутоване особе пристану на зависност о трговцима за набављање докумената за транспорт те ово даје високи степен контроле приликом самог транспорта. Многе жене су преко граница преведене у возилима, аутобусима и возовима који могу понудити већу флексибилност у односу на авионски и поморски саобраћај због јаче контроле.

2.2.3. Фаза дестинације

Постоје три основне методе уласка у земље дестинације:
1. прикривено – кријумчарени улазак возилима, контејнерима, возовима, и другим превозним средствима;
2. отворено – показивањем уредних или фалсификованих докумената;
3. отворено – показивањем докумената bona fide који имају укуцане визе за улазак у државу као што су пословна, туристичка или студентска виза.

У овој фази се у потпуности реализује искориштавање, што је управо и циљ трговца. Када једном жртве стигну у државу финалне дестинације, нађу се живећи у ропским условима, углавном у сексуалној индустрији, али такође као кућне помоћнице или творнички радници. Женске жртве које улазе у сексуалну индустрију су присиљене да раде изнимно прековремене радне сате и да пружају услуге незаштићене многим клијентима сваког дана. Комуникација са дјевојкама у овој врсти посла је поједностављена због разлога што оне у много случајева не могу се користити матерњим језиком, тако да је у тим објектима направљен неписани сексуални мени. Жртве се често пребацују из бара у бар или града у град да би се избјегла могућност стварања пријатељства, да се добије њихова дезорјентација. Самим тим се избјегава и могућност прикупљања информација од полиције. Многе су жртве гизички, психички или сексуално злостављане те се држе у условима сличним у затворима када им се ограничавава слобода кретања и многе друге ствари. Често им се пријети убиствима или су и свједоци самих убистава како би се застрашили да свједоче или да потраже помоћ. Пријтње против њих или њихових породица, те непостојање идентификационих докумената или посједовање лажних у много случајева спречава их у бијегу. Константно физичко, емоционално и сексуално злостављање, не оставља другу алтернативу жртвама него да остану у таквим ситуацијама.
У свим овим фазама трговци људима имају своју слабу тачку, која полицији помаже да у неком броју случајева заустави на вријеме трговину људима. Код саме регрутације у неким фазама регрутери морају јавно да наступе пред жртве тако да се у тим дијеловима појављује велика могућност адекватног дјеловања полиције у циљу спречавања трговине људима. У фази транспорта трговци су најрањивији пошто се прелазе државне границе а у свијету глобалног пораста трговине људима појачане су и активности полиције да се спријечи трговина људима. С тим у вези је у оквиру Југоисточне Европе посљедних година предузимају се опсежне акције под називом МИРАЖ која се спроводи већ 5 година.

3. ПУТЕВИ И ОБЛИЦИ КРИЈУМЧАРЕЊА И НЕДОЗВОЉЕНЕ ТРГОВИНЕ ЉУДИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Основни термин на основу којих се брзо стиче увид у обим проблема и путеве доласка ''бијелог робља'' или трговине женама, јесте подјела земаља на земље поријекла, земље слања, земље транзита и земље одредишта.
Према подацима који су изнесени у Недељном телеграфу да је '' за девет мјесеци 2002. у Србији нестало 60 дјевојака и жена'' , јасно говоре да су отмице постале начин да се у Србији дође до ''новог робља'' за сексуално искориштавање. Пошто Србија до 2002. године, није била земља из које жртве долазе, постала је то сада, према резултатима које је показало истраживање и који говоре да тренутно у Републици Српској илегално борави десет жена из Југославије које се одају проституцији.
Први начин борбе је онемогућавање илегалних прелазака државне границе. Да би се то успјешно реализовало потребно је имати усклађену политику транзитних виза, а поготово усклађену политику виза са сусједним земљама. Ту се прије свега мисли на доношење Закона о кретању и боравку странаца и азилу, те спроведби прописа у смислу тог закона. Хендикеп наше државе је недостатак финансијских средстава, али је зато предност људски фактор. Државни врх би морао, у изрди стратегије за борбу са организованим криминалом, искористити нашу предност и у министарствима унутрашњих послова запослити што више стручног кадра који би проблему организованог криминала приступили са аспекта струке.
Тренутна ситуација у Републици Српској односно Босни и Херцеговини веома је условна за кријумчарење људи као и за трговину посебно женама. Главне руте везане су везане за илегалну имиграцију иду преко земаља Источне Европе и то Румуније, Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније према земљама Западне Европе. Илегална миграција подразумјева двије категорије миграната преко територије Босне и Херцеговине и то прва је економска миграција из земаља Источне Европе (Румунија, Бугарска, Русија, Украјина, Молдавија и др), земаља Блиског и Средњег истока (Ирак, Иран, Сирија, Палестина), Далеког истока, посебно у посљедње вријеме Кина, земаља Африке (алжир, Тунис и др.) и посебна категорија Кудра из Турске , Пакистана, Индије и Јермена из Турске и новоформираних прикавкаских држава бившег СССР-а, којима је простор Босне и Херцеговине транзитни простор за одлазак у земље Западне Европе и преокеанске земље.
Што се тиче водене границе најугроженији путеви су на ријеци Дрини, између Босне и Херцеговине и Србије, на ријеци Сави између Босне и Херцеговине и Хрватске, и ријеци Уни између Босне и Херцеговине и Хрватске. Поред ових наведених праваца једна од рута која се у посљедње вријеме изражава је рута лука Бар (Црна Гора) преко Требиња кроз Босну и Херцеговину према Хрватској.
Велики број улазака илегалних имиграната у Босну и Херцеговину, у ранијем периоду, биљежи и аеродром Сарајево пошто се ради о највећем и најпрометнијем аеродрому у Босни и Херцеговини, затим Тузла, Мостар и Бања Лука. Такође, треба напоменути да се потенцијални илегални имигранти, из земаља, високог миграцијског ризика, у мањем броју одлучује на покушај уласка у Босну и Херцеговину преко зрачних лука и наставак пута у земље одредишта а све због усклађивања процедура контроле са важећим прописима и међународним стандардима као и подузиманим активностима са спречавању илегалне миграције од стране Државне граничне службе.
Трговина људским бићима односно најчешћи вид трговине женама ради сексуалне експлоатације у Босни и Херцеговини има у разним облицима. Најчешће земље поријекла, чији даљи наставак води у БиХ су Украјина, Молдавија, Румунија, Албанија као и Србија. Као што је већ напоменуто, Република Српска односно Босна и Херцеговина је постала и земља регрутовања са порастом броја идентификованих жртава, без обзира што се жртве најчешће тргују унутар земље. Ова појава је директно везана уз социјалну и економску ситуацију у земљи, високи степен сиромаштва, стопа незапослености и честа изложеност насиљу у породици и слично.
Трговина људима и проституција су два спојена проблема и веома их је тешко разликовати када проституција прераста у организовану проституцију односно трговину људима, али истраживања показују да када се говори о проблему трговине људима да је проблем проституције присутан и да је у њу укључен велики број особа, било одраслих или малољетних, домаћих и страних држављанки.
Као посебан и специфичан вид трговине људима у Босни и Херцеговини је проблем просјачења дјеце на улици. Овај проблем је за сада, у БиХ, познат као ремећење јавног реда и мира односно као прекршај. Међутим, постоје сазнања да је у неким случајевима у питању организована криминална мрежа просјачења гдје се дјеца искориштавају као радна снага. За сада су то најчешће дјеца Ромске националности и дјеца са посебним потребама. Сиромаштво међу Ромима, велики степен незапослености и необразованости као и неуписивање Ромске дјеце у матичне књиге и непознавање система они су лишени многих законских права као и право на социјалну помоћ.

4. ПРОСТИТУЦИЈА

4.1. Појам, узроци и карактеристике проституције

Појам проституције поријекло има у латинском језику, тачније потиче од глагoла prostituere што значи “јавно излагати блуду”, “одати се блуду”, “понизити се”, “обешчастити се”.
Проституција у својој основи не представља само друштвену девијацију већ и облик сексуалних девијација, чију суштину сачињавају различити видови извитоперења у задовољавању сексуалних потреба у погледу њиховог садржаја начина и форме. Проституција се мора схватити као кришћење тијела човјека као робе која се купује, продаје, мења не увијек за новац, а укључује повремену проституцију, уличну проституцију, проституцију санкционисану у друштвено-културној пракси, борделе, војничку проституцију, секс-туризам, тржиште невјестама преко поште.
Проституција је новац којим мушкарац плаћа женско тијело. Мушкарац плати за женско тијело и ради са њим шта хоће. Силовање, премлаћивање, утамњивање или др. начин органичавања кретања, разни облици сексуалног злостављања, и болести, све више представљају начине уништавања живота милиона жена. Међутим и мушкарци се могу бавити проституцијом. Ако се жели разумјети проституција, онда је неопходно да се разумије неједнакост мушкараца и жене, која је за многе жене смртоносна.
Проституција и њени изроди садржани су у оквиру наведених узрока и услова криминалитета тј. у друштвено-економским и политичким промјенама у социјалним раслојавањима. Али и у неким субјективним особинама, које су усмјеравајуће и карактеристичне за бављење проституцијом. Фактори угрожености проституцијом јесу: лоши породични односи који се могу манифествовати кроз насиље, напуштање дјеце од стране родитеља, запуштање дјеце у васпитању и школовању, неисказана родитељска љубав, разни видови сексуалног злостављања, укључујући и инцест, започињање уживања дроге у раној младости.
У организовану проституцију велики број жена укључен је како преваром тако и присилом, мада је и значајан број оних које су ту добровољно. У сваком случају ријеч је о нехуманим облицима експлоатације жена које су саставни дијелови мотела, ноћних клубова барова и сл. у којима се, поред редовног менија куће, нуде и дружења са особама њежнијег пола. Поред тога што су приморане на проституцију, жртве најчешће морају да раде у тим објектима и друге послове, као и конобарице, плесачице и забављачице.
Специфичност проституције јесте, осим тенденције сталног раста и то што је у великој мјери непосредно везана са другим негативним друштвеним појавама, у првом реду са организованим криминалитетом (трговина људима, бијелим робљем sex trafficking ) али и социoпатолошким појавама (алкохлизам, наркоманија, коцкање).
Криминалне организације које се баве проституцијом све се више укључују у вршење других кривичних дјела која су директно или индиректно у вези са проституцијом као што су уцјена, изнуда, обрачуни рада заузимања бољих позиција, свађе и туче између макроа, малтретирање и злостављање проститутки од стране макроа, намамљивање појединих клијената ради противправног одузимања новца или друге вриједне имовине, што доводи до извршења кривичног дјела убиства, силовања, тешких тјелесних повреда, отмица тешких крађа и разбојништва. Један од главних узрока пораста организованог криминалитета сматра се експанзија секс-индустрије самим тиме и већа потражња за проституткама. Сматрано је да ће се легализацијом проституције ограничити број бордела, секс-клубова, те смањити експанзија секс-индустрије. Међутим, у задњих 10 година, откад је проституција легализирана, број секс-клубова и бордела се само умногостручио, а секс-индустрија је порасла за 25 што је за посљедицу имало повећање трговања људима, а у прилог томе нам говори и податак о 80 присилно доведених жена су укључене у проституцију.
Проститутке се регрутују углавном из сиромашниух слојева, али је и запажена појава да проституцију прихватају и жене које припадају богатом слоју људи. Посљедњих година основане су агенције за пружање разних еротских и других услуга као што су: пословна пратња, екскурзије, заједнички излети, другарске вечере, познанства и сл. гдје познаници убиру значајан приход.

4.2. Облици проституције

Проституција као појава није, хомогена, она обухвата читав спектар појавних облика које је могуће класификовати на много начина, с обзиром на велики број критеријума. Као најчешће коришћени критеријум помињу се: пол, животна доб, узроци и околности, временско просторна димензија, степен организованости, социјални статус клијентеле, висина надокнаде и сл.
За сагледавање проституције са аспекта сексуалне експанзије др. лица најзначајнија је подјела:
• организована проституција која има обиљежја институционализоване дјелатности која има различите нивое организованости (јавни бордели агенције за пословну пратњу). Чест облик организовања су и “агенције за пословну пратњу” које се нормално баве неком друштвено прихватљивом дјелатношћу, што представља вид прикривања основне дјелатности;
• неорганизована проституција коју карактерише најчешће индивидуално обављање дјелатности без посебне организације плана посебних услова за пружање сексуалних услуга и уз ниске надокнаде.

Према садржају проституција може бити:
• хомосексуална проституција која се односи на пружање сексуалних услуга особама истог пола и која може бити и мушка и женска
• хетеросексуална, под којом се најчешће има у виду женска проституција, гдје услуге сексуалне природе пружа жена, а клијентела су мушкарци .

С обзиром на пол жртве организована проституција има више подоблика:
1. организована женска проституција је најзаступљенији облик организованости. Експлоатисана лица су смјештена у одређеним објектима која су саставни дијелови мотела, ноћних клубова, барова
2. организована мушка проституција је рјеђе заступљена у сексуалним облицима експлоатације. У овом облику проституција понекад се примјењује принуда насиља, с циљем савладавања отпора, ради њеног експлоатисања
3. организована дјечија проституција подразумијева коришћење дјеце у сексуалним активностима за новац или другу накнаду. То је облик експлотације дјеце који обихвата нуђење, набављање или обезбјеђивање дјетета за потребе дјечије проституције
4. организована педофилија се може манифествовати у виду дјечијих сексуалних ланаца:
а) индивидуални ланац - једна одрасла особа укључује се у сексуалне активности са малом групом дјецепри томе не постоји размјена дјеце.
б) транзитни ланац - обухвата више од једне одрасле особе које се укључују у сексуалне активности с више дјеце, а порнографски материјали при том сачињен може се продавати.
в) удружени ланац - укључује добро структурну организацију која регрутује дјецу и успоставља организовани криминалитет.
Проституција је широко распрострањеа и у БиХ, а иста оцјена важи и за РС. У 11 босанскохерцеговачких градова спроведено је истраживање које потврђује ову констатацију (Сарајево, Тузла, Зеница, Витез, Кисељак, Фојница, Добој, Бањалука, Приједор, Бијељина, Брчко) који показују да је било 118 објеката кроз које је бавећи се проституцијом до краја октобра 2002. године прошло 1489 жена.
На просторима Босне и Херцеговине постоје следећи облици проституције:

- индивидуална и неорганизована проституција, гдје жена покушава да нађе клијента без помоћи макроа
- улична проституција, гдје жена клијенте углавном налази на одређеним локацијама нпр. улице, тргови
- проституција по кафанама и др. локалима, гдје су жене углавном жртве трговине из наведених страних земаља
- проституција преко разних огласа и услужних агенција
- проституција кроз организована туристичка путовања
- секс-туризам
- проституција у јавној кући
- проституција која се уговара телефоном са или без макроа
- неке жене се баве проституцијом само повремено

4.3. Формирање статуса проститутке

У литератури постоје различита тумачења узрока проституције. Несумњиво је да сви узроци доприносе појави и постојаности проституције. Улазак жене у проституцију условљен је првенствено неповољном друштвено-економском ситуацијом, ниским друштвеним статусом лошим и несигурним условима живота немогућност запошљења.Разлози који наводе на улазак у проституцију су многобројни и састоје се од неколико фаза:
1. прва фаза је постепено прелажење од промискулитетног понашања ка првом чину проституисања. Типично за ову фазу је да промискулитетно понашања почиње у раној младости, у оним породичним околностима у којима углавном недостаје један од родитеља или у којим су родитељи попустљивији којима није постојала или је била слаба породична контрола.
2. друга фаза је карактеристична по томе што се у њој стичу одређена знања неопходна за проституцију, и то најчешће из контакта са др. проституткама. Економска добит бива основни мотив за још увијек повремену проституцију.
3. трећа фаза, и посљедња фаза у развоју проституције су професионализација и комерцијализација, то је фаза када особа прихвата друштвену етику проститутке.

Према неким подацима, приходи од сексуалне експлоатације тј. проституције крећу се око 60 милиона евра годишње, од чега у земљама европске уније око 10 милиона евра. Руски организовани криминалитет кроз трговину женама и дјецом и њихову експлоатацију кроз проституцију годишња оствари противправан профит од најмање 6 милиона долара.
У акцији “Mакро”која је изведена у Орашју у најпознатијем ноћном бару “Црни Паук” полиција је привела и власнике и дјевојке. Браћа Мајданчић уз пријатеље и силу тјерали су двије Pумунке Ану и Луцијану на проституцију. Екипа новинара разговарала је са њима. Луција је 81 годиште и каже:”У Румунији нисам имала услова за живот па ми је један друг предложио да идем у Србију да радим као конобарица, из Румуније смо Ана и ја кренуле заједно са њим. Одвезао нас је на границу РС-Србија и предао друго човјеку који нас је одвезао у РС у Орашје. Власници тог бара наводили су нас на бављење проституцијом уз пријетњу и батине. Ријетко би нам плаћали. Jедном је Ана била са двојицом и добила је 100 КМ, а ја са тројицм и добила сам 150 КМ. Једном нисам хтјела отићи са муштеријом и тада ме је један од газда одвео у кухињу и почео тући. Ударао ме песницама по глави и тијелу, шутао ногама. Трпјела сам, нисам смјела бунити.”
Ана је рођена 19789. год. у Румунији и каже: “За мјесец и по колико сам радила у Црном Пауку, имала сам сексуалне односе са око 40 људи, Луцијана са преко 100 муштерија, јер је била млађа од мене и сви су старци хтјели бити са њом. За сваки сексуални однос који је трајао сат, газда од муштреије наплаћивао ја од 150 км до 300 км. У зависности колико је муштерија била спремна платити, а нама је од тога давао 50 КМ. За једно вече смо имале и по пет муштерија. Луцијану су радовно премлаћивали да буде послушнија. Говорили су нам да никад нећемо ни новац, ни пасоше ако не будемо радиле како они кажу.”

5. ПРЕВЕНЦИЈА ТРГОВИНЕ ЉУДИМА

Један од битних аспеката рада на борби против кријумчарења трговине људима је и превенција ове безбједносне појаве. Поред примјене свих истражних и оперативно- тактичких мјера и радњи у циљу спречавања трговине људима врло битан чинилац у превентивном раду је едукација и подизање јавне свијести о овом проблему.

5.1. Едукација

Едукацијом је врло битно обухватити све сфере живота и све животне генерације. О упознавању са овим проблемом потребно је едуковати ученике средњих школа чији би рад био базиран на упознавању са трговином људима, њеним опасностима, начином врбовања потенцијалних жртава трговине људима. Овом едукацијом би се могло превентивно дјеловати на младе генерације о врсти врбовања такозваних брзих зарада у иностранству, ''лијепог'' живота и слично.
Поред, тога врло битно је организовати едукацију грађана путем јавних трибина а нарочито у мјестима гдје је забиљежен велики број жртава трговине људима као Приједор, Бијељина и Бања Лука. Кроз семинаре или друге врсте едукације упознати о стању људских права са посебним освртом на заштиту жртава трговине људима али врло битно би било да учесници ових семинарабуду запослени у судовима, тужилаштвима, полицији, центрима за социјални рад, здравственим установама и другим. Кроз едукацију потребно је подстаћи свијест невладиних организација које се баве овом проблематиком те истима предлагати успоставе теренских канцеларија, отворених телефонских линија, савјетовалишта за младе, а све са циљем превентивног дјеловања на трговину људима.

5.2. Подизање јавне свијести

За подизањесвијсти јавности врло битно је ораганизовати одређене јавне кампање којима би се грађани Републике Српске упознали са проблемом трговине људима и кријумчарења. Ове јавне кампање би требале бити усмјерене на становништво Републике Српске, органе власти који су надлежни за питања људских права, миграција, организованог криминала, равноправности полова, запошљавање странаца и заштите жртава трговине људима. Поред тога овим јавним трибинама утицало би се на свијест женама које би могле бити потенцијалне жртве трговине људима или жртвама трговине, посебно женама присилно увученим у проституцију. Потребно је обезбједити да поруке јавне кампање по квалитету и садржају буду у складу са постављеним циљем, да буду разумљиве и да садрже довољно потребних чињеница. Такође, код подизања јавне свијести грађана, потребно водити рачуна о хетерогеничном саставу становништва и различитом образовном нивоу.
Информације могу бити и требају бити доступне кроз различите канале укључујући средства масовне комуникације тако да се том приликом могу грађани обавјештавати путем телевизије, дистрибуције штампаног материјала директно грађанима, обавјештења путем радија, успостављањем СОС телефонских линија или јавним кампањама и семинарима у којима би се грађани упознавали са проблемом трговине људима. Врло битно је да у изради или приликом израде оваквих врста јавних кампања учествују и све државне институције као што су Министарство здравља, Министарство унутрашњих послова, судови и тужилаштва.

6. МЈЕРЕ И РАДЊЕ ПОЛИЦИЈЕ

Слика 1.

7. САРАДЊА ОРГАНА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА СА ДРУГИМ ПОЛИЦИЈСКИМ АГЕНЦИЈАМА, ТУЖИЛАШТВОМ, НЕВЛАДИНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА И МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА

7.1. Сарадња МУП-а РС са другим полицијским агенцијама у БиХ

За што ефикаснију борбу против трговине људима и кријумчарења људи битна је сарадња са свим полицијским агенцијама у Босни и Херцеговини. Државна гранична служба је прва полицијска агенција која у свом редовном раду може доћи до сазнања о могућем извршењу кривичних дјела кријумчарења и трговини људима. Разлог овог налази се у томе што је то полицијска агенција која контролише прелазак државне границе а код ових кривичних дјела то је једна од радњи извршења самог дјела. Сарадња са ДГС- ом обавља се или одвија депешним путем тако да то ствара једну спорост у ефикасном дјеловању и одговору на ова кривична дјела. Помаке у овој сарадњи направљени су крајем 2002. Године када је на нивоу Босне и Херцеговине успостављена функција Државног кординатора за борбу против трговине људима и Ударна група за борбу против трговине људима. Државни кординатор остварује чврсту сарадњу са официрима за везу а то су припадници МУП-а РС, МУП-а ФБиХ, Центара јавне безбједности, Кантоналних министарстава, СИПА-е и ДГС-а. Поред њих Ударну групу сачињавају представници Тужилаштва Бих, Финансијске полиције, Републичког тужилаштва РС и Федералног тужилаштва.
И поред успостављања функције Државног кординатора видљиви су и недостаци у сарадњи између МУП-а РС и Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) а који се односе на предузимање различитих оперативно- тактичких мјера и радњи и вођења појединих истрага у дијелу трговине људима. Тако на примјер, приликом спровођења истраге усмјерене ка власнику једног угоститељског објекта у Бања Луци, приликом опсервације наведеног објекта у више наврата дошло је до заједничких сусрета радника ЦЈБ Бања Лука и радника СИПА-е те је дошло до неспоразума ко у којем моменту врши опсервацију или евентуално даље хапшење лица за које се укаже потреба. Приликом одржавања радних састанака са истима, никада нису изложили да врше криминалистичку обраду над власником угоститељског објекта а док су исти од стране радника ЦЈБ детаљно упознати о свим активностима тако да је том приликом наведена акција пропала.

7.2. Сарадња МУП- а РС са тужилаштвом

Према одредбама важећег ЗКП- а РС истрагу о кривичним дјелима води тужилац. Он усмјерава и налаже рад овлаштеним службеним лицима. Када се говори о трговини људима и кријумчарењу лица први који добију сазнања о томе су, углавном, радници МУП- ова. Они о томе усмено или писмено обавјештавају тужиоца у надлежном Окружном тужилаштву. При сваком Окружном тужилаштву у Републици Српској одређен је по један тужилац који је задужен да прати рад и усмјерава рад овлашћених службених лица на сузбијању трговине људима. Наведени тужиоци су прошли велики број едукација који се односе на проблематику трговине људима и кријумчарења људи тако да су поприлично едуковани и упознати са проблемом. Уколико су наведени тужиоци одсутни, тужилац који добије на обраду предмет у дежурству од истих тражи упуства о начину обезбјеђења доказног материјала. Овај метод рада у задњих неколико предмета, који су обрађивани на подручју које оперативно покрива ЦЈБ Бања Лука се показао врло ефикасним.
Један од позитивних примјера сарадње тужилаштва и полиције је обрада предмета М.М. из Приједора којом приликом је истрагу водио тужилац Тужилаштва БиХ који је о свим предузетим радњама био упознат, лично вршио испитивање појединих свједока и жртава. Заједно са радницима ЦЈБ Бања Лука вршио је процјену доказног материјала тако да је у овој сарадњи за кривично дјело трговине људима, организованог криминала оптужено 18 лица од којих се четри лица налазе у бјекству. Поред тога М.М. је осуђен на 9 година затвора.

7.3. Сарадња МУП-а са невладиним организацијама (''Удружене жене'' Бања Лука, ''Лара'' Бијељина)

У марту мјесецу 2005. године, Министарство безбједности је потписало протоколе о сарадњи и осигуравању адекватног смјештаја и збрињавања жртава трговине људима у Босни и Херцеговини са пет невладиних организација које су имале успостављене сигурне куће и стручно особље за провођење активности из протокола.
Први пут отворену помоћ у борби против трговине људима радницима ЦЈБ Бања Лука од стране Невладиних организација пружена је 2003. године у предмету који је био актуелан испред Тужилаштва Бих, а ради се о предмету М.М. из Приједора и др., гдје је невладина организација ''Лара'' из Бијељине, примила 6 страних држављанки које су пронађене у ноћним баровима у Приједору.
Невладина организација ''Лара'' из Бијељине има организовано склониште за жртве трговине људима. Једном мјесечно у просторијама ''Ларе'' се одржавају састанци радне групе чији су чланови представници ЦЈБ Бијељина, МУП-а Тузла, ДГС- а Бијељина, ОСЦЕ канцеларије у Бијељини и Тузли, УНХЦР регионалне канцеларије у Тузли, организација ''Ваша права'' у Бијељини и ''Ларе''. На тим састанцима разматрају се све информације из протеклог мјесеца који се односе на трговину људима на њиховом подручју, договарају се да ријеше проблеме, савладају препреке и једни другима помогну што више. Невладина организација ''Удружене жене'' Бања Лука имплементирају неке врсте пројеката на превенцији трговине људима.
Потребно је напоменути да је у новембру мјесецу 2005. Године за почела са радом Радна група ОСЦЕ- а за борбу против трговине људима на регији Бања Лука.Основни циљ Радне групе представља имплементацију једне дугорочне стратегије, превенције и борбе против трговине људима засноване на заједничким напорима и ефикасном партнерству свих релевантних актера у борби против трговине људима на територији Бања Луке. Чланови бањалучке радне групе чине представници: Центра јавне безбједности Бања Лука, СИПА- е канцеларија Бања Лука, ДГС Градишка, Окружног тужилаштва Бања Лука, Центра за социјални рад, НВО ''Удружене жене'', ЕУПМ- а, ЕУФОР- а и УНХЦР- а. Рад ове групе се односи на три главна поља у борби против трговине људима и то кривично гоњење починилаца, превенцију и заштиту.

7.4. Међународна сарадња (Интерпол, Seci Centar)

У досадашњем раду путем НЦБ Интерпола вршене су провјере за лица и дјевојке, валидност њихових путних исправа. Сарадња са Интерполом се одвија на следећи начин: радници нижих организационих једница своје захтјеве за провјере преко НЦБ Интерпола шаљу преко МУп- а, а који након тога обавјештавају НЦБ Интепол Сарајево а исти НЦБ Интеполу земљи у којој жели да се изврши провјера. Што се тиче провјере за лица, она је спора и траје по неколико дана, мјесеци а у не малом броју случајева од НЦБ Интрпола никада нисмо добили провјеру.
Seci Centar је међународна агенција чија је улога да координира полицијске и царинске регионалне акције ради превенције и борбе против прекограничног криминала. Сједиште му је у Букурешту у Румунији. Од Seci Centar се може затражити информација из било које службе из Југоисточне Европе или се може доставити до истих преко Seci Centarа а у вези прекограничног криминала у који спада трговина људима и кријумчарење људи.

8. АКТИВНОСТИ ЦЈБ БАЊА ЛУКА НА СПРЕЧАВАЊУ И ИНТЕРВЕНЦИЈИ ПРОТИВ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА

Проблемом трговине људима у Републици Српској односно Босни и Херцеговини прво су се позабавиле међународна заједница и невладина организација. Власти БиХ спознавши опасност и сложеност овог проблема су се активирале на спречавању трговине људима од 2000 године. Одлуком Вијећа министра из 2003. године успостављена је функција Државног координатора и структура за координацију активности на спречавању трговине људима и илегалне миграције.
Први пут своје учешће у борби против трговине људима узимају радници републичке инспекције рада, пореске управе и општинске, санитарне испекције. Обично се односило на позиве припадника ЦЈБ Бања Лука да заједно са њима ураде рацију у ноћним баровима а од њих припадници ЦЈБ Бања Лука никада нису добили позив да им помогну у извршењу послова из њихове надлежности у објектима типа ноћних барова. То би значило да неведени никад нису били спремни да сами предузму кораке у спречавању трговине људима него су се увијек правдали заузетошћу и великим бројем контрола у другим објектима.
Трговина људима је још увијек јако присутан проблем у нашој земљи. Трговци људима су промјенили modus operandi и најраширенији облик трговине људима ради сексуалне експлоатације сада се све више одвија у приватним кућама и становима, а жртве се наручују путем телефона и дају у ''најам'' на договорено вријеме. За разлику од рација по угоститљским објектима типа ноћних барова које су раније биле честе, због прикривености ових активности сада је много теже доказати ланац трговине људима. Такође је веома битно, и то да је улазак страних држављанки из ризичне групе земаља по питању трговине људима као што је Украјина, Молдавија, Румунија у нашу земљу порастао кроз склапање највјероватније фиктивних бракова са држављанима БиХ. Претпоставка је да стране држављанке након склапања бракова са нашим држављанима, са којим се од раније не познају, завршавају као жртве трговине људима.
Један од најинтересантнијих случајева у борби против трговине људима, који је водио ЦЈБ Бања Лука, а који је привукао пажњу Секи Центра и полиција појединих држава је предмет М.М. из Приједора. Наведени предмет започет је са радом почетком 2003. године када су припадници снага СФОР-а извршили претрес породничних и пословних просторија М.М. и његових чланова уже и шире породице. Том приликом припадници СФОР-а одузели су велики број докумената. Одузету документацију су прослиједили припадницима МУП-а Републике Српске и ЦЈБ Бања Лука. Од стране тадашњег министра МУП-а формиран је тим од четри инспектора који су вршили анализу одузете документације. Приликом анализе документације као што су фотокопије путних исправа, љекарских налаза дјевојака, различитих цедуља о исплаћеним свотама новца дошло се до већег броја лица који су сачињавали ову организовану криминалну групу а која се бавила трговином људима и другим кривичним дјелима из ове области. Вршењем анализе одузете документације утврђено је да је велики број љекарских прегледа, гинеколошких и налаза на заразне болести, рађени су у Клиничком центру Бања Лука и Клиничком центру Добој, а да су љекарска одобрења о радној способности издаване од стране љекара Дома здравља Омарска. Теренским провјерама дошло се до сазнања да је са овом криминалном групом повезан медицински техничар из Добоја који је радио анализу крви дјевојкама тако што није утврђивао идентитет, а у већини случајева крв је вадио од једне или двије дјевојке а налаз издавао за више дјевојака, а љекар Дома здравља Омарска увјерења о радној способности издавао без присуства дјевојака или бјанко обрасце. Љекар Клиничког центра Бања Лука је вршио гинеколошке прегледе и за исте издавао налазе али их није евидентирао у књигу протокола наведеног клиничког центра.
У првој фази овог предмета радило се по ЗКП-у те је истрага рађена и вршена без присуства и надзора тужиоца. Поред тога један од великих проблема, у почетној фази истраге био је и сам страх грађана, потенцијалних свједока, тако да су показивали врло слабу сарадњу са радницима ЦЈБ Бања Лука. С обзиром, да сам М.М. из Приједора и његова криминална група су важили за врло насилну групу, склону физичким обрачунима са свима који би се на било који начин супроставили.
Почетком маја 2003. године припадници ЦЈБ Бања Лука су извели хапшење М.М. из Приједора те том приликом са истим ухапсили још три члана наведене криминалне групе. Након подношења тад ''кривичне'' пријаве Основном Тужилаштву Приједор, уз притисак међународне заједнице наведени предмет преузело је државно тужилаштво БиХ, које је са радом почело 01.01.2003. године. У том предмету одређен је тужилац који је видио истрагу након чега је заједно са тимом радника МУП-а још једном извршио анализу до тада урађеног а затим наложио предузимање неопходних истражних мјера и радњи. Приликом лишења слободе М.М. у једном од ноћних барова пронађено је шест страних држављанки које су пронађене закључане у наведеном објекту. Одмах након тога спроведене су у Невладину организацију ''Лара'' Бијељина, одакле су више пута пребациване у просторије Тужилаштва БиХ ради обављана информативног разговора.
Један од праваца у којем је вођена истрага је и финансијска контрола, то јест контрола ноћних барова у којима су радиле дјевојке као и хотела који је био у власништву сина од ухапшеног М.М. Тим начином рада утврђено је да прказани прилив новца је далеко мањи од стварног тако да је расход потрошње чланова, М.М. далеко већи од самих прихода. Тим радом је подупријета веза која је пронађена у одузетим предметима да су дјевојке у ноћним баровима пружале сексуалне услуге за новац. У раду са пронађених шест дјевојака дошло се до цјелокупног сазнања о њиховом начину доласка у БиХ као и самог рада у ноћним баровима. Свака дјевојка је морала да исплати ''дуг'' који је наводно дуговала власнику, а затим би добивале симболичне надокнаде за услуге које је пружала у ноћном бару пошто је већуну новца задржавао власник објекта. Радом на овом предмету утврђено је да је кроз ноћне барове, власништва М.М. из Приједора и његових чланова породице прошло близу 200 дјевојака највише из Румуније, Молдавије, Украјине и Русије. Већина тих дјевојака, након неког времена продавана је даље на територији БиХ другим власницима ноћних барова пошто је М.М. након неколико рација које су урађене у његовим објектима у Суду Бања Лука регистровао удружење самосталних привредника а које је око себе скупљало више од 30 власника ноћних барова широм БиХ. Циљ овог удружења је био легализација проституције у БиХ.
Резултат ове акције је оптужење 18 лица пред Судом БиХ за 74 различита кривична дјела од којих је М.М. из Приједора добио затворску казну од 9 година. Тренутно се још у бјекству налазе супруга и два сина од М.М. за којима је на снази и међународна потјерница. Велику заслугу за окончање ове успјешне акције може се преписати међународним снагама у БиХ као што су ОХР, ЕУПМ и СФОР. Битну улогу је имао и Секи Центар и полиција Румуније који су извршили огроман број провјера и разговора са дјевојкама а самим тим омогућили тужиоцу обављање разговора са неким до тих дјевојака на подручју других држава а чији су искази касније у поступку кориштени као искази заштићених свједока.

ЗАКЉУЧАК

Несумњиво је да је трговина људима глобалан проблем и да спада у домен организованог криминалитета, јер је на основу досадашњег искуства непобитно утврђено да се збиља ради о добро организованим групама који врше ова кривична дјела па самим тим би и запријећене казне требало да буду далеко ригорозније. Опште је познато да извршиоци ових кривичних дјела на трговини људима зарађују велике суме новца, па је појава да имамо велики број повратника чији је облик организованости у односу на пријашњи модификован тј. да више не постоје објекти попут ноћних барова гдје су углавном стране држављанке пружале сексуалне услуге за новац.
Сарадња на нивоу МУП-а РС и друге полицијске организације је веома компликована и врло административна тако да захтјева много писмена из било ког домена и области криминалитета, а код организованог криминалитета то проузрокује одређену спорост. Самим тим потребно је организовати радне групе на нивоу БиХ, па чак и земаља у окружењу које би разнјењивале искуства у погледу нових видова кријумчарења и трговине људима, те затим доносиле смјернице дјеловања и предузимале одређене акције, тим дјелом би се постигла ефикасност и брзина у спречавању ових облика криминалитета.
Без интензивније сарадње полиције држава у нашој регији, немогуће је прекинути ланац организованог криминала трговине женама ради сексуалног искориштавања. Да би ова сарадња била што успјешнија неопходно је да постоји ''добра'' воља и да се изгради и његује однос повјерења између држава, затим министарстава унутрашњих послова и службеника који раде на овим пословима. Јасно је да је, да би остварили успјешну сарадњу са полицијом држава у регији, потребно да се удруже или сарађују министарства унутрашњих послова Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине.
Размјена информација треба да се одвија не само између полиција или органа унутрашњих послова држава у регији, већ између правосудних, имиграцијских, владиних и невладиних служби, које би требале да финализирају рад полиције и пруже помоћ жртвама проституције. Информације које су код трговине женама ради вршења проституције разнјењују требале би да се односе на: појединце који прелазе или покушавају прећи међународну границу без путних исправа или са фалсификованим путним исправама, затим на типове исправа или путних докумената које они користе, начине на које регрутују жртве, путеве којим их превозе, средства која се користе у превожењу жртви, везе између појединца и групе које се баве таквом трговином и посебне мјере које се користе ради њиховог откривања.
Врло битно је истаћи да за борбу против кријумчарења и трговине људима, МУП РС није једини државни орган који би требао да предузима све у циљу спречавања овог облика криминалитета. Веома битну улогу у спречавању имају и друга министарства, судови, тужилаштва па и саме невладине организације,а које су своје дјеловање усмјериле ка жртвама трговине људима.

ЛИТЕРАТУРА

1. Безбиједност, Часопис МУП Републике Србије 2/05.
2. Бошковић Мићо, Организовани криминалитет и корупција, Бања Лука, 2004.
3. Јевтовић Мирослав и Милашиновић Срђан, Социјалнопатолошке појаве, Београд, 2006.
4. Зборник, Стање и мјере заштите
5. НБЛ, Часопис полицијске академије Београд, 1/03.
6. НБЛ, Часопис полицијске академије Београд, 1/06.
7. www.google.ba
8. www.atc.org..yu
9. International Human Rights, Трговина људима и ропство; Компаративни правни приступ и улога Европске конвенције о људским правима
10. Крстић Остоја, Прогностика криминалитета, Полицијска академија, Београд, 2003.
11. Мр Саша Мијалковић, Секс индустрија као вид организоване крининалне дјелатности, “Зборник”; Стање мјере и заштите
12. Момчило Лазовић, Владимир Милошевић, Саша Милојевић, Средства и тактика полиције, Полицијска академија, Београд 2002. године.
13. Одлука о процедурама и начину координације активности на спречавању трговине људима и илегалне имиграције у Босни и Херцеговини и успостављању функције Државног координатора за Босну и Херцеговину (Службени гласник БиХ, број 24/03)
14. Водинелић В, Криминалистика, друго издање 1999 године;

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO