SEMINARSKI RAD IZ KRIMINOLOGIJE
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
KRIVICAPojam kriviceDa bi neka radnja bila krivično delo neophodno je da se ona moze učiniocu pripisati kao krivica. Pripisati određeno delo nekome kao krivicu istovremeno znači i to da mu se pripisuje odgovornost za to delo. S obzirom na to da je za postojanje krivične odgovornosti neophodno ostvarenje svih konstitutivnih elemenata krivičnog dela, kako objektivnih, tako i krivice kao subjektivnog elementa, nuzno se namece pitanje odnosa dva pojma: pojma krivične odgovornosti i pojma krivice. Odnos krivice i krivične odgovornostiMesto krivične odgovornosti u sistemu opšteg dela nije jasno. U našoj krivičnopravnoj literaturi zapazaju se dva shvatanja krivične odgovornosti. Jedno je objektivno-subjektivno, polazi od toga da krivična odgovornost obuhvata kako objektivne elemente krivičnog dela, tako i krivicu kao subjektivni element. Drugo, subjektivno shvatanje, ovaj pojam izjednačava sa krivicom. Ovo shvatanje takodje označava krivicu i uračunljivost, odnosno krivicu i uračunljivost postavlja kao dve ravnopravne komponente krivične odgovornosti. U sistemu opšteg dela dovoljna je krivica kao subjektivni element opšteg pojma krivičnog dela, jer ona podrazumeva uračunljivost bez koje krivica ne moze ni postojati. Krivično odgovornim se smatra učinilac koji je u vreme izvršenja dela imao odredjena psihička svojsta ( uračunljivost) i odredjeni psihički odnos prema svome delu (krivicu). UračunljivostUračunljivost je neophodna pretpostavka ili obavezan element krivice, što znači da bez uračunljivosti nema ni krivice. Uračunljivost podrazumeva postojanje sposobnosti odlučivanja i sposobnosti rasudjivanja. Polazi se od pretpostavke da je svaki čovek uračunljiv i ona se u konkretnom slučaju utvrdjuje samo onda kada se pojavi sumnja da se radi o neuračunljivom počiniocu. Dakle, u tom slucaju se utvrdjuje neuračunljivost. NeuračunljivostUčinilac koji je protivpravno delo predvidjeno u zakonu kao krivično
delo učinio u stanju neuračunljivosti
ne moze biti smatran krivim, tj. njegova krivica je isključena. Radi se
o protivpravnom delu koje odgovara zakonskom opisu krivičnog dela, ali
je učinjeno bez krivice pa stoga i nije krivično delo. Zakonom se mogu
predvideti tri metoda pomoću kojih se utvrdjuje da li je neki učinilac
krivičnog dela neuračunljiv. To su: biološki, psihološki
i mešoviti. Za psihološki metod merodavne su samo posledice,
dok kod biološkog metoda u obzir se uzimaju samo odredjena bolesna, abnormalna
psihička stanja. Mešoviti metod trazi i jedno i drugo, tj. i uzrok i posledicu.
Bitno smanjena uračunljivostU našem pravu kao zakonska kategoria postoji i prelazno stanje, u kome učinilac nije ni potpuno uračunljiv ni potpuno neuračunljiv. Takvo stanje se naziva bitno smanjena uračunljivost. Učinilac koji je u vreme krivičnog dela bio bitno smanjeno uračunljiv jeste krivično odgovoran ali se moze blaze kazniti. Prema tome, bitno smanjena uračunljivost predstavlja poseban fakultativni zakonski osnov za ublazavanje kazne.Bitno smanjena uračunljivost utvrdjuje se na isti način kao i uračunljivost,odnosno neuračunljivost.To znači da se u obzir moraju uzeti i biološki i psihološki elementi.Kod bitno smanjene uračunljivosti zahteva se postojanje onih istih stanja duševne poremećenosti koja se traze i kod neuračunljivosti.Razlika izmedju neuračunljivosti i bitno smanjene uračunljivosti ogleda se u tome što je kod neuračunljivosi usled dejstva nekog od tih stanja mogučnost rasudjivanja i odlučivanja potpuno isključena,a kod bitno smanjene uračunljivosti mogučnost rasudjivanja ili odlučivanja samo bitno smanjena.Bitno smanjena uračunljivost ne obuhvata i stanje nedovoljne duševne razvijenosti.To znači da se ovaj institut ne odnosi na maloletnike koji nisu dovoljno društveno razvijeni.Razlog tome je što bi kod maloletnika koji nisu dovoljno duševno razvijeni,primena makar i blage kazne kao krivične sankcije,mogla krajnje negativno delovati na njegov dalji psihički razvoj,formiranje karaktera i njegov ukupan budući zivot. Normativna i psihološka teorija kriviceU našoj teoriji preovladjuje shvatanje da se krivica najkraće odredjuje kao skup psihičkih odnosa učinioca prema svome delu. U odredjivanju pojma krivice u krivičnopravnoj teoriji postoje dva osnovna shvatanja, a to su normativno i psihološko shvatanje. Normativno shvatanje krivice se deli na dva osnovna pravca: psihološko-normativno i čisto normativno shvatanje. Prema normativnim teorijama krivica se svodi samo na socijalno-etički prekor koji se zbog učinjenog dela upučuje učiniocu krivčnog dela i izvršava ga trece lice, sudsko vece. Prema psihološko-normativnom shvatanju za krivicu se trazi da je sam učinilac svoje delo ocenio kao delo protivno pravu. Sudeci po psihološkom shvatanju krivica predstavlja psihički odnos učinioca prema delu koji se izrazava u dva osnovna oblika: umišljaj i nehat. Oblici kriviceU oblike (stepene) krivice spadaju umišljaj i nehat koji imaju dvostruku funkciju. S obzirom na to da se njihova sadrzina jednim delom iscrpljuje, oni su kao oblici krivice donekle oslabljeni, pa je i to razlog više da se u krivicu unese i normativni element. Taj normativni element se sastoji u oceni da se učinilac nije ponašao onako kako se od njega očekivalo, to jest da je mogao u konkretnom slučaju da izbegne kršenje krivično-pravne norme. UmišljajUmišljaj ili dolus je tezi stepen krivice i on se uvek zahteva za postojanje
krivičnog dela (predstavlja tezi oblik krivice). Za krivicna dela učinjena
sa umišljajem uvek se kaznjava. NehatNehat ili culpa je lakši oblik, odnosno stepen krivice kod kojeg postoji
krivična odgovornost samo kada to zakon kod pojedinih krivičnih dela izričito
propisuje. Kod nehata se učinilac uopšte ne saglašava sa nastupanjem posledice
niti sa izvršenjem krivičnog dela, jer on radnju preduzima ili ne preduzima
samo zato što misli da do posledice nece doci. Nehatna krivična dela podrazumevaju
po svojoj prirodi nastupanje posledice. To je i razlog njihovog postojanja,
odnosno predvidjanja kao krivičnog dela. Posledica je glavni kriterijum
za odredjivanje nehata. Pojam kazneKazna je krivčina sankcija koju sud izriče u zakonito sprovedenom postupku, krivično odgovornom učiniocu krivičnog dela, radi zastite društva od kriminaliteta, a sastoji se u lišavanju ili ogranicavanju sloboda i prava. Svrha kazneU nauci krivičnog prava, sva shvatanja o svrsi kaznjavanja mogu se svrstati
u tri osnovne grupe teorija: apsolutne, relativne i mešovite teorije. Sistem kazniU krivičnom zakonodavstvu i teoriji najčešce su prihvaćene sledeće vrste
kazni:
preuzmi seminarski rad u wordu » » » Besplatni Seminarski Radovi
|