|
Palestinski islamski džihad, zemlja porekla Palestina
Borba protiv Izraela simbolizovala je za Palestinu borbu protiv imperijalizma
osiguravajući zajednički cilj, kao i osećaj jedinstva i odvraćajući političku
pažnju od neuspeha režima i arapskog nacionalizma. Kao u nacionalnoj borbi,
i sekularno i verski orijentisani arapski nacionalisti i islamski aktivisti,
našli su zajedničko tlo gledajući na pitanje oslobođenja Palestine kao
na veliki džihad protiv zapadnog imperijalizma.
Džihad predstavlja specifično islamski izraz koji u suštini čini jedan
snažan koncept verske dužnosti muslimana. Na arapskom jeziki reč jihād
je imenica koja jednostavno označava borbu.
Palestinski
islamski džihad (ar. Harakat al-Džihad al-Islami al-Filistini),
predstavlja ogranak egipatskog Muslimanskog bratstva, 1981. nastao na
krilima islamske revolucije u Iranu. Ta je grupacija smatrala da je islamističku
palestinsku državu i uništenje Izraela moguće stvoriti i bez prethodne
svearapske revolucije. Takođe su uvereni da je oslobođenje Palestine,
isključivo oružanim putem, tzv. svetim ratom, model za ujedinjenje arapskog
i islamskog sveta.
Palestinski islamski džihad je teroristička grupa, koja se smatra jednom
od najopasnijih na Bliskom istoku. Izrael je u njenim očima najveći neprijatelj
muslimana, i mora u krvi biti uništen.
Ovu grupu osnovali su palestinski studenti u Egiptu 1975. Specifičnost
Palestinskog islamskog džihada je činjenica da je reč o sunitskoj organizaciji
u okviru koje koje vlada svelika opsednutost iranskom revolucijom (šitska)
kao i organizaciji koja zbog svog radikalizma i brutalnosti uživa svojevrsnu
naklonjenost Izraela koji je očekivao da će tako pridoneti jačanju umerenih
palestinskih struja.
Izrael je smatran evropsko američkom kolonijom usred arapske nacije. Arapski
porazi. 1948. i 1956. god. bili su dodatno poniženje. Za arapske vođe,
Palestina je bila tema koja nije ugrožavala klasne, političke ili verske
interese, a koju su mogli da eksploatišu u domaćoj i međunarodnoj politici.
Vojne vođe i monarsi, sekularno i islamski orijentisani, svi oni su mogli
da se identifikuju s položajem Palestinaca. Palestinski islamski džihad
je sa svoje strane jedna radikalna organizacija u borbi protiv Izraela.
1. Džihad kao “sveta borba” Muslimana
U najopštijem značenju, "džihad" označava borbu protiv zla
išejtana, kao i samodisciplinu zajedničku trima Ibrahimovim verama, uz
čiju pomoć vernici teže tome da slede Božiju volju i budu bolji muslimani.
Naime, kod džihada se radi o tome da je u pitanju doživotna borba da se
bude vrla osoba, da se bude odan pravoj Božijoj stazi. Ovo je osnovni
način na koji muslimani potvrđuju ili ostvaruju istinu prvog stuba islama
u svakodnevnom životu.
Kolektivnom obavezom muslimana smatra se i učešće u džihadu (arapski:
životna borba), za opstanak muslimana i njihove vere. Džihad je svaki
trud u ime Boga, tj. na Božijem putu.
Džihada ima četiri vrste:
• Džihad oružjem za odbranu vere, časti, života i imetka.
• Džihad protiv grešnika rukom i savetom u smislu hadisa: "ko od
vas vidi nešto što ne valja, neka ga suzbije rukom, a ako ne mogne rukom
onda jezikom".
• Džihad protiv šejtana (sotone), odupiranjem čoveka njegovom zavođenju.
• Džihad sa samim sobom radi ustrajnosti na činjenju dobrih dela i klonjenju
od zabranjenih
Za muslimanske ekstremiste i njihove pristalice, Džihad je definisana
dozvola za borbu protiv njihovih neprijatelja (uključujući i muslimane,
kao što je slučaj u Somaliji), a za zapadne ekstremiste i njihove pristalice,
Džihad je verski regulisan, neprekidni sveti rat, vođen od strane vojnih,
nedržavnih faktora, zakletih da unište zapadne vrednosti i civilizaciju.
Džihad je prema muslimanima, čišćenje Allahove (Božije) zemlje od nasilja,
izdaje, grijeha i tiranije, a radi stvaranje sigurnosti, mira, milosti,
pažnje, prijateljstva i čovečanstva. Džihad se primenjuje u svim aspektima
života i u stvarnosti traži od svakog muslimana maksimum napora da bude
bolji čovek.Naravno, džihad dozvoljava borbu, ali navodno samoodbrambenu.
Međutim, Džihad je kompleksan koncept duboko ukorenjen u Islamu. To je
princip koji prihvataju svi muslimani, koji se čvrsto drže učenja svoje
vere.
2. Palestinski islamski džihad
2.1. Osnovne odrednice o Palestinskom islamskom džihadu
Palestinski islamski džihad je islamska, palestinska nacionalistička
organizacije koja se nasilno protivi postojanju Izraela. Određena od američkog
Stejt departmenta terorističke organizacije u 1997, Palestinski islamski
džihad je meta izraelske civilne i vojnog osoblja i svoju posvećenost
stvaranju islamskog režima u "sve istorijskoj Palestini ". Palestinski
islamski džihad je, organizacija koja na primer za razliku od Fataha i
Hamasa, ne učestvuje u političkom procesu.
Palestinski islamski džihad želi da se ponovo uspostavi suverena, islamska
palestinska država sa geografskim granicama pre 1948 i da se da mandat
Palestini. Ova organizacija zagovara uništenje Izraela kroz mnoga nasilna
sredstva.
Članovi ove radikalne organizacije vide nasilje kao jedini način da se
ukloni Izrael sa Bliskog istoka i odbacuju bilo kakav aranžman u kojem
Izrael i Palestina koegzistiraju zajedno. Palestinski islamski džihad
za razliku od drugih palestinskih separatističkih grupa, odbija da pregovara,
ili da se uključi u diplomatski proces. Ona ne traži političku zastupljenost
u okviru palestinske vlasti.
Prema Stejt departmentu, većina budžeta za Palestinski islamski džihad,
Sjedinjene Države takođe optužuje Siriju da pruža" sigurno utočište
" za ovu grupu , i omogućava Palestinskom islamskom džihadu sedište
u Damasku.
Islamski džihad može da bude jedan od najpoznatijih imena u vezi sa palestinskomm
borbenošću, ali uvek je bila relativno mala i organizacije iz senke. Grupa
- sastavljena od šačice labavo povezanih frakcija podeljena je u ćelije
- tradicionalno koncentrisana na napad Izraela, izmičući istaknuti društveni,
blagostanje i političku ulogu preuzela od strane drugih islamističkih
grupa poput Hamasa ili Hezbolaha Libana.
Radi boljeg shvatanja islamskog sveta i njegovih uzajamnih odnosa sa ostalim
delovima čovečanstva, nužno je napraviti razliku islamskog fundamentalizma
i islamskog ekstremizma:.
Fundamentalizam je religioznog tipa i bori se za religiozno vaspitanje
i čuvanje suštine religijske tradicije. Islamski ekstremizam ima za svoj
cilj nasilno širenje (i u drugim zemljama) islamskih pravila ponašanja
i u društvu i u porodici.
Palestinski islamski džihad, sa svoje strane predstavlja izraz ideološkog
stava džihada, koji smatra da arapsko-izraelski konflikt može da se reši
samo kroz oružani sukob. Izrael se smatra - zajedno sa pro-zapadnim, sekularnim
arapskim režimima - kao manifestacija zapadnog imperijalizma u islamskim
zemljama, odnosno u borbu se ide kao u prvi korak ka ispunjavanju ciljeva
islama.
2.2. Istorija i poreklo
Palestinski islamski džihad je nastao nakon što su neki članovi egipatskog
Muslimanskog bratstva verovali da organizacija nije činila dovoljno napora
da se spreči Izrael od okupacije palestinskih teritorija. Oni su se osećali
kao da nisu bili dovoljno snažni da pomažu palestinskom borbom.
U toku 1979., nakon što je inspirisana Iranskom revolucijom, Fati Sakaki
i Abd al-Aziz Avda osnovali su grupu koja treba da se bori za suverenitet
Palestine i slobode od Izraela. Šakaki i Avda sprovode operacije iz Egipta
sve do 1981., kada je grupa proterana posle ubistva predsednika Anvara
el Sadata.
Palestinski islamski džihad je nastavio svoj rad u Gazi dok nije proteran
u Libanu 1987. Dok je bila u Libanu, grupa je uspela da dobije podršku
od Hezbolaha i na kraju razvila bliske veze sa libanske organizacije.
Dok je u Libanu, ova organizacija je usvojila određene metode radi ostvarenja
svojih ciljeva. Tokom 1989. godine, Palestinski islamski džihad sepreselio
za Damask, gde ostaje do danas.
Grupa se trenutno nalazi u sirijskoj prestonici, Damasku, ali postoje
i kancelarije u Bejrutu, Teheranu i Kartumu. Za finansijsku podršku se
veruje da potiče iz Sirije i Irana. Grupa je prvenstveno na Zapadnoj obali
i pojasu Gaze. Njeno glavno uporiše na Zapadnoj obali su gradovi Hebrona
i Dženina.
Trenutno, Palestinski islamski džihad je mala, veoma tajnovita organizacija
koja posluje sa manje od 1.000 članova i ograničenom podrškom naroda.
Kada se govori o bazičnim karakteristikama palestinskog islamskog džihada,
onda je važno podsetiti se na reči Dr. Ramadana Shalaha, generalnpg sekretara
palestinskog Islamskog džihada, koji je sažeo gotovo jezivu logiku njihove
nove taktike: "Naši neprijatelji poseduju najsavremenije oružje na
svijetu, a njihova vojska je vrlo obučena. Mi se nemamo čime boriti protiv
ubistava i napada na nas, osim oružjem kao što je mučeništvo. Lako je
i košta nas samo naših života ljudske bombe ne mogu biti poražene, čak
ni nuklearnim bombama." Drugim rečima, radi se o karakterističnom
samoubilačkom terorizmu.
Zbog svoje male veličine, ova organizacija nije u stanju da pokrene razmere
velikih skupova, da se prikupe sredstva umesto da se u velikoj meri oslanjaju
na druge organizacije kao što je Hezbolah za finansijsku podršku.
2.3. Odnos sa Hamasom
Hamas približno znači "Islamski pokret otpora", dok se taj
izraz u arapskom koristi za "oduševljenje", je palestinska kislamska
organizacija koja se od EU, SAD i drugih zemalja sveta karakteriše kao
terorističko udruženje. Usko je povezana samuslimanskim bratstvom. Njen
proklamovani cilj je uništenje Izraela, i uspostavljanje islamske teokratije
na tom, kao i na područjima Gaze i Zapadne obale.
U novijoj istoriji je poznata i uspešno deluje kao politička partija upalestinskim
autonomnim oblastima. U januaru 2006. godine, ova grupa je pobedila na
palestinskim parlamentarnim izborima, gde je osvajanjem apsolutne većine
mandata u parlamentu, zbacila sa vlasti do tada vladajuću frakciju Fatah.
Palestinski Islamski džihad ima mnogo toga zajedničkog sa Hamasom, jer
oba se bore protiv postojanja države Izrael. Razlika između grupa dolazi
u red ovih prioriteta. Obe grupe su bile formirane kao izdanka Muslimanskog
bratstva i primaju velike količine sredstava iz Saudijske Arabije. Sa
sličnim ciljevima, Hamas i Palestinski Islamski džihad su zajedno radili
na više projekata. Može se takođe reći da Palestinski Islamski džihad
ima i svoje rivale u militantnim grupama Palestine, i oni se često se
takmiče za podršku Palestinaca.
Međutim, Palestinski Islamski džihad ne nudi socijalne usluge, niti namerava
da se angažuje u bilo kom obliku diplomatskih dijaloga sa Izraelom. Mnogo
manja organizacija od Hamasa, članovi Palestinskog Islamskog džihada posvećuje
zemlju zbog svog istorijskog značaja za islam i potpuno su posvećeni
platformi grupe uništenja države Izrael kroz nasilna sredstva.
Hamas je osnovan 1987. godine iz militantnog krila Muslimanskog bratstva.
Hamas je decentralizovana organizacija, koja pri vrbovanju novih simpatizera
i sponzora, promovisanju svojih ciljeva i rasturanja propagandnog materijala,
deluje nekad tajno ali i javno.
Rukovodstvo organizacije prosleđuju Ramazana Abdullaha Al Šalaha, čiji
su akademski veze na Zapadu (on ima doktorat sa Univerziteta u Daramu
i preporuke na Univerzitetu Južne Floride), a njegovih niz uspešnih napada
doneli su Palestinskom Islamskom džihadu novu podršku od Palestinaca.
Sa druge strane, Palalestinci su ljuti zbog oštrih izraelskih mera bezbednosti,
što se doživljava tako da nema povratka na mirovne pregovore. Takođe je
Palestinski Islamski džihad porastao više blizu Hamasa, tako da metode
dve grupe i dugoročni ciljevi postaju konvergentni. Obični Palestinci
su takođe izašli na ulice da proslave “džihad nasilja” usmeren protiv
Izraela, a ono što je ostalo od palestinske vlasti nije pojedinačno uspelo
da uvede red u govu organizaciju.
Hamasov rival Palestinski islamski džihad je vremenom izgradio 8.000-
vojnika podržanih od strane Irana i "spremnih za mučeništvo ili pobedu."
Mučeništvo je i dalje poželjno prema teoriji i praksi Palestinskog islamskog
džihada kao organizacije, koja kroz to mučeništvo prepoznaje svetu borbu.
Procena broja terorista obučenih za rat protiv Izraela, prvi put Islamski
džihad je obelodanjena 2004 godine i ono su ponosni i počastvovani što
kažu da im Islamska Republika Iran pruža nam podršku i pomoć.
Međutim, on je negirao da je oružje dolazi iz Irana i odbio da komentariše
da li su borce s obučavali Iranci. Izraelski obaveštajni zvaničnici ranije
su rekli da je Hamas i druge teroristi često putuju u Iran, gde ih Revolucionarne
garde Irana uče borbi.
Hamas bi trebalo posmatrati kao terorističku organizaciju koja je obezbedila
pobedu na demokratskim palestinskim izborima početkom 2006, i tako dokazala
da više nije sporedni igrač. Kao lider u napadima bombaša samoubica protiv
Izraela, Hamas se nametnuo Palestincima iz nekoliko razloga.
U moru korupcije koja je karakterisala palestinsku vlast oni su obezbedili
bolničke usluge, programe za škole, distributivne centre za hranu. Cena
koja se ispostavlja palestinskom narodu plaćena je kroz regrutovanje,
indoktrinaciju, trening i aktiviranje terorista motivisanih mržnjom i
željom da ubiju.
Islamski pokreti na koji je tradicija dave najviše uticala jesu Hamas
i egipatsko Muslimansko bratstvo, koji u prirodi imaju primetnu političku
aktivnost. To možemo videti i danas kada je na sceni politički prevrat
u Egiptu, i biće veoma zanimljivo posmatrati povratak Muslimanskog bratstva
na scenu posle decenija zabrane bavljenja politikom koju je nametnuo Mubarak.
U praksi je prisutno da ima mnogo mladih ljudi žele da se pridruže Islamskom
džihadu Palestine, ali oni traže kvalitet svojih boraca. Palestinski islamski
džihad je postao istaknut po svojoj nezvaničnoj političkoj ulozi u Gazi,
koja se zvanično upravlja od strane organizacije Hamasa.
Obe organizacije Palestinski islamski džihad i Hamas odbacili su 1993.
Oslu kao izdaju palestinskih i islamskih prava, i oni su pokrenuli napade
na izraelske mete u"rasa" (Šikakijeva sopstvena reč) da zaustavi
mirovni proces. Do 2000., Palestinski islamski džihad je mogao da bude
zaslužan za ubijanje nekoliko desetina Izraelaca, uglavnom civila.
Iako je odbila da prizna palestinske vlasti, kao legitimnu vladu i nije
učestvovao u 1996 Palestinskim izborima, Islamski džihad nije izazov političke
Palestine na isti način kao i Hamas. Pokreti Hamas i Islamski džihad u
cilju jačanja jedinstva, solidarnosti i zajedničkog fronta spram ciionističkog
režima početkom 2012. godine, objavili su nameru da će se ujediniti. Prema
izveštaju agencije Mehr, ured Ismaila Hanijea je izdao saopštenje u kojem
se navodi da će narodni palestinski premijer i lideri Islamskog džihada
najozbiljnije pristupiti razmatranju plana za zvanično ujedinjavanje pokreta
Hamas i Islamski džihad.
Davud Šahab, glasnogovornik Islamskog džihada je naveo da će Hamas i Islamski
džihad započeti razgovore koji će rezultirati ujedinjavanju dva pokreta.
On je napomenuo da su dve strane već ranije organizovale brojne konsultacije
o ujedinjavanju i jačanju fronta otpora spram cionističkog režima.
2.4. Lideri
Fati Šakaki se preselio iz Gaze u Egipat da studira medicinu i postao
aktivan sa egipatskog Muslimanskog bratstva. On je na kraju osudio organizaciju
zbog povećanja umerenosti i otišao sa dugogodišnjim duhovni vođom Palestinskog
Islamskog džihada, Abd al - Aziz Avda .
Šakaki se preselio preko Bliskog istoka, gde je imao azil , pre nego što
se konačno nastanio u Damasku pod sirijskom zaštitom. Shakaki je ostao
na čelu organizacije sve do svoje smrti 1995 na Malti, navodno u rukama
izraelskih agenata. Zamenio ga je Ramadan Abdallah Shallah ,britanski
obrazovan palestinac, koji je predavao kurseve Bliskog istoka k na Univerzitetu
Južne Floride od 1990 do 1995. godine.
Osam lidera Palestinskog Islamskog džihada su optuženi od strane federalnih
vlasti u 2003. na osnovu pedeset optužbi, dok je samo jedan od njih, Sami
Al-Arian, uhapšen i poslat na suđenje. Al-Arian je negirao, prema vestima
CNN- a, da je imao bilo kakve veze sa terorizmom.
Dr Sami Al-Arian Šakaki uspeva da vrši džihad organizaciju u teritorijama
putem daljinskog upravljača. On je taj koji izdaje naređenja da izvrši
napade i ubistva.
Naredbe koje dolaze iz njegovog stola idu u srednji štab Islamskog džihada
u Britaniji, Nemačkoj, Kipru i SAD. Odatle putem faksa, telefona, ili
preko kurira ta naređenja stižu do Saveta kao odgovornog vojnog aparata
Islamskog džihada.
"Islamski" džihad navodno je koristio maloletna lica kao članove
ovog odbora. 29. marta 2004., 16-godišnji Tamer Kveir u Rifidiji, arapskom
predgrađu Nablusu, bio je zarobljen od strane izraelskih snaga, jer je
planirao da izvrši osvetu na Izrael.
Njegov stariji brat je tvrdio da mu je ispran mozak i zatražio palestinske
vlasti istražuju incident i hapšenje onih koji su odgovorni za to.
Profesor dr Sami Al-Arian Univerziteta Južne Floride za kompjuterski inženjering
je u februaru 2003 godine, uhapšen je nakon što je optužen za terorizam.
Američki državni tužioc Džon Ašroft navodno je, na konferenciji za novinare
objavio da je Al-Ariana šef severnoameričkog palestinskog "islamskog"
džihada.
Dana 6. decembra 2006, Sami Al-Arian je osuđen na 57 meseci zatvora, na
osnovu pogodbe. U novembru 2006 je bio proglašen krivim za civilni prezir
zbog odbijanja da svedoči pred federalne velikom federalnom porotom. Nakon
smrti Šakakija, Palestinski islamski džihad je vođen od kolege osnivače
Ramadana Šalaha.
2.5. Simbol
Žrtve terorizma imaju uvek simboličku vrednost. Mete terorističkog nasilja
su izabrane zbog toga što njihov identitet, lokacija ili aktivnost simboliziraju
nešto što teroristi žele napasti.
Pored Izraela, Palestinski Islamski džihada takođe smatra, SAD kao neprijatelja
zbog podrške Izraelu. Ova organizacija, u svakom slučaju je protiv umerene
arapske vlade zbog sumnje da su zaražena i od strane zapadnih sekularizma
i sprovodi napade u Jordanu, Libanu i Egiptu.
Simbol islamskog džihada je Dom of the Rock, mapa Velike Palestine predstavlja
usmerenim puškama. Iznad njega i između puške pojavljuje se natpis Allaha
hu Akbar (Alah je veliki, poznati islamski borbeni poklič i obično poslednje
reči bombaša samoubice).
Naime, radi se o veoma dobrom primeru radikalnih islamskih verskih poruka,
koje su proglašene od strane organizacije, čiji su ciljevi uništenje države
Izrael (koji se nazivaju "puno oslobođenje palestinskih zemalja")
putem naoružanja i potpuno beskompromisnog džihada (sveti rat) i osnivanje
verskih islamskih palestinskih država u svoje “pravo” mesto.
2.6.Kvalifikacija borbe Palestinskog islamskog džihada
Tok događaja u muslimanskom svetu u drugoj polovini 20. veka doneo je
pred muslimanske ustanove i učenjake pitanje nasilja i njegovog korišćenja
za ostvarivanje religijskih i političkih ciljeva. Tokom kolonijalnih osvajanja
muslimanskog sveta, muslimananska borba je redovno bila kvalifikovana
kao džihad, koncept koji u islamskom kategorijalnom aparatu predstavlja
ekvivalent “pravednog rata” (bellum iustum) zapadnih naroda.
U to doba situacija je bila jasna - muslimanske zemlje i narodi bili su
potčinjeni od strane kolonijalnih sila, njihova borba za oslobođenje bila
je legitimna a zbog značaja islamskog nasljeđa neki antikolonijalni pokreti
koristili su Islam kao sredstvo legitimizacije oružane borbe i političke
mobilizacije stanovništva.
Situacija se radikalno menja 1970-tih. Ponižavajući poraz arapskih zemalja
u ratu sa Izraelom 1967. godine i paljevina džamije Al-Aksa, trećeg islamskog
svetog mesta, dovode do razočarenja muslimanskih masa u vladajuće ideologije
i vođstva, posebno u arapskom svetu.
Javljaju se brojne militantne grupe koje proglašavaju vladajuće muslimanske
režime nelegitimnim i opravdavaju njihovo uklanjanje s vlasti nasilnim
putem, prikazujući to kao preduslov efikasnog muslimanskog suprotstavljanja
Izraelu i drugim neprijateljima muslimanskog svijeta.
Ove grupe proglašavaju džihad protiv muslimanskih vlada i počinju vršiti
napade na vladine predstavnike, institucije, strance i slično, vršeći
na taj način dela koja po svojim obeležjima potpadaju pod kvalifikaciju
terorizma. Takvom jednom vrlo jasno izraženom nasilju pripada i grupa
Palestinski islamski džihad.
Borba za oslobođenje u ideologijama ovih grupa izražavana je putem koncepta
nidal (“borba”), koji je imao svjetovne konotacije i bio opšte korišten
čak i od levičarskih organizacija. Međutim, od 1980-tih javljaju se grupe
koje svoju ideologiju zasnivaju na određenoj interpretaciji islamskog
učenja a borbu za oslobođenje i otpor okupaciji izražavaju u islamskim
terminima džihad i fida’ (“žrtvovanje”). Među njima je i Palestinski islamski
džihad.
2.7. Aktivnosti
Palestinski islamski džihad preuzela je odgovornost za mnoge militantne
aktivnosti tokom prethodnih godina. Organizacija je odgovorna za brojne
napade, uključujući više od 30 završenih samoubilačkih bombaških napada.
Dana 22. decembra 2001, uprkos izjava Hamasa da obustavi bombardovanje
samoubistvo unutar Izraela, kao odgovor na obračun sa ekstremistima od
Jaser Arafata, Palestinski islamski džihad je obećao da će nastaviti
svoju kampanju terora id a oni zapravo nisu spremni na kompromis.
Palestinski islamski džihad su preuzela odgovornost za sledeće napade:
Avgust 1987: Palestinski islamski džihad preuzima odgovornost za pucnjavu
koja je ubila komandanta izraelske vojne policije u pojasu Gaze.
Od septembra 2000., Palestinski islamski džihad je odgovoran za desetine
terorističkih napada, uključujući i 15 samoubistava i automobila bombi,
koje su uništili živote više od 25 Izraelaca i ranili njihgotovo 400.
22. decembra 2001., uprkos izjavi Hamasa da obustavi bombardovanje putem
samoubistva unutar Izraela, kao odgovor na obračun sa ekstremistima od
Jasera Arafata, Palestinski islamski džihad je obećao da će nastaviti
svoju kampanju terora.
Jula 1989: Napad na autobus 405 uz Jerusalim-Tel Aviv magistrali, najmanje
14 ljudi je poginulo (uključujući i dva Kanađana i jednog Amerikanca)
i još na desetine ranjeno. Iako je namenjen da bude samoubilački napad,
počinilac je preživeo.
4. februara, 1990: autobus koji je prevozio izraelske turiste u Egiptu
je bio napadnut. Napad je imao posledice, 11 mrtvih i 17 ranjeno.
Decembar 1993: ubijen je izraelski rezervista, Dejvid Mashrati, tokom
javnog autobuskog snimanja.
April 1994: auto bomba na brodu javnog autobuskog poginulo devet osoba
i ranjeno pedeset.
Januar 1995: Samoubistvo bombaški napad u blizini Netanija ubijeno je
osamnaest vojnika i jedan civil.
April 1995: Samoubistvo bombom na Netzarim i Kfar Darom. Prva bomba ubila
osmoro ljudi, a povređeno više od 30 na Izrael autobus. Drugi napad je
bio auto bomba koja ranjeno dvanaest ljudi.
Mart 1996: Tel Aviv tržni centar je mesto drugog samoubilačkog napada
gde je ubijeno dvadeset i ranjeno sedamdeset pet ljudi.
Novembar 2000: auto bombe u Jerusalimu, na otvorenom tržištu poginulo
dvoje ljudi i ranjeno deset.
Jun 2001: Samoubistvo - bombaški napad u Tel Avivu noćnom klubu ubistvo
dvadeset ljudi
Mart 2002: Bombaš samoubica ubio sedam ljudi i ranjeno oko trideset na
brodu autobusom koji je putovao iz Tel Aviva u Nazaret.
Jun 2002: Osamnaest ljudi je poginulo a pedeset ranjeno u samoubilačkom
napadu
Jula 2002: dvostruki samoubilački napad ubijeno petoro ljudi i ranjeno
40 u Tel Avivu.
Novembra 2002: 12 vojnika i bezbednost osoblja ubijeno iz zasede u Hebronu.
Maj 2003: Troje ljudi poginulo osamdeset i tri ranjena u samoubilačkom
bombaškom napadu na tržni centar u Afuli.
Avgust 2003: Bombaš samoubica ubio dvadeset ljudi i ranjeno preko stotinu
na autobus u Jerusalimu.
Oktobar 2003: Bombaš samoubica ubio dvadeset dva i ranjeno šezdeset u
Haifi restoranu.
Palestinska ekstremna organizacija Islamski džihad, koja učestvuje u pregovorima
o prekidu vatre uz posredovanje Egipta, najavila je nove napade na ciljeve
u Izraelu kao i da neće pristati na sporazum o obustavi napada. Islamski
džihad je time doveo u pitanje očekivanja da će palestinski premijer Ahmed
Korej na sastanku u Kairu sa predstavnicima 13 palestinskih ekstremnih
organizacija postići dogovor o prekidu vatre. Postizanje sporazuma o prekidu
vatre smatra se ključnim korakom u pokušaju da se spase "mirovna
mapa", koja predviđa okončanje nasilja i formiranje palestinske države
do 2005. godine.
Oktobar 2005: bomba eksplodirala u Heder tržište i je odgovoran za ubistvo
petoro ljudi.
Aprila 2006: Samoubistvo bombom u Tel Avivu ubijeno jedanaest ljudi.
Januar 2007: Oba Al Aksa mučenika brigada i Palestinski islamski džihad
tvrde odgovornost za samoubilački bombaški napad na Eliat pekare u kojima
je poginulo troje.
9. juna 2007, u napadu na IDF-poziciju na Kisufim prelazu između Gaze
i Izraela u eventualnom pokušaju da kidnapuju IDF vojnika, četiri naoružanih
pripadnika Al-Kuds brigade (vojno krilo Islamskog džihada) i al Aksa mučenika
'brigade (vojno krilo Fataha) navodno koristi vozilo sa oznakom "TV"
i "Press".
Oni su prodrli su graničnu ogradu i napali čuvara kule, a Islamski džihad
i vojska izvršili su neuspeli pokušaj da se uhvate Izraelski vojnici.
Upotreba novinarskih vozila od strane Palestinski islamski džihad, izazvala
su oštru reakciju mnogih novinara i novinskih organizacija. U svakom slučaju
je u pitanju ozbiljno kršenje zakona ratovanja. 26. marta, 2009, dva člana
Islamskog džihada bili su zatvoreni za zaveru da ubijaju izraelske pilote
i naučnici koriste mine - zarobljene igračke automobila.
Dana 24. avgusta. 2011. godine, izraelski avion je ispalio rakete na jedan
društveni klub na severu pojasa Gaze, ubivši dvoje i ranivši 20 ljudi,
uključujući i žene i decu, rečeno je u palestinskoj bolnici. Istog dana
je u vazdušnom udaru na tunel između Rafe i Egipta troje ljudi zadobilo
teške povrede.
Izraelska vojska je saopštila da je ubijen jedan pripadnik Islamskog džihada
iz Rafe, umešan u krijumčarenje oružja i terorističku aktivnost na Sinaju.
Još jedan pripadnik Palestinskog Islamskog džihada ubijen je tada u vazdušnom
udaru na kvart Radvan u gradu Gazi. Ta organizcija je sinoć preuzela odgovornost
za ispaljivanje desetak raketa na jug Izraela. U raketiranju je jedna
beba zadobila lakše povrede.
Nasilje je ponovo eskaliralo narednog dana, kada je izraelska vojska saopštila
takođe da je ciljala dvoje ljudi koji su neposredno pre toga ispalili
rakete na Izrael sa dve odvojene lokacije na severu pojasa Gaze.
Prekid vatre koji je stupio na snagu u 25. avgusta 2011. godiu nakon prethodnog
talasa nasilja u kome su palestinski ekstremisti prošlog četvrtka ubili
osam Izraelca kraj luke Ejla na Crvenom moru nedaleko od granice sa Egiptom
nije se održao, što je vrlo česta situacija.
Šest boraca Islamskog džihada ubijeno je 29. oktobra. 2011. godine u izraelskom
napadu blizu Rafaha u južnom delu pojasa Gaze, saopštila je ta radikalna
palestinska organizacija. Ubijeni Palestinci su članovi brigade Al Kods,
oružanog krila Islamskog džihada, i nalazili su se u kampu za obuku u
trenutku napada.
Dana 30.oktobra 2011, jedan od vođa terorističke grupe Islamski džihad,
David Šehab je izjavio da se ova teroristička organizacija pridržava prekida
vatre do kojeg je došlo zahvaljujući posredovanju Egipta, nakon krvavog
dana u toku kojeg je stradalo 9 palestinskih operativaca i jedan izraelski
civil.
Palestinski islamski džihad deluje u Gazi i na Zapadnoj obali, a cilj
im je definitivno suništenje države Izrael. U svakom slučaju kao rezultat
aktivnosti ove organizacije, ostvaruje se velika pretnja trenutnom mirovnom
procesu između Palestinaca i Izraelaca, jer odbijaju prihvatiti pravo
Izraela na postojanje.
2.8. Samoubilački napadi
Samoubilački terorizam obično se u praksi definiše kao određena spremnost
žrtvovanja nečijeg života pri uništavanju ili pokušaju uništenja cilja koji
će podupreti politička nastojanja. Međutim, ostaje pitanje da li bi se samoubice
bombaši koji rade na primer za Palestinski Islamski Džihad, ili neku drugu
radikalnu muslimansku grupu dobrovoljno prijavili i izvršili takve napade
bez vizije da ih odmah posle ovakve smrti ne čekaju neviđena zadovoljstva.
U razmatranju djelovanja skupina koje izvode samoubilačke terorističke napade
svakako je najzanimljivije pitanje motivacije. Iako je vojna povijest puna
ratnika koji su u određenom trenutku svjesno žrtvovali vlastiti život za
najviši cilj, broj onih koji su to provodili kao planiranu i poticanu aktivnost
ipak je relativno malen. Neupitno je da namerni samoubilački napad od izvođača
traži veliku samodisciplinu, predanost i veru u cilj koji je veći od njegovog
sopstvenog života. To je situacija koja u današnjem zapadnom društvu nije
ostvariva, ali je zato ostvariva u nekim drugim društvima, pogotovu u muslimanskim.
Pri tome, većina grupa se zasniva na religiji.
Pored svih nabrojanih, najpoznatiji je samoubilački napad na bazu u Bejrutu
(241 žrtva) oktobra 1983, tog dana napadnut je i štab francuske padobranske
jedinice (58 mrtvih). Iste godine u novembru bio je napad u Sidonu na
Izraelce (67 mrtvih) i eksplozija aviona Pan-Ama, iznad Lokerbija decembra
1998. (259 mrtvih u avionu i 11 na zemlji).
Za ovaj događaj je na kraju ipak optužena Libija, a u pozadini je verovatno
stajala obaveštajna služba iz Irana. Takođe, potrebno je svakako pomenuti
i primer rušenja francuskog aviona iznad Čada (171 mrtav), gde je takođe
odgovoran Palestinski islamski džihad.
Ove napade je dakle izvela teroristička organizacija Palestinski Islamski
džihad. Nju čine šiiti, a sponzoriše Iran. Oni su, osim državnog, tipičan
predstavnik verskog terorizma. Bilo je logično da se velika operacija
konačno izvede i na tlu Amerike, jer to je bila težnja svih terorističkih
organizacija, koje u Americi vide "velikog satanu".
Zbog mnogih samoubilačkih terorističkih akcija usmerenih protiv Izraela,
na udaru su izraelskog sigurnosno-obaveštajnog aparata. Pretrpeli su velike
gubitke među operativcima koji su planirali i organizovali samoubilačke
napade pa im je trenutno aktivnost smanjena. Generalni stav je po Palestinskom
islamskom džihadu da pristaje na primirije dokle god na njega pristaje
i okupator (Izrael). Jedanaest raketa i granata je 30. oktobra 2011. ispaljeno
na južni Izrael.
Palestinska ekstremna organizacija Islamski džihad, koja učestvuje u pregovorima
o prekidu vatre uz posredovanje Egipta, najavila je nove napade na ciljeve
u Izraelu kao i da neće pristati na sporazum o obustavi napada. Islamski
džihad je time doveo u pitanje očekivanja da će palestinski premijer Ahmed
Korej postići dogovor o prekidu vatre. Postizanje sporazuma o prekidu
vatre smatra se ključnim korakom u pokušaju da se spase "mirovna
mapa", koja predviđa okončanje nasilja.
Medijski najeksponiranije terorističke akcije devedesetih godina su u
svakom slučaju bile baš samoubilačke akcije palestinskih terorističkih
organizacija, koje su imale za osnovni cilj potkopavanja bliskoistočnog
mirovnog procesa. Sa praksom samoubilačkih napada palestinske organizacije
počinju veoma kasno, prvi napad je zabeležen tek 1994. godine.
Dve najvažnije palestinske terorističke organizacije koje su praktikovale
samoubilačke napade su Hamas i Islamski Džihad, kojima se od početka 2002.
godine pridružila i organizacija Brigade mučenika Al Akse. Mete palestinskih
bombaša samoubica gotovo su isključivo civili.
Obično se samoubilački napad vezuje za verski fanatizam, i to islamski,
ali brojni primeri pokazuju da se takva vrsta fanatizma može zapatiti
svuda, nezavisno od verskih razloga.
Bombaši-samoubice su uobičajeno, kao i Hotary, neoženjeni muškarci u starijim
tinejdžerskim ili ranim dvadesetim godinama. Uglavnom su članovi palestinskih
grupa Hamas i Islamski džihad.
Samoubilački napadi na Izraelce su godinama u očima Palestinaca i islamskog
sveta viđeni kao šehadet:, što predstavlja čin žrtvovanja iz verskog motiva.
Trojica od četvorice Palestinaca na Zapadnoj obali i pojasu Gaze, podržavaju
samoubilačke napade Palaestinskog islamskog džihada. Naime, istraživanje
javnog mišljenja koje je sproveo Palestinski centar za javno mnjenje uoči
Hotaryjevog napada, pokazalo je da 76 posto Palestinaca gleda blagonaklono
na ove napade.
Zaključak
U radu je analizirana teroristička organizacija Palestinski islamski džihad,
kao primer jedne radikalne terorističke organizacije sa poreklom iz Palestine.
U prvom odeljku je definisan džihad kao sveta borba, dok za muslimanske
ekstremiste i njihove pristalice, džihad predstavlja definisanu dozvolu
za borbu protiv njihovih neprijatelja, posebno Izraela.
Ključni deo rada je bio posvećen samoj organizaciji Palestinski islamski
džihad, kroz razradu osnovnih odredica, istorijski prikaz, lidere, osnovne
simbole, kao i ključne aktivnosti. Imajući u vidu rezultate analize u
radu, može se zaključiti da je teroristička organizacija Palestinski islamski
džihad, jedna od najradikalnijih organizacija ove vrste u svetu i da u
njenoj svetoj borbi nema mesta za dogovore, već se ona zasniva na stalnoj
borbi do uništenja Večitog neprijatelja Izraela.
Palestinski islamski džihad je nastao nakon što su neki članovi egipatskog
Muslimanskog bratstva verovali da organizacija nije činila nema dovoljno
napora da se spreči Izrael od okupacije palestinskih teritorija. Inspirisana
Iranskom revolucijom, Fati Sakaki i Abd al-Aziz Avda osnovali su 1979.
grupu koja treba da se bori za suverenitet Palestine i slobode od Izraela.
Palestinski Islamski džihad ima slične elemente sa organizacijom Hamas,
jer obe se bore protiv postojanja države Izrael i obe grupe su bile formirane
kao izdanka Muslimanskog bratstva i primaju velike količine sredstava
iz Saudijske Arabije. Palestinski Islamski džihad sa druge strane ne nudi
socijalne usluge, niti namerava da se angažuje u bilo kom obliku diplomatskih
dijaloga sa Izraelom. Palestinski Islamski džihad je daleko manja organizacija
od Hamasa, članovi Palestinskog Islamskog džihada posvećuju zemlju zbog
svog istorijskog značaja za islam i definitivno žele da unište državu
Izrael kroz nasilna sredstva.
Može se na kraju rada zaključti da Palestinski islamski džihad predstavlja
organizaciju koja je preuzela odgovornost za mnoge militantne aktivnosti
tokom prethodnih više od 30 godina postojanja. Ova teroristička organizacija
je odgovorna za brojne napade, uključujući mnoge izvršene samoubilačke
bombaške napade po kojima je karakteristična.
Literatura
1) BBC Who are Islamic Jihad? 9 June 2003
2) Esposito, J., ed. (2003), Islamic Jihad of Palestine, The Oxford
Dictionary of Islam, Oxford University Press, ISBN 0195125584.
3) Palestian Islamic Jihad, Retrieved 2009-03-07.
4) Palestin Islamic Jihad ,Retrieved 2009-06-18.
5) Patterns of Global Terrorism 1990,Middle East Overview Press Islams
gunmen forusing TV jeep Jerusalem Post
6) The Jihad and Its Times (Ann Arbor, MI: University of Michigen Press,
1991); Rudolph Peters, Jihad in Classical and Modern Islam (Princeton:
Markus Wiener, 1996).
7) Yahya Abd Al-Mubdi, Mafum al-irhab… bayn al-asl wa’l-tatbiq, IslamOnLine.net,
25/11/2001, http://www.islamonline.net/arabic/mafaheem/2001/11/article1.shtml.
Internet sajtovi:
1) http://www.vesti011.com/2011/10/kako-izgleda-primirje-sa-islamskim-dzihadom/
(datum pristupa 12.01.2012).
2) http://www.wavemagazine.net/0_srb/arhiva/46/politika/dzihad-koncept.html
(datum pristupa 19.01.2012).
3) http://www.cfr.org/israel/palestinian-islamic-jihad/p15984#8 (datum
pristupa 20.01.2012)
4) http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/1658443.stm (datum pristupa
15.01.2012).
5) http://www.cfr.org/israel/palestinian-islamic-jihad/p15984#8 (datum
pristupa 20.01.2012).
6) http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/1658443.stm (datum pristupa
13.01.2012).
7) http://www.israelnationalnews.com/News/News.aspx/149498#.Tx8A04FchVR
(datum pristupa 201.2012).
8) http://articles.janes.com/articles/Foreign-Report-95/WHO-KILLED-FATHI-SHAKAKI.html
(datum pristupa 18.01.2012).St. Petersbergs Times, April 23, 2006.Palestin
Islamic Jihad, Retrieved 2009-03-07.
9) http://www.fas.org/irp/world/para/hamas.html
10) http://rumaviasrbija.wordpress.com
11) http://bosnian.irib.ir/vijesti/bliski-istok/item/114970-hamas-i-islamski-dihad-se-ujedinjuju
12) http://cns.ba/docs/savremene_muslimanske_dileme.pdf
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|