SEMINARSKI RAD IZ KRIMINOLOGIJE
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Bezbednosno - Obaveštajne službe Republike Srbije
Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, koji je usvojen 11. decembra 2007. godine, utvrđeno je postojanje tri bezbednosno-obaveštajne službe (dalje u tekstu: službe bezbednosti). Prva je Bezbednosno-informativna agencija (BIA), koja predstavlja civilnu službu direktno podređenu Vladi, kao i službu koja ima status posebne republicke organizacije. Vojnobezbednosna agencija (VBA) i Vojnoobavaštajna agencija (VOA) vojne su službe, organizovane kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane i podređene ministru odbrane i Vladi. Koordinacija njihovog rada i nadzor nad radom službi uređeni su navedenim Zakonom, dok su nacin njihove organizacije, zadaci i ovlašćenja, kao i druga pitanja uređeni posebnim zakonima. Do donošenja tih zakona primenjuju se odredbe Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji iz 2002. godine, kao i odredbe Zakona o službama bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije, donetog iste godine, ukoliko nisu u suprotnosti sa Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije (videti clan 22 tog Zakona, koji utvrđuje obavezu donošenja novih zakona o službama bezbednosti, ali ne i rok u kome ti zakoni treba da budu doneti). Bezbednosno-informativna agencija (BIA)Bezbedonosno-informativna agencija je nastala 2002. godine transformacijom Resora državne bezbednosti (RDB) u nezavisnu vladinu agenciju kada je RDB izdvojen iz Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (MUP) i od njega stvorena BIA. Autonoman status koji BIA ima obezbeđuje joj to da bude posebna republicka orga- nizacija koja je podređena neposredno Vladi. Na celu BIA nalazi se direktor koga potavlja i razrešava Vlada. Po svojim zadacima, ona predstavlja centralnu bezbednosno-obaveštajnu službu, nadležnu kako za obaveštajne, tako i za kontraobaveštajne i bezbednosne poslove. Pripadnici BIA imaju pravo da primenjuju policijska ovlašćenja prilikom obavljanja bezbednosnih poslova. U te poslove spadaju otkrivanje, praćenje, sprecavanje i presecanje delatnosti organizacija i lica usmerenih ka vršenju organizovanog kriminala i krivicnih dela sa elementom inostranog, unutrašnjeg i međunarodnog terorizma i najtežih oblika krivicnih dela protiv covecnosti i međunarodnog prava, kao i protiv Ustavom utvrđenog poretka i bezbednosti Republike Srbije. Vojnobezbednosna agencija (VBA)Vojnobezbednosna agencija je kontraobaveštajna služba Vojske Srbije, koja je nastala iz Kontraobaveštajne službe (KOS) Vojske Jugoslavije (VJ). Reformom službi bezbednosti izvršenom 2002. godine KOS je preimenovana u VBA i izmeštena iz Uprave bezbednosti Generalštaba VJ, te stavljena pod direktnu kontrolu ministra odbrane. Tako danas VBA predstavlja organizacijsku jedinicu i stručni organ Ministarstva odbrane, koji je nadležan za kontraobaveštajnu i protivterorističku zaštitu Vojske Srbije i Ministarstva odbrane. U njene zadatke spada i otkrivanje, istraživanje i dokumentovanje krivičnih dela počinjenih protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i protiv čovečnosti i međunarodnog prava, kao i najtežih krivičnih dela sa elementima organizovanog kriminala. Tokom obavljanja tih zadataka pripadnici VBA mogu upotrebiti oružje u nužnoj odbrani i u krajnjoj nuždi, kao i prilikom lišavana slobode lica zatečenog u izvršenju krivičnog dela, koje pruža oružani otpor. Vojnoobaveštajna agencija (VOA)Vojnoobaveštajna agencija predstavlja obaveštajnu službu Vojske Srbije koja se na- lazi u sastavu Ministarstva odbrane. Njen glavni zadatak je da prikuplja, analizira, pro- cenjuje i dostavlja podatke i informacije (vojnog, vojnopolitičkog, vojnoekonomskog ili naučno-tehnološkog karaktera) o potencijalnim i realnim opasnostima, aktivnostima i planovima ili namerama stranih država i njihovih oružanih snaga, međunarodnih i stranih organizacija, grupa i pojedinaca, koje su usmerene protiv Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, suvereniteta, teritorijalnog integriteta i odbrane Republike Srbije. Strateški pregled odbrane predviđa spajanje dve vojne agencije – VBA i VOA – u jednu službu „mešovitog tipa”, u kojoj bi, dakle, bile objedinjene vojna obaveštajna i vojna kontraobaveštajna funkcija. Ta ideja, međutim, nije našla svoje mesto u novom Zakonu o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, koji u članu 4 govori o ovim vojnim službama. Nejasan status dve službe pri Ministarstvu spoljnih poslovaZakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije ne pominje službe koje postoje pri Mini- starstvu spoljnih poslova – Služba za istraživanje i dokumentaciju i Služba bezbednosti – na osnovu Zakona o službama bezbednosti SRJ. Takođe, one se ne pominju ni u Zakonu o spoljnim poslovima. Sledi stoga da je njihovo dalje postojanje bez zakonskog osnova, odnosno da su one ukinute. Međutim, ostaje nejasno zbog čega u Zakonu o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije nije izričito utvrđeno kada one prestaju sa radom i propisano šta će biti sa zaposlenima, opremom, dokumentima i arhivama koje su bile u posedu tih službi, a što se uobičajeno čini u slučaju ukidanja državnih institucija. Koordinacija rada službiDonedavno u Srbiji nije, a pre toga ni u SRJ, ni u SCG, postojalo jedinstveno telo koje bi koordiniralo i operativno usklađivalo rad službi bezbednosti. Taj nedostatak je bitno uticao na ostvarivanje jedinstva funkcionisanja bezbednosno-obaveštajnog sistema. Usvajanjem Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, krajem 2007. godine, kao i formiranjem Savet za nacionalnu bezbednost, taj problem je normativno i, nadamo se, stvarno prevaziđen. Savet za nacionalnu bezbednost je zadužen da koordinira i usmerava rad službi bezbednosti. Clanovi Saveta su predsednik Republike, predsednik Vlade, ministri odbrane, unutrašnjih poslova i pravde, nacelnik Generalštaba Vojske Srbije i direktori službi bezbednosti. Sednice Saveta održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca. Sednicama Saveta predsedava predsednik Republike, koji i potpisuje zakljucke i druge akte koje Savet usvoji. Osim koordinacije i usmeravanja službi, ovo telo nadležno je i za njihovu kontrolu. Pored tog tela, istim Zakonom obrazovan je i Biro za koordinaciju. On operativno usklađuje rad službi bezbednosti i izvršava zakljucke Saveta za nacionalnu bezbednost, a cine ga direktori službi i sekretar Saveta. U radu Biroa mogu ucestvovati i predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, direktor policije i nacelnici uprava policije, Republicki javni tužilac, direktor Uprave carina, kao i rukovodioci drugih državnih organa, organizacija i institucija. Primena posebnih mera i ovlašcenjaDve službe bezbednosti – BIA i VBA – imaju pravo na primenu mera tajnog
prikupljanja podataka, kojima se privremeno ogranicavaju pojedina ljudska
prava i slobode. Tako, na primer, direktor BIA ima zakonsko pravo da naloži
mere kojima se odstupa od nacela nepo- vredivosti pisama i drugih sredstava
opštenja, ali mu je za to potrebna pismena saglasnost predsednika Vrhovnog
suda Srbije ili ovlašćenog sudije tog suda. Odobrene mere mogu se primenjivati
najduže šest meseci, a na osnovu novog predloga direktora Agencije mogu
se produžiti još jedanput najduže za šest meseci. U slucaju VBA, za tajni
nadzor nad komunikacijama, kao i za tajni nadzor, odnosno za praćenje
i prismotru lica uz korišćenje tehnickih sredstava za dokumentovanje,
potrebno je imati prethodnu pismenu saglasnost istražnog sudije nadležnog
suda. Obe službe imaju pravo da u svom radu koriste mere tajnog prikupljanja
dokumenata i prodora u grupe, kao i da koriste tajne saradnike i lažne
identitete. Takođe, ove službe imaju pravo da primenjuju posebna ovlašćenja
prema Zakonu o krivicnom postupku. U te mere spadaju nadzor i snimanje
telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehnickim sredstvima,
kao i opticka snimanja lica. Zakonom je propisan postupak davanja odobrenja
za primenu mera tajnog prikupljanja podataka, te su utvrđena krivicna
dela povodom kojih se takve mere mogu preduzeti. Za izdavanje takve naredbe
Zakon ovlašćuje istražnog sudiju, a u naredbi se navodi obim i trajanje
mere. Mere mogu trajati tri meseca uz mogućnost produženja za još tri
meseca. Ovaj Zakon, takođe, ovlašćuje BIA da za krivicno gonjenje ucinilaca
krivicnih dela organizovanog kriminala može, osim prethodno navedenih
mera, koristiti još i mere pružanja simulovanih poslovnih usluga, sklapanja
simulovanih pravnih poslova, kontrole poslovanja određenih lica i angažovanje
prikrivenog islednika. U ovom slucaju sud odobrava primenu recenih mera
na šest meseci, a one se mogu produžiti najviše dva puta, i to u trajanju
po tri meseca. Demokratska kontrola i nadzorDemokratsku civilnu kontrolu i nadzor nad radom službi bezbednosti u
stabilnim demokratskim porecima najcešće obavljaju parlament, izvršna
vlast, sudski organi, saveti za nacionalnu bezbednost, revizorski uredi,
ombudsman i institucije građanskog društva – nevladine organizacije, mediji
i javnost. Od svih pomenutih institucija, parlament ima, zajedno sa svojim
odborima za bezbednosna pitanja ili specijalizovanim kontrolnim telima,
centralnu ulogu u kontroli i nadzoru nad radom službi bezbednosti u svim
zemljama. U Srbiji je Ustavom od 2006. godine utvrđeno da Narodna skupština
nadzire rad službi bezbednosti (clan 99) i ona taj nadzor ostvaruje neposredno
i posredstvom svog Odbora za odbranu i bezbednost. Odbor se sastoji od
sedamnaest poslanika, a na njegovom celu je poslanik iz opozicione partije.
Narodna skupština usvaja zakone i strategijska dokumenta (Strategija nacionalne
bezbednosti) kojima se normativno uređuje i usmerava rad službi bezbednosti,
odobravaju budžetska sredstva za njihov rad i raspolaže drugim parlamentarnim
sredstvima za vršenje nadzora. Prema Zakonu o BIA, direktor te službe
u obavezi je da dva puta godišnje Skupštini, odnosno Odboru i Vladi, podnese
izveštaj o radu Agencije i o stanju bezbednosti u Srbiji. Izvori
preuzmi seminarski rad u wordu » » » Besplatni Seminarski Radovi
|