Hemoroidi
su proširene vene i arterije koje su smeštene ispod sluzokože
krajnjeg dela debelog creva. Najčešće se ne ispoljavaju nikakvim
simptomima i nisu bolni. Svaki simptom (bol, krvarenje, vlaženje, ispadanje,
slivanje sluzi, sekundarna anemija) upućuje na to da je došlo do poremećaja,
na primer, tromboze ili upale. Ponavljanje tegoba se
naziva hemeroidnom bolešću čiji je najčešći simptom krvarenje.
Treba razjasniti da nekada i postojanje veoma velikih hemoroidalnih
čvorića ne znači i obavezno prisustvo tegoba.
Radi se, o venama koje odnose krv iz analne regije. Postoje takozvani
spoljašnji hemoroidalni pleksus i unutrašnji hemoroidalni pleksus. Spoljašnji
pleksus je više na površini, a smetnje drenaže u sistemu donje šuplje
vene mogu izazvati bolest spoljašnjih hemoroida. Najčešće oboljevaju
trudnice, zbog pritiska uvećane materice na donju šuplju venu. Veliki,
nabrekli modrikasti nabori obično se povlače nakon porođaja, ali na
njihovom mestu zaostaju takozvane analne plitke, u obliku većih kožnih
nabora. Njima se često pridružuju analna fisura i povećana analna papila.
Najmanje jedna od tih promena ostaje ženi poslije porođaja.
Dalji razlozi spoljašnjim hemoroidima mogu biti: dugotrajno sedenje,
hronična opstipacija, neprimerena ishrana, jak fizički napor i dr. Međutim,
ni muškarci nisu pošteđeni od spoljašnjih hemoroida.
Postoje zatim: Simptomatski hemoroidi i esencijalni hemoroidi
Simptomatski hemoroidi - Simptomatski hemoroidi se
stvaraju kada postoji prepreka krvnom protoku kroz venu porte (kao u
cirozi jetre): u tom smislu simptomatski ili sekundarni hemoroidi poprimaju
značenje kompenzacije, omogućavajući portalnoj krvi prolazak u donju
šuplju venu.
Esencijalni hemoroidi - Esencijalni ili primarni hemoroidi,
koji su najčešći, predstavljaju, opet, pravu bolest vena područja analnog
pleksusa (čmarnog spleta). Pogađaju najčešće osobe u uzra- stu između
25 i 50 godina, ali i deca mogu imati problema sa hemoroidima.
Dakle hemeroidi su veći ili manji čvorići proširenih vena koje na granici
kože i sluzokože pri otvoru gužnjaka stvaraju krvne sudove pripadnice
dveju bezlisnih venskih spletova u tom području.
Ti spletovi krvnih sudova (plexus haemorrhoidalis internus submucosus
i externus subcutaneus) stoje međusobno u ravnopravnoj vezi. Proširenja
(varice) na pojedinim mestima u tim spletovima, vidljiva su iznad okoline
i stvaraju spomenute čvoriće i čvorove različitih veličina. Čvorovi
koji pripadaju submukoznom spletu zovu se unutrašnji hemeroidi ili podsluzni
(oni koji se ne vide), za razliku od spoljašnjih, potkožnih, koji su
vidljivi kao usamljene, češće višebojne tvorevine plavkasto crvene boje,
poređane poput venca u krugu oko analnog otvora.
Hemoroide imamo skoro svi. Najčešće se ne ogledaju nikakvim simptomima
i nisu bolni.
Hemoroidni jastučići predstavljaju normalnu strukturu završnog dijela
čmarnog creva koji obezbjeđuju hermetičnost i kontrolu tečnosti i gasova.
Izgrađeni su od krvnih sudova, mišićnih i elastičnih vlakana i vezivnog
tkiva. Smješteni su ispod sluzokože. O hemoroidnoj bolesti govorimo
kada se u ovim formacijama pojave tegobe. Postojanje čak i velikih hemoroidnih
jastučića u odsustvu tegoba ne predstavlja razlog za liječenje.
Na kraju debelog creva je anus. Ispod sluzokože čmara je venski splet
koji ima sitne čvoriće. Usled navedenih uzroka ovi se mali čvorići pretvaraju
u čvorove, koji se golim okom ne vide. Ovi prošireni venski čvorovi
su šuljevi ili hemoroidi. Spoljni hemoroidi su na kraju čmara, a unutrašnji
su unutar debelog creva.
Bolest počinje u času kad u čvoriću dođe do upale i do tromboze. U slučaju
upale čvorić nabrekne, postaje tamnoplave do crnkaste boje, vrlo je
bolan pa smeta pri sedenju i u hodu. Posle odgovarajućeg lečenja, naročito
pri mirovanju, nestaju upalne promene, čvorić splasne, a od njega ostaje
još samo produžetak hipertrofične kože, koji visi na granici između
kože i sluzokože čmara kao resica (fibroza čvorića). Dođe li do prsnuća
upaljenog čvora, sadržaj se može isprazniti pa se na njegovom vršku
može primetiti perforativni otvor. Ako na tom mestu nastane zaraza gnojnim
klicama, čvor se pretvara u apces i konačno u ulkus.
Pacijentima smeta i pojačano lučenje sluzi i iritacija predela oko anusa.
Po svojoj prirodi hemoroidalna bolest je progresivna tako da se samo
redovnim pregledima, doslednim sprovođenjem saveta lekara i lečenjem
ova bolest može kontrolisati. Naročito je važno obratiti se lekaru kada
se radi o hemoroidima prvog stepena, jer u tom slučaju je saniranje
ovog stanja mnogo jednostavnije i uspešnije.
To je bolest koja izaziva smetnje kod velikog broja bolesnika. Izaziva
i razne nedoumice, kao i strahove, pogotovo od malignog oboljenja. S
jedne strane taj je strah pozitivan jer "tera" ljude kod lekara,
ipak iako je taj strah u većini slučajeva neopravdan, dolazak kod lekara
omogućava dijagnostikovanje nekog težeg oboljenja, doduše u vrlo malom
postotku. Iako postoje razne pretpostavke, pravi je uzrok nastanka hemoroidalne
bolesti nepoznat.
Hemoroidi su vrlo česti. Svaka četvrta osoba ima ovaj problem u nekom
periodu života. Smatra se da čak 50% osoba iznad 50 godina pati od hemoroida,
i nikada ne prelaze u malignu bolest ali vrlo mali broj oboljelih osoba
traži stručnu pomoć
KAKO SE HEMOROIDI PREPOZNAJU ?
U najvećem broju slučajeva pacijenti se žale na neugodan osećaj težine
i pečenja u predelu anusa, u drugim slučajevima, opet, postoji vrlo
izražen svrab u tom području.
Postoje slučajevi u kojima osoba primećuje da ima hemoroide jer zapaža
da stolica izgleda kao da je premazana crvenom bojom i što prvenstveno
tokom izbacivanja stolice gubi pokoju kap sveže krvi: to označava daje
prolazak stolice, ili zbog mehaničkog ili zbog kvasećeg delovanja koje
izaziva, uzrokovao prskanje pokojeg hemoroidalnog čvorića s posledičnim
krvarenjem.
Na prvom mestu podsećamo na lakoću s kojom hemoroidni čvorići bivaju
zahvaćeni flebitičkim procesima, tj. upalom proširenih vena. U tom slučaju
čvorići postaju napeti, nabrekli, zacrvenjeni, uvećavaju se, postaju
vrlo bolni, izazivaju lažnu potrebu za stolicom; stolica pojačava bolnost,
a može se pojaviti i temperatura.
Krvarenje iz čmara je uvek razlog za zabrinutost. Ako se javi u trenutku
pražnjenja creva, onda su u pitanju najverovatnije hemoroidi. Ali, pri
najmanjoj sumnji, naročito posle 50. godine života ili ako je u porodici
bilo slučajeva polipa ili raka creva, potrebno je obaviti detaljne preglede.
Pri ispoljavanju drugih simptoma takođe se treba obratiti lekaru
Tokom velike nužde se primećuje krv, najčešće na toaletnom papiru. Trombozirani
hemoroid u kojem se krv zgrušala, uzrokuje vrlo jaku neugodu kroz dan-dva,
ali se zaleči spontano.
Nakon krvarenja bolovi oslabe ili potpuno prestanu. Međutim, krvarenje
se može javiti i na početku i u toku defekacije, a ponekad krv brizga
u tankom mlazu što naročito uplaši pacijenta.Takva stanja podrazumevaju
neodložno obraćanje lekaru jer je indikovano nakon detaljnog pregleda
učiniti tamponadu do konačnog rešavanja problema.
Postoje tri osnovna hemoroidna čvora. Lijevi bočni, desni prednji i
zadnji. Prema svojoj izraženosti dijelimo ih na 4 stepena.
PODELA HEMOROIDA PO SVOJOJ IZRAŽENOSTI I MESTU
Klasifikacija hemoroida
Postoje dva tipa: unutrašnji i spoljašnji.
Spoljni hemoroidi su oni koji se javljaju van analnog
kanala, ispod sfinktera, u početku se takođe sastoje od kolekcije dilatiranih
vena, ali su umesto mukoznom membranom prekriveni s kožom. Ponekad su
bolni i mogu biti povezani s oticanjem i upalom. Svrab i packanje često
se javljaju, ali su više rezultat iritacije kože. Ukoliko vena pukne
i počnu se stvarati ugrušci nastaje hemoroidna tromboza.
Unutrašnji su hemoroidi smešteni odmah iznad kružnog
sfinkteričnog mišića koji drži anus prirodno zatvorenim, i sastoje se
od proširenih vena prekrivenih tankim slojem mukozne membrane poreklom
od creva.
U najvećem delu obrađenih kliničkih slučajeva spoljašnji i unutrašnji
hemoroidi postoje istovremeno; češći su unutrašnji koji zbog kontinuiranog
prolaska stolice imaju sklonost izduživanju naniže, do izlaska kroz
sfinkter pa se stoga može naići na značajne komplikacije kao što su
krvarenja s posledčnom malokrvnošću ili mogu postati lokalizacija upalnih
procesa
Za unutrašnje hemoroide postoje dva posebna tipa komplikacija: prolaps
(ispadanje) sluzokože i strangulacija.
Strangulacija hemoroida je, uzrokovana grčem analnog sfinktera koji
se, iritiran lokalnim upalnim pojavama, snažno kontrahuje oko ispalih
hemoroida; oni zbog toga postaju tvrdi, ljubičasti, izrazito bolni,
povećani i, ako spazam potraje, mogu se odvojiti i otpasti uz ispuštanje
krvi i stvaranje čira.
Unutrašnji hemoroidni čvorići pokazuju sklonost izduživanju prema naniže
i izlasku izvan čmara, što uzrokuje povlačenje sluzokože završnog dela
debelog creva prema dole: tako dolazi do prolapsa sluzokože.
U ovom području nema receptora za bol pa unutrašnji hemoroidi ne bole
pa pacijenti koji imaju unutrašnje hemoroide često i ne znaju da ih
imaju
Nevidljivi unutrašnji čvorovi, nepromenjeni u svojoj strukturi, teško
se mogu napipati prstom pri rektalnom pregledu. Oni izazivaju osećaj
pritiska u području anusa i krsta, a bolesnici se često žale na zastoj
stolice. Prvi je znak njihovog postojanja primesa krvi na površini stolice
bolesnika ili pojave krvavih mrlja na vešu ili na toaletnom priboru.
Treba naglasiti da su unutrašnji hemoroidi uvek prisutni, ali predstavljaju
oboljenje u onom trenutku kada prolabiraju (povećaju se i izlaze kroz
čmarni otvor) ili kada krvare.
Razvoj hemoroidnog napada može ići u dva pravca: prestanak upalnog procesa
unutar jedne nedelje da bi se kasnije ponovio s različitom vremenskom
udaljenošću, ili njegovo napredovanje sve do nastanka apscesa punih
gnoja i krvi i njihovog kasnijeg otvaranja u spoljnu sredinu sa stvaranjem
analnih fistula ili čireva.
Hemoroidalna bolest se deli na četiri stadijuma. Zavisno
od uznapredovalosti stanja uz primenu mera higijensko-dijetetskog režima
planira se i lečenje. U početnom stanju biće dovoljno povremeno korišćenje
antihemoroidalnih krema i čepića. Za uznapredovala stanja u svetu i
kod nas su široko prihvaćene dve vrste lečenja, sklerozaciona terapija
i primena gumi ligatura po Baronu, ili njihova kombinacija.
Prvi stadijum
Hemoroidi prvog stadijuma potiču od podsluzokožnog vaskularnog. Oni
se mogu povećati po broju i veličini i mogu krvariti posle stolice.
Oni se pružaju u šupljinu anusa i vide se pregledom anoskopom, ali ne
ispadaju napolje.
Pri prvom stadijumu, spoljašnji hemoroidalni čvorovi relativno su male
veličine, zategnuto- elastične konzistencije i nalaze se niže od zupčaste
linije. Bolni su na dodir. Koža u perianalnoj (okolina anusa) oblasti
može biti hiperemisana (prepunjena krvlju). Karakteristične su žalbe
na osećaj pečenja i svraba, koji se naročito pojačavaju pri defekaciji.
Drugi stadijum
Kao i hemoroidi prvog stadijuma i hemoroidi drugog stadijuma mogu se
komplikovati krvarenjem.
Pri II stadijumu, mogu se videti izraženiji otok većeg dela perianalne
oblasti i hiperemija. Na dodir ove oblasti ili pritisak prstom u oblasti
pravog creva javlja se rezak, prodoran bol. Bolesnici se žale na snažne
bolove u oblasti anusa, naročito pri hodu i u sedećem položaju.
Kod drugog stadijuma oboljenja hemoroidalni čvorovi prolabiraju kada
se bolesnik napreže, kao npr. prilikom defekacije. Tada su hemoroidi
vidljivi spolja. Po prestanku naprezanja, povuku se u analni kanal.
Treci stadijum
Pri III stadijumu, cela okolina analnog otovra zahvaćena je
upalnim otokom. Čak i ovlašno dodirivanje hemoroidalnih čvorova rezultuje
jakim i oštrim bolom. U analnoj oblasti vidni su tamnocrveni ili crvenomodri
unutrašnji hemoroidalni čvorovi, pokriveni vlaknastim opnama. U odsustvu
savremenih metoda lečenja, može nastupiti čak i nekroza hemoroidalnih
čvorova! Sluzokoža koja ih pokriva može biti izranavljena, a javljaju
se i delovi crne boje sa naletom fibrina. U naročito zapuštenim slučajevima,
može doći i do razvoja paraproktitisa (upala pravog creva i tkiva koja
ga okružuju).
Treći stadijum hemoroidalne bolesti karakteriše prolaps koji je dugotrajan.
Ponekad je potrebna manualna repozicija. Ipak se u većini slučajeva
povlače tokom spavanja. Zato bi bolesnicima bilo preporučljivo obavljanje
nužde u večernjim satima.
Ova vrsta hemoroida je komplikovanija jer vrlo lako ispada iz rektuma,
najčešće prilikom kašlja, kijanja ili podizanja tereta, a prolaps može
biti i veoma opsežan. Takođe, za njih je karakteristično da se u većini
slučajeva iskomplikuju krvarenjem.
Četvrti stadijum
Hemoroidi IV stadijuma predstavljaju zapuštenu i najtežu fazu bolesti.Čvorovi
su stalno prolabirani (ispali) i u njima postoji jako izražen venski
zastoj. Ne mogu se ni manuelno vratiti (reponirati), stalno vlaže, obilno
krvare i često se komplikuju uklještenjem, trombozom, zapaljenjem i
jakim bolovima
PATOLOŠKA ANATOMIJA
U početnom stanju razvoja bolesti prvo se dešava umnožavanje elastičnih
vlakanaca u krvnim sudovima, venama. To dovodi do proširenja njihovog
zida, koji biva sve tanji, dok se na njegovom spoljašnjem delu stvara
u znatnom meri fibrozno vezivno tkivo, što u njemu uzrokuje očigledno
skrućenje (skleroza). Proširenja u venama imaju oblik kesica ili su
jajolika. Jedan je hemeroidni čvor obično građen od više takvih proširenja,
koja kadikad čine jedan jedinstven prostor, potpuno odeljen od okoline,
opkoljen prilično oporim tkivom koje je slično čahuri. Hemeroidni čvorić
u svom početku nije još sam za sebe bolest. To je samo promenjeno stanje
u krvnim sudovima.
Krvarenje iz hemoroidnih čvorova može biti i jače, tako da krv štrca
u toalet, a može biti i vrlo teško. Obilno krvarenje može kod nemarnih
bolesnika uzrokovati i teško stanje anemije.Vrlo su česte, konačno,
kombinacije hemoroidi - prskotine čmara (analne regade). Koja u ponekim
slučajevima, posebno ako su nedostajali prethodni subjektivni simptomi,
otvara simptomatologiju i navodi pacijenta da ode kod lekara na pregled.
Postoje, međutim, brojne druge komplikacije hemoroida.
Uklještenje hemoroida nastaje u uznapredovalom stadiju hemoroidalne
bolesti, i to obično naglo posle stolice. Zbog uklještenja, u hemoroidalnim
čvorovima nastaje tromboza. Takvo je stanje popraceno jakim bolovima
u anorektumu, a anus izgleda poput "rascvetane ruže". nakon
čega može uslediti pretvaranje čvorića u ožiljak (mariska, bradavica):
to je jedan oblik spontanog izlečenja, u koji se, međutim, ne treba
previše pouzdati. Manualna repozicija u pravilu ne pomaže.
Hemoroidi su izrazito čest poremećaj kod cirotičara (ciroza jetre);
stvaraju se jer hemoroidalni venski pleksusi predstavljaju odvodni put
za vensku krv iz vene porte, koja u jetru ulazi otežano zbog anatomske
prepreke na koju venski tok nailazi u tom organu. Ova činjenica izaziva
povećanje venskog pritiska sa slabljenjem zidova hemoroidalnih vena
Hemoroidi mogu izazvati smetnje slične onima koje se primećuju kod
kolitisa (upale debelog creva). Hemoroidi posebno izazivaju spazam analnog
sfinktera, ometajući pražnjenja stolice koje je stoga usporeno.
PROLAPS (ISPAD) HEMOROIDNIH ČVOROVA
Unutrašnji hemoroidni čvorovi često ispadnu s analnom sluzokožom pred
otvor anusa (prolaps). To se događa zbog toga što je sluzokoža od promene
koje se zbivaju ispod nje, postala pomičnija; ona je ranije vezana za
podlogu, pa prilikom napora pri defekaciji biva potisnuta pred otvor.
Uz prolaps hemeroidnih čvorova može da prolabira i veći deo zida debelog
creva. Prolaps se ili spontano povrati u otvor, ili se, kao što je obično,
dade lako povratiti uz neznatan pritisak prstima preko sterilne gaze.
Kadikad je zbog grča sfinkteričnog mišića u anusu repozicija nemoguća,
jer su se prolabirani čvorovi hemeroida uklještili pa leže pred otvor
kao tamnoplavi, crnkasti, nabrekli debeli nabor crevne sluzokože koji
ga potpuno pokriva. Prolaps i uklještenje hemeroida vrlo je bolno stanje.
Ukoliko se ispad brzo ne povrati, može doći do teške upale i nekroze
ispalog dela creva. Svrabež, grčeviti bolovi, nečistoća, sve to vrlo
uznemiruje bolesnika, koji izbegava i svaki pokušaj ispražnjavanja stolice,
a to opet uzrokuje niz drugih smetnji.
Bolesniku tada preporučuje mirovanje, toaletu, regulaciju stolice,
analgetika i antihemoroidalne masti s anestetickim delovanjem. U pravilu
se smetnje smiruju za dve nedelje. Ako su promene toliko izražene ili
toliko bolne da se ne mogu smiriti analgeticima, indicirano je operativno
lecenje.
Manje - više većina trudnica ima hemoroide u trudnoći ali samo kod
manjeg broja dolazi do izrazitih tegoba, tako da se u pojedinim slučajevima
nakon porođaja oni moraju čak i operativno tretirati. Ipak, operacije
u trudnoći zbog ovog problema su retke.
UZROCI RAZVITKA HEMEROIDA
Pravi uzrok nastanka hemoroida nije sasvim poznat, ali se zna da od
svih sisara jedino se kod čoveka sreće ovo oboljenje. Objašnjenje leži
u uspravnom stavu čoveka, usled čega se, zbog sile zemljine teže, vene
završnog dela debelog creva proširuju. Međutim, postoje mnogi predisponirajući
faktori za nastanak šuljeva. Često i dugotrajno sedenja, kao i nepravilna
ishrana, jedan su od najbitnijih faktora nastanka bolesti. Usled dugotrajnog
sedenja osobe često pate od neredovne stolice, praćene njenim izostankom
i po nekoliko dana. U nekim zemljama Zapada osiguravajuća društva ne
osiguravaju profesionalne vozače (jer su hemeroidi jedna od njihovih
najčešćih profesionalnih bolesti) ukoliko u svom vozilu nemaju obezbeđena
antidekubit sedišta.
Postanak hemeroida tumači se lokalnim venskim zastojem krvi u perifernim
delovima debelog creva, do kojeg dolazi od pritiska tvrdih fekalnih
masa na njegove sudove pri defekaciji. I hronična opstipacija pogoduje
njihovom razvitku. Dok u arterijama vlada arterijski krvni pritisak
od 80 do 120 mm Hg u venama je pritisak vrlo nizak. Stoga, da bi krv
ipak mogla teći vene su snabdevene venskim zaliscima - ventilskim zaliscima
koje omogućuju jednosmjerno gibanje krvi, prema srcu. Međutim, ti zalisci
mogu vremenom oslabiti, pa i propasti, a u tom slučaju njihova funkcija
se gubi. Tada dolazi do staze krvi. To znači sa se krv sporije kreće
prema srcu, kumulira se u donjim delovima organizma te vrši pritisak
na vene udova. Tada može doći do pojave varikoznih vena tj. "proširenih
vena". Takođe, jedna od vrlo čestih oboljenja vena jesu i hemoroidi.
U venama ovog područja, kao i uopšte u venama portalnog venskog sistema,
nema zalistaka; prema tome u njima dolazi mnogo lakše do zastoja krvi
nego u ostalim venama, onima koje imaju zalistke. Osim toga je poznato
da se vene hemoroidales superiores, koje u svom početku prolaze u zidu
creva, ispod sluzokože, probijaju u svom kasnijem toku pod sluzokožu
kroz sitne otvore u mišićima crevnog zida. Taj njihov tok pogoduje nastajanju
krvnog zastoja u njima. I zastoj krvi u portalnom optoku, kao i sve
promene koje vrše neki pritisak na vene u maloj karlici (trudnoća, tumori),
mogu delovati u istom smislu.
Među činiocima koji pridonose stvaranju ove bolesti na prvom mestu
treba spomenuti promenu zidova vena, zbog stečenih uzroka (zbog prethodnih
upala vena), osim toga, može postojati određena urođena slabost vena;
to objašnjava učestalost naslednog karaktera hemoroida i neretko istovremeno
postojanje drugih bolesti vena, kao što su varikoziteti donjih udova
i varikokela (proširenje vena testisa).
Neki su autori tvrdili da su hemeroidi novonastali krvni sudovi u smislu
angioma (Reinbach, Hartung). Međutim, ova tvrdnja vredi samo za opšte
promene krvnih sudova u detinjstvu.
Ima stručnjaka koji kao uzrok za razvoj hemeroida pretpostavljaju da
se u defekaciji menja smer strujanja krvi u portalnom području, slično
onome što se zbiva u donjim ekstremitetima ljudi s proširenim venama,
pa bi ta privremena promena krvnog strujanja bila odgovorna za postanak
varica u oblasti anusa.
Rasne razlike među ljudima nemaju u postanku hemeroida nikakvu ulogu,
iako postoje i takva mišljenja.
Poznato je da postoji predispozicija za ovu bolest. Utvrđeno je da
se u nekim porodicama bolest javlja češće. Od velikog je uticaja i velika
količina masti ili povišeni nivo mokraćne kiseline u krvi.
Od hemoroida oboljevaju i deca, ali se kod njih hemoroidi ne operišu.
Tegobe su često povezane sa zatvorom koji se ne reguliše u dužem periodu
i zato je vrlo važno sprečiti poremećaje rada creva. Treba im davati
puno tečnosti i ne dozvoliti da provede puno vremena na noši i naučiti
ih da ne "trpe" nego da redovno prazne creva.
Što se ishrane tiče, ona je veoma bitna jer, na primer, u nekim zemljama
Azije i Afrike, gde je zastupljena ishrana sa puno vlaknastih ostataka,
populacija nezna za ovo oboljenje.
Najčešće se pojavljuju kod onih osoba koje mnog sede, koja upotrebljavaju
jela jako začinjena ljutom paprikom i biberom. Takve osobe nemaju lako
pražnjenje creva, već se ono izvodi sa velikim naprezanjem i napinjanjem.
Pojavljuje se kod muzikanata i duvača stakla koji se napinju pri sviranju
i duvanju. Takođe imaju krojači i obućari koji mnogo sede. Hemoroide
dobijaju i bolesnici koji pate od prostate, jer se jako naprežu prilikom
mokrenja.
Predmenstrualni period, kao i trudnoća i porođaj, pogoduju pojavi tegoba.
U poslednje vreme veliki broj fitnes centara privlači mlade ljude da
rade na spravama, naročito onim koje oblikuju trbušne mišiće i dovode
do povećanog pritiska u trbuhu, što, takođe, uslovljava pojavu tegoba
i proširenje hemeroidnih vena.
Hemoroidi se često javljaju za vreme trudnoće i prilikom samog porođaja.
Zbog pritiska uvećane materice na vene trbuha, a pre svega na donju
šuplju venu i vene male karlice, usporava se protok venske krvi u predelu
rektuma i donjih eksremiteta. Tegobe uzrokovane ovim poremećajem uglavnom
su vezane za drugu polovinu trudnoće kao i period nakon porođaja. Naime,
retko se problemi sa hemoroidima javljaju do 20 nedelje trudnoće (5
mesec).
Glavni uzrok nastanka hemoroida je opstipacija – zatvor.
Opstipacija (zatvor) je veoma čest zdravstveni problem koji se manifestuje
kao neredovno i otežano pražnjenje creva, uz oskudnu i tvrdu stolicu.
Obično se pod opstipacijom podrazumeva manje od 3 stolice nedeljno,
ali je raspon normalnog pražnjenja creva od 2-3 stolice dnevno do 1
u 3 dana.
Prema svetskim statistikama skoro svaka treća osoba pati od opstipacije.
Učestalost raste sa starošću i žene su više pogođene ovim problemom.
Radi se o velikom medicinskom problemu što potvrđuje i veliki broj poseta
lekaru, kojih je samo u SAD-u 2.5 miliona godišnje, dok su troškovi
za laksative 800 miliona dolara!
Gotovo da nema osobe koja nije, barem jednom u životu, imala problem
sa opstipacijom. U većini slučajeva to stanje kratko traje i ne zahteva
specijalne analize i lečenje. Veoma je bitno prepoznati uzroke koji
dovode do opstipacije jer tada sebi možemo najlakše pomoći.
Usled proširenja hemoroidnih čvorova u sluzokoži čmara nastaju nabori.
U udubljenjima između nabora zadržava se pomalo nečistoća, koja se stalno
draži i izaziva otok sluzokože. To izaziva osećanje vreline i punoće
u čmaru. Na ovo se vrlo često nadovezuje nesnosni svrab u čmaru. Neprestano
češanje prouzrokuje površne ranice i ekcem i pogoršava svrab, koji iščezava
tek posle odstranjenja ili isceljenja šuljeva.
Tvrda stolica izaziva često krvarenje iz hemoroida. Pri naponu za vreme
vršenja nužde, iz povređenog hemoroida teče krv kapljući ili u mlazu.
Vrlo su česte teške malokrvnosti zbog stalnog odliva krvi iz hemoroida.
Verovatno je da razvoju hemoroida doprinosi duži boravak u sedećem položaju,
kada su mišići sedalne oblasti opušteni i nema prirodne podrške analnih
kružnih mišića.
Nastanak i razvoj hemoroida mogu pogoršati:
• nedovoljna količina vlaknastih materija u ishrani;
• sedeći način života, premalo kretanja;
• odveć vrele kupke;
• gojaznost; pušenje; zatvori;
• teži oblici proliva; dugotrajan kašalj; naprezanje pri defekaciji;
podizanje teških predmeta;
• trudnoća (osobito poslednje tromesečje);
• porođaj;
• tumor pravog creva.
NAPOMENA kod hemoroida:
- paziti da se ne pojavi opstipacija
- ne nadraživati želudac alkoholnim pićem
- ne upotrebljavati u ishrani slana, ljuta i začinjena jela
- paziti se od prehlade, posebno donji deo tela
- izbegavati dugotrajno hodanje i rad u stojećem položaju
- nikad ne sedeti na hladnom, posebno na metalu
- posle svakog toaleta koristiti samo hladnu vodu
SIMPTOMI
Najčešći je znak hemeroida svrabež u području anusa. On može biti sasvim
ograničen, na čvor, a može se protegnuti i na celu oblast oko njega.
Mnogi se bolesnici žale osim na svrab i na žar i grčeve u anusu, naročito
u vezi s ispražnjavanjem creva.
Krvarenje jedan od vrlo čestih znakova bolesti hemeroida, uvek je površno,
tačkasto ili prugasto, svetlocrvene boje, nikad nije ispremešano sa
stolicom, ono je terminalno, to jest, pojavljuje se samo pri kraju vršenja
nužde. Krv iz anusa može da se pojavi i spontano, bez defekacije, u
pauzi između dve stolice ili posle neke lagane traume u analnoj regiji.
Krvarenje iz anusa je obično vrlo ozbiljan simptom bolesti, kojoj se
mora obratiti najveća pažnja. Pri svakom krvarenju iz čmara mora lekar
da nastoji pronaći izvor, jer - kako je poznato - krvarenje iz anusa
pojavljuje se i u toku drugih bolesti u debelom crevu, tako i zbog raka,
koji se na žalost često previdi, jer se obično kad se bolesnik žali
na krvarenje iz debelog creva, misli na hemeroide, a ne na karcinom.
Zatim kao što su polipi i tumori, akutna i hronična zapaljenja sluzokože
debelog creva, urođene malformacije krvnih sudova ili proširenja na
zidu debelog creva - divertikulumi, zapaljenske promene sluzokože rektuma
(proktitis), kao i još mnoge druge bolesti. A to može biti sudbonosno
za bolesnika.
Krvarenje iz rektuma kod osoba starijih od četrdeset i pet godina može
biti posledica prisustva i rasta tumora u preko 20% pacijenata oba pola.
Nažalost, i danas se dešava da se ovakva stanja nedovoljno ozbiljno
shvate, krvarenje iz rektuma olako i bez detaljnog ispitivanja pripiše
hemoroidima, i tako izgubi dragoceno vreme u otkrivanju i lečenju tumora,
najčešće malignih.
Kada se treba obratiti lekaru?
Krvarenje iz čmara uvek je razlog za zabrinutost. Ako se javi u trenutku
pražnjenja creva, verovatno su uzrok hemoroidi. Ali pri najmanjoj sumnji,
posebno posle 50. godine života ili ako je u porodici bilo slučajeva
polipa ili raka creva, potrebno je obaviti temeljan pregled, u prvom
redu kolonoskopiju i rektoskopiju. Pri očitavanju drugih simptoma takođe
se treba obratiti lekaru (jaki bolovi koji upućuju na pojavu tromboze
tj. ugruška, osećaj težine, svrab ili iscedak koji mogu biti znak fisure
anusa, apscesa ili polno prenosive
bolesti).
Da li su pregledi bolni?
Bolove izaziva širenje hemoroida ili tromboza u njima, a ne pregled.
Ipak, u nekim slučajevima pregled se vrši u lokalnoj anesteziji jer
se zbog pritiska dodatno izaziva nadražaj, odnosno bol. Pregled se sastoji
od detaljnog pregleda anusa uz pomoć prsta i eventualno anoskopije –
pregled unutrašnjosti anusa uz pomoć malog instrumenta sa ogledalom
kakav se koristi u ginekologiji. Češće se, međutim, izvodi rektoskopija,
odnosno pregled ne samo anusa već i celog završnog dela debelog creva.
DIJAGNOZA hemeroida je vrlo jednostavna kad se radi
o spoljašnjim čvorovima, a vrši se inspekcijom, najbolje u kolenolaktenom
položaju bolesnika. Čvorovi su uočljivi sami od sebe odmah čim se rašire
obe glutealne polovine ili pozove bolesnik da se napne kao da će pustiti
stolicu. Unutrašnji čvorovi se ne vide a i pri pipanju obično ih je
teško prepoznati sa sigurnošću jer su mekani. Oni pretstavljaju nepravilne
izbočine na sluzokoži koje je pri rektalnom pipanju
moguće zameniti s normalnim naborima. U slučajevima dvoumljenja postaviti
će se dijagnoza na temelju anoskopije ili rektoskopije. Direktni se
pregled može izvršiti i u lokalnoj anesteziji posle prethodnog širenja
analnog sfinktera
KAKO SE UTVRÐUJE DALI IMATE HEMEROIDE ?
Najčešću dijagnozu postavlja sam pacijent žaleći se na tegobe kao što
su: krvarenje posle stolice, bolovi posle tvrđe stolice, ili se nešto
promenilo u predelu anusa od pre nekoliko meseci.
Dabi se dijagnoza potvrdila, mora se uraditi pregled završnog dela
debelog creva pomoću instrumenta koji se zove anoskop. U svetu su najmoderniji
aparati napravljeni od silikonske plastike za jednokratnu primenu. Prednost
tih aparata u odnosu na ranije metalne je u tome što omogućuje potpuno
bezbolan pregled (razlog zbog kojeg pacijenti izbegavaju pregled) i
zaštita od infektivnih bolesti kao što su AIDS, žutica i dr. Ovim putem
se utvrđuje stepen oboljenja, posle čega se donosi odluka o vrsti i
načinu lečenja. Ukoliko posle pregleda postoji i najmanja sumnja da
pored hemoroida postoji još neko oboljenje, pregled i ispitivanja moraju
da se prošire, posebno kada je u porodici bilo slučajeva polipa ili
raka debelog creva.
DIFERENCIJALNA DIJAGNOSTIKA.
Prepoznavanje i razlikovanje hemoroidnih čvorova prema ostalim promenama
u području anusa nije teško. Razlikovanje unutrašnjih čvorova od fisura
u anusu moguće je samo pomoću anoskopa. Uz hemoroide nije retka i istovremena
pojava fisura. Polipi (adenomi) rektuma prepoznaju se po obliku i po
tome što su vrlo pomični i što im je obično osnovica uža od same izrasline.
Kad prolabirani vise izvan analnog otvora, dadu se lako reponirati;
pri tom se stekne i uvid u odnos tumora prema podlozi. Osim toga adenomi
su uvek svetlije obojeni od hemoroida, koji su uvek više plavičaste
boje. Ušiljeni kondilomi razvijeni i na koži u neposrednoj blizini oko
čmara, karakteristični su po mnogobrojnosti i po tome što su retko kad
smešteni samo na tom jednom mestu. Njihova je površina uvek glatka,
dok je na tromboziranim hemoroidnim čvorovima većinom neravna ili nepravilne
slike. Široki kondilomi luetične prirode imaju vlažnu ploču; osim toga
njihovi nosioci obično pokazuju i druge znakove sekundarnog luesa (sifilisa).
Rektalni prolaps može se zameniti s prolabiranim hemoroidnim čvorovima.
Međutim, ispali čvorovi obično su i uklješteni, a karakteristični su
po tamnocrvenoj i plavoj boji koja kad ikad prelazi u crnkastu, dok
je boja ispalog creva obično sveže crvena, a njegova površina glatka.
Uklješteni hemoroidi redovno su bolni, a ispad creva nije
Kadikad se može dogoditi da se zameni bolest raka na anusu sa ispalim
hemoroidima. Zamena ovih bolesti može biti sudbonosna, pa je naročito
važno da se pregled anusa u sumnjivim slučajevima (stariji ljudi) izvrši
s posebnom pažnjom (inspekcija, Palpacija), zatim rektalnim ispipavanjem
i upotebom potebnih instrumenata (ano-rektoskop). Rak na anusu retka
je bolest. Anamneza bolesnika s hemoroidima je dugogodišnja. Stanje
dobrog osećaja izmenjuju se s pogoršanjima. U toku bolesti raka tegobe
bivaju s vremenom teže, popuštanja nema. Čvorići raka su na opip tvrdi,
naročito pri rubu. To je vrlo značajno za prepoznavanje. Oni su više
spljošteni od hemoroidnih i brzo se raspadaju na površini. Rak čmara
razara kadikad i okolnu kožu. Hemoroidni čvorovi smešteni su strogo
samo u području sluzokože. Žlezde u pregibu su u slučajevima bolesti
raka povećane, tvrde i bezbolne, a u bolesti hemoroida većinom su nepromenjene.
Najbolje je kada se osoba javi lekaru nakon prvih simptoma, jer se
oboljenje u početnoj fazi lako leči. Nažalost, osobe se javljaju lekaru
tek kada dođe do ozbiljnih promena, što iziskuje i ozbiljnije lečenje.
Kliničko ispitivanje započinje uzimanjem preciznih podataka od pacijenta
o vremenu nastanka tegoba i njihovom načinu ispoljavanja. Ispitivanje
se nastavlja digitorektalnim pregledom i detaljnim endoskopskim pregledom
od strane hirurga.Unutrašnji hemoroidi zaista predstavljaju najčešći
razlog krvrenja iz rektuma (rektoragija). Međutim, kod svake rektoragije
treba uvek misliti i na ostale bolesti koje se manifestuju krvarenjem.Na
prvom mestu treba misliti na tumore (pre svega maligne) koji nastaju
u rektumu i analnom kanalu. Zato je neophodno uraditi pregled instrumentom
– rektosigmoidoskopija i sa svih sumnjivih promena uzeti uzorke tkiva
(biopsija) koji se moraju detaljno mikroskopski pregledati (histopatološki
pregled) od strane patologa. Kod bolesnika starijih od četrdeset i pet
godina sa upornim krvarenjem, promenama u navici crevnog pražnjenja
(naizmenične pojave zatvora i perioda sa prolivastim stolicama) neophodno
je pregledati debelo crevo celom njegovom dužinom. Danas su standardna
dva načina pregleda: rendgensko snimanje uz upotrebu barijumskog kontrasta
koji se daje kroz anus – irigografija i endoksopski pregled aparatom
sa hladnim svetlom i optičkim uvećanjem – kolonosokopija. Oba pregleda
se u trudnoći ne praktikuju, već tek nakon porođaja ukoliko se tegobe
i dalje nastave. Jer, u svakom slučaju razvoju i rastu ploda hemoroidu
ne mogu naškoditi.
Zbog toga je pre početka lečenja neophodno učiniti opšti pregled bolesnika
i njegovog debelog creva. Najjednostavnijim pregledom hirurg ili gastroenterolog
mogu da dijagnostikuju do trideset procenata tumora debelog creva, a
kada se otkriju na vreme, ovi veoma agresivni tumori se mogu i izlečiti.
Svi ovi pregledi su neprijatni, ali ne i posebno bolni, te ih uz adekvatnu
pripremu treba učiniti imajući na umu njihovu vrednost.
LEČENJE HEMOROIDA
Lečenje može biti konvencionalno (konzervativno – medikamentozno, inekciono
i operativno) i nekonvencionalno (fitoterapija, akupunktura, homeopatija
i neki drugi alternativni vidovi pomoći)
KONVENCIONALNO LEČENJE
Nakon što je pregledom utvrđeno da su hemoroidi uzrok bolesnikovih
teškoća (i sključivanjem drugih bolesti), započinje se lečenje koje
je u početku konzervativno. Najčešće je dovoljno regulisati stolicu
i osigurati bolesniku mekanu stolicu, i to dijetom i blagim laksativima.
Kako je ranije rečeno, bilo bi dobro regulisati stolicu u večernjim
satima, tj. pre spavanja, jer se u snu hemoroidi povlače. Osim regulacije
stolice, bitno je izbegavanje prezačinjene hrane, kao i svakodnevna
higijena analne regije (pranje hladnom vodom). Na tržištu postoji niz
antihemoroidalnih krema i čepića. Bitno je znati da ti preparati ne
leče hemoroidalno oboljenje, nego olakšavaju simptome bolesti.
Bolesnici sa hemoroidima su nervozni i jako osetljivi. Ne smeju jesti
zabiberena, zaljućena, zamašćena, zakiseljena i jako zasoljena jela.
Takođe ne smeju jesti suhomesnate i konzervisane proizvode. Hrana mora
biti kašasta. Jesti što više crnog hleba, voća, povrća, kompota, kuvanu
pšenicu sa mlekom.
Konzervativno je lečenje inicirano u početku bolesti, kad su čvorovi
maleni, kad nisu trombozirani, kad je krvarenje neznatno i kad ne ispadaju.
Lečenje se sastoji u dijetetskim merama i u brizi za redovnu stolicu.
Laksancije, hladne sedeće kupke, telovežba (naročito plivanje) deluju
povoljno. Od lekova preporučuju se razni puderi, masti, mnogobrojni
antihemeroidni analni čepići (Posterisan, Rectasol), ali je pored svega
uvek veoma važna higijena i čistoća. U konzervativne mere lečenja hemoroida
ubraja se i inekciozna terapija.
Lečenje od hemoroidalne bolesti zahteva prilagođavanje životnih navika
i načina ishrane ovom stanju kao i lekarsku pomoć.
Za trajno lečenje hemoroida danas su u svetu zastupljene 3 priznate
metode, i to:
- skleroterapija ili inekciozno lečenje
- podvezivanje ili ligiranje hemoroida
- operativno lečenje
Postoje još neke metode lečenja hemoroida koje nisu dale tako dobre
rezultate.
Liječenje sklerozacijom i ligaturama se izvodi ambulantno.
Vazoprotektivi su lijekovi za liječenje bolesti vena - pri tome se
ponajprije misli na hemoroide i varikozitete vena. Vene su krvni sudovi
koje vode krv sa periferije prema srcu. No, kada se kaže "vena"
uglavnom se misli na vene koje vode deoksigeniziranu krv iz tela u srce,
mada postoje i plućne vene koje vode oksigeniziranu krv iz pluća u srce.
Za razliku od arterija koje imaju jake i izdržljive višeslojne zidove,
vene imaju slabije zidove.
Ukoliko su u pitanju teži oblici hemoroida ili komplikacije hemoroida
tada često antihemoroidalije ne pomažu. Tada se koriste nefarmakološke
metode liječenja - hemoroidoliza i galvanska elektroterapija, ligature,
skleroterapija, kriohirurgija, laserska, IR ili BICAP koagulacija te
hirurški zahvati – hemoroidektomija. Nekim osobama s vrlo teškim oblicima
hemoroida može pomoći samo hirurgija.
U većini slučajeva olakšanje se oseti nakon 3 – 7 dana lečenja. Bolesniku
se propisuju protivupalni lekovi, kreme i masti, a u nekim slučajevima
i inekcije ili čepići. Korišćenje krema i masti preporučuje se samo
kratko vreme kako bi se izbegli nadražujući efekti na sluzokožu.
Uz lečenje je neophodna i besprekorna higijena: pranje neutralnim sapunom
i hladnom vodom nakon svakog pražnjenja creva, a potom i temeljno sušenje.
Za ublažavanje bolova pomoći će tuširanje ili kupke hladnom vodom, te
blaga masaža kockicom leda uvučenom u prezervativ.
U slučaju vrlo bolne tromboze s natečenošću neće biti dovoljno uobičajeno
lečenje, već je potrebno pri lokalnoj anesteziji hirurški odstraniti
ugrušak. Bolovi tada trenutno prestaju. Drugi postupci se preporučuju
nakon smirivanja akutnog stanja.
Elastični povoji često se kombinuju s krioterapijom (lečenja ledom)
i mogu znatno ublažiti hemoroidne tegobe, ali ovi postupci mogu biti
bolni, a ponekad mogu izazvati i neželjene nuspojave.
Fotokoagulacija je potpuno bezbolan postupak bez neželjenih nuspojava
i naknadnih komplikacija.
Zračenje hemeroida infracrvenom svetlošću može da pomogne pacijentima
da izbegnu bolove i operaciju. Uz pomoć novog instrumenta sličnog laseru,
nazvanog fotokoagulator, mlazom infracrvene toplote izaziva se koagulacija
krvi u hemeroidu i oštećeni krvni sud se začepljuje i povlači.
Postupak je veoma precizan, tako da nema oštećenja zdravog okolnog
tkiva, kao što može da bude slučaj kod terapije inekcijama, pa su i
bolovi manji. Osim toga, nije potreban nikakav anestetik u toku zahvata,
trošak nije veliki, a može se obavljati ambulantno. Autor Džon O¸Konor
koji je sa svojim kolegama do sada lečio skoro 1000 osoba sa hemeroidima,
bez ikakvih komplikacija.
Postupak treba ponoviti 2 – 3 puta u toku 3 nedelje. Može se vršiti
i u trudnoći.
Hemoroidalni cvorovi drugog stadijuma mogu se lijeciti postavljanjem
takozvanih elasticnih ligatura po Baronu.
Nelečeni hemoroidi mogu dovesti do brojnih komplikacija:
Zbog zastoja krvi i zapaljenja sluzokože anusa često dolazi do zgrušavanja
krvi u hemoroidnim čvorićima. Ako se zgrušana krv pretvori u ožiljasto
tkivo, čvorić se zatvori i namesto njega ostaje tvrda ožiljasta sisica.
Hemoroid se sam zalečio.
Ali može se desiti da se čvor zapali i zagnoji. Iz anusa ispadnu šuljevi
i uklešte se sa sluzokožom u mišić-zatvarač anusa. Šuljevi oteknu, postanu
tamnocrveni, otvrdnu, ranjave i na pritisak i pipanje su vrlo bolni.
Iz sluzokože anusa luči se crvenkasta tečnost. Usled jakih bolova nije
moguće vršenje nužde. Lečenjem otok splasne, čvorići se smanje i pretvore
u tvrde ožiljaste sisice, poređane u obliku bradavica oko anusa. Ako
čvorovi zagnoje, može nastati teška krvna infekcija, vrlo opasna po
život.
Pacijentima smeta i pojačano lučenje sluzi i iritacija predela oko
anusa.
Po svojoj prirodi hemoroidalna bolest je progresivna tako da se samo
redovnim pregledima, doslednim sprovođenjem saveta lekara i lečenjem
ova bolest može kontrolisati. Naročito je važno obratiti se lekaru kada
se radi o hemoroidima prvog stadijuma, jer u tom slučaju je saniranje
ovog stanja mnogo jednostavnije i uspešnije.
Sve te navedene metode pracene su vecim brojem komplikacija, a dugoročno
gledano, javlja se velik broj recidiva oboljenja. Za hemoroidalne čvorove
trećeg i četvrtog stadijuma indiciran je operacijski zahvat kojim se
odstranjuju i unutrašnji i vanjski hemoroidalni čvorovi. Ako je korektno
učinjena, vrlo je mali broj recidiva, kao i poslijeoperacijskih komplikacija
u obliku jake bolnosti, relativne inkontinencije i posleoperativne stenoze.
Medikamentni tretman
Medikamentna terapija temelji se na higijeni ishrane i tela, koja će
garantovati redovno pražnjenje i time izbeći zastoj stolice. Dijeta
ne iziskuje preterane žrtve, nego se treba ograničiti na izbegavanje
previše obilnih jela bogatih iritirajućom hranom i pićem (salame, senf,
alkohol, kafa itd.).
Ako se javi zatvor, potrebno je pražnjenje olakšati uzimanjem umerenih
količina vazelinskog ulja ili parafina, izbegavajući laksative (sredstva
za čišćenje) koji uopšteno mogu biti iritirajući.
Lokalni bol može se ublažiti toplo-vlažnim oblozima, toplim sedećim
kupkama i čepićima dekongestiva (supstanci koje smanjuju navalu krvi),
posebno je preporučljivo izbegavati predugo sedenje.
Hemoroidi prvog stadijuma leče se lekovima u vidu masti i čepića (Factu)
Ovu mast mogu koristiti i trudnice.
U moru medikamenata i masti navešću samo neke:
Panlax pripada grupi veoma pouzdanih preparata koji se odlikuje dobrom
podnošljivosti. Prema standardima FDA Panlax (bisakodil) pripada B grupi,
što znači da je bezbedan za upotrebu u trudnoći.
Panlax deluje tako što podstiče peristaltiku (pokretljivost) creva i
time dovodi do njihovog pražnjenja. Tablete treba uzimati uveče i to
cele, bez lomljenja ili žvakanja, da bi se delovanje ispoljilo ujutru.
U slučaju primene čepića efekat pražnjenja nastaje brzo, već nakon 15-60
minuta. Panlax se sa uspehom koristi kod dugotrajne opstipacije, kod
pripreme za radiološka ispitivanja ili hirurške intervencije, nakon
operacija, kod pripreme i nakon porođaja, kod akutnih pogoršanja hemoroida.
Hepathrombin H se u praksi pokazao kao veoma efikasan u otklanjanju
simptoma hemoroidalne bolesti, svraba, bola, pečenja, vlaženja. Pomaže
regeneraciju vezivnog tkiva i ubrzava zalečenje. Radi izbegavanja recidiva
(ponovnog ispoljavanja problema) savetuje se upotreba Hepathrombina®
H još 7 dana nakon prestanka tegoba.
Hepathrombin H mast i čepići se efikasno koriste u terapiji hemoroida,
tromboflebita analnih vena, analne fisure i ekcema, kao i kod pripreme
za operaciju i lečenje tromboziranih i operisanih hemoroida.
Bitno je naglasiti da je pored visoke efikasnosti Hepathrombin H preparat
koji može da se pohvali
i činjenicom da u dosadašnjoj praksi nije bilo zabeleženih neželjenih
dejstava.
Vazoprotektivi Antihemoroidalije za lokalnu primjenu
Vazoprotektivi su lijekovi za liječenje bolesti vena - pri tome se
ponajprije misli na hemoroide i varikozitete vena.
Ultraproct (mast)
Ultraproct (čepići)
Faktu lokalni anestetike
Proctosan
Heparin krema, gel Heparin je fiziološki antikoagulans,
a sastoji se od mukopolisaharida s brojnim sulfatnim i karboksilnim
jedinjenjima izrazito negativnog naboja.
U lokalnoj primjeni heparin može djelovati antieksudativno smanjujući
propusnost krvnih kapilara pa se smatra da sprječava nastanak edema.
Nadalje smatra se da djeluje antikoagulantno i fibrinolitički, odnosno
trombolitički, a djeluje i protivupalno - smanjenjem viskoznosti krvi
poboljšava mikrocirkulaciju.
Kreme i gelovi na bazi heparina ublažavaju bol i napetost, poboljšavaju
pokretljivost i pospješuju
resorpciju edema i hematoma. Učinak traje 8 sati.
Realna klinička delotvornost ovih preparata je različita - kod određenih
pacijenata ovi preparati deluju, kod nekih delomično deluju, ali kod
nekih uopšte ne deluju. Dakako, ovi preparati uglavnom nisu štetni pa
stoga ne postoji veća opasnost od štetnog delovanja - moguća korist
ipak je veća od moguće štetnosti ovakvih preparata
Detralex
Diosmin je delimično hidrogenirani sintetski derivat hesperidina, bioflavonoida
koji se ekstrahira iz nezrelih plodova Rutaceae aurantieae, posebne
vrste malene naranče koja se uzgaja u Španiji, Sjevernoj Africi i Kini.
Diosmin je, kao i njegova sirovina od koje se proizvodi, deo velikog
skupa bioflavonoida. Komercijalno, diosmin nikada ne dolazi kao kemijski
potpuno čista supstanca - uvek sadržava 10% raznih drugih bioflavonoida,
ponajviše hesperidina. Diosmin ima jedinstveni i naučno dokazan mehanizam
delovanja, koji mu omogućuje u lečenju svih patofizioloških aspekata
venskih bolesti, delujući na vene, limfne, i mikrocirkulaciju.
Za većinu bolesti koristi se u dnevnoj dozi od 1000 mg, dok se za pomoć
kod napada hemoroida
koristi u dozama od 2000 do 3000 mg.
Escin
Escin je ekstrakt semenki divljeg kestena (Aesculus hippocastanum).
Escin nije samostalan hemijski entitet - u pitanju je kompleksna smesa
raznih triterpenskih saponina.
Zatim, u ekstraktu divljeg kestena mogu se naći flavonoidi poput flavonol
glikozida, tanina, kinona, stigmasterola, alfa-spinasterola, beta-sitosterola
i masne kiseline kao što su linolenska, palmitinska i stearinska kiselina.
Escin je najznačajniji po svojem pozitivnom djelovanju na vene i kapilare.
Delujući antieksudativno jača vene i zidove vena te se zato koristi
kod simptoma hronične venske insuficijencije kao što su varikozne vene.
Vrlo je popularan u obliku krema i gelova.
Savet: Za vreme upotrebe lekova obavezno piti kompot
od šljiva, pre i posle svakog jela uzeti 10 šljiva sa čašom vode od
kompota.
Bolesnik nesme jesti svinjsko meso, papriku, biber, ni ljuta i kisela
jela. Nesme piti nikakav
alkohol, po mogućnosti izbegavati duvan.
Nesme sedeti na hladnim mestima
Inekciona terapija. Danas je lečenje ovom metodom veoma
brzo, skoro bezbolno i bezopasno, a vrši se u ambulantnim uslovima.
Bol je sasvim mali i javlja se kod vrlo osetljivih osoba nakon inekcije
koja se daje ambulantno. Međutim, ne treba sve hemoroide lečiti inekciono.
U početnim fazama oboljenja to je jedna od najzahvalnijih metoda. Danas
se upotrebljavaju već gotovi standarizovani preparati (ranije su u upotrebi
bili uljani rastvori, zbog kojih je intervencija bila bolna, što danas
nije slučaj), a najčešće sretstvo je polidocanol (aetoxi - sclerol).
Za ovu intervenciju nije potrebna posebna priprema. Izvodi se tako što
se osoba postavlja u kolen-lakatni položaj i kroz anoskop se pod okom
načini sklerozacija krvnog suda. Odmah nakon intervencije bolesnik ustaje
i sposoban je za hodanje i rad. Bola, uglavnom, nema ili je mali i podnošljiv.
Inekciona terapija nema komplikacija, krvarenja su retka. Najčešće se
dogodi da se na mestu primene razvije upala, odnosno apces, uz povišenu
temperaturu i opšte poremećenje zdravlja. Da se takve nugodne posledice
izbegnu, važno je da se uštricava pod strogom asepsom. Inekciona metoda
nije indicirana u slučajevima bolesti bubrega, prostate, ciroze jetre
i u trudnoći. Ni uklještene čvorove ili one već u stanju gangrene ne
valja lečiti inekcijama. Prema iskustvu mnogih lekara, uspeh je obično
dobar, a uz pravilnu indikaciju i tehniku izostaju većinom komplikacije.
Jedino se kad i kad javljaju recidivi (oko 15% slučajeva), koje treba
ponovo lečiti.
Kako se nekad radilo.
Kao inekciozna sretstva upotrebljavala su se; fenol, kinin i alkohol,
zatim rastvor grožđanog šećera, varikocid i druga sklerozantna sretstva.
Mitchell, Lange, Voelcker i drugi upotrebljavali su za ubrizgavanje
u početku tečnu karbolnu kiselinu a kasnije karbolni glicerin. Posle
toga prešlo se na karbolnu kiselinu u ulju spomenutih biljaka. Terell,
Bensaude uštricavaju kinin vezan za ureju, odnosno glicerin. Glicerin
se daje i vezan za novokain (antiflebin ili antiproktan Blond - Hoff)
Pojedini stručnjaci ubrizgavaju pod kontrolom oka kroz anoskop. Količina
inekcionog sretstva za uspešno delovanje iznosi 1 - 3 cm3 (5%-tnog rastvora
fenola). Pri ubrizgavanju se čeka dok sluzokoža ne pobeli ili ne posivi,
a onda se prekida. Sledeće ubrizgavanje vrši se isto posle otprilike
7 dana na mestu suprotnom od prvobitne inekcije. Ako čvorovi zauzimaju
celi okrug anusa, potrebno je da se ubrizgavanje vrši postepeno okolo
naokolo otvora. To obično traje 8 - 10 nedelja (8 - 10 inekcija). Bolesnici
se posle ubrizgavanja mogu slobodno kretati; samo se preporučuje da
se prvih dana izbegava telesni napor bilo koje vrste.
Podvezivanje ili ligiranje. To je veoma jednostavna
metoda koja se, takođe, izvodi u ambulantnim uslovima i osoba je posle
intervencije sposobna za rad. Posle ove intervencije, ponekad, posle
nekoliko sati ili dana, može doći do nelagnodnosti, pa čak i bola u
predelu anusa, koji se može ublažiti običnim aspirinom. Ovom metodom
se vrši potpuno izlečenje hemoroida, jer se gumenom vezivanjem hemoroid
potpuno uklanja, tj. on otpada zajedno sa gumenom ligaturom, što se
dešava kroz nekoliko sati ili dana. Ova metoda se još naziva "metoda
po Baronu" lekaru koji je izmislio aparat za stavljanje gumene
ligature oko hemoroidnog čvora.
Paklenizacija. Postupak se sastoji u tome da se posle
širenja sfinktera u lokalnoj anesteziji ili opštoj narkozi pojedini
hemeroidni čvorovi uhvate štipaljkama, radijalno prema analnom otvoru,
a onda Paquelinovim aparatom malo-pomalo pougljene iznad stezaljke.
Sloj tako spaljenog tkiva mora biti širok i nešto deblji, da se izbegne
naknadnom krvarenju. Payr je ovom postupku pridodao i produženi šav
spaljenog čvora s katgutom, takođe s namerom da se spreči krvarenje,
koje može da nastupi i kasnije, kad otpadnu površni slojevi spaljenog
tkiva. Operacija se završava tako da se u debelo crevo uvuče duži i
deblji dren, omotan običnom ili kojom antiseptičkom gazom, premazanom
sterilnom masti. Operisani bolesnik dobiva posle operacije kroz 3 dana
3 puta na dan po 10 - 15 kapi opijumove tinkture radi zadržavanja stolice.
Dren u debelom crevu treba da omogući izlaz gasova za to vreme, a odstranjuje
se četvrti dan posle operacije. Kroz celo vreme drenaže creva bolesnik
uzima samo tečnu hranu. Posle vađenja drena daje se bolesniku sretstvo
za šišæćnje creva. Stolice treba redovno pregledavati da nisu krvave.
Elektrokoagulacija. Po Paessleru se postupa tako da
se spoljašnji hemoroidni čvorovi i unutrašnji, koji se posle širenja
sfinktera mogu izvući pred anus, uhvate štipaljkama i stegnu. Zatim
se drugom štipaljkom dovodi struja i vrši se električna koagulacija.
Posle toga se odstranjuje nekrolizirano tkivo. Da se izbegne stvaranje
ožiljnih suženja, preporučuje se da se u jednom navratu ne koagulira
više od 3 čvora.
HIRURŠKA INTERVENCIJA
Operativno lečenje može biti: lečenje komplikacija, ili, potpuno radikalno
odstranjenje šuljeva. Ovim putem se leče hemoroidi u poodmakloj fazi.
Intervencija se obavlja u bolničkim uslovima u opštoj ili regionalnoj
anesteziji. Posle operacije, bolesnici su vezani nekoliko dana za krevet.
Postoji nekoliko tehnika za odstranjenje šuljeva, ali se sve svode na
to da se oboleli krvni sudovi u celini odseku i odstrane.
Najveći broj hemoroida III stadijuma i hemoroidi IV stadijuma leče
se jedino uspešno operacijom koja podrazumeva uklanjanje venskog spleta
uz brižljivo čuvanje mišića sfinktera (stezač) anusa i rekonstrukciju
okolne sluzokože i kože.
Operacija je trajno rešenje
Kada je potrebna operacija?
Ako se bolni napadi ponavljaju i nakon sprovedenog lečenja lekovima,
bolesnik se upućuje na hirurški zahvat. i u slučaju kada se mala krvarenja
javljaju ustaljenim ritmom (opasnost od nastanka malokrvnosti) ili ako
postane teško hemoroide držati pod nadzorom, bolesnik se upućuje na
hirurški zahvat.
Zahvat se po pravilu, sprovodi u epiduralnoj anesteziji, a traje pola
sata do 45 min. zahvatom se
prazne čvorići hemoroida ispunjeni ugrušcima, a potom se podvezuju vene
i arterije.
U nekim slučajevima se koristi i laser, ali iskustva pokazuju da se
laserom ne pokazuju rezultati bolji od onih koji se postižu klasičnim
operativnim zahvatom.
Nakon operacije, bolesnik u bolnici najčešće boravi 4 – 5 dana, odnosno
sve dok se stolica potpuno ne reguliše.
Sprečavanjem bola i zatvora olakšava se postoperativno stanje. Lokalni
postupci (kupke, ispiranje, zavoji) sprovodi se posle izlaska iz bolnice.
Neophodna je redovna hirurška kontrola ožiljka jednom nedeljno sve dok
ožiljak potpuno ne zaraste, što traje otprilike 4 – 6 nedelja.
Šavovi otpadaju sami od sebe. Ako je zahvat uredno izveden, recidivi
su vrlo retki.
I deca mogu oboleti od hemoroidalne bolesti, ali se kod dece hemoroidi
ne operišu. Tegobe su često povezane sa zanemarenim zatvorom. S toga
je važno sprečiti poremećaje rada creva. Prema tome, ne valja decu ostavljati
da dugo sede na noši. Treba im davati dovoljno tečnosti (vode, a ne
zašećerenih pića).
Treba ih naučiti da redovno jednom dnevno prazne creva, uvek u određeno
vreme, po mogućnosti kod kuće. Tako će izbeći voljno zadržavanje stolice
dok borave u školi, što može s vremenom dovesti do zatvora.
Kriohirurgija
Sastoji se od razaranja hemoroida smrzavanjem, primenom rashladnog instrumenta
na bazi
tečnog azota ili na bazi azotsuboksida.
Međutim, treba odmah precizirati da je taj tip intervencije, koji često
traže pacijenti jer je bezbolan i ne zahteva bolnički smeštaj ni ostanak
u bolnici, moguć samo za neke tipove hemoroida (ne prevelike, bolje
ako vezani za zid debelog creva jednostavnom peteljkom, neupaljeni i
dobro vidljivi, čak i ako su unutrašnji); osim toga nije tačno, kao
što se obično veruje, da ta intervencija ne izaziva nikakve poremećaje.
Naprotiv, nakon kriohirurške intervencije, česta je pojava brojnih retkih
stolica
koje mogu trajati čak i nekoliko dana. Osim toga, nakon smrzavanja,
hemoroidi se najpre nadimaju i zacrvene, a zatim, oko šestog dana, hemoroidalno
područje postaje crno i gangrenozno da bi se raspalo i odvojilo oko
četrnaestog dana.
Hemoroidektomija
Ako medikamentno lečenje nije dalo povoljne rezultate, a smetnje (bolovi,
pečenje, gubici krvi) su posebno intenzivne i teško podnošljive, i ako
s druge strane nije moguća kriohirurgija, ne preostaje ništa drugo nego
pribeći tradicionalnom hirurškom zahvatu odstranjenja hemoroida. Postoperativni
tok je uopšteno vrlo bolan i neugodan, i zahteva, za razliku od kriohirurgije,
bolnički smeštaj i ostanak u bolnici nekoliko dana, ali je taj tip intervencije
jedini sigurno delotvoran u gotovo svim slučajevima.
Whitehead je prvi predložio da se u slučajevima hemoroida odstrani
s čvorovima i cela sluzokoža u krajnjem delu debelog creva i da se time
odjednom radikalno ukloni celo sedište hemoroida. Autor preporučuje
da se operacija izvrši u lokalnoj anesteziji, jer je tako lakše opaziti
mišićne niti sfinktera; a to je važno za njegovo održanje i čuvanje.
Gustim šavom i širokim poprečnim hvatanjem sluzokože u njemu treba sprečiti
da je šavovi preseku i da se sluzokoža uvuče.
Uspesi operativnih zahvata. Langenbeckova operacija,
iako vrlo jednostavna, vodi u 88% - 95% slučajeva izlečenju, u 8,4%
poboljšanju, dok neuspeh iznosi samo 3,6%. Recidivi su dosta retki i
iznose do 2%. Celo vreme lečenja traje ozmeđu 11 - 14 dana. Jednostavno
podvezivanje hemoroidnih čvorova ima 8% recidiva. Najnepovoljniji je
uspeh Whiteheadove metode. Međutim ima i stručnjaka koji su njom postigli
i dobar uspeh; samo ističu da je metoda tehnički teška i da zahteve
naročitu pažnju. Oni je preporučuju u teškim slučajevima s cirkularnim
čvorovima. Papayoanu upozorava da je važno da se sa sluzokožom odstrani
i submukozni sloj crevnog zida, jer se onda sluzokoža teže odere pa
ređe dolazi do poremećaja u postoperativnom toku.
Posle operacije može doći do nezadržavanja sadržaja debelog creva koje
se deli na mišićnu i osećajnu inkontinenciju debelog creva. Mišićna
nastupa posle operativnih povreda analnog sfinktera. Osetna inkontinencija
se sastoji u tome što bolesnik ne oseća izlaz crevnog sadržaja, pa i
ne razlikuje vetar od stolice, jer se pri Whiteheadovoj operacije odstranjuje
baš onaj deo sluzokože koji posreduje u refleksu zatvaranja sfinktera.
SAVETI
Lečenje hemoroida pomoću različitih masti, tableta, mikroklistira,
tinktura, neinvazivnih metoda, ali i hirurških operacija – od krajnje
je važnosti, pošto vam u protivnom oni neće dati da normalno živite.
No, ovu je bolest mnogo bolje preduprediti nego lečiti, tako da ću vam
sada navesti neka od osnovnih pravila koje je neophodno imati u vidu
kako bi se izbegli problemi sa hemoroidima.
Ukoliko po prirodi posla mnogo sedite, potrebno je da barem jednom
na čas napravite petominutni/desetominutni prekid, kako biste malo prohodali
ili se na drugi način malo fizički rekreirali. Tapaciranu stolicu bilo
bi bolje zameniti nekom sa tvrdom podlogom. Profesionalnim vozačima
ne preporučuje se da za volanom provedu više od tri časa odjednom. U
putu treba praviti prekide za vreme kojih je poželjno aktivno se kretati.
Neophodno je redovno vežbati mišiće trbuha, kako bi se poboljšao krvotok
u karličnoj oblasti. Sa druge strane, ne preporučuje se preterano naprezanje
mišića u toj oblasti. Stoga ne treba raditi naporne vežbe, a ne preporučuju
se ni vožnja bicikla, niti jahanje.
Kada je ishrana u pitanju, treba se pridržavati takvog izbora koji
neće izazvati ni poremećaje rada creva, ni zatvor. To znači da je neophodno
jesti manje testa i mlečnih proizvoda (izuzev kiselomlečnih), a jesti
više povrća i obavezno obogatiti ishranu redovnim uzimanjem mekinja.
Mineralna voda može povoljno uticati na podsticanje crevne peristaltike.
Veoma je važno regulisati stolicu da bude svakodnevna i ne bude tvrda.
To se postiže uzimanjem hrane koja je bogata vlaknima celuloze. Pre
svega, to su povrće, kuvano žito, mekinje, razne
vrste pahuljica, seme lana i tako dalje. Treba izbegavati hranu sa jakim
začinima, feferone i slično, kao i žestoka alkoholna pića i crno vino
u preteranim količinama. Povremena upotreba parafinskog ulja može biti
od pomoći, dok treba izbegavati razna sredstva za čišćenje, jer naglim
pražnjenjem stolice samo mogu pogoršati stanje.
Za normalno neko pražnjenje najprikladniji je kompot od suvih šljiva
i smokava, koji se uzima uveče pred spavanje.
U toku lečenja treba izbegavati maksimalno upotreba alkoholnih pića,
paprenih i jakih jela, a pušenje treba smanjiti na najmanju moguću meru.
Osoba koja ima problem sa šuljevima trebalo bi da svakodnevno 6 – 8
čaša vode.
Tretman hladnom vodom pomaže venama da se skupe i snaži im zidove. Tretman
se obavlja tako što se na dva minuta sedne u kadu ispunjenu hladnom
vodom, s kolenima privučenim do brade. Nivo vode trebao bi da prekrije
kukove. Ovo bi trebalo raditi dvaput dnevno.
Ostali tretmani vodom korisni za lečenje šuljeva uključuju dugotrajno
tuširanje hladnom vodom i
hladne obloge, koji se nanose u predelu rektuma sat vremena pre odlaska
na spavanje.
Da ublažite svrab, perite se neparfimisanim sapunom i vodom, isperite
područje hladnom vodom. Gladovanje i izbegavanje pražnjenja stolice
su takođe kontraproduktivni. Posle stolice se preporučuje izbegavanje
upotrebe toaletnog papira uz obavezno pranje vodom i sapunom. U slučaju
većih tegoba mogu pomoći kupke u mlakom rastvoru sapunice.
Ženama u drugom stanju se, u cilju smanjenja zastoja krvi u venama
u karličnom predelu, preporučuje svakodnevna gimnastika, šetnje, racionalna
ishrana sa većim količinama hrane koja pogoduje varenju i stolici, a
zabranjuje se nošenje zategnutih i krutih pojaseva i kaiševa.
IZBEGAVATI
Konzervisanu hranu, suvomesnate proizvode, meso. Jake začine, kafu,
alkohol.
So, jer velika količina soli u ishrani izaziva zadržavanje tečnosti,
a time i oticanje svih vena, uključujući i šuljeve.
Treba naročito izbjegavati: belo brašno, kolače, peciva,kekse, zatim
mahunasto povrće, snažno tiskanje pri pražnjenju, alkohol, jake začine
i crni čaj, te kakao iostalo što izaziva zatvor.