|
RIZIK NASTAJANJA KARDIOVASKULARNIH BOLESTI
1.FAKTORI RIZIKA KARDIOVASKULARNIH BOLESTI
1.1 Socijalno-medicinski značaj kardiovaskularnih bolesti
Kardiovaskularne bolesti predstavljaju oboljenja srca i krvnih sudova.
Ova oboljenja dovode do poremećaja u snabdevanju krvi svih oragana, što
izaziva pojavu odgovarajućih simptoma i kliničkih znakova. Njihova težina
zavisi od stepena poremećaja krvotoka.
Kardiovaskularna oboljenja mogu se javiti u svim životnim dobima, od rođenja
(urođena srčana mana), pa do kasne starosti. Ova oboljenja ograničavaju
aktivnost, otežavaju i ugrožavaju život bolesnika i jedan su od najčešćih
uzroka smrti savremenog čoveka. [1]
Kliničko-epidemiološka, naročito prospektivna, istraživanja utvrdila su
činioce koji su se u statistički značajnoj meri javljali udruženo sa nastankom
mnogih kardiovaskularnih oboljenja (koronarna bolest, angina pektorios,
cerebrovaskularna oboljenja itd.), takvi činioci, odnosno prekursori oboljenja,
se nazivaju činioci rizika odnosno faktorima rizika. [2]
Među najznačajnijim činiocima koji doprinose nastaku bolesti srca i krvnih
sudova spadaju: pušenje, fizička neaktivnost, bolesti kao posledice neadekvatne
ishrane.
Na pojedine činioce ne možemo uticati i ne možemo ih lečiti i to su :
uzrast, pol i nasledni faktori i ovi činioci se nazivaju BIOLOŠKI faktori
rizika, dok na druge možemo delovati, a to su: pušenje, zloupotreba alkohola,
fizička neaktivnost, nepravilna ishrana sa njom često povezana gojaznost
i to su većinom BIHEVIORALNI faktori rizika.
Praktični značaj identifikacije faktora rizika je dalja mogućnost determinisanja
interventnih aktivnosti koje bi imale za cilj da kroz izmenu i kontrolu
bihevioralnih faktora rizika, smanjenje prevalencije u populaciji, pomeranje
distribucije ili ekspozicije u željenom pravcu, detekciju i tretman osoba
sa visokim rizikom kao i obolelih, utiču na incidencu i prevalencu bolesti,
na smanjenje ozbiljnosti simptomatologije i oštećenja organizma, smanjenje
rizika teških egzacerbacija, invalidnosti i rane smrti.
Na taj način, smanjivanjem incidence i prevalence i sledstvene onesposobljenosti,
omogućiće se ostvarenje ne samo cilja „dodati godine životu“ već i cilja
„dodati život godinama“. [3]
Kardiovaskularne bolesti su sve rasprostranjenije i predstavljaju veliki
socio – medicinski i ekonomski problem. Značaj ovih oboljenja jeste u
tome što umanjuju radnu sposobnost obolelih, uzrok su prevremenog penzionisanja,
invalidnosti i umiranja, a za njihovo lečenje i rehabilitaciju troše se
značajna finansijska sredstva.
Bolesti srca i krvnih sudova imaju razmere globalne epidemije. Tokom 2005.
godine, od kardiovaskularnih bolesti umrlo 17.5 miliona ljudi u svetu.
Od toga je u Evropi usled:
• reumatskih bolesti (npr.oštenje srca i valvula usled reumatske groznice)
umrlo 30 000 ljudi,
• primarne i sekundarne hipertenzije: 179 000,
• ishemijske bolesti srca: 2 737 000,
• cerebrovaskularnih bolesti: 1 447 000,
• inflamatornih bolesti (miokarditis, perikarditis):101
000 ljudi. [4]
Podaci vezani za Vojvodinu nam govore da je u toku XX veka došlo do kvalitativnih
promena u vodećim uzrocima umiranja. Vodeći uzroci smrti u Vojvodini pripadaju
masovnim nezaraznim bolestima, od kojih su najzastupljenije kardiovaskularne
bolesti i tumori. Bolesti sistema krvotoka u strukturi uzroka smrti stanovništva
Vojvodine zauzimaju prvo mesto, sa udelom od 55,4% u 2007. godini. [5]
Vodeći uzroci smrti među stanovnicima Novog Sada u 2007. godini bile su
masovne nezarazne bolesti, a među njima se na prvom mestu nalaze kardiovaskularne
bolesti („Bolesti sistema krvotoka“) sa učešćem od 47,4% u strukturi uzroka
smrti. Najčešći uzroci smrti iz grupe „Bolesti sistema krvotoka“ su bile
ishemijske bolesti srca (31,1%) i bolesti krvnih sudova mozga (24,4%).
[5]
U odnosu na prosečnu standardizovanu stopu mortaliteta u Evropi od 410,1
na 100.000, Republika Srbija se sa standardizovanom stopom mortaliteta
504,3 na 100.000 stanovnika 2007. godine nalazila u grupi zemalja sa visokim
rizikom umiranja od bolesti srca i krvnih sudova. U strukturi mortaliteta
u Republici Srbiji u 2007. godini, bolesti srca i krvnih sudova činile
su više od polovine smrtnih ishoda (56,0%). Najviše stanovnika (36,91%)
naše zemlje umrlo je od drugih bolesti srca, približno svaka treća osoba
umrla je od bolesti krvnih sudova mozga i 22,26% ljudi umrlo je od ishemijske
bolesti srca.
U Republici Srbiji tokom 2007. godine bolesti sistema krvotoka su na drugom
mestu u strukturi vanbolničkog morbiditeta odraslog stanovništva. [6]
Rizični faktori kardiovaskularnih bolesti su usko povezani sa životnim
i radnim uslovima i stilom života, što određuje osnovne pravce delovanja
u smislu njihove prevencije:
unapređenje načina ishrane, naročito u smislu smanjivanja masti u njenoj
strukturi, eradikacija pušenja, povećanje fizičke aktivnosti prilagođeno
starosnoj dobi i zdravstvenom stanju, smanjivanje štetnih psihosocijalnih
faktora koji utiču na kardiovaskularne bolesti.
Primenom Socijalno-medicinskog pristupa prevenciji kardiovaskularnih bolesti
može se doći do smanjivanja broja pojedinaca kojima je potreban medicinski
tretman. [3]
1.2. Faktori rizika
1.2.1 Pušenje
Britanska doktorska studija, na uzorku od 34 439 britanskih lekara muškog
pola, u periodu od 50 godina (1951-2001. godina), nedvosmisleno je ukazala
da: pušenje višestruko povećava rizik za rak pluća i druge tumore, infarkt
srca, šlog, hroničnu obstruktivnu bolest pluća; polovina pušača umre od
bolesti izazvanih pušenjem; četvrtina pušača umre u srednjim godinama
života (30-69); pušači imaju u proseku 10 godina kraći životni vek od
nepušača; prekid pušenja u 50. godini prepolovljuje a u 30. godini života
gotovo eliminiše rizik; odvikavanje u dobi od 60, 50, 40 ili 30 godina
doprinelo je produženju života za 3, 6, 9 ili 10 godina. [7]
Duvanski dim iz okruženja sadrži preko 4000 hemikalija, uključujući i
50 poznatih karcinogena i mnoge toksične agense.
Duvanski dim iz okruženja je klasifikovan kao poznati humani karcinogen
od strane američke Agencije za zaštitu okruženja 1993. godine, američkog
Ministarstva zdravlja i uslužnih delatnosti 2000. godine i Međunarodne
agencije SZO za istraživanje kancera, 2002. godine. Osim toga, klasifikovan
je i kao karcinogen koji se sreće na radnom mestu od strane Finske (2000.)
i Nemačke vlade (2001.). Nedavno, Kalifornijska Agencija za zaštitu okruženja
klasifikovala je duvanski dim kao „toksični zagađivač vazduha“.
Po istraživanju koje je obavila Međunarodna agencija SZO za istraživanje
kancera, nepušači koji žive sa pušačem imaju za 20-30% viši rizik od dobijanja
raka pluća.
Dodatni rizik od izloženosti na radnom mestu je procenjen na 12-19%. Više
nedavnih pregleda potvrdilo je ozbiljnost rizika koje duvanski dim iz
okruženja ima po zdravlje i život. [8]
Hronična izloženost duvanskom dimu iz okruženja je označena kao uzrok
mnogih bolesti koje izaziva pušenje, kao što su rak pluća, kardiovaskularne
bolesti, dečije bolesti.
Većina loših zdravstvenih ishoda izazvanih izloženošću duvanskom dimu
iz okruženja pokazuje linearni odnos u kojem ishod zavisi od stepena izloženosti
– drugim rečima, što je izloženost veća i rizik je veći. Međutim zavisnost
stepena izloženosti za bolesti srca je nelinearna. Izloženost duvanskom
dimu iz okruženja nosi rizik srčanog oboljenja koji je upola manji nego
kod osobe koja puši 20 cigareta dnevno. Čak i veoma male količine duvanskog
dima mogu odmah da utiču na stvaranje ugrušaka i tromba, kao i dugoročne
efekte na razvoj arterioskleroze – što su sve bitni faktori srčanih oboljenja.
Ovo je izvor najjačeg uticaja – srčana oboljenja su najčešći uzrok smrti
u EU, kako među pušačima, tako i među nepušačima. [8]
Po najnovijim, konzervativnim, istraživanjima koja je je sprovelo partnerstvo
između Evropskog društva za respiratorne bolesti, Istraživanja kancera
u Velikoj Britaniji i Nacionalnog Francuskog instituta za kancer, više
od 79 000 odraslih umre svake godine od posledica izloženosti duvanskom
dimu iz okruženja, u 25 zemalja EU.
Postoje dokazi da je ova izloženost na radnom mestu izazvala preko 7000
smrti u EU u 2000. godini, dok je izloženost kod kuće bila odgovorna za
još 72 000 smrti. Ove procene uključuju i smrti izazvane srčanim oboljenjima,
moždanim udarom, rakom pluća, kao i neke respiratorne bolesti izazvane
izloženošću nepušača. [8]
Međutim, one ne uključuju smrti odraslih koje su u vezi sa izloženošću
duvanskom dimu iz okruženja (kao što je zapaljenje pluća), smrti dece,
kao ni znatan ozbiljni morbiditet, kako akutan, tako i hroničan, izazvan
izloženošću duvanskom dimu iz okruženja. [8]
Prevencija i prestanak pušenja spadaju među najefikasnije mere unapređenja
zdravlja. Iskustva zemalja koje su primenjivale široke aktivnosti na prevenciji
i prestanku pušenja, ostavrile su značajne rezultate u smanjenju broja
pušača što je u korelaciji sa smanjivanjem
učestalosti kardiovaskularnih i drugih oboljenja. [3]
Zdravstveni stručnjaci širom sveta, sada prihvataju činjenicu o postojanju
globalne epidemije upotrebe duvana. Prevalencija pušenja u Republici Srbiji
je veoma visoka, sa 39,7% muškaraca i 30,5% žena aktivnih pušača. Učestalost
pušenja među mladima je takođe visoka: 54,7% mladih do 15.godine je bar
jednom probalo cigarete, dok 16,8% devojaka i 15,5% mladića navode da
puše svakodnevno. [9]
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i Nacionalna komisija za prevenciju
pušenja su već preuzele brojne aktivnosti na polju prevencije i suzbijanja
pušenja od čega je najznačajnija ratifikacija Okvirne konvencije o kontroli
duvana Svetske zdravstvene organizacije, doprinos u izradi zakona i podzakonskih
akata koji se odnose na kontrolu duvana i njihovu primenu, kao i izradu
Predloga „Strategije kontrole duvana“.
Strategija prati evropska i međunarodna iskustva prikupljena tokom poslednje
decenije, koristeći njihova znanja u kontroli duvana.
Vodeći principi Strategije su: pravo svakog građanina je da živi i radi
u sredini bez duvanskog dima, pravo svakog građanina je da bude informisan
o zdravstvenim posledicama pušenja i izlaganja duvanskom dimu u životnoj
sredini, pravo svakog pušača je da u okviru sistema zdravstvene zaštite
dobije savet i podršku u vezi sa odvikavanjem od pušenja, odgovornost
države je da zaštiti zdravlje svojih građana, i u tom smislu, preuzme
sve neophodne zakonske, ekonomske i administartivne mere kako bi smanjila
upotrebu duvana i izloženost duvanskom dimu, politička posvećenost kontroli
duvana je suštinska i najbolje se postiže kroz sveobuhvatnu multisektorsku
akciju, usmerenu ka prihvatanju pušenja kao nepoželjnog oblika ponašanja,
odgovornost države je da usmeri dovoljno finansijskih sredstava za aktivnosti
kontrole duvana kako bi osigurala kontinuirano smanjenje broja pušača
i izloženost duvanskom dimu u populaciji.
Osnovni cilj Strategije je da obezbedi okvir za primenu mera kontrole
duvana da bi se u budućnosti unapredilo zdravlje građana Repulike Srbije
i da bi se oni zaštitili od štetnih uticaja pušenja i izloženosti duvanskom
dimu.
Predviđeni su sledeći kvantitativni ciljevi Strategije: smanjenje prevalencije
pušenja kod maloletnika za 1% godišnje,smanjenje prevalencije pušenja
kod odraslih za 1% godišnje, porast radnih mesta bez duvanskog dima za
5% godišnje, smanjenje izloženosti duvanskom dimu na javnim mestima za
1% godišnje, smanjenje izloženosti duvanskom dimu u kućama, i to dece
za 3%, a odraslih za 1% godišnje. [9]
Neposredni ciljevi Strategiju su: spreči pušenje, naročito među mladima,
smanji upotreba duvana u svim populacionim grupama primenom programa za
odvikavanje od pušenja, smanji izloženost stanovništva duvanskom dimu
u radnoj i životnoj sredini („pasivno pušenje“), edukacija javnosti o
štetnim efektima pušenja i izloženosti duvanskom dimu, donešenje i poštovanje
zakona koji se odnose na proizvodnju, reklamiranje i prodaju duvanskih
proizvoda.
Jedna od nekoliko međunarodnih uporednih istraživanja u kojima su prikazani
podaci za Srbiju i Crnu Goru, pokazuje da je prevalencija pušenja u Republici
Srbiji slična onoj u drugim zemljama u tranziciji u kojima je pušenje
društveno prihvaćeno i veoma rašireno (tabela 1).
Tabela 1. Prevalencija pušenja u zemljama Evrope, 1988-2003.godina
*Podaci se odnose samo na Republiku Srbiju
Pušenje je jedan od vodećih pojedinačnih faktora rizika za razvoj najčešćih
hroničnih masovnih nezaraznih bolesti (kardiovaskularne, bolesti respiratornog
sistema, brojne maligne bolesti), za uticaj na razvoj i zdravlje novorođenčadi,
dece i mladih, kao i za nastanak invalidnosti, prerane smrti i zagađenja
životne sredine (tabela 2).
Tabela 2. Uporedni prikaz standardizovane stope
smrtnosti za vodeće uzroke smrti u Srbiji Crnoj Gori i Evropi, za starost
0-64 godina, na 100.000 stanovnika, 2002.godina
*Izvor:Europhian Health For All Date Base, WHO/Europe,Dostupno na URL:http:/data.euro.who.int/hbadb
Pušenje je kao faktor rizika odgovoran za 9,8 % svih smrtnih slučajeva
u Srbiji i 13,7% ukupno izgubljenih godina života (18% za muškarce i 7,9%
za žene). Od posledica pušenja u Srbiji godišnje umire oko 10.200 osoba,
što je 30 dnevno, odnosno bar jedna osoba svakog sata. [9]
Načini i mehanizmi za sprovođenje aktivnosti kontrole duvana:
1. Obezbeđenje političke podrške: preuzimaće se konkretne
aktivnosti kako bi se kontrola duvana postavila kao politički prioritet.
Ministarstvo zdravlja ima vodeću ulogu u rešavanju pitanja u vezi sa kontrolom
duvana. Istovremeno se obezbeđuje uspostavljanje široke saradnje svih
ministarstva u cilju primene sveobuhvatnih mera za kontrolu duvana.
To se posebno odnosi na ministarstvo finansija, poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede, pravde, trgovine, turizma i usluga, rada, zapošljavanja
i socijalne politike, obrazovanja i sporta, nauke, ekologije i unutrašnjih
poslova.
2. Razvoj kapaciteta: Republika Srbija će iskoristiti
sve mogućnosti međunarodne pomoći i podrške za razvoj kontrole duvana
u Republici Srbiji, posebno one obezbeđene kroz mehanizme predviđene za
zemlje ugovorne strane Okvirne konvencije o kontroli duvana Svetske zdravstvene
organizacije, podržati obuku iz oblasti kontrole duvana za donosioce odluka
i zdravstveno osoblje primenjujući standardne programe koji se koriste
u svetu, ohrabrivati aktivno uključivanje udruženja u aktivnosti kontrole
duvana i podržati njihove napore da se obezbede finansijska sredstva iz
različitih međunarodnih izvora, podržati i medijski promovisati obeležavanje
31. januara - Nacionalnog dana bez duvanskog dima, 31.maja - Svetskog
dana bez duvanskog dima, i učešće u međunarodnim kampanjama, kao što je
kampanja „Ostavi i pobedi“, nacionalna i lokalna takmičenja i druge zdravstveno
-promotivne aktivnosti.
3. Jačanje koordinacije: Biće korišćeni svi mogući načini
da se istakne važnost multisektorskih javno – zdravstvenih aktivnosti
na polju kontrole duvana i u tom smislu ohrabrivaće povezivanje države
i civilnog društva, nastojeći da iskoristi iskustvo međunarodne zajednice
i primeni najbolja praksa u svim aspektima kontrole duvana.
4. Finansiranje aktivnosti: Obezbediće se stabilni izvori
finansiranja za sprovođenje aktivnosti kontrole duvana. U tu svrhu koristiće
se svi raspoloživi izvori kao što su: sredstva ostvarena naplatom poreza
i drugih prihoda od poizvodnje i prometa duvanskih proizvoda prema Zakonu
o budžetu Republike Srbije, sredstava donatora.
Ni u kom slučaju neće se prihvatiti partnerstvo sa duvanskom industrijom
niti da ona direktno finansira mere i aktivnosti kontrole duvana. Bez
obzira koji se način finansiranja odabere, sredstva će biti utrošena samo
na dogovorene i definisane aktivnosti koje su u vezi sa kontrolom duvana.
Nastojaće se da postigne povećanje godišnjeg raspoloživog budžeta u cilju
namenskog izdvajanja dela poreza na duvan i duvanske proizvode za aktivnosti
promocije zdravlja, prevencije i suzbijanja pušenja. [9]
1.2.2 Nepravilna ishrana i gojaznost
Pod nepravilnom ishranom podrazumeva se ishrana koja
ima veću energetsku vrednost od preporučene za određenu energetsku potrošnju
(što zavisi od fizičke aktivnosti osobe), ishrana koja je bogata ukupnim
mastima, zasićenim masnim kiselinama, holesterolom, prostim ugljenim hidratima,
šećerima i solju, i koja ne sadrži dovoljno polinezasićenih i mononezasićenih
masnih kiselina, dijetnih vlakana, složenih ugljenih hidrata i nekih minerala
i vitamina. [10]
Bitan faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti je nepravilna
ishrana. Dosadašnje analize potrošnje pojedinih namirnica u različitim
delovima sveta ili regijama pojedinih zemalja, pokazala su da postoji
jasna veza između kardiovaskularnih bolesti i unosa zasićenih masti, šećera,
proteina životinjskog porekla, kao i povećanog energetskog unosa.
Ogroman broj epidemioloških studija otkriva i potvrđuje da su ishrana
i stil života faktori rizika za nastanak hroničnih masovnih nezaraznih
bolesti koje u nas čine oko 65 – 75 % ukupnog mortaliteta.
Vodeće hronične masovne nezarazne bolesti danas su kardiovaskularne i
maligne bolesti, dijabetes i gojaznost. Tvrdi se da optimalna fizička
aktivnost, optimalna telesna težina i adekvatna ishrana mogu dodati 9,6
% godina života, ali isto tako i neadekvatna ishrana, gojaznost i sedeći
način života mogu oduzeti 9,6% godine života čoveka. [11]
Pravilna ishrana je jedan od osnovnih preduslova za očuvanje i unapređenje
zdravlja ljudi. Osnovni principi pravilne ishrane podrazumevaju redovnost
obroka u toku dana, raznovrsnost u izboru namirnica, kao i njihovu odgovarajuću
zastupljenost i način pripreme u svakodnevnoj ishrani. [12] Bolesti uzrokovane
nepravilnom ishranom su mnogobrojne.
Među najrasprostranjenijima su: gojaznost, šećerna bolest, povišen krvni
pritisak, arteroskleroza, srčani udar, moždani udar, alergije, anemija,
degenerativne bolesti itd.
Gojaznost je značajan faktor rizika za kardiovaskularna, ali i mnoga druga
oboljenja.
Ona predstavlja prekomerno nagomilavanje masnog tkiva u telu i posledica
je prevelikog energetskog unosa i/ili nedovoljne energetske potrošnje.
Nedovoljna energetska potrošnja, kao rezultat smanjenja mnogih fizičkih
aktivnosti, kako teških zanimanja, tako i drugih vrsta fizičkih zanimanja,
sve je češće prisutna kod stanovništva u mnogim, naročito razvijenim zemljama
u svetu. Osim smanjenja fizičkih aktivnosti, nastanku gojaznosti pogoduje
navika da se u prevelikim količinama jede energetski koncentrovana hrana,
bogata mastima i šećernim koncentratima.
Najjednostavniji i najčešće primenjivani pokazatelj prisustva i stepena
gojaznosti je veličina indeksa telesne mase - ITM (body mass index). Ovaj
indeks predstavlja količnik telesne mase (izražene u kilogramima) i kvadrata
telesne visine (izražene u kvadratnim metrima). BMI od 25 i više se smatra
prekomernom telesnom težinom, vredmost BMI od 25-29.9 je predgojazno stanje,
a BMI 30 i više je gojaznost.
Prema podacima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije (tabela 3), svaka
druga osoba u Srbiji ima prekomernu telesnu masu (54,5%), odnosno 36,2%
odraslog stanovništva je prekomerno uhranjeno (BMI > 25 kg/m²), a 18,3%
gojazno (BMI ≥ 30 kg/m²). [12]
Tabela 3. Prevalencija gojaznosti kod odraslog
stanovništva Srbije 2000. i 2006. godine
*Izvor podataka: Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije, Institut za
javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, 2000. i 2006 [12]
Radi prevencije kardivaskularnih bolesti potrebno je smanjenje
telesne težine kod svih osoba kod koji je ITM veći od 25 kg/m², naročito
ako je veći od 30 kg/m². Uspešno smanjene telesne težine zahteva motivaciju
određene osobe i dugotrajnu podršku lekara kao i adekvatne savete tokom
mršavljenja. [10]
Odgovarajući program redovnih vežbi uz dijetu sa smanjenim unosom kalorija
i masti omogući će smanjenje i održavanje telesne težine. Smatra se da
je gubitak telesne težine 0,5-1 kg nedeljno sasvim prihvatljiv. Primarnu
prevenciju gojaznosti treba sprovoditi na nivou primarne zdravstvene zaštite.
Pri tome rana prevencija kod dece predškolskog i školskog uzrasta ima
poseban značaj.
Uloga predškolskih ustanova i škola, sredstava javnog informisanja, zdravstvenih
ustanova koje se bave promocijom zdravlja, instituta i zavoda za zaštitu
zdravlja, mass-medija i celokupne društvene zajednice u toj prevenciji
je od posebnog značaja. [10]
Sekundarnu prevenciju, odnosno lečenje gojaznosti bez obzira na to da
li je praćena ili ne komorboditetima, treba da obavljaju stručnjaci. To
su lekari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, lekari u specijalizovanim
savetovalištima za ishranu, u specijalizovanim bolnicama u kojima se leči
kardiovaskularne bolesti, a uvek obavezno uz podršku nutricionista i u
saradnji sa porodicom, odnosno sredinom u kojoj pacijent živi.
I pored mnogobrojnih preporuka za održanje poželjne telesne težine i tretmana
gojaznosti, optimalan pristup postizanja dugotrajne kontrole telesne težine
je kompleksan problem koji još uvek nije kompletno razjašnjen. Uspešan
tretman telesne težine ne zahteva samo modifikovanje izbora hrane, navika
u ishrani i nivoa aktivnosti, već takođe mora podrazumevati promenu ukupnog
stila života, adaptaciju porodice, promenu nekih kulturnih tradicija uz
dobru psihološku pripremu. [10]
Istraživanjem zdravlja stanovništva Srbije od strane Instituta za javno
zdravlje „ Dr Milan Jovanović Batut“ utvrđena je redovnost obroka i zastupljenost
pojedinih namirnica u ishrani odraslog stanovništva Srbije. Pri čemu:
tri glavna obroka je u 2006. godini redovno imalo 56,6% odraslih stanovnika
u Srbiji, što predstavlja smanjenje u redovnosti unosa hrane u odnosu
na 2000. godinu (tabela 4).
U 2006. godini više od polovine stanovnika (57,2%) u ishrani je koristilo
pretežno beli hleb, a 14,8% stanovnika crni, ražani i slične vrste hleba.
Korišćenje životinjske masti za pripremu obroka smanjeno je u 2006. godini
na 33,8% u odnosu na 2000. godinu (40,5%). Sveže povrće je u 2006. godini
svakodnevno konzumiralo 54,8% odraslih stanovnika, što je značajno više
u odnosu na 2000. godinu kada je to činilo 42,5% stanovnika. [12]
Sveže voće je svakodnevno konzumiralo 44,0% stanovnika, što je značajno
više u odnosu na 2000. godinu (tabela 4).
Tabela 4. Redovnost obroka i zastupljenost pojedinih namirnica
u ishrani odraslog stanovništva Srbije (20 godina i starijeg) 2000. i
2006. godine
*Izvor podataka: Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije, Institut za
javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", 2000. i 2006
[12]
Procena ishrane i ishranjenosti stanovništva Srbije, kao i pratećih komorbiditeta,
urađena je na osnovu: rezultata studije ''Zdravstveno stanje, zdravstvene
potrebe i korišćenje zdravstvene zaštite stanovništva Srbije'' iz 2000.
godine, podataka zvanične statistike o oboljevanju i umiranju, kao i ankete
porodične ishrane u periodu od 14 godina.
Rezultati istraživanja pokazali da je energetska vrednost prosečnog dnevnog
obroka u periodu od 1989. do 2000 god. u Srbiji iznosila je 2794 kcal
i imala je kontinuirano opadajući trend. U ukupnoj energetskoj vrednosti,
proteini su činile 12,2 %, masti 32,4 % a ugljeni hidrati 55,2 %. [11]
Ukupan unos holesterola iznosio je po stanovniku, u proseku 194 mg/dan,
zasićenih masnih kiselina 10,6 % energetskog unosa, a dijetnih vlakana
svega 6,8 g/dan. Žitarice su obezbeđivale oko 46 % energetskog unosa.
Unos povrća iznosio je svega 4,8 % ukupnog energetskog unosa, od čega
je polovina poticala od krompira. Voće i proizvodi od voća činili su svega
2,3 % ukupne energije, meso i proizvodi od mesa 11,3 % (riba svega 0,45
%), a mleko i mlečni proizvodi 6,9 % prosečnog dnevnog energetskog unosa.
U ukupnom energetskom unosu, šećeri su činili 6,5 %, a masti životinjskog
porekla 5,7 %. Prosečan unos kalcijuma i gvožđa bio je nedovoljan, kao
i unos nekih liposolubilnih i hidrosolubilnih vitamina. Preko 44 % stanovništva
Srbije u navedenom periodu trošilo je za ishranu više od 70 % svojih mesečnih
prihoda. [11]
Brojni slučajevi komorbiditeta mogu se dovesti u vezu sa nepravilnom ishranom
(tabela 5).
Tabela 5. Posledice nepravilne ishrane u Srbiji
Najviše nepravilnosti u ishrani, kao i najveći broj osoba sa dislipidemijama,
hipertenzijom i gojaznošću je u Vojvodini. [11]
Uzroci epidemije gojaznosti su kompleksni. Poslednjih decenija, navike
u ishrani kod ljudi su se značajno promenile. U proseku, žena treba da
konzumira 2000 kalorija dnevno da bi održala svoju težinu, a muškarci
2500 kalorija. U 1961. godini, dnevni unos kalorija je bio 2300 da bi
se povećao na 2800 u 1998. godini i verovatno će prekoračiti 3000 kalorija
do 2015. godine. Takođe, cene hrane su pale tokom vremena - cena pirinča,
pšenice, kukuruza i šećera je opala za 60% između 1960 i 2000. godine.
Na početku 20. veka, ljudi konzumiraju manje od 5kg šećera godišnje. U
Evropi, je danas potrošnja šećera porasla na čak 40-60 kg.
U isto vreme ljudi ne jedu voće i povrće. Nedavno istraživanje Svetske
zdravstvene organizacije u evropskom regionu ukazuje da samo 30% dečaka
i 37% devojčica od 13-15 godina jedu voće svaki dan. [11]
Preko 6% od ukupnih troškova za zdravlje u evropskom regionu Svetske zdravstvene
organizacije nastaje zbog gojaznosti odraslih. Povrh toga, postoji i indirektan
trošak zbog gubitka života.
Podaci iz Sjedinjenih Država govore da je godišnja potrošnja iz zdravstvenog
budžeta za 36% veća kod gojaznih od onih koji imaju BMI u granicama normalne
uhranjenosti. Gojazne osobe takođe, češće odsustvuju sa posla zbog lošeg
zdravlja. Konačno, društvo je opterećeno i lošim uspehom dece u školi
i diskriminacijom gojaznih na poslu.
Ljudi uopšte jedu više, jer im je veća količina hrane na raspolaganju.
Suština strategije u borbi protiv epidemije gojaznosti je da sa jedne
strane ohrabri zdrav način ishrane kroz smanjen unos masti i šećera i
povećanje konzumiranja voća i povrća u ishrani, a da sa druge strane utiče
na povećanje nivoa fizičke aktivnosti. Zdrava hrana i pića treba da budu
jeftiniji, a time i dostupniji kako u prodavnicama tako i na radnim mestima
i školskoj menzama. Zdrava hrana i pića treba da budu najšire promovisani
u društvu za razliku od nezdrave hrane i pića. Fizička aktivnost u svakodnevnom
životu bi trebala da bude dostupna i raspoloživa celokupnom stanovništvu
kroz različite programe u školi i na radnom mestu. Od vitalne je važnosti
da ova akcija obuhvati sve slojeve stanovništva i bude podržana od lokalne
zajednice, do republičkog nivoa i međunarodne zajednice. Promena ljudskog
ponašanja u vezi načina ishrane zahteva aktivno učešće privatnog sektora
(od proizvođača hrane do vlasnika supermarketa), različitih vladinih ministarstava
(poljoprivrede, zdravlja, sporta, trgovine) do lokalnih vlasti. Te promene
mogu veoma mnogo doprineti smanjivanju učestalosti kardiovaskularnih bolesti.
Međutim, kada je u pitanju ishrana, veoma se tesko postižu promene jer
se navike teško menjaju. Ima mnogo primera da je u nekim sredinama prošlo
i nekoliko decenija od usvajanja preporuka a da ih veliki deo stanovništva
nije prihvatio.
Važno da edukacija u vezi sa ishranom bude inkorporirana ne samo u zdravstveno
vaspitanje nego i sve druge oblike edukacije kroz obrazovne programe svih
nivoa obrazovanja, sredstva javnog informisanja i sl. Cilj nutricione
politike je da zdrava ishrana postane društvena norma. Za to je potrebna
veoma široka aktivnost kojom se obuhvata ceo proces proizvodnje i prometa
hranom kako na masovnom tako i na individualnom planu. Mediji treba da
imaju jednu od najuticajnijih uloga u promovisanju zdravog načina života.
Ohrabrivanje ljudi da jedu izbalansirane obroke i da se bave fizičkim
aktivnostima rezultira brojnim koristima ne samo na planu zdravlja nego
i na planu ekonomije i razvoja. [11]
1.2.3 Fizička neaktivnost
Fizička aktivnost (vežbanje) kao preventivno-terapijska mera je dozirano
i kontrolisano bavljenje fizičkom aktivnošću, koje dovodi do pozitivnih
efekata na telesnu težinu, količinu abdominalnih masti, hiperglikemiju,
insulinsku rezistenciju, hipertenziju, dislipidemiju, na ukupno zdravstveno
stanje i prevenciju kardiovaskularnih oboljenja, te se smatra jednom od
najznačajnijih nefarmakoloških mera u prevenciji i tretmanu ovih promenljivih
kardiovaskularnih faktora rizika. Posebno je značajno što se ovi faktori
rizika sve češće sreću ne izolovano, već udruženi u okviru tzv. metaboličkog
sindroma (MS, sindrom X, deadly quartet), koji se smatra značajnim rizikom
za nastanak dijabetes melitusa, koronarne bolesti i šloga. Procenjuje
se da u SAD oko 47 miliona ljudi boluje od ovog sindroma, tj oko 22% ukupnog
stanovništva, dok je procena da u Velikoj Britaniji oko 25% stanovništva
ispunjava dijagnostičke kriterijume za metabolički sindrom.
Na vodeću ulogu faktora spoljašnje sredine u etiopatogenezi MS ukazuje
istraživanje koje je pokazalo da je metabolički sindrom tri puta češći
u sedentarnih osoba, kao i da srednje teška fizička aktivnost smanjuje
pojavu metaboličkog sindroma za 40%, a intenzivna za 87%. U tom smislu,
promena načina života je osnova prevencije i lečenja MS, pri čemu je fizička
aktivnost od posebnog značaja. [11]
Uprkos korisnim efektima fizičke aktivnosti i njene relativne dostupnosti
svim osobama, procenjeno je da preko 60% svetske populacije nije dovoljno
fiziki aktivno. Iako se broj osoba koje vode sedantarni način života smanjio
u Sjedninjenim Državama sa 40% iz ranih sedamdesetih na 27% devedesetih
godina, još uvek tri četvrtine stanovnika ove zemlje nema redovnu fizičku
aktivnost. Starije osobe koje već imaju povišen rizik za nastanak KVB,
su manje fizički aktivne nego mlađe i to češće žene.
U studiji Zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe i korišćenje zdravstvene
zaštite zapaženo je da oko polovine (47%) ispitanika nije zaposleno ili
radi kod kuće, a da pri odlasku na posao pešači više od 15 minuta oko
45% osoba. Svoje slobodno vrema oko 63% osoba provodi na sedentaran način.
Prema podacima za 2006. godinu više od dve trećine odraslog stanovništva
u Srbiji je fizički neaktivno (67,7%). Procenat odraslih stanovnika koji
je vežbao više od tri puta nedeljno, tako da se zaduva ili oznoji, iznosio
je 25,5%, što je značajno više nego 2000. godine kada je taj procenat
bio 13,7%. [10]
Podaci istraživanja zdravlja stanovnika Srbije iz 2006. godine pokazuju
da se fizička aktivnost odraslog stanovništva Srbije povećala u periodu
od 2000. do 2006. godine za 12%.
Fizička aktivnost je značajan kriterijum za ocenu zdravlja, a fizička
neaktivnost značajan faktor rizika za nastanak različitih bolesti. Prema
podacima “Studije opterećenja bolestima i povredama u Srbiji”, fizička
neaktivnost u značajnom procentu doprinosi ukupnim DALY-jima (engl. DALY
– Disability Adjusted Life Years tj. godine života korigovane u odnosu
na onesposobljenost) i to najviše za šlog (27,91%), a zatim za rak kolona
i rektuma (25,96%), ishemijsku bolest srca (24,19%), rak dojke (15,13%)
i dijabetes tipa 2 (8,34%) (tabela 9).
Fizička neaktivnost je odgovorna za 8,2% godina života izgubljenih zbog
prevremenog umiranja (YLL-a) kod muškaraca i 11,8% YLL-a kod žena. [12]
Tabela 9. Doprinos fizičke neaktivnosti ukupnim
DALY-jima
*Izvor podataka:Studija opterećenja bolestima i povredama u Srbiji,2003
[12]
Pedesetih godina postavljene su hipoteze da je nedovoljna fizička aktivnost
faktor rizika za nastanak koronarne bolesti, ali su dokazi da je ona jedan
od glavnih faktora rizika dobijeni tek devedesetih. Prospektivne epidemiološke
studije su pokazale da sedentarni način života povećava rizik za sve uzroke
smrti, pa i za KVB. Meta analiza 27 kohortnih studija ukazala je da je
rizik od KVB kod osoba sa sedanternim načinom života dva puta veći nego
kod fizički aktivnih osoba (pri tom su isključeni svi ostali faktori rizika).
Čak i najmanje promene u stilu života sa umerenom fizičkom aktivnošću
u srednjem životnom dobu, smanjuju mortalitet od KVB. Fizička aktivnost
ima direktni efekat na smanjenje srčanog ritma (smanjujući perifernu rezistenciju
i povećavajući volumen krvi). [10]
Pored toga, fizička aktivnost ima i indirektni protektivni efekat, jer
sprečava nastajanje prekomerne telesne težine, smanjuje krvni pritisak,
popravlja lipoproteinski profil povećanjem HDL, a smanjenjem LDL holesterola,
smanjuje nivo triglicerida, smanjuje nivo glukoze u serumu, podiže psihofizičku
kondiciju i sposobnost odupiranja stresu.
Sve ove promene počinju da se javljaja nekoliko nedelja posle započinjanja
redovne fizičke aktivnosti. Redovna fizička aktivnost je nezavisno povezana
u dvostrukom redukovanju rizika od nastanka kardiovaskularnih bolesti.
Rezultati nedavno obavljene prospektivne kohortne studije, sprovedene
istovremeno u Francuskoj i Severnoj Irskoj, govore da fizička aktivnost
lakog i umerenog stepena, ali ako se sprovodi regularno, inverzno je povezana
sa nastankom infarkta miokarda.
Dokazano je da pacijeti koji su imali akutni infarkt miokarda, a kod kojih
je nakon toga uključen program fizičkih vežbi, imaju smanjenu smrtnost
za 20-25%, što govori o značaju fizičke aktivnosti u sekundarnoj prevenciji.
Međutim, pored svakodnevne umerene fizičke aktivnosti potrebno je da takvi
pacijenti izvrše i druge promene u načinu života kao što su prestanak
pušenja i korišćenje pravilne ishrana. [10]
Potreban je razgovor sa svim pacijentima o njihovoj fizičkoj aktivnosti.
Sve pacijente, pa čak i one koji imaju koronarno oboljenje, treba ohrabriti
u pogledu redovnog vežbanja. Preporuke za fizičku aktivnost moraju da
definišu intenzitet, trajanje i učestalost vežbi. Intenzitet fizičkih
vežbi za zdrave osobe najbolje se definiše preko srčane frekvencije za
vreme fizičkih vežbi i treba da iznosi 60-75% od prosečne maksimalne srčane
frekencije za određeni uzrast osobe. Maksimalna srčana frekfencija se
izračunava za svaku osobu posebno, tako što se od 220 oduzme broj godina
života.
Maksimalna srćana frekfencija/min= 220- broj godina života
Ovakav srčani rad se postiže brzim hodanjem, trčanjem, vožnjom bicikla,
plivanjem, aerobik vežbama, igranjem košarke, tenisa i sl.
Sadašnja preporuka se značajno razlikuje od one iz osamdesetih godina
kada je dozvoljavano da srčana frekvencija za vreme fizičkih vežbi iznosi
90% od prosečne srčane frekfencije (tabela10). [10]
Tabela 10. Pogodna srčana frekfencija u odnosu
na uzrast
Postoji više načina za kategorizaciju fizičke aktivnosti
i neaktivnosti u odnosu na intenzitet ili potrošnju energije. [13] Tipovi
fizičke aktivnosti:1. bez aktivnosti, 2. laka fizička aktivnost 3. umerena
fizička aktivnost, 4.intenzivna fizička aktivnost.
Da bi se postigla zdravstvena korist od kretanja, većina smatra da je
najefikasnija redovna fizička aktivnost umerenog intenziteta. Fizička
aktivnost umerenog intenziteta je vrsta aktivnosti koja ubrzava rad srca
i stvara osećaj toplote u telu i zadihanosti. Glavni izvori umerene fizičke
aktivnosti uključuju uobičajene aktivnosti kao što su šetnja, vožnja bicikla,
plivanje, kućni poslovi, rad u bašti, rekreativni sport i ples, dok intenzivna
fizička aktivnost obuhvata bavljenje sportom(fudbal, košarka),džoging,
aerobik, vožnju bicikla uzbrdo...
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje za odrasle osobe 30 minuta
umerene fizičke aktivnosti svakog dana. Ovo preporučeno vreme može da
se podeli u kraće periode, ali ne kraće od 10 minuta. [13]
Ukoliko osoba koja je vodila sedentarni način života počne sa fizičkom
aktivnošću, intezitet i dužina fizičke aktivnosti moraju u početku biti
manji, da bi se kasnije postepeno povećavali. Preporuke za vežbe bolesnika
sa klinički utvrđenom KVB moraju se zasnivati na kliničkom mišljenju i
rezultatima testova opterećenja.
Uprkos opšte poznatoj činjenici o značaju fizičke aktivnosti, samo tri
zemlje Evropske Unije (Finska, Holandija i Velika Britanija) imaju nacionalni,
vladin program promocije fizički aktivnog načina života. Potrebno je na
nacionalnom nivou sprovoditi masmedijske kampanje, organizovati edukativne
seminare i sl. Potrebno je prilagoditi i infrastrukturu (npr. obezbediti
ulice za bezbedno šetanje i stazu za bicikle), a ne samo ulagati u skupe
sportske objekte. Na radnom mestu treba ohrabriti sve zaposlene da koriste
isključivo stepenice,
a po mogućstvu i obezbediti prostor za kratku rekreaciju. Najvažnije je
započeti fizičku aktivnost što ranije, u čemu svakako veliku ulogu ima
i fizičko vaspitanje u školama. [10]
1.2.4 Prekomerna konzumacija alkohola
Pod prekomernom konzumacijom alkohola podrazumeva se unošenje više od
30 g etanola dnevno što iznosi više od 3 čašice rakije, 3 čaše vina ili
3 flaše piva. Odnos između upotrebe alkoholnih pića i kardiovaskularnih
bolesti odavno je uočen. Dok male količine alkohola, manje od dva standardna
pića (do 20 - 30 g etanola na dan), utiču na prevenciju koronarne bolesti,
moždanog udara i ateroskleroze,
dotle veće količine povećavaju krvni pritisak.
[14]
Podaci o rasprostranjenosti alkoholizma u nasoj sredini nisu pouzdani.
Ako se prihvate podaci većine svetskih statistika da u svetu oko 2-3%
osoba prekomerno konzumira alkohol, postoji procena da je u bivšoj Jugoslaviji
bilo oko 200-300 hiljada takvih osoba.
Studija o zdravstvenom stanju stanovnika Srbije pokazala je da oko 45%
osoba ne konzumira alkohol, 44% to čini povremeno, a samo 3% svakodnevno.
[10]
Efekti male količine alkohola: Redukcija koronarne bolesti u osoba koje
unose male količine alkoholnih pića reflektuje efekat alkohola na poboljšanje
lipidnog profila putem povećanja nivoa HDL, redukcija faktora koji podstiču
trombozu i poboljšanje insulinske senzitivnosti.
U jednoj velikoj američkoj studiji kardiovaskularni mortalitet je snižen
za 30 do 40% među osobama koje uzimaju jedno ili dva pića dnevno u odnosu
na apstinente, sa najnižim mortalitetom u grupi sa unosom jednog alkoholnog
pića. Noviji podaci takođe prikazuju snižen rizik za ishemijski, ali ne
i hemoragični moždani udar u osoba sa stalnim unosom male količine alkohola.
Ipak, eksperti SZO nikada nisu preporučili konzumiranje alkohola u preventivne
svrhe, zbog nedovoljno jasne povezanosti kardiovaskularnih bolesti i konzumacije
alkohola i zbog njegovog poznatog negativnog efekta na zdravlje i socijalne
odnose. [14]
Efekti veće količine alkohola: Akutna upotreba alkohola dovodi do sniženja
krvnog pritiska usled smanjenja kontraktilnosti miokarda i periferne vazodilatacije
sa rezultujućim blagim sniženjem krvnog pritiska i kompenzatornim povećanjem
minutnog volumena srca.
Hronična umerena ili velika upotreba alkohola dovodi do povećanja arterijskog
krvnog pritiska. Procenjeno je da je preterano konzumiranje alkohola odgovorno
za blago i umereno povišen krvni pritisak u oko 10% pacijenta sa hipertenzijom.
Čak postoji linearni odnos između količine unesenog alkohola, nivoa krvnog
pritiska i prevalence hipertenzije u populacijama.
Unos 3 ili više alkoholnih pića na dan dovodi do dozno-zavisnog povećanja
krvnog pritiska, koji se vraća u normalu posle nekoliko nedelja apstinencije.Visok
nivo unosa alkohola je udružen sa visokim rizikom od moždanog udara, te
razvojem etilične dilatacione kardiomiopatije i malignih aritmija. Osobe
koje konzumiraju veće količine alkohola imaju veći rizik za saobraćajni
traumatizam, samoubistva, cirozu jetre, pankreatitis. Prekomerna konzumacija
alkohola je povezana sa pušenjem, gojaznošću i lošijim socioekonomskim
uslovima.
U prospektivnoj studiji na 7735 muškaraca srednje životne dobi u 24 britanska
grada koji su praćeni prosečno 13.5 godina je nađeno da teški alkoholičari
(kriterijum da konzumiraju više od 6 standarnih pića ili više od 90 ml
etanola na dan) imaju signifikantno povišen rizik za moždani udar već
posle 8 godina praćenja. Moždani udar je najviše bio povezan sa povišenim
krvnim pritiskom zbog povećanog unosa alkohola. [14]
U komparaciji sa povremenim konzumiranjem alkohola apstinenti od alkohola
i bivši alkoholičari imaju povišen rizik za moždani udar čak i kad se
izvrši stratifikacija za starost, životni stil i ranije kardiovaskularne
bolesti. U ovoj studiji nije bilo ubedljivih dokaza da mali ili umeren
stalni unos alkohola povećava rizik od šloga u poređenju sa povremenim
konzumiranjem alkohola.
Komparativnom analizom takozvanih vikend-alkoholičara i regularnih alkoholičara
koji uzimaju 1 do 2 pića i umerenih alkoholičara (3 do 6 pića) nije pokazana
signifikantna razlika u riziku od moždanog udara u poređenju sa povremenim
alkoholičarima.
Hronično konzumiranje veće količine alkohola izaziva poseban entitet etiličnu
ili alkoholnu dilatacionu kardiomiopatiju, čiji simptomi variraju od neobjašnjenih
tahiaritmija do kongestivne srčane insuficijencije sa dilatacijom svih
srčanih šupljina sa smanjenom kontraktilnošću miokarda i pojavom prizidnih
trombova.
U velikoj studiji, na 1595 zdravih muškaraca koji konzumiraju više od
120 ml alkohola na dan nađeno je signifikantno povećanje enzima gama-glutamil-transferaze
koja je u direktnoj vezi sa povećanjem insulinske rezistencije i povećanja
hipertenzije. [14]
Na nivou populacije teško je dati preporuke koji je bezbedni limit u konzumaciji
alkohola. Na nivou pojedinca, može se smatrati da dnevni unos 10-30 g
etanola za muškarce ne predstavljaja faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih
bolesti. Za žene, zbog njihovog manjeg indeksa telesne mase kao i zbog
mogućeg nešto drugačijeg metabolizma alkohola u jetri, dozvoljena dnevna
količina je niža i iznosi 10-20 g.
Pri savetovalištima za dijetetiku, koji se u Srbiji nalaze u skoro svim
zavodima za zaštitu zdravlja, dobijaju se i informacije i o dejstvu alkohola.
U celoj Srbiji, pri centrima za socijalni rad postoje edukovane osobe
koje mogu da pomognu pri odvikavanju. U Beogradu postoje savetovalištva
pri Zavodu za bolesti zavisnosti. Takođe, u Institutu za mentalno zdravlje
postoje četiri jedinice za lečenje alkoholičara.
Još važnije je što u ovoj ustanovi postoji savetovalište kome može da
se obrati porodica, prijatelji sa posla ili drugovi da bi motivisali neku
osobu za lečenje. Savetovalište radi na principu motivacione grupe pacijent/porodica.
[10]
1.2.5 Psihosocijalni faktori
Psihosocijalni faktori doprinose porastu rizika razvoja i pogoršavaju
prognozu postojećih kardiovaskularnih događaja:
• Socioekonomski status – nizak životni standard, uključujući
i nizak nivo obrazovanja i male prihode, smanjuju sposobnost menjanja
navika života;
• Socijalna izolacija – osobe koje žive same sklonije su nezdravom
načinu života;
• Negativne emocije – depresija, anksioznost i neprijateljski
stav smanjuju mogućnost promena navika života;
• Stres - stres i uznemirenost su ključni faktori koji utiču
na pojavu kardiovaskularnih bolesti. Ljudi koji smanje nivo stresa i drže
ga pod kontrolom imaju 60 odsto manje
šansi da imaju srčani ili moždani udar u odnosu na ljude koji su stalno
zabrinuti. Stres na poslu i kod kuće otežava usvajanje i pridržavanje
zdravog načina života. [15]
ZAKLJUCAK
U cilju redukcije mortaliteta i morbiditeta od kardiovaskularnih bolesti
neophodno je:
• Podići nivo svesti stanovništva o bihevioralnim faktorima rizika za
nastanak kardiovaskularnih bolesti, jer su bihevioralni faktori uslovljeni
ponašanjem ljudi, odnosno na njih se može uticati;
• Uticati na ponašanje stanovništva u što ranijem životnom dobu jer je
to od vitalnog značaja za kasniji razvoj zdravog ponašanja;
• Inicirati, stimulisati i podržavati promotivno-preventivne aktivnosti
u školama, radnim sredinama, lokalnim zajednicama, industriji, trgovini,
sredstvima masovnih komunikacija - kroz zajedničke aktivnosti zdravstvene
službe i drugih sektora van zdravstva. [20]
LITERATURA
[1] Teodorović J. i saradnici. Bolesti kardiovaskularnog
sistema. Interne bolesti sa negom. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Beograd.2000; 47
[2] Stefanović S. i saradnici. Bolesti kardiovaskularnog sistema. Intena
medicina. Medicinska knjiga. Beograd-Zagreb.1988; 453- 454.
[3] Jakovljević Đ, Grujić V. i saradnici. Kardiovaskularne bolesti.
Socijalna medicina. Medicinski fakultet u Novom Sadu.1995; 147-148,
193-194.
[4] WHF, Cardiovascular Healt, Global facts & map.
Dostupno na: www.world-heart-federation.org/cardiovascular-health/
[5] Institut za javno zdravlje Vojvodine. Zdravstveno stanje stanovništva
Vojvodine 2007.godine. Dostupno na:
www.izjzv.org.rs/PDF/Zdravstveno_stanje_Vojvodina_2007.pdf i
zdravstveno stanje stanovništva Novog Sada 2007.godine.Dostupno na:
www.izjzv.org.rs/PDF/Zdravstveno_stanje_Novi_Sad_2007.pdf
[6] Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Nacionalni program prevencije,
lečenja i kontrole kardovaskularnih bolesti u Republici Srbiji do 2020.godine.
Beograd, 2010.
[7] Doll R, Peto R, Boreham J, Sutherland I. Mortality in relation to
smoking: 50 years'
observations on male British doctors. BMJ 2004; 328(7455):1519.
[8] Svetska zdravstvena organizacija. Zeleni dokument. Na putu ka Evropi
bez duvanskog dima: strateške opcije na nivou EU. 2007;
[9] Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Strategija kontrole duvana
Republike Srbije. Beograd; 2002.
[10] Primarna prevencija ishemijske bolesti srca.Udruženje kardiologa
Srbije. Dostupno na: www.uksrb.org/pdf/PrevencijaIshemijskeBolestiSrca-poglavlje6.pdf
[11] Maja Nikolić. Procena ishrane, gojaznost u Srbiji, posledice nepravilne
ishrane,fizička aktivnost .
Dostupno na: www.stetoskop.info
[12] Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Strategija za prevenciju
i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti u Republici Srbiji. Beograd,
2006.
[13] Institut za javno zdravlje Vojvodine. 10 činjenica o fizičkoj aktivnosti.
Fizička aktivnost za sve. Dostupno na:
http://www.izjzv.org.rs/Fizicka_aktivnost_2009.htm
[14] Upotreba alkoholnih pića i kardiovaskularne
bolesti. Timočki medicinski glasnik. Godina 2004 ,Volumen 29, Broj 4
[15] Jevtić M, Nićiforović Šurković O, Popović M, Šeguljev Z. Priručnik
za patronažne sestre za preventivni rad sa odraslim stanovništvom. Institut
za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad. 2009.
[16] Anketa „Otvorena vrata“, Centar za promociju zdravlja i Centar
za higijenu i humanu ekologiju, Institut za javno zdravlje Vojvodine.
Novi Sad; 2008
[17] Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, Zdravstveno-statistički
godišnjak Republike Srbije 2007. Beograd, 2006; 352-354.
[18] Borović P, Vojvodić N. Pušenje i kardiovaskularna oboljenja; S.
Nedeljković, V. Kanjuh, M. Vukotić: Kardiologija, Medicinski fakultet
Univerziteta u Beogradu, Interdisciplinarna katedra kardiologije, Zavod
za izdavačku delatnost, Beograd,1994; 209-217.
[19] Bukelić J. Alkohol i alkoholizam-kardiovaskularne i druge lezije;
S. Nedeljković, V. Kanjuh, M. Vukotić: Kardiologija, Medicinski fakultet
Univerziteta u Beogradu, Interdisciplinarna katedra kardiologije, Zavod
za izdavačku delatnost, Beograd,1994;225-238.
[20] Grujić V, Jakovljević Đ. Zdravlje u ritmu srca. Medicinski pregled,
1992; 97-100.
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|