SEMINARSKI RAD IZ MEDICINE
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
HemostazaHemostaza (haemostasis - zaustavljanje krvi) je pojam koji oznacava zaustavljanje krvarenja. Pojam je u upotrebi u fiziologiji i medicini. Sistem hemostaze u ljudskom tijelu ima ulogu odravati krv u tekucem stanju, te pri povredi krvnih ila zaustaviti krvarenje na mjestu oštecenja. Sistem se sastoji od krvnih ila, trombocita, plazmatskih faktora koagulacije, inhibitora faktora koagulacije i sistema fibrinolize.
|
Naziv faktora koagulacije: |
Uloga: |
Faktor I (fibrinogen) | formira fibrinsku mreu |
Faktor II (Protrombin) | aktivira faktore I, V, VII, XIII, trombocite |
Faktor III (tkivni faktor, tkivni tromboplastin) | kofaktor za faktor VIIa |
Faktor IV (Kalcijum Ca2+) | dvovalentni katjon |
Faktor V (Proakcelerin) | kofaktor za faktor X |
Faktor VI (Akcelerin) | stari naziv za aktivni faktor V, faktor Va |
Faktor VII (Prokonvertin) | aktivira faktore IX, X |
Faktor VIII (Antihemofilijski globulin A) | kofaktor za faktor IX |
Faktor IX (Kristmasov faktor, aktivira faktor X antihemofilij ski faktor B) |
aktivira faktor X |
Faktor X (Stjuart - Proverov faktor) | aktivira faktor II |
Faktor XI (prekursor tromboplastina plazme, aktivira faktore
XII, IX i prekalikrein antihemofilij ski faktor C) |
aktivira faktore XII, IX i prekalikrein |
Faktor XII (Hagemanov faktor) | aktivira prekalikrein i fibrinolizu |
Faktor XIII (Faktor stabilizacije fibrina) | ucvršcuje krvni ugrušak |
Spoljašnji put aktivcije zgrušavanja krvi zapocinje povredom zida krvnog suda, zbog cega se iz zida oslobada tkivni tromboplastin (faktor III). On se sastoji od fosfolipida tkivnih membrana i lipoproteinskog kompleksa koji sadri jedan vaan enzim. Kod nekih bakterijskih infekcija mogu neki bakterijski toksini - endotoksini izazvati oslobadanje ovog faktora, što moe dovesti do diseminovane intravaskularne koagulacije (DIK) odnosno veoma teškog stanja.
Lipoproteinski kompleks tkivnog faktora se vezuje sa faktorom VII, aktivira ga i u njegovom prisustvu zajedno sa jonima kalcijuma (faktor IV) aktivira faktor X. Ovaj kompleks faktora III i VII, aktivira još i faktor IX, koji spada u unutrašnji put koagulacije i na taj nacin se ova dva puta zgrušavanja krvi povezuju.
Unutrašnji put koagulacije zapocinje povredom same krvi ili izlaganjem
krvi kolagenu zida oštecenog krvnog suda.
Povreda krvi ili kontakt krvi sa kolagenom izaziva aktivaciju faktora
XII(Hagemanov faktor) i oslobadanje fosfolipida iz povrecenih krvnih plocica.
Aktivirani fakor XII deluje enzimski na faktor XI i aktivira ga. Za ovu
reakciju potrban je i kininogen velike molekulske mase a i prekalikrein
je ubrzava. Aktivirani faktor XI (faktor XIa) sada aktivirafaktor IX.
Aktivirani faktor IX deluje zajedno sa faktorom VIII i oslobodenim fosfolipidima
iz trombocita na faktor X i aktivira ga. Faktor VIII je vrlo znacajan
za ovu aktivaciju i osobe kod kojih je koncentracija ovog faktora jako
smanjena su sklone obilom krvarenju, odnosno boluju od klasicne hemofilije.
Dalji tok aktivacije je isti kao kod spoljašnjeg puta. Faktor X zajedno sa faktorom V i fosflipidima gradi kompleks aktivatora protrobina, koji prevodi neaktivni protrombin u aktivni trombin.
Spoljašnji i unutrašnji put nisu samo dva odvojena sistema, vec su ona itekako medusobno povezana i aktivacija jednog sistema aktivira drugi. Spoljašnji put se aktivira mnogo bre pa u slucaju teške povreda do zgrušavanja moe doci za samo 15 sekundi. Unutrašnjem sistemu potrebno je par minuta (1-6) da dovede do koagulacije.
Izuzev prve dve rekacije enzimske kaskade, joni kalcijuma su potrebni za pokretanje i ubrzavanje svih ostalih rekcija. Prilikom vadenja krvi se koagulacija krvi moe spreciti odstranjivanjem kalcijuma. To se postie dodavanjem supstanci kao što su: citrat,oksalacetat itd. Na taj nacin je izvadena krv dostupna za razne analize.
Protrombin je protein krvne plazme molekulske mase oko 68.700 i koncentracije u krvnoj plazmi oko 150 mg/L. Trombin nastaje iz protrombina i ima molekulsku masu od 33.700. Protrombin se neprekidno stvara u jetri, jer se i stalno troši u zgrušavanju krvi. Za normalnu proizvodnju protrombina potreban je vitamin K. Ovaj vitamin potraban je za proizvodnju faktora II (trombin), VII, IX, i X. Zbog toga oboljenje jetra ili nedostatak vitamina K moe dovesti do sklonosti krvarenjima.
Fibrinogen je protein krvne plazme velike molekulske mase (340.000) i koncentracije u krvi oko 7 g/dL. I on se sintetiše (kao i vecina faktora koagulacije) u jetri.
Fibrinogen se aktivira pod dejstvom trombina. Trombin razlae molekul fibrinogena na 4 peptida (monomera). Monomeri fibrina se medusobno povezuju gradeci fibrinsku mreu. U ranoj fazi povezivanja (polimerizacije) monomeri fibrina su povezani samo slabim vodonicnim vezama, zato je i krvni ugrušak u pocetku slab. Pod uticajem faktora XIII (faktor stabilizacije fibrina) dolazi do stvaranja jakih kovalentnih veza i do stabilizacije krvnog ugruška. Ovaj faktor se aktivira pod dejstvom trombina.
Krvni ugrušak se sastoji od fibrinske mree i celija krvi (eritrociti, leukociti, trombociti), koje su obuhvacene tom mreom. Fibrinska vlakna se veu za zidove povredenog krvnog suda, pa se time on zacepi i sprecava se gubitak krvi. Nekoliko minuta posle formiranja ugruška dolazi do njegove retrakcije i istiskivanja tecnosti. Ova tecnost se zove serum. Za proces retrakcije su nephodne krvne plocice koje i svom zidu sadre kontraktilne proteine neophodne za ovaj proces.
Organizam rapolae sa više sistema koji mogu sprijeciti nastanak zgrušavanja krvi, odnosno zaustaviti ovaj proces. Nedostatak ovih faktora kod nekih bolesti moe dovesti do spontanog aktiviranja procesa koagulacije i nastanka krvnih ugrušaka - tromba. U ove sisteme spadaju inhibitori koagulacije u krvnoj plazmi, fibrinoliticki sistem (sistem za razgradnju krvnog ugruška) i faktori u zidu krvnog suda i endotela.
Naziv: | Funkcija: |
Antitrombin III | inaktiviše trombin, faktor Xa |
Heparin kofaktor II | inhibiše faktore IIa, kofaktor za heparin i dermatan sulfat |
Protein C | inktivice faktore Va i VIIIa |
Protein S | kofaktor za aktivni protein C |
Heparin | zajedno sa antitrombinom inaktivice faktore II, IX, X, XI i X |
Plazminogen | aktivna forma plazmin razlae fibrin i neke druge proteine |
a2 antiplazmin | inhibiše plazmin |
a2 makroglobulin | inhibiše aktivatore plazmina |
Tkivni aktivator plazminogena) | aktiviše plazminogen (prevodi ga u plazmin) |
Urokinaza | prevodi plazminogen u plazmin (aktivira ga) |
Inhibitor aktivatora plazminogena | inaktiviše tkivni i urokinazni aktivator plazminogena |
Inhibitor aktivatora plazminogena II | inaktiviše urokinazu |
Trombomodulin | vezuje i inaktivice trombin, aktivira protein C |
C1 inhibitor esteraze | inhibiše C1-esterazu, faktor XIII, plazmin |
Inhibitor aktivacije spoljašnjeg puta koagulacije | inhibiše faktore X i VII |
Poremecaji sa smanjenom aktivnošcu sistema zgrušavanja
i pojavom krvarenja su: hemofilija (A,B,C), Fon Vilebrandov sindrom,
trombocitopenija, idiopatska trombocitopenijska purpura (ITP), tromboticna
trmobocitopenijska purpura (TTP), heparin indukaova trombocitopenija (I
i II) (HIT), hemoliticki uremijski sindrom (HUS), trombastenija Glancman,
Bernard-Sulijeov sindrom, paroskizmalna nocna hemoglobinurija, nedostatak
vitamina K, ciroza jetre, aplasticna anemija, nedostatak faktora XIII,
hipofibrinogemija i afibrinogemija, diseminovana intravaskularna koagulacija,
antikardiolipin antitela.
Poremecaji sa povecanom aktivnošcu sistema zgrušavanja
i pojavom krvarenja su: rezistencija na aktivirani protein C
(APC rezistencija), nedostatak proteina C, nedostatak proteina S, nedostatak
antitrmobina, antikardiolipin antitela, hiperhomocistinemija, nefrotski
sindrom, antikoagulativni lupus.
ZAKLJUCAK
Svakodnevno, na zidovima krvnih sudova, nastaju oštecenja koja mogu
uzrokovati istjecanje krvi. Pomocu navedenih mehanizama tijelo "popravlja"
oštecenja bez remecenja
ostalih funkcija. U slucaju da je neki od mehanizama oštecen nastaju
poremecaji zgrušavanja krvi (npr. hemofilija).
U medicini se cesto koriste postupci za postizanje hemostaze, tj. zaustavljanje
krvarenja (posebno nakon povreda). Postoje razliciti postupci zasutavljanje
krvarenja odnosno postizanja hemostaze. Neki od njih su:
• pritisak (kompresija) na mjesto krvarenje (npr. prstom iznad
i ispod mjesta krvarenja -digitalna kompresija, stavljanjem kompresivnog
zavoja)
• podizanje (elevacija) dijela tijela koji krvari
• hirurško zaustavljanje krvarenje:
. podvezivanje (ligatura) krvnih sudova o koagulacij a mj esta krvarenj
a struj om o ušivanje krvnih sudova
LITERATURA
1. Medicinska fiziologija Arthur C. Guyton John E. Hall; savremena administracija Beograd
2. http://hr.wikipedia.org/wiki/Hemostaza
3. http://hr.wikipedia.org/wiki/Medicina
4. http://sr.wikipedia.org/sr - el/Zgrusavanje krvi
5. http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title
preuzmi seminarski rad u wordu » » »