AKUTNI VIRUSNI ENCEFALITISI
I ENCEFALOMIJELITISI
AKUTNI VIRUSNI ENCEFALITISI I ENCEFALOMIJELITISI
(ENCEPHALITIS ET ENCEPHALOMYELITIS VIROSA ACUTA)
Akutni
virusni encefalitisi i encefalomijelitisi (AVEEMy) su
teška zapaljenska oboljenja mozga i kičmene moždine najčešće izazvana
virusima direktno ili mehanizmima
koje oni podstiču. To su bolesti nepredvidivog nastanka, obično naglog
početka, progresivnog toka sa mogućim vitalnim komplikacijama i neizvesnog
ishoda sa mogućim posledicama.
Značaj oboljenja. Ova oboljenja imaju veliki klinički značaj. Iako u našoj
zemlji nisu tako česta ( godišnje se prijavi oko 80 – 100 slučajeva) treba
ih dobro poznavati. Pre svega zbog teške kliničke slike, složene dijagnostike,
komplikovanog lečenja i neizvesnog ishoda. Zbog visokog rizika da ugrozi
život oboljelog, ova oboljenja, bez izuzetka, moraju biti tretirana u
jedinicama za intezivno lečenje i reanimaciju.
ISTORIJAT
Prvi opisi epridemija encifalitisa potiču iz Japana, Kine i Rusije gde
su ova oboljenja i najčešća. Prvih decenija ovog veka u Evropi su opisivane
veće epidemije za koje „encephalitis lethargika” za kojeg ni
do danas nije sigurno utvrđena prava priroda.
KLASIFIKACIJA ENCEFALITISA I ENCEFALOMIJELITISA
Tabela 1
Klasifikacija encefalitisa i encefalomijelitisa
1.Sporadični
• Herpes simplex (1,2)
• Mumps
• Epstein – Barr
• Enterovirusi (ECHO, Coxackie)
• Virus limfocitnog horiomeningitisa
• Adenovirusi
• Rabies
• Arbovirusi
• Ostali
2.Epidemični
• Enterovirusi ( ECHO, Coxackie)
• Influenca virusi
• Arbovirusi
• Ostali
3.Parainfekcijski
• U toku virusnih osipnih groznica
• Posle vakcinacije virusnim vakcinama
• Akutni desemenirani encefalomijelitis
• Akutni hemoragijski encefalitis ( Hurst)
4.Rey' s sindrom
5. Hronični encefalitisi
• Kuru encefalitis
• Creutzfeldt-Jakob encefalitis
6.Encefalitisi i encefalomijelitisi u osoba oštećenog imuniteta
ETIOLOGIJA
Akutno i hronično zapaljenje mozga i kičmene moždine mogu izazvati razni
agensi žive i mrtve prirode. Pored virusa kao najčešćih i klinički najvažnijih
uzročnika, zapaljenjske promene na nervnom sistemu mogu izazvati i hlamidije,
rikecije, bakterije, protozoe, metazoe, gljivice i to pojedinačno ili
udruženo.
Međutim i neki drugi agensi mogu biti odgovorni kao što su razni toksini,
alergeni, oštećena tkiva organizma, maligne ćelije a sasvim retko i neki
fizički i hemijski agensi (radioaktivni zraci, toksične hemikalije i dr.).
U našoj zemlji najčešći uzročnici su virusi.
Tabela 2
Najčešći virusi uzročnici akutnih encefalitisa i encefalomijelitisa
• Varicela-zoster virus
• Rubela virus
• Morbili virus
• Enterovirusi
• Herpes simplex (1,2)
• Epstein- Barr virus
• Influenza virusi
• Adenovirusi
• Citomegalovirusi
• Virus limfocit. horiomeningitisa
• Rabies virus
• Arbovirusi
U novorođene dece neki virusi su češći uzročnici AVEEMy što je u vezi
sa posebnostima u toku porođaja i preosetljivosti novorođenčeta na infekciju
.
Osobe sa oštećenim imunitetom, bez obzira na osnovni uzrok tog oštećenja
imaju povećani rizik da obole od neke virusne infekcije nervnog sistema.
To se naročito odnosi na obolele od AIDS-a zatim osobe koje boluju od
malignih bolesti, bolesnike koje su imali tretman citostaticima ili radioterapijom.
I kod njih se najčešće susreću sledeći virusu kao mogući uzročnici AVEEMy:
Herpes simplex virusu (1,2), Citomegalovirus, Varicela-zoster
virus, HIV, ECHO, adeno, morbili i drugo. Zbog
poremećenih mehanizama odbrane imunološke prirode, ovi bolesnici najčešće
imaju težak i progresivan tok neuroloških infekcija.
RIZIK ZA OBOLEVANJE OD INFEKCIJA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA
Brižnija istraživanja kod osoba koje su bolovale od raznih infekcija
cns-a dovela su do saznanja da kod njih postoji veća učestalost prethodnih
moždanih oštećenja. Najčešće se radi o težim oštećenjima usled nedostatka
kiseonika u trudnoći, teškom porođaju ili postnatalnoj kraniotraumi.
Durak i Robinson (1984) ukazuje na veliki značaj anatomskog integriteta
mozga, kičmene moždine i moždanih opni, kako na makroskopskom tako i submikropskopskom
nivou u odbrani od kolonizacije mozga virusima. Tako na primer česte povrede
mozga oštećuju membrane nervnih ćelija i njihove organele. Slično i bolesti
praćene visokom i dugotrajnom temperaturom mogu dovesti do oštećenja proteina
neurona, a naročito je osetljiv endotel kapilara mozga. Koagulacija proteina
endotela omogućuje stvaranje tzv. fenestri što značajno olakšava prodor
virusa. Neke osobe imaju mnogo više izgleda da obole od neuroinfekcije
ako u svojoj anamnezi ili nalazi imaju epilepsiju, multiplu sklerozu,
dečiju cerebralnu paralizu, komocione i kontuzione povrede mozga a takođe
i urođene malformacije lobanje, mozga i kičmene moždine. Mentalno retardirana
deca i duševni bolesnici imaju veću sklonost za virusne neuroinfekcije.
PATOGENEZA
Najznačajniji patogeneski mehanizmi i patološki nalazi su sledeći:
1) Oštećenja membrana nervnih ćelija sa poremećajima Na-K pumpe što dovodi
do njihovog nekontrolisanog bubrenja usled ulaska vode (Citotoksični edem)
2) Dilatacija i povećana propustljivost kapilara stvara vazogeni edem
a zbog inflamacije i oštećenja ćelija stvara se i intersticijski edem.
3) Edem moždanog tkiva pogoršava oksigenaciju glukoze što dovodi do dalje
hipoksije i acidoze.
4) Dalja evolucioja patoloških zbivanja je destrukturiranje membrana nervnih
ćelija
5) Prisustvo virusa može se zapaziti
u citoplazmi a takođe i u jedrima nervnih ćelija.
6) Na zidovima malih krvnih sudova mogu se naći žarišta nekroze.
Makroskopski izgled mozga pokazuje znatan edem, vidljiva žarišta
tačkastih krvarenja a ponekad, kao kod herpes simplex encefalitisa,
mogu se videti i lokalizovana ili diseminirana žarišta nekroze.
KLINIČKA SLIKA
AVEEMy se najčešće javlja iznenada, može da prati neku poznatu infekciju
ili joj prethodi a ponekd nastaje i kao komplikacija vakcinacija virusnim
vakcinama. Često se anamnezom dobijaju podaci o prethodnoj infekciji gornjih
disajnih puteva, enterokolitisu ili nekoj lokalizovanoj infekciji na sluznici,
koži ili limfnim žlezdama.
Inkubacija. Veoma je različita a zavisi od invazivnosti virusa, otpornosti
domaćina i drugih poznatih faktora. Kod herpes simplex encefalitisa procenjuje
se na nekoliko časova ili dana, a kod besnila na više nedelja ili meseci.
Kod virusnih osipnih groznica najčešće se kreće oko 7-10 dana.
Početak bolesti
Naizgled je najčešće nagao zbog jake glavobolje, poremećaja svesti i
opšte slabosti. Naime, oboleli se više časova ili čak dana žale na ubrzanu
psihičku zamorljivost, otežano se koncetrišu, postaju neraspoloženi i
preosetljivi na razne drazi iz okoline.Često doživljavaju bezrazložan
strah i ne mogu spavati. I telesna zamorljivost je prisutna.
Pažnja okoline privuče iznenadna pojava difuzne glavobolje sa povraćenjem,
usporen i nerazumljiv govor, nesiguran hod i pospanost a često i uznemirenost.
Priseban bolesnik saopštava da je veoma malaksao, da ima bolove i osećaj
ukočenosti vrata i da sve smeta. Dosta rano dolazi do poremećaja kontrole
sfinktera usled zahvatanja čeonih delova mozga. Pojedini mišići glave,
vrata, trupa i ekstremiteta postanu mlitavi ili naprotiv, spastični.
Objektivni nalaz. Dominiraju razni stepeni poremećaja svesti do duboke
kome. Bolesnik je često bled ili na protiv – zažaren u licu usled visoke
temperature. Neurološki nalaz pokazuje razlike u mišićnim refleksima,
često pozitivan znak Babinskog kao znak lezije kortikospinalnog puta.
Veoma su karakteristični nalazi na kranialnim nervima. Naročito su zahvaćeni
III, IV, VII,IX, X i XII kranialni nervi, zbog čega nastaju ptoza, strabizam,
anizokorija, diplopije, asimetrija nazolabijalnih brazda, skretanje jezika,
slinavljenje, smetnje gutanja.
DIJAGNOZA
Pregled likvora je obavezan i veoma dragocen za dijagnozu AVEEMy. Već
pri samoj punkciji nalazimo da je pritisak
povećan, povećan je broj limfocita, nivo proteina je takođe povišen
dok je koncetracija glukoze lako povišena ili normalna.
Pregledi koji bliže određuju stanje cns-a i olokšavaju dijagnozu su sledeći:
1) Elektroencefalogram (EEG)
2) Pregled očnog dna.
3) Rendgenska kompjuterska tomografija mozga (CT)
4) Kraniogram
5) Arteriografija
6) Magnetna rezonanca
7) Evocirani potencijali
TERAPIJA
U bolničkim uslovima terapiski postupak je sledeći:
1) Antivirusna terapija-u tu svrhu daje se aciklovir, lek koji inhibiše
DNK polimerazu
herpes simplex virusa. Uobičajene doze su 10-15 mg na kg. tel. težine
svakih 8h u laganoj i. v. infuzije.
2) Antiedemska terapija ima za cilj smanjenje moždanog edema za kojeg
se smatra da je bitan faktor za tok i ishod AVEEMy. Na prvom mestu bolesniku
se daje kiseonik.Smanjenje moždanog edema postižemo i medikamentima. Na
prvom mestu daje se furosemid i. v. na 4-6h.
3) Lečenje nevoljnih pokreta i konvulzija najčešće se sprovodi diazepamom.
U tu svrhu obično se daje u dozi 0,2 do 0,3 mg na svakih 4-6h i.v. ili
i.m.
4) Prevencija komplikacija ima poseban značaj kod teških AVEEMy zbog toga
što njihova pojava može biti odlučujuća za ishod bolesti. Naročito su
opasna akutna krvarenja iz želuca zbog erozivnog gastritisa koji se razvija
u stresu, hipoksi a verovatmo i usled jake hipersekrecije.
Kod bolesnika koji nepokretni leže više dana ili nedelja pa i meseci postoji
velika opasnost od dekubitusa i kontraktura.
LITERATURA
1. http://narodni-lekar.bloger.hr/post/zapaljenje-mozga encephalitis/1516080.aspx
2. Milan Šašić, Akutne infektivne bolesti, Beograd, 1998.
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|