|
Codex Alimentarius
Codex Alimentarius u doslovnom prevodu
s latinskog jezika znači “zakon o hrani“. Ovo je u stvari zbirka
od nekoliko hiljada propisa koji obuhvataju čitav niz opštih normi i posebnih
normi i standarda za sigurnost hrane ( Codex Standards ) čiji
je cilj zaštita zdravlja potrošača i obezbeđenje poštenih postupaka u
trgovini hranom.
Hrana koja se stavlja na lokalno tržište ili izvoz mora biti sigurna i
dobrog kvaliteta. Također, hrana ne sme prenositi organizme koji uzrokuju
bolest životinja ili biljaka - ne sme biti uzročnik bolesti ni zaraznih
infekcija. Codex Alimentarius je međunarodna je organizacija sa sedištem
u Rimu, koju su 1961. godine zajednički osnovale dve organizacije Ujedinjenih
nacija: Organizacija za hranu i poljoprivredu ( Food and Agriculture
Organization, FAO ) i Svetska zdravstvena organizacija ( World
Health Organization, WHO ).
Zadatak Codex Alimentarius komisije je da sprovodi i podupire razradu
i uspostavljanje definicija i zahteva za hranu, da pomaže u njihovom usklađivanju
i na taj način olakša međunarodnu trgovinu. Većina svetske populacije
živi u 172 države koje su članice Codex Alimentarius komisije i koje učestvuju
u stvaranju Codexovih norma i vrlo često ih primjenjuju na nacionalnom
ili regionalnom nivou.
Iako Codex Alimentarius i standardi norme nisu obvezane, vrlo su važne
jer se temelje na naučnoj osnovi. Nacionalni i regionalni zakoni i norme
gotovo uvek uzimaju Codexove norme kao početnu tačku prti formiranju nacionalnih
normi i standarda. Uticaj Codex Alimentariusa se proširio na sve kontinente
i njegov je doprinos zaštiti zdravlja potrošača i poštenim postupcima
u trgovini hranom nemerljiv.
Codex Alimentarius ima nekoliko hiljada dokumenata, od onih opštih koji
se mogu primeniti na sve namirnice do onih koji se primenjuju samo na
određene namirnice ili prehrambene proizvode.
Opšte norme uključuju one norme i standarde koji se odnose na higijenu,
označavanje, ostatke pesticida i veterinarskih lekova, nadzor uvoza i
izvoza i certifikacijski sistem, metode analize i uzorkovanja, aditive
u namirnicama, kontaminante, prehranu i hranu za posebne načine ishrane.
Osim opštih normi Codex Alimentarius-a postoje i specifične norme koje
se odnose na sve tipove namirnica i prehrambenih proizvoda, koje obuhvataju
sveže, smrznuto i prerađeno voće i povrće, voćne sokove, žitarice i mahunarke,
masti i ulja, ribe, meso, šećer, kakao i čokoladu, mleko i mlečne proizvode.
1. CODEX ALIMENTARIUS - POJAM
Codex je uobičajeni kraći naziv Komisije za Codex Alimentarius
( Codex Alimentarius Commission, CAC ), koja je u stvari specijalizovana
međunarodna organizacija za hranu koju su 1961. godine zajednički osnovale
Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu ( Food and
Agriculture organization of the United Nations, FAO ) i Svetska zdravstvena
organizacija ( World health Organization, WHO ) sa osnovnim ciljem
da se donošenjem standarda i sličnih srodnih dokumenata ( uputstva, pravila
dobre prakse, preporuke itd. ) zaštiti zdravlje potrošača i obezbedi poštena
praksa u trgovini hranom.
Članice Codexa mogu biti sve zemlje članice Ujedinjenih nacija, kao i
pridružene članice FAO i WHO. Trenutno Codex čine 184 zemlje članice i
Evropska unija. Republika Srbija je članica Codexa od 2006. godine, a
bivša država SFRJ bila je članica Codexa od njegovog prvog zasedanja koje
je održano 1963. godine sve do raspada države.Codex blisko sarađuje sa
mnogim međunarodnim organizacijama: Svetskom organizacijom za zdravlje
životinja ( OIE ), Sekretarijatom međunarodne konvencije o zaštiti bilja
( IPPC ), Svetskom trgovinskom organizacijom ( WTO ), Međunarodnom organizacijom
za vinovu lozu i vino (OIV), Međunarodnom organizacijom za standardizaciju
( ISO ) i drugim organizacijama.
1.1. Uloga i značaj Codex Alimentarius-a
Trgovina hranom je u stalnom porastu, što olakšava i širenje bolesti
prouzrokovanih hranom, tako da je potreba za harmonizovanim standardima
i srodnim dokumentima, na nivou svetske razmene - trgovine hranom i prehrambenim
proizvodima, koji štite potrošače sve veća
Moderan sistem za bezbednost hrane u kome je glavni akcenat na higijeni
proizvodnih procesa i prevenciji u procesu proizvodnje, prerade, transporta
i distrubucije hrane zasniva se na Codex dokumentima.
Codex predstavlja međunarodni forum naučnika, eksperata, predstavnika
vladinih tela zemalja članica, predstavnika industrije i organizacija
za zaštitu potrošača, koji su okupljeni na zajedničkom zadatku razvijanja
Codex standarda i srodnih dokumenata namenjenih zaštiti potrošača,
Codex omogućava razmenu informacija o bezbednosti i kvalitetu hrane na
međunarodnom i regionalnom nivou.
Analiza rizika (procena rizika, upravljanje rizikom i komunikacija u vezi
sa rizikom) je sastavni i nezaobilazni deo u procesu razvijanja Codex
standarda i srodnih dokumenata.
Naučnu osnovu za izradu standarda i srodnih dokumenata Codex obezbeđuje
preko nezavisnih ekspertskih tela kao što su:
• JECFA - Zajednički FAO/WHO ekspertski komitet za aditive
za prehrambene proizvode,
• JMPR - Zajednička FAO/WHO ekspertska grupa za ostatke
pesticida u hrani,
• JEMRA - Zajednička FAO/WHO ekspertska grupa za procenu
mikrobiološkog rizika.
Sporazum o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera ( SPS sporazum )
Svetske trgovinske organizacije ( WTO ) priznaje Codex standarde i srodne
dokumente kao referentne dokumente u međunarodnoj trgovini hranom. Podrazumeva
se da nacionalna regulativa usklađena sa Codex standardima i srodnim dokumentima
ispunjava zahteve SPS sporazuma.
Mnogi bilateralni i multilateralni sporazumi o trgovini pozivaju se na
Codex dokumente. Primeri takvih sporazuma su: Meksiko–Bolivija (1995),
Sporazum o slobodnoj trgovini u Baltičkoj oblasti (1996), Čile–Meksiko
(1997), Bugarska–Turska (1998), Centralna Amerika–Čile (1999), Asocijacija
zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN, 2000), Turska–Bosna i Hercegovina (2002),
Australija–Tajland (2005) i SAD–Australija (2005).
1.2. Struktura organizacije Codex Alimentarius komisije
Osnovni organi Komisije Codex Alimentarius su Sekretarijat i Izvršni
komitet ( CCEXEC ), a pomoćni organi su komiteti sa opštim predmetom rada,
komiteti za specifične prehrambene proizvode, ad hoc međuvladine radne
grupe i FAO/WHO koordinacioni komiteti.
Izrada standarda i srodnih dokumenata se odvija u odgovarajućim komitetima
i ad hoc međuvladinim radnim grupama. FAO/WHO koordinacioni komiteti
• identifikuju probleme i potrebe regiona u pogledu međunarodnih ili
regionalnih Codex dokumenata,
• definišu potrebe regiona u pogledu kontrole hrane,
• stimulišu jačanje infrastrukture za kontrolu hrane,
• promovišu razmenu informacija i primenu Codex dokumenata u zemljama
članicama i
• obezbeđuju tehničku i finansijsku pomoć preko FAO i WHO.
Codex preporučuje zemljama članicama da se uključe barem u rad FAO/WHO
koordinacionog komiteta za region kojem geografski pripadaju.
Codex komiteti sa opštim predmetom rada su (u zagradi
• Komitet za opšte principe ( CCGL, Francuska ), aktivan,
• Komitet za deklarisanje hrane ( CCFL, Kanada ), aktivan,
• Komitet za metode analize i uzimanja uzoraka ( CCMAS, Mađarska ), aktivan,
• Komitet za higijenu hrane ( CCFH, SAD ), aktivan,
• Komitet za ostatke pesticida ( CCPR, Kina ), aktivan,
• Komitet za aditive u hrani ( CCFA, Kina ), aktivan,
• Komitet za kontaminente u hrani ( CCCF, Holandija ), aktivan,
• Komitet za sisteme inspekcije i sertifikacije pri uvozu i izvozu ( CCFICS,
Australija ), aktivan,
• Komitet za ishranu i hranu sa posebnom dijetetskom namenom ( CCNFSDU,
Nemačka ), aktivan,
• Komitet za ostatke veterinarskih lekova u hrani ( CCRVDF, SAD ), aktivan.
Codex komitetiza specifične prehrambene proizvode su:
• Komitet za masti i ulja ( CCFO, Malezija ), aktivan,
• Komitet za prerađeno voće i povrće ( CCPFV, SAD ), aktivan,
• Komitet za ribu i proizvode od ribe ( CCFFP, Norveška ), aktivan,
• Komitet za sveže voće i povrće ( CCFFV, Meksiko ), aktivan,
• Komitet za prirodnu mineralnu vodu ( CCNMW, Švajcarska ), neaktivan,
• Komitet za mleko i proizvode od mleka ( CCMMP, Novi Zeland ), neaktivan,
• Komitet za kakao proizvode i čokoladu ( CCCPC, Švajcarska ), neaktivan,
• Komitet za šećere ( CCS, Ujedinjeno Kraljevstvo ), neaktivan,
• Komitet za biljne proteine ( CCVP, Kanada ), neaktivan,
• Komitet za žita, mahunarke i leguminoze ( CCCPL, SAD ), neaktivan,
• Komitet za higijenu mesa ( CCMPH, Novi Zeland ) , neaktivan.
• Codex Ad hoc međuvladina radna grupa koja je trenutno aktivna:
• Otpornost na antimikrobne supstance ( AMR, Republika Koreja ),
FAO/WHO koordinacioni komiteti (u zagradi je data samo oznaka jer ovi
komiteti nemaju stalnu zemlju domaćina):
• Koordinacioni komitet za Evropu ( CCEURO ),
• Koordinacioni komitet za Afriku ( CCAFRICA ),
• Koordinacioni komitet za Aziju ( CCASIA ),
• Koordinacioni komitet za Latinsku Ameriku i Karibe ( CCLAC ),
• Koordinacioni komitet za Bliski istok ( CCNEA ),
• Koordinacioni komitet za Severnu Ameriku i Jugozapadni Pacifik ( CCNASWP
).
1.3. Saradnja Komisije Codex Alimentarius-a i zemalja članica
Komisija Codex Alimentarius uspostavlja kontinuiranu saradnja
sa zemljom članicom preko nacionalne institucije ili organizacije tzv.
„Codex tačke kontakta” ( Codex Contact Point, CCP ).
Codex tačka kontakta je obično smeštena u ministarstvu zdravlja, poljoprivrede,
nacionalnoj organizaciji za standardizaciju ili drugim ustanovama, o čemu
odlučuje vlada zemlje članice. Uloga „Codex tačke kontakta“u Republici
Srbiji poverena je Institutu za standardizaciju Srbije.
Osnovne funkcije Codex tačke kontakta su:
• omogućavanje veze Codex sekretarijata i zemlje članice,
• koordiniranje svih relevantnih aktivnosti vezanih za Codex u zemlji,
• primanje svih Codex dokumenata ( finalnih i radnih ), kao i njihova
distribucija odgovarajućim organizacijama i institucijama u zemlji,
• prosleđivanje nacionalnih stavova u vezi sa nacrtima Codex dokumenata
koji su značajni za zemlju,
• bliska saradnja sa nacionalnim Codex komitetom kada je on obrazovan,
• delovanje u smislu centra za razmenu informacija i koordiniranje aktivnosti
sa ostalim zemljama članicama Codexa,
• primanje poziva za zasedanje Codexa i slanje informacija o delegatima
iz sopstvene zemlje,
• održavanje biblioteke finalnih dokumenata Codexa i
• promotivne aktivnosti vezane za Codex u sopstvenoj zemlji.
Da bi se olakšala komunikacija svih zainteresovanih strana u zemlji i
obezbedilo aktivnije i sadržajnije učešće u radu Codexa preporučuje se
osnivanje Nacionalnog Codex komiteta ( National Codex Committee, NCC ).
Nacionalni Codex komitet je obično smešten u ministarstvu zdravlja, poljoprivrede,
nacionalnoj organizaciji za standardizaciju ili drugim ustanovama, o čemu
odlučuje vlada zemlje članice. U Srbiji je u toku postupak obrazovanja
Nacionalnog Codex komiteta pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede.
Funkcije nacionalnog Codex komiteta su:
• formiranje nacionalnog stava u vezi sa Codex dokumentima koji su
od značaja za zemlju,
• savetovanje vlade u pogledu implementacije Codex standarda i srodnih
dokumenata na nacionalnom nivou,
• imenovanje nacionalnih tehničkih komiteta za praćenje rada odgovorajućih
Codex komiteta,
• predlaganje i imenovanje delegata koji predstavljaju zemlju na sastancima
Codex komiteta za koje postoji nacionalni interes,
• organizovanje informativnih skupova i obuka, obavljanje i drugih poslova
po preporuci vlade.
1.4. Razvijanje Codex standarda
Procedure za pripremu Codex standarda su dobro definisane i transparentne
tako da se standardi donose na demokratski način uz uvažavanje obrazloženih
primedbi i zahteva zemalja članica.
Izrada standarda i srodnih dokumenata uključuje sledeće aktivnosti:
• podnošenje predloga zemlje članice ili Codex komiteta za izradu novog
standarda;
• donošenje odluke Komisije za Codex Alimentarius ili njenog Izvršnog
komiteta ( CCEXEC ) da se standard izradi i odluke o izboru ili obrazovanju
( ponovnom aktiviranju ) pomoćnog tela koje će dalje biti odgovorno za
upravljanje razvojem standarda;
• priprema predloga nacrta standarda i njegovo dostavljanje vladama zemalja
članica na razmatranje (konsultacije);
• razmatranje primedbi na predlog nacrta standarda, revizija predloga
nacrta i predstavljanje teksta nacrta standarda Komisiji;
• kada Komisija usvoji nacrt standarda, on se šalje vladama zemalja članica
na glasanje kroz višekratnu proceduru sastavljenu od pet ili osam etapa
( „koraka“ ) posle koje usvojeni standard postaje Codex standard;
• Za većinu standarda je potrebno nekoliko godina da bi bili objavljeni;
• usvojeni Codex standardi i srodni dokumenti uključuju se u zbirku Codex
standarda i srodnih dokumenata, tzv. „Codex Alimentarius“ (doslovan prevod
latinskog naziva ove zbirke je „Zakon o hrani“). Trenutno Codex Alimentarius,
između ostalih dokumenata, čine:
- 204 standarda,
- 51 pravilo dobre prakse i
- 60 uputstava;
1.5. Osnovni principi
Osnovni principi Codeksa higijene hrane su:
• Identifikovati osnovne principe higijene hrane primenljive kroz
ceo lanac hrane ( od primarne proizvodnje do krajnjeg potrošača ) da bi
se ostvario cilj – obezbeđenje bezbednosti i pogodnosti hrane za ljudsku
upotrebu;
• Preporučiti pristup baziran na HACCP-u kao sredstvo za povećavanje bezbednosti
hrane;
• Osnovna načela i principi o sprovođenju načela higijene;
• Obezbediti smernice za specifične kodekse koji mogu biti potrebni za
sektore u lancu ishrane, procese ili robu, da bi se proširili higijenski
zahtevi specifični za to područje.
Dokumentima Codex Alimentarius se pokrivaju sve namirnice namenjene
za ljudsku upotrebu, prerađene, poluprerađene ili sirova, sa akcentom
na hranu koja je namenjena direktnoj potrošnji ljudi. Njima je obuhvaćeno:
• Deklarisanje (opšti standard, uputstva za deklarisanje nutritivne vrednosti,
uputstva za izjave sadržane na deklaraciji);
• Aditivi (opšti standard uključujući dozvoljene primene, specifikacije);
• Kontaminenti u hrani (opšti standard, maksimalno dozvoljene količine
specifičnih kontaminenata kao što su radionukleidi, aflatoksini i dr.
mikotoksini);
• Pesticidi i hemijske rezidue u hrani (maksimalno dozvoljene granice);
• Procedure za ocenu rizika za utvrđivanje bezbednosti hrane nastale biotehnologijom
(GMO modifikovane biljke i mikroorganizmi, alergeni);
• Higijena hrane (osnovni principi, higijenska praksa u specifičnim industrijama,
uputstva za HACCP sisteme;
• Metode ispitivanja i uzorkovanja.
1.6. Područje primene Codex Alimentarius
Dokumenti Codex Alimentarius prate lanac ishrane od primarne proizvodnje
do krajnjeg potrošača polazeći od neophodnih higijenskih uslova za proizvodnju
hrane koja je bezbedna i pogodna za potrošnju. Dokumenta obezbeđuju strukturu
za druge, posebne, kodekse primenjive u drugim sektorima. Takvi posebni
kodeksi i smernice bi trebali biti razrađeni koristeći ove dokumene i
Aneks Hazard Analysis and Critical Control Point (HACCP) System and Guidelines
for its Application
Područje primene Codexa obuhvata:
• Prehrambeni lanac-kojim je obuhvaćen ceo lanac proizvodnje prehrambenih
proizvoda počev od osnovne sirovine do konačnog proizvoda zdravstveno
ispravnog, pogodnog i spremnog za ljudsku konzumaciju;
Državu- koja mora da obezbedi zdravstvenu ispravnu hranu za ljudsku upotrebu,
i zaštitu potrošača od zaraznih bolesti i infekcija putem hrane, poverenje
prilikom međunarodne trgovine kao i program edukacije učesnika u proizvodnom
lancu hrane i održavanje poverenja u međunarodnoj trgovini hranom. Vlada
države mora razmotriti sadržaj ovih dokumenata i odlučiti kako najbolje
da ohrabre primenu ovih opštih principa za:
- primerenu zaštitu potrošača od bolesti ili ozleda uzrokovanih hranom:
politika mora da uvaži osetljivost stanovništva ili različitih grupa u
okviru populacije;
- osiguravanje da je hrana pogodna za ljudsku upotrebu;
- stvaranje programa za zdravstvenu edukaciju koji će delotvorno preneti
principe higijene hrane industriji i potrošačima.
• Industruju-čime se obezbeđuje zdravstvena ispravnost hrane, mora pružiti
potrošačima informacije o ispravnom i bezbednom rukovanju prehrambenim
proizvoda, poverenje prilikom međunarodne trgovine prehrambenim proizvodima.
Industrija treba da primenjuje higijensku praksu opisanu u ovom dokumentu
da bi:
- obezbedila da je hrana bezbedna i pogodna za upotrebu;
- osigurala da potrošač, pomoću označavanja i na druge pogodne načine,
ima jasnu i lako razumljivu informaciju koja mu omogućuje zaštitu hrane
od kontaminacije i razvoja ili opstanka prehrambenih patogena kroz ispravno
skladištenje, rukovanje i pripremu;
- održavanje poverenja u hranu kojom se trguje na međunarodnom nivou.
• Potrošače - što obuhvata primenu uputstava za pravilnim i bezbednim
rukovanjem hranom i uputstava u primeni odgovarajućih higejenskih mera
koje obezbeđuju higijensku ispravnost namirnica. Potrošači trebaju da
prepoznaju svoju ulogu sledeći odgovarajuća uputstva i primenjujući pogodne
mere higijene hrane.
1.5. Standardi Codex Alimentarius
Uokviru standarda Codex Alimentarius postoje dve vrste standarda za hranu
i prehramnbene proizvodi:
1. Codex standardi za specifične proizvode ( Codex Commodity
Standards ) koji se izrađuju za sve značajne prehrambene proizvode, bilo
da su prerađeni, poluprerađeni ili sirovi (npr. za prirodnu mineralnu
vodu, pirinač, čokoladu, kuhinjsku so, mango, kikiriki, maslac, fermentisane
proizvode od mleka itd.).
Ovi standardi sadrže sledeće kategorije informacija:
• predmet i područje primene,
• opis, osnovni sastav i zahtevi kvaliteta,
• aditivi ( pozivanje na specifične odredbe Opšteg Codex standarda za
aditive u hrani ),
• kontaminenti ( pozivanje na maksimalno dozvoljene nivoe u skladu sa
Opštim Codex standardom za kontaminente i toksine u hrani, CODEX STAN
193-1995, a za ostatke pesticida i veterinarskih lekova u hrani pozivanje
na maksimalno dozvoljene nivoe koje je ustanovio CAC ),
• higijena ( pozivanje na Preporučena pravila dobre higijenske prakse,
CAC/RCP ),
• masa i merne jedinice,
• deklarisanje ( pozivanje na Opšti Codex standard za deklarisanje upakovanih
proizvoda, CODEX STAN 1-1985 ),
• metode analize i uzimanja uzoraka.
2. Opšte Codex standarde ( Codex General Standards )
koji se primenjuju na sve prehrambene proizvode.
Postoje opšti standardi ili preporuke za:
• deklarisanje,
• aditive za prehrambene proizvode,
• kontaminente,
• metode analize i uzimanja uzoraka,
• higijenu hrane,
• dijetetiku (ishranu) i hranu sa posebnom dijetetskom namenom,
• ostatke veterinarskih lekova u hrani,
• ostatke pesticida u hrani.
Osim standarda Codex donosi i srodne dokumente, odnosno uputstva, pravila
dobre prakse i preporuke ( Recommended International Code of Practice
). Primer takvog srodnog dokumenta je „CAC/RCP 1-1969, Rev. 4-2003, Preporučena
međunarodna pravila dobre higijenske prakse – Opšti principi za higijenu
hrane koji uključuju sistem analize opasnosti i kritične kontrolne tačke
( HACCP )“.
1.5.1. Primena Codex Alimentarius standarda
Primena Codex standarda i srodnih dokumenata nije obavezna,
a objavljeni Codex dokumenti zemljama članicama služe kao polazna dokumentaciona
osnova pri donošenju nacionalne regulative za bezbednost hrane i/ili za
uspostavljanje nacionalnog sistema za kontrolu hrane.
U bivšoj državi, SFRJ, Codex standardi i srodni dokumenti jednim delom
su korišćeni kao dokumentaciona osnova pri izradi tehničkih propisa o
kvalitetu i zdravstvenoj bezbednosti hrane, kao i nekih nacionalnih standarda.
Nacionalna regulativa Republike Srbije trenutno se ubrzano usklađuje sa
regulativom EU. Imajući u vidu to da se EU pri izradi propisa i direktiva
iz oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane u izvesnom stepenu oslanja na
Codex dokumente, moglo bi se reći da trenutno postoji indirektno usklađivanje
tehničkih propisa Republike Srbije sa Codex dokumentima.
U cilju unapređenja Codex aktivnosti zemalja u razvoju i tranziciji odnosno
da bi se podigao nivo njihovog efektivnog učešća u razvoju standarda za
globalnu bezbednost i kvalitet hrane u okrilju Komisije za Codex Alimentarius,
2003. godine su FAO i WHO pokrenuli Projekat i fond za poboljšanje učešća
u radu Codexa, odnosno Codex Trust Fund ( CTF ). Planirano je da ovaj
projekat traje 12 godina.
CTF pomoć obuhvata finansiranje putovanja delegata zemalja u razvoju i
tranziciji na zasedanja Codex komiteta i finansiranje drugih aktivnosti
(npr. obuke regionalnog karaktera). Da bi zemlja dobila CTF pomoć potrebno
je da se pokaže da postoji komunikacija i koordinacija između Codex tačke
kontakta i/ili nacionalnog Codex komiteta i relevantnih ministarstava,
kao i nacionalni plan aktivnosti na poboljšanju funkcionisanja u kontekstu
Codexa.
U periodu od 2004. godine do 2009. godine ovaj fond je finansirao putovanja
1129 delegata iz 126 zemalja u razvoju na zasedanja Codex komiteta. Zahvaljujući
pruženoj pomoći značajno je podignuta svest o značaju Codexa tako da su
mnoge zemlje uspele da pokrenu Codex aktivnosti na nacionalnom nivou,
npr. uspostavljene su Codex tačke kontakta, osnovani nacionalni Codex
komiteti i ostvareno učešće tih zemalja u postupku donošenja Codex standarda
i srodnih dokumenata. Republika Srbija se preko Instituta kao Codex tačke
kontakta Srbije od 2007. godine redovno prijavljuje na konkurse za CTF
pomoć. CTF je do sada finansirao učešće delegata Republike Srbije na zasedanjima
sledećih Codex komiteta:
2007. godina:
1. FAO/WHO Koordinacioni komitet za Evropu ( CCEURO ), Litvanija – dr
Aleksandara Makaj, Ministarstvo Zdravlja
2. Komitet za aditive za prehrambene proizvode ( CCFA ), Kina – prof.
dr Ivan Stanković, Farmaceutski fakultet, Beograd
2008. godina:
1. FAO/WHO Koordinacioni komitet za Evropu ( CCEURO ), Poljska – Slobodan
Šibalić, DVM, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
2. FAO/WHO Koordinacioni komitet za Evropu ( CCEURO ), Poljska – prof.
dr Ivan Stanković, Farmaceutski fakultet, Beograd ( naknadno dobijena
CTF pomoć )
3. Komitet za aditive za prehrambene proizvode ( CCFA ), Kina – prof.
dr Ivan Stanković, Farmaceutski fakultet, Beograd
4. Komitet za higijenu hrane ( CCFH ), Gvatemala – prof. dr Sava Bunčić,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
2009. godina:
1. Komitet za kontaminente u hrani ( CCCF ), Holandija – prof. dr Ivan
Stanković, Farmaceutski fakultet, Beograd
2. Komitet za ostatke pesticida ( CCPR ), Kina – Snežana Savčić-Petrić,
dipl. inž. zaštite bilja,Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
3. Komitet za ostatke veterinarskih lekova u hrani (CCRVDF), Brazil –
Srđan Stefanović, istraživač saradnik, Institut za higijenu i tehnologiju
mesa, Beograd
2010. godina:
1. Komitet za aditive za prehrambene proizvode ( CCFA ), Kina – prof.
dr Ivan Stanković, Farmaceutski fakultet, Beograd
2. Komitet za ostatke pesticida, ( CCPR ), Kina – Snežani Savčić-Petrić,
dipl. inž. zaštite bilja,Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
3. FAO/WHO Koordinacioni komitet za Evropu (CCEURO), Poljska – Slobodan
Šibalić, DVM, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
FAO i WHO su finansirali i učešće delegata Republike Srbije na sledećim
regionalnim seminarima:
2005. godina:
1. Enhancing participation in Codex, Hrvatska – dr Aleksandara Makaj,
Ministarstvo Zdravlja i Slobodanka Tolić, Institut za standardizaciju
Srbije
2007. godina:
1. Strengthening Knowledge of Codex Procedures and Risk Analysis, Litvanija
– Slobodan Šibalić, DVM, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
2. FAO/WHO Training Seminar on Codex Alimentarius Procedures, Poljska
– prof. dr Ivan Stanković, Farmaceutski fakultet, Beograd i Meri Puškarica,
DVM, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
2008. godina:
1. FAO/WHO Regional workshop on the development of the standards of the
Codex Alimentarius, Poljska – prof. dr Ivan Stanković, Farmaceutski fakultet,
Beograd i Slobodan Šibalić, DVM, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede.
2. NACIONALNI CODEX ELIMENTARIUS KOMITET REPUBLIKE SRBIJE
Institut za standardizaciju Srbije (Institut) u svojstvu institucije
preko koje se odvija saradnja Republike Srbije sa Komisijom za Codex Alimentarius
( Codex Alimentarius Commission, CAC, Codex ), odnosno kao „Codex tačka
kontakta“ Srbije, početkom 2008. godine održao je inicijalni sastanak
za osnivanje Nacionalnog Codex komiteta u cilju unapređenja učešća zemlje
u sveukupnim Codex aktivnostima. Sastanku su prisustvovali predstavnici
Ministarstva zdravlja RS, Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede
RS, Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju, Farmaceutskog
fakulteta, Veterinarskog fakulteta, Poljoprivrednog fakulteta,
Akreditacionog tela Srbije, Privredne komore Srbije, Instituta za javno
zdravlje Srbije, Instituta za higijenu i tehnologiju mesa, Udruženja industrije
mineralnih voda i Dijamanta AD Zrenjanin.
Na sastanku je obrazovana radna grupa za pripremu Predloga za osnivanje
Nacionalnog Codex komiteta Srbije. Radna grupa je izradila Predlog koji
je krajem oktobra 2008. dostavljen svim učesnicima inicijalnog sastanka
na razmatranje.Učesnici inicijalnog sastanka nisu imali primedbe na dostavljeni
Predlog .Krajem decembra 2008. godine Institut je Predlog dostavio Ministarstvu
ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede, Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu trgovine i usluga
i Ministarstvu spoljnih poslova. Sva pomenuta ministarstva su svojim dopisima
podržala inicijativu Instituta, pri čemu je Ministarstvo poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede izrazilo spremnost da preuzme odgovornost za
poslove vezane za osnivanje Nacionalnog Codex komiteta Srbije. Ministarstvo
ekonomije i regionalnog razvoja je u prvoj polovini 2009. godine predložilo
da se Nacionalni Codex komitet Srbije obrazuje pri Ministarstvu poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede i da to ministarstvo pripremi Predlog odluke
o osnivanju i sedištu Nacionalnog Codex komiteta i dostavi ga Vladi radi
razmatranja i usvajanja.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je u oktobru 2009.
godine zatražilo tehničku pomoć Ministarstva poljoprivrede SAD za poboljšanje
nacionalne Codex infrastrukture Srbije i tokom januara 2010. godine dobilo
je pozitivan odgovor. U okviru dogovorene pomoći Odeljenje za
poljoprivredu, pri Ambasadi SAD u Beogradu u saradnji sa Ministarsvom
poljoprivrede Republike Srbije, organizovalo je trodnevni seminar u vezi
sa osnivanjem i funkcionisanjem Nacionalnog Codex komiteta koji je održan
od 6. do 8. jula, 2010. godine u Kladovu. Seminaru je prisustvovalo ukupno
27 predstavnika sledećih institucija i organizacija Republike Srbije.
Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede izradilo je krajem
2010. godine Prednacrt Uredbe o osnivanju Nacionalnog Codex komiteta Srbije
koji će posle pravne redakcije kao nacrt biti dostavljen na razmatranje
svim zainteresovanim institucijama i organizacijama u zemlji.
ZAKLJUČAK
Komisija Codeks Alimentarius ( CAC ) osnovana je od strane
Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija ( Food and Agriculture
Organization ) i Svetske zdravstvene organizacija ( World Health Organization
) radi zaštite zdravlja potrošača i obezbeđenja dobre trgovinske prakse
u prehrambenoj industriji. Codex Alimentarius (latinski za "kod hrane",
"zakon o hrani" ), kao rezultat rada Komisije i oko 20 tehničkih
komiteta, predstavlja zbirku međunarodno usvojenih standarda u vezi sa
hranom, smernica i kodeksa prakse, od kojih je najpoznatiji HACCP sistem.
Standardi Codex Alimentarius komisije su u većini slučajeva usvojeni konsenzusom
i na osnovu najboljeg naučnog i tehničkog znanja. Codex je jedini međunarodni
forum koji okuplja naučnike, tehničke stručnjake, zakonodavce, kao i međunarodne
organizacije potrošača i industrije oko pitanja u vezi sa hranom.
Codex Alimentarius sledi načelo da potrošači imaju pravo da očekuju da
njihova hrana bude bezbedna, dobrog kvaliteta i pogodna za potrošnju.
U tom smislu, bezbednost i kvalitet hrane na međunarodnom tržištu su od
velikog značaja. Codex u svom portfoliju poseduje i više standarda i kodeksa
o hrani za ugrožene grupe kao što su odojčad i mala deca, čiji je cilj
da ih zaštiti od problema izazvanih hranom i smanji smrtnost odojčadi
u svetu.
Kodeks ima posebno značajnu ulogu u zemljama u razvoju kojima nedostaje
neophodna infrastruktura i stručnost da postave odgovarajuće standarde,
sisteme kontrole bezbednosti hrane i sisteme za upravljanje kvalitetom.
Codex zasniva svoje standarde na najboljim dostupnim naučnim saznanjima
u trenutku razvoja, i ažurira ih po potrebi. To je zato što se nauka stalno
razvija i odluke Codex-a moraju biti razmotrene u svetlu novih događaja
i otkrića.
Standardi Codex-a su dobrovoljni i neobavezujući. U mnogim zemljama, veći
deo zakonske regulative u vezi sa hranom je već u skladu sa Codex-om,
a Vlade mnogih zemalja ih primenjuju jer su uvideli koristi za svoje svoje
potrošače i nacionalna tržišta.
Ljudi imaju prvo da očekuju da je hrana koju jedu bezbedna i pogodna za
potrošnju. Bolesti i povrede izazvane hranom mogu biti neugodne, a mogu
imati i fatalne posledice. Ima i drugih posledica. Bolesti uzrokovane
hranom mogu naneti štete trgovini i turizmu, dovesti do gubitka prihoda,
nezaposlenosti i sudskih sporova. Pokvarena hrana je skupa i može imati
štetne posledice na trgovinu i poverenje potrošača.
Porast međunarodne trgovine hranom i putovanja u inostranstvo su donela
značajne društvene i ekonomske koristi. Međutim, to je olakšalo i širenje
bolesti svetom. Prehrambene navike su takođe doživele značajne promene
u zadnje dve decenije i kao odgovor na to razvile su se nove metode proizvodnje,
pripreme i distribucije hrane. Efikasna kontrola hrane je od velikog značaja
za izbegavanje negativnih posledica bolesti, ozleda i pokvarene hrane
na ljudsko zdravlje i ekonomiju. Svi, uključujući i poljoprivredne proizvođače,
uzgajivače i prerađivače, rukovaoce hranom i potrošače, snose odgovornost
za obezbeđivanje bezbednosti i pogodnosti hrane za upotrebu.
Osnovni principi koji su dati u Codex Alimentariusu postavljaju čvrstu
osnovu za obezbeđenje higijene hrane i treba da se koriste zajedno sa
svakim specifičnim kodeksom higijene i gde je to podesno, smernicama o
mikrobiološkim kriterijumima.
Dokument prati lanac hrane od primarne proizvodnje do konačne potrošnje,
naglašavajući kontrolu higijene u svakoj njegovoj fazi.
Preporučuje se pristup zasnovan na HACCP-u gde god je to moguće za povećavanje
bezbednosti hrane na način kako je to opisano u Aneksu Hazard Analysis
and Critical Control Point ( HACCP ) System and Guidelines for its Application.
Kontrole opisane u ovim osnovnim principima su međunarodno prepoznate
kao bitne za osiguravanje bezbednosti i pogodnosti hrane za potrošnju.
Opšti principi se preporučuju vladama, industriji (uključujući pojedinačne
poljoprivredne proizvođače, prerađivače, usluge davanja hrane i prodaju)
kao i potrošačima.
LITERATURA I IZVORI PODATAKA
1. dipl.ing. Zdravko Šumić, Predrag Dupalo (2010.) Codex Alimentarius
osnovni principi higijene hrane
2. C O D E X A L I M E N T A R I U - SJoint FAO/WHO Food Standards Programme-
ISSN 1020-8070
3. Magazin Tehnologija Hrane ; 12. avgust 2010. - Codex Alimentarius
osnovni principi higijene hrane
4. http://www.codexalimentarius.net/web/standard_list.do?lang=en - posećeno
30.maja 2011.godine
5. http://www.iss.rs/button_66.html- posećeno 31.maja 2011.godine
6. http://www.iss.rs/- posećeno 31.maja 2011.godine
7. http://www.codexalimentarius.net/web/index_en.jsp - posećeno 01.juna
2011.godine
8. http://poljoinfo.com posećeno 01.juna 2011.godine
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|