BENIGNI TUMOR DOJKE
Dojke su pomoćni organi razmnožavanja koje se nalaze na prednjem zidu grudnog
koša i leže na velikim grudnim mišićima.
U toku razvoja organizma žene dolazi do nagomilavanja masnog tkiva u dojkama,
počev od puberteta, kao i njegovog smanjenja nakon menopauze. Kod
odrasle žene masno tkivo čini oko 80% dojke.
Osnovna jedinica žlezdanog tkiva je mlečni režnjić. Oko 15 međusobno povezanih
režnjića čini mlečni režanj. Njihovi mlečni kanali se sustiču i u vidu 4-5
završnih kanala se izlivaju na bradavici. Razvitak žlezdanog tkiva je pod
uticajem hormona jajnika koji se aktiviraju u pubertetu, te se najveći deo
razvoja ovog tkiva odigrava upravo tada. Njegovo uvećanje se dešava za vreme
trudnoće, kada je pod uticajem hormona trudnoće. Posle porođaja u mlečnim
režnjićima se stvara mleko. Nakon menopauze dolazi do smanjenja količine
žlezdanog tkiva zbog prestanka uticaja hormona. Vezivno tkivo povezuje ćelije
i daje im oblik i čvrstinu. Reproduktivni hormoni su važni
za razvoj dojke i za vreme dojenja. Estrogeni utiču na rast žlezda i mlečnih
kanalića, dokprogesteron stimuliše razvoj ćelija koje proizvode mleko. Prolaktin,
koji se stvara u hipofizi mozga, stimuliše proizvodnju mleka. Mišićne ćelije,
koje okružuju režnjiće, svojom kontrakcijom (grčenjem) omogućuju istiskivanje
mleka. Držanje i oblik dojke zavise od Kuperovih veza. Ove
veze su građene od potpornog vezivnog tkiva i polaze od kože prema unutrašnjosti
dojke. Njihova zategnutost i elastičnost doprinose dobrom obliku i držanju
dojki. U mlađem životnom dobu ove veze su jače, i otuda dojke mladih žena
izgledaju čvršće i održavaju svoj oblik. Vremenom dolazi do popuštanja ovih
veza, te se kod starijih žena javljaju opuštene dojke. Ovo je naročito izraženo
u postmenopauzalnom periodu, kada i žlezdano tkivo, koje ima funkciju proizvodnje
mleka, u većoj ili manjoj meri ustupa mesto mekom masnom tkivu. Limfni
sistem, posebna mreža kanala - limfnih sudova, drenira (odvodi) višak
međućelijske tečnosti iz dojke. Limfni čvorovi duž limfotokova filtriraju
limfu, oslobađajući je od nepoželjnih i štetnih stranih tela, kao što su
bakterije i virusi. U slučaju razvoja raka dojke, ćelije raka mogu dospeti
u limfne sudove preko kojih stižu do limfnih čvorova. Limfni čvorovi ih
zaustave i zadrže izvesno vreme.
DOBROĆUDNA STANJA U DOJCI
U toku života svaka druga žena će imati pojave kao što su
bol u dojci ili dojkama, čvor u dojci, upalu cele
ili dela dojke, odnosno iscedak iz bradavice. Načelno, ovakva
stanja su znatno redja u menopauzi, jer je proizvodnja hormona jajnika,
koji su svakog meseca značajno uticali na stanje u dojkama tokom prethodnih
35 d 40 godina, svedena na minimum.
Statistički posmatrano, dobroćudne promene u dojci, kao uostalom i zloćudne,
su češće kod žena koje nisu rađale, koje imaju neredovne menstrualne cikluse
ili su imale u porodici nekog sa rakom dojke. Kod žena koje redovno koriste
pilule protiv začeća, kao i kod gojaznih žena, ove promene se redje zapažaju.
1. FIBROCISTIČNA BOLEST DOJKI (fibrocistična displazija)
Fibrocistična bolest je stanje u dojkama, po pravilu obostrano, koje
se opisuje kao granulirana ili zrnasta struktura dojki. Ovo je najčešća
dobroćudna promena koja se javlja u preko 50% žena koje prilikom pregleda
prstima imaju neujednačenu strukturu dojke. Bolest se najčešće manifestuje
u vidu osetljivosti i bola koji se ciklično ponavlja. Menstrualni ciklusi
kod ovih žena su često umereno nepravilni ili su prisutni drugi znaci
obično manjeg hormonalnog poremećaja. Hormonski disbalans, narušena ravnoteža
estrogena i progesterona, dovodi do brojnih promena u tkivu dojke, koje
zajednički nazivamo fibrocistična bolest.
Ovakve promene se često javljaju ispod ili oko areole, kao i u spoljnje-gornjim
kvadrantima dojke. Pregledom ovakvog tkiva pod mikroskopom nakon biopsije
(uzimanja uzorka tkiva) otkriva se da se u mlečnim kanalićima odigrava
bujanje ćelija koje ih oblažu sa unutrašnje strane. Cesto dolazi do sužavanja
ili zatvaranja mlečnih kanalića, što rezultira stvaranjem cističnih formacija
(cista) unutar kanalića. U režnjevima dolazi do adenoze ili sklerozirajuće
adenoze, (režnjići postaju naglašeniji ili bivaju protkani ožiljnim tkivom),
koji tada mogu davati sliku čvora u dojci.
Polovinom osamdesetih godina XX veka postavljena je nova klasifikacija
za bujanje ćelija koje se dešava u mlečnim kanalićima kod fibrocistične
bolesti dojki. Po njoj, bujanje ćelija se deli na bujanje bez atipije
ćelije i sa atipijom ćelija.
Atipijaje reč koja opisuje kako abnormalne ćelije izgledaju
pod mikroskopom. Posmatrane pod mikroskopom, sve normalne ćelije nekog
organa izgledaju vrlo slično. Ako neka ćelija među tim normalnim i izgleda
drugačije, ona je atipična, i može vremenom da preraste u zloćudnu.
Kategorije dobroćudnih promena u dojci nakon mikroskopskog
pregleda tkiva su:
- promene bez bujanja ćelija; u 70 % slučajeva
- promene sa bujanjem ćelija, bez atipije ćelija; 26 %
- promene sa bujanjem ćelija, sa atipijom ćelija; 4 %
Iz ovih procenata se sabiranjem lako može izračunati da su 96 % promena
u dojkama potpuno dobroćudne i ne prelaze u rak.
Atipično bujanje ćelija unutar kanalića, posebno ako kod žene postoji
i porodična istorija raka dojke, povećava rizik od nastanka raka dojke
na 20% od pojave takvog stanja, za narednih 15 godina, koliko se pacijentkinje
obično prate. (To znači, da će svaka peta žena koja ima razvijeno atipično
bujanje ćelija, ranije ili kasnije, oboleti od karcinoma dojke.) Mora
se napomenuti, daje najkritičniji period za nastanak raka u toku prvih
10 godina nakon postavljanja dijagnoze.
Tretman fibrocistične bolesti dojke, mada ne rešava uvek problem, može
da uključuje:
- nošenje čvrstih grudnjaka,
- ishranu bogatu voćem, povrćem i žitaricama, a siromašnu masnoćama,
- smanjenje unosa soli u organizam,
- uzimanje vitamina E, B6 i drugih vitamina,
- izbegavanje preteranog unosa kofeina (kafa i jaki čajevi)
- uzimanje lekova po preporuci lekara.
2. ISCEDAK IZ BRADAVICE
Iscedak iz bradavice je pojava sekreta iz bradavice
izvan perioda trudnoće ili dojenja. Kako je dojka žlezda, sekrecija
iz bradavice žene u zrelom periodu nije retka pojava i ne predstavlja
obavezan znak bolesti dojke. Izvesna dobroćudna stanja u dojci mogu uzrokovati
ovakav simptom.
Na primer, mala količina iscetka iz bradavice se po pravilu konstatuje
kod žena, koje redovno uzimaju tablete protiv začeća, lekove za umirenje
ili neke druge lekove. Češće se iscedak pojavljuje iz obe dojke, mada
može biti i samo izjedne.
Iscedak iz bradavice može varirati kako po boji, tako i po kvalitetu.
Žene sa fibrocističnim stanjem u dojkama često imaju zelenkast ili braonkast
iscedak.
Žućkast, providan, beličast ili zelenkast iscedak iz bradavice obično
nije znak zabrinjavajućeg stanja u dojci. Po potrebi, lekar se u ovim
slučajevima može odlučiti za uzimanje brisa iscetka na citološku analizu.
Ovakav iscedak najčešće ne iziskuje terapiju. Cesto se zapaža i spontani
prestanak sekrecije na bradavici. Gust žuto-zeleni iscedak može predstavljati
znak upalne promene u dojci, koja zahteva antibiotski i, u retkim slučajevima,
hirurški tretman.
Iscedakkoji po pravilu zahteva hirurški tretman je onaj, koji u sebi sadrži
manju ili veću količinu krvi. Boja takvog sekreta može varirati od bledo-roze
do potpuno crvenog, braon ili potpuno crnog. Najčešći uzroci ovakvog stanja
su dobroćudni tumori papilomi unutar mlečnog kanala, ili pak značajnije
bujanje ćelija unutar mlečnog kanala. S obzirom da ovakav nalaz u vrlo
malom procentu može značiti i prisustvo zloćudnog tumora, neophodan je
hirurški tretman - otklanjanje sistema kanalića u kojima se nalazi krvav
iscedak i njihova histološka analiza.
3. MASTITIS (upala dojke)
Upala dojke van perioda dojenja nije česta reda pojava. Ako se upala
i javi, obično je ograničena na manji deo dojke (2-5 cm u prečniku), uglavnom
u predelu oko areole. Manifestuje se otokom, jasno ograničenim crvenilom,
bolom u toj regiji, neretko gnojnim iscetkom na bradavici. Povišena telesna
temperatura nije obavezan znak za mastitis, odnosno odsustvo povišene
temperature ne znači i odsustvo upale.
U početnim fazama prepisuje se antibiotski tretman uz istovremenu primenu
alkoholnih obloga. U slučaju pojave razmekšanja, najčešće u središnjem
delu upalnog procesa, što označava prisustvo gnoja, preporučuje se hirurško
lečenje. Ono se izvodi prosecanjem kože nad razmekšanjem pod kratkom lokalnom
anestezijom, odstranjivanjem gnojnog sadržaja i dodatnim višednevnim ispiranjem
u ambulanti.
Ukoliko se mastitis više puta ponavlja, stoje najčešće slučaj, obično
se savetuje hirurško lečenje koje podrazumeva odstranjenje regije u kojoj
se upala ponavlja.
Ponekad i pored takvog tretmana dolazi do recidiva (ponovne upale). Uvučenost
bradavice kod ograničenog mastitisa, posebno kada se razvija u okolini
ili pod areolom, je čest slučaj, ali je treba razlikovati od uvučenosti
bradavice izazvane tumorom.
4. MASTALGIJA - MASTODINIJA (bol u dojci)
Bol u dojci je najčešći simptom na koji se žena žali u vezi sa svojim
dojkama. Praktično da ne postoji žena koja u toku svog života nije imala
ovakve tegobe. Bolovi, koje žene opisuju kao periodične, najjači su pred
nastupajući menstrualni ciklus javljaju se obostrano u dojkama. Ako bolovi
prestaju po nastupanju novog ciklusa, oni ne predstavljaju signal za opasno
stanje u dojci ili dojkama.
Uzrok ovakvih bolova su po pravilu mali hormonalni poremećaji, koji se
najčešće spontano normalizuju. Bolovi mogu biti različitog intenziteta,
od blagih do izrazitih, koji ženu onemogućavaju u vršenju svakodnevnih
aktivnosti. Cesto se javljaju u vidu probadanja ili žiganja. Ukoliko se
javljaju u levoj dojci, mogu biti pogrešno protumačeni kao bolovi poreklom
od srčanih oboljenja. Treba ih razlikovati i od bolova koje pacijentkinje
opisuju da zrače prema spoljnjem delu grudnog koša, ramenu i nadlaktici,
jer su oni obično neurološkog porekla. Ovi poslednji su često povezani
sa degenerativnim oboljenjima vratnog dela kičme, te iziskuju konsultaciju
neurologa ili fizijatra. Vrlo retko se ovakvi bolovi u dojkama zadrže
u toku celog ciklusa, ali kad su trajni i intenzivni, zahtevaju sistematsku
ili lokalnu hormonalnu terapiju.
Bolovi u dojci koji treba da budu ozbiljno shvaćeni i koji iziskuju temeljno
ispitivanje su sledeći:
• bolovi povezani sa traumom dojke (kao posledica mehaničkog povređivanja),
kada se često zapaža modrilo kože u toj regiji
• bolovi koji su vezani za upalne procese (mastitis)
• kada se uz bolnost dojke konstatuje i čvor ili drugo otvrdnuće u dojci
• kada se bolovi javljaju u predelu većih i napetih cista, potrebna je
punkcija koja dovodi do nestanka bola.
Ako žena primeti neke od ovih simptoma, bez odlaganja treba da se javi
svom lekaru, koji će je uputiti u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu gde
će se preduzeti potrebne mere. Treba da se zna da bol u dojci izuzetno
retko predstavlja znak zloćudne bolesti (raka) dojke, jer je rak po pravilu
bezbolan, čak i u odmaklim stadijumima.
DOBROĆUDNI TUMORI DOJKE
Tumori dojke, kako dobroćudni tako i zloćudni, mogu nastati praktično
iz svih tkiva od kojih je dojka građena. U daljem tekstu se koriste latinski
nazivi tumora, jer se oni ne mogu doslovce prevesti. Nazivi ukazuju na
strukturu tumora, odnosno iz kojeg tkiva jeon nastao.
a) FIBROEPITELNI TUMORI
1. FIBROADENOMI (Tumori žlezdano-ožiljnog tkiva)
Najčešći dobroćudni tumori dojke kod žena ispod 30 godina
su fibroadenomi. Oni su obično relativno mali tumori od oko 2-3 cm u prečniku,
mada ponekad mogu biti i veći, čak i gigantski, veličine iznad 6-7 cm.
Fibroadenomi su najčešće okrugli (ili okruglasti), čvrsti, dobro ograničeni,
ali nisu inkapsulirani (učaureni) tumori. Iako su uglavnom bezbolni, najčešće
ih žena sama primeti i opisuje ih kao kliker ili kuglu »što beži pod prstima«.
Ovi tumori se umereno uvećavaju pred kraj menstrualnog ciklusa, kada mogu
biti bolni, spontano ili na dodir.
Fibroadenomi su građeni iz žlezdanog tkiva i vezivne potpore. Mogu biti:
- intraduktalni, što znači da se nalaze u mlečnom kanalu,
- periduktalni, što znači da se nalaze u okolini mlečnog
kanala.
Ultrazvučni snimak fibroadenoma dojke
Starenjem žene, ranije postojeći fibroadenom podleže starenju
i diskretno se smanjuje. Vrlo retko se dešava da se fibroadenomi uvećavaju
u postmenopauzal-nom periodu žene (po prestanku menstruacije), čak i kod
primene supstitucionalne hormonalne terapije, koja ima za cilj da nadoknadi
hormone koje jajnici više ne proizvode. U trudnoći i laktaciji (dojenju)
može doći do uvećanja fibroadenoma na račun njegovog žlezdanog dela, sa
ili bez produkcije mleka u kanalićima fibroadenoma.
Veoma retko, duktalni ili lobularni karcinom »in situ« (rak, koji se nije
proširio van mesta gdeje nastao) se može pojaviti u fibroadenomu.
2. FILODES TUMORI (Cistosarkoma filodes)
Ovaj tumor se ranije smatrao malignom (zloćudnom) varijantom
fibroadenoma. Po toj teoriji filodes tumor u sebi sadrži dobroćudne epitelne
ćelije, ali je tkivo koje ih povezuje zloćudno. Ukoliko u tumoru nema
epitelnih ćelija, već je tumor građen samo od međućelijskog tkiva, on
ima mnogo agresivniji rast i lošiju prognozu u pogledu ozdravljenja pacijenta.
Obično se javljaju kod žena od 40-50 godina starosti. Karakteristična
slika filodes tumora je jasno ograničen tumor, najčešće građen iz više
delova, glatke površine, sa izrazito brzim rastom.
Filodes tumor dojke na snimku
magnetnom rezonancom
Ponašanje filodes tumora je često nepredvidivo. Većina ovih
tumora predstavlja lokalni problem i ne metastazira (maligne ćelije iz
tumora ne napuštaju mesto nastanka i ne šire se po organizmu). Samo oko
20 % ovih tumora metastazira, i to krvnim putem, ne limfotokovima. Iz
ovog razloga se prilikom operativnog lečenja ne odstranjuju limfni čvorovi
pazuha.
Po novijoj klasifikaciji filodes tumori se dele na dobroćudne i zloćudne,
mada bi bila ispravnija podela na manje i više zloćudne.
Lečenje je obavezno hirurško i podrazumeva odstranjenje tumora sa zaštitnim
rubom zdravog tkiva oko njega, a u slučaju da zahvata veći deo dojke,
i odstranjenje celokupnog tkiva dojke. Time se tretman okončava uz redovno
praćenje, sa kontrolnim pregledima kod lekara specijaliste 3-4 puta godišnje.
3. HAMARTOMI (mešoviti tumori građeni od žlezdanog, masnog i ožiljnog
tkiva)
Hamartomi su dobroćudni tumori dojke koji su često asimptomatski (ne
izazivaju tegobe, niti se mogu napipati) i slučajno se otkrivaju prilikom
ultrazvučnog ili mamografskog pregleda. Ovaj tip tumora se najčešće pojavljuje
posle 35. godine života žene.
Mogu biti potpuno ili delimično inkapsulirani (učaureni). Kada preovladavaju
čvršća vezivna tkiva u tumoru u odnosu na ostala tkiva, ovi tumori postaju
opipljivi, jer su tada tvrđe konzistencije. Kada se otkriju, mogu ponekad
predstavljati problem u razlikovanju od drugih dobroćudnih tumora, ili
čak i zloćudnih, teje lečenje iz tog razloga po pravilu hirurško.
b) OSTALI TUMORl
1. CISTE
Ciste predstavljaju najčešću otvrdlinu koja se pronalazi kod žena između
40. i 50. godine života. Ciste su tečnošću ispunjeni prostori koji nastaju
od početnih režnjić-kanalić jedinica ili iz zapušenog proširenog kanalića.
Ciste se mogu javiti pojedinačno ili više njih istovremeno samo ujednoj
dojci, ali često i u obe.
Po veličini mogu varirati od mikroskopskih (kada se ne mogu napipati),
do veličine od nekoliko centimetara. Male ciste obično ne prouzrokuju
veće tegobe, ali one mogu da se uvećaju i postanu bolne pred nastupajući
menstrualni ciklus. Ciste treba razlikovati od fibroadenoma, ali i od
cističnih tumora, jer se oni pregledom lako mogu zameniti.
Ultrazvučni snimak pojedinačne
i grupisanih cista u dojci
U slučajevima malih cista bez posebnih tegoba, koje ne nestanu
spontano, tretman se sastoji samo od praćenja putem redovnih kontrola
kod specijaliste, uz povremene ultrazvučne kontrole, a bolne i veće ciste
se punktiraju. Punkcija ciste znači da se sadržaj izvlači iglom i špricem,
nakon čega cista najčešće potpuno nestane. Ukoliko se cista ponovo pojavi,
punktiranje se često ponavlja, posebno kada su ciste napete i samim tim
i bolne.
Prilikom punkcije se najčešće dobije žućkast do zelenkast, lagano zamućen
sadržaj. Ciste retko prelaze u maligno oboljenje, te se iz tog razloga
punktirani sadržaj često i ne šalje na analizu. Međutim, pojava sveže
ili stare krvi u punktiranom sadržaju ciste može biti znak za lekara da
zatraži citopatološku analizu takve tečnosti (analizu ćelija iz sadržaja
ciste). U tom slučaju, kao vid tretmana primenjuje se i biopsija (hirurško
vađenje) ciste.
2. ADENOZA DOJKE (bujanje žlezdanog tkiva)
Adenoza podrazumeva skup promena unutar režnjića koje započinju
umnožavanjem žlezdanih ćelija u lobulusu (režnjiću) često praćenih razvitkom
ožiljnog tkiva i taloženjem krečnih soli (kalcifikacija). Ako se promena
manifestuje u obliku otvrdline, naziva se adenozni tumor.
Adenoza se relativno često pronalazi u sklopu fibrocistične bolesti dojki
u vidu manje-više pločastog tumora, uglavnom elastičnog i nejasno ograničenog
od okoline. Ponekad predstavlja veliki dijagnostički problem i zahteva
hiruršku terapiju. Ukoliko se mamografijom i ultrazvukom nedvosmisleno
može zaključiti da ne postoji sumnja na zloćudan proces u adenozi, pacijentkinje
se dalje redovno kontrolišu (ne rede od 4 puta godišnje).
3. FIBROZA (ožiljavanje)
Fibroza označava umnožavanje vezivnog tkiva u dojci, dok
žlezdani deo tom prilikom biva smanjen. Smanjuje se kako broj, tako i
obim režnjića. Retko je prisutno u celoj dojci u većem stepenu.
Fokalna (ograničena) fibroza se može manifestovati kao opipljiv tumor,
ponekad vrlo čvrst i nejasno ograničen od okoline, ili se konstatuje prilikom
mamografije kao abnormalnost određenog stepena u građi dojke.Veličina
tumora može varirati i ponekad zahteva vrlo ozbiljan tretman, uključujući
i hirurško lečenje.
Izvesna vrsta fibroze u dojci se može pojaviti kod inzulin-zavisnog dijabetesa
(šećerne bolesti) koji se dugo leci.
4. DUKTEKTAZIJA (proširenje mlečnih kanala)
Ovaj termin označava proširenje uglavnom završnih mlečnih
kanalića ispod areole, mada može zahvatiti i manje kanaliće. Pravi razlog
njenog nastajanja je nepoznat. Kao uzrok se često spominje početni upalni
proces u kanaliću, koji vodi uništenju elastičnih niti u zidu kanalića,
kao i ožiljavanju u okolini kanalića. Gust, žućkasto-beličast iscedak
iz bradavice kod ovakvog stanja nije retka pojava.
Ultrazvučni snimak proširenog završnog mlečnog kanala dojke
(duktektazija)
Ožiljavanje i kalcifikacija (taloženje krečnih soli) su
sastavni deo ovog stanja koje, iz tog razloga, može dovesti do zabune
i stvarati dileme prilikom mamografije ili ultrazvuka, imitirajući sliku
tumora.
5. INTRADUKTALNI PAPILOMI (papilomi u mlečnom kanaliću)
Papilomi predstavljaju dobroćudnu promenu u dojci u vidu
nabujalih ćelija unutrašnjosti kanalića, koje formiraju resičast tumor.
Ovi papilomi se najčešće javljaju u glavnim (završnim) mlečnim kanalima
pod areolom. Njihova najčešća manifestacija je krvav iscedak iz bradavice
(od blago žućkastog ili bledo crvenkastog do potpuno crvenog, braonkastog
ili crnog).
Tumori su često mali (1-3 mm) i ne mogu se napipati.
Papilomi ponekad mogu biti i veći (2-4 cm), posebno oni koji formiraju
manju ili veću cistu oko sebe, ispunjenu krvavim sadržajem. Ponekad se
javlja veći broj papiloma istovremeno, zahvatajući nekoliko mlečnih kanalića.
Zbog postojanja mogućnosti da se radi o papilarnom raku dojke, svaki krvavi
iscedak iz bradavice, bez izuzetka, zahteva citopatološku (analizu ćelija
iscetka) ili patohistološku analizu (analizu tkiva nakon hirurškog odstranjenja
tumora) i lekar specijalista će se, u svakom slučaju krvavog iscetka iz
bradavice, po pravilu, odlučiti za biopsiju. Hirurški tretman podrazumeva
odstranjenje papiloma zajedno sa zahvaćenim delom kanalića. Rez obično
nije tako veliki da bi ostavio estetske posledice na dojci. Međutim, nakon
operacije deo oko areole i bradavice može postati utrnut ili manje osetljiv.
6. LIPOMI (tumori masnog tkiva)
Lipomi su dobro ograničeni tumori koji se mogu razviti u
bilo kom delu dojke, a građeni su od masnog tkiva. Teško se mogu opipati,
a ukoliko se napipaju, oni su meki, pokretni, dobro ograničeni i glatki.
Cesto se javljaju u sklopu generalne lipomatoze (kada je prisutno više
masnih tumora istih karakteristika na različitim delovima tela). Ovi tumori
se rede operišu, i to uglavnom kada rastu brzo, kada postanu spontano
bolni ili kada dođe do nekroze (odumiranja jednog njegovog dela) u njima,
praćeno taloženjem krečnih soli. Tada mogu, kako klinički, tako i mamografski
ili ultrazvučno, podsećati na druge dobroćudne, pa čak i zloćudne tumore.
7. VASKULARNI TUMORI (tumori poreklom od krvnih sudova)
Ovaj tip tumora je građen iz kapilara ili sunđeraste forme
isprepletenih malih venskih krvnih sudova. Retko se javljaju u dojci.
Ukoliko se nalaze u površinskim slojevima dojke, prosijavaju ispod kože,
dajući izgled potkožnog krvnog ugruška. Ukoliko su dublje locirani, teško
se otkrivaju, jer su meke konzistencije. Dobro su ograničeni od okoline,
u koju ne urastaju. Ukoliko dođe do njihove transformacije u zloćudni
angiosarkom, dolazi do izrazito brzog rasta sa infiltracijom (urastanje)
u okolna tkiva. Zbog svoje dobre prokrvljenosti (građeni su od finih krvnih
sudova) ponekad se mogu pogrešno dijagnostikovati kao dobro prokrvljeni
zloćudni tumori, i tada je neophodna njihova biopsija. Vrlo retko su prisutna
krvarenja u ovoj vrsti tumora. Krvarenja su najčešće posledica povrede,
a samo retko spontana.
8. GRANULARNO-ĆELIJSKI TUMORI
Na početku XX veka se mislilo da ovi dobroćudni tumori potiču
od mišićnog tkiva, ali se, zahvaljujući elektronskom mikroskopu, utvrdilo
njihovo poreklo od ćelija koje grade omotače perifernih živaca. Od svih
tumora ove vrste samo se oko 6 % razvija u dojci. Periodjavljanjaje oko
40. godine života žene.
Karakteristike ovih tumora je da deluju kao zloćudni tumori dojke, jer
su izrazito čvrsti pri pregledu prstima (»kao kamen tvrdi«) i fiksiraju
kožu. Njihovo potpuno hirurško odstranjenje dovodi do izlečenja.
9. MASNA NEKROZA U DOJCI (odumiranje masnog tkiva)
Ona je često povezana sa traumom (povređivanjem), hirurškom
intervencijom na dojci ili zračenjem. Međutim, razlog njenog nastanka
može biti i nepoznat. Javljaju se u vidu čvora, često nejasno ograničenog,
sa bolovima i neretko fiksiranjem i uvlačenjem kože. Obavezna je biopsija
ovakve promene (vađenje celog čvora).
BOLESTI BRADAVICE
1. PAPILOMATOZA I ADENOM BRADAVICE (izraštaji na bradavici)
Ovi tumori nastaju bujanjem ćelija završnog dela mlečnih kanalića i ponekad
rastu u unutrašnjosti bradavice. Tada se ispoljavaju u granulacijama (grozdastim
izraštajima) ili ulceracijom (ranicom) na bradavici. Period javljanja
je između 40. i 50. godine života žene. Adenomi bradavice mogu biti pogrešno
dijagnostikovani kao ožiljavajuća papilomatoza ispod areole, koja se obično
javlja dublje u dojci. Ovi tumori izuzetno retko zahtevaju lečenje. Ukoliko
dođe do promena njihovog izgleda i veličine oni se hirurški otklanjaju.
2. HRONIČNI DERMATITIS BRADAVICE (upala kože bradavice)
Ova promena se javlja u vidu crvenkaste površine na samoj bradavici,
obično pokrivene ljuspicama odumrle kože, često praćeno svrabom. Ovakvo
dobroćudno stanje je ponekad teško razlikovati od Padžetove bolesti bradavice.
Ukoliko se isključi Padžetova bolest, što nije uvek jednostavno, lečenje
se može prepustiti specijalisti za kožne bolesti.
3. PADŽETOVA BOLEST
Ovo stanje se manifestuje kao manje ili više crvena površina, u vidu
fleka na samoj bradavici, koja se može pružati i u njenu okolinu na areolu,
pa i izvan nje. Promena ima izgled ekcema, nekada sa perutanjem kože,
a nekada izgleda kao površinska ranica na bradavici. Svrab je često prisutan,
ali nije obavezan simptom. Padžetova bolest se javlja kao rezultat širenja
zloćudnih ćelija raka dojke kroz završni mlečni kanal na površini bradavice.
Ova bolest podrazumeva da se ispod promene na bradavici zasigurno nalazi
zloćudan tumor. Oko 1-2 % karcinoma dojke se prezentuje na ovaj način.
Oko polovine žena sa promenom na bradavici imaju opipljiv tumor u dojci,
a oko 90 % njih imaju dublje položen zloćudni tumor u mlečnom kanaliću.
Lečenje podrazumeva obaveznu biopsiju ovakve promene na bradavidi i areoli,
a potom, ukoliko se dokaže zloćudnost iste, tretman je isti, kao i za
svaki drugi rak dojke lokalizovan u njenom
središnjem delu.
VAŽNO JE ZNATI !
SAMOPREGLED DOJKI
Najmanje što zdrava žena može da učini za sebe je da sama pregleda svoje
dojke jednom mesečno. Samopregled treba obavljati od 10. do 15. dana od
prvog dana menstruacije. U menopauzi žena sama treba da odredi jedan dan
u mesecu za samopregled i da, po mogućstvu, uvek pregleda svoje dojke
približno istog dana.
UPUTSTVO ZA SAMOPREGLED DOJKI:
1.
Ležite na leđa i podmetnite jastuk ispod desnog ramena. Stavite desnu
ruku ispod glave.
2. Koristite vrhove kažiprsta, srednjeg prsta i prstenjaka leve ruke da
biste, ako postoji, opipali bilo kakav čvor ili otvrdlinu u desnoj dojci.
3. Prste pritisnite dovoljno čvrsto, ali ipak nežno, da biste osetili
i upoznali strukturu svoje dojke. Upamtite kakav je to osećaj, jer je
važno prepoznati i osetiti uvek isto. Normalnoje osetiti čvrstu liniju
u donjem polukrugu svake dojke.
4. Vrhovima prstiju treba da pravite pokrete koji su prikazani na ovoj
shemi. Možete odabrati kružne pokrete (A), pokrete gore-dole (B) ili pokrete
prema i od bradavice (C). Važno je koristiti uvek isti način, jer tako
ćete uvek prelaziti preko cele dojke, a i pomoći će Vam da upamtite kakavje
to osećaj pod prstima.
5. Uradite samopregled na isti način, prelazeći preko leve dojke desnom
rukom.
6. Samopregled obe dojke treba ponoviti istom tehnikom i u stojećem stavu,
jednom rukom podignutom i stavljenom iza glave. Na ovaj način ćete lakše
pregledati gornji deo dojke i deo prema pazuhu. Pošto se neke promene
lakše osete kad je koža mokra i nasapunjana, preporučuje se samopregled
pod tušem.
Svaki put pogledajte i kožu dojke i bradavicu, uočavajući bilo kakve promene
na njima.
U slučaju da pronađete ili uočite bilo kakvu promenu odmah treba da se
javite lekaru!
Najveći broj žena ne pregleda svoje dojke iz straha da će otkriti čvor
u njima, koji može biti rak dojke. Ni jedna
promena u dojci neće nestati time što će se ignorisati.
Pored redovnog samopregleda dojke preporučuju se i povremeni stručni pregledi
dojke.
MAMOGRAFIJA
Mamografija je jedan od najboljih načina za rano otkrivanje oboljenja
dojke. To je bezbolna, neškodljiva rendgenska tehnika, kojom se dobija
jasna slika o unutrašnjosti dojke. Pogrešno je izbegavati mamografiju,
ukoliko je ona preporučena, iz straha odnavodnog štetnog dejstva zračenja.
Prvi mamogram bi trebalo uraditi oko 40. godine života žene. Preko 40
godina starosti preporučuje se mamografija jednom godišnje ili jednom
u dve godine. Kad žena pređe 50 godina, mamografski pregled treba da se
obavlja svake godine. Kod osoba sa povećanim rizikom od raka dojke (ako
je neko od članova ženske linije njihove porodice oboleo od raka dojke)
prvu mamografiju treba uraditi pre 35. godine života, a dalji mamografski
pregledi su neophodnijednom godišnje.
Postupak snimanja
na mamografskom aparatu
ULTRAZVUČNI PREGLED
Ultrazvučni pregled dojki bi trebalo vršiti, u principu, po preporuci
lekara, kada se u dojci otkrije bilo kakvo odstupanje od normalnog ili
se iz nekog drugog razloga ukaže potreba za detaljnim uvidom u stanje
dojke.
Mora se napomenuti, da najveći broj otvrdlina u dojci nisu zloćudne i
ne predstavljaju rizik za njihov nastanak. Oko 85 % čvorova u dojkama
dobije i histološku potvrdu dobroćudnosti nakon njihove biopsije (hirurškog
odstranjenja).
Ako se i otkrije čvor u dojci, to ne znači da se on mora i odstraniti.
Postoji veliki broj dobroćudnih tumora i stanja u dojci koji se ne lece
hirurški, već su samo potrebne redovne kontrole lekara.
PREGLED MAGNETNOM REZONANCOM
Snimanje magnetnom rezonancom se
koristi u slučajevima kada ni pregled lekara, kao ni ultrazvučno i mamografsko
snimanje ne pruže dovoljno podataka na osnovu kojih se pouzdano može utvrditi
da je promena u dojci dobroćudna. Zbog toga, ovo snimanje treba da bude
rezervisano samo za slučajeve izuzetnih dijagnostičkih dilema.
ZAKLJUČAK
Od perioda devojaštva do duboke starosti praktično svaka žena, prođe
bar jednom kroz neka od napred opisanih stanja u dojkama. Zbog toga je
izuzetno važno da, kao svoj uvek dostupan lekar, svaka žena vrši samopregled
dojki. Potrebnoje uporediti trenutno stanje u dojkama sa stanjem od prethodnog
meseca ili prethodnih meseci. Svoje menstrualne cikluse takođe treba redovno
pratiti, jer čak i diskretne promene ciklusa uzrokovane hormonalnim uticajem
mogu značajno uticati i na stanje u dojkama. U slučaju da se u dojci zapazi
promena koja prethodno nije postojala i koja se ne menja u toku ciklusa,
najbolje je da se obratite lekaru bez oklevanja, pa makar izazvali i lažnu
uzbunu. Nemojte ipak zaboraviti, da je najveći broj promena u dojkama
dobroćudne prirode.
Posete lekaru treba prihvatiti prirodno, kao znak Vašeg ispravnog i pozitivnog
odnosa prema svom zdravlju.
NAPOMENE
1. Ultrazvučni snimci, kao i snimak magnetnom rezonancom su preuzeti
iz dokumentacije Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici.
2. Snimci dobroćudnog i zloćudnog tumora su preuzeti iz Svstemic Pathologv,
Volume 13.
3. Ilustracija postupka snimanja na aparatu za mamografiju, Uputstvo za
samopregled dojke i shema Struktura dojke su preuzeti iz brošura American
Cancer Societv.
4. Ilustracija normalnih i abnormalnih ćelija je preuzeta iz izvornog
materijala sa Internet sajta Imaginis.
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|