Savremeno roditeljstvo

Vaspitanjem i obrazovanjem odraslih za život u porodici bavi se porodična andragogija. U našoj vaspitno-obrazovnoj praksi, da bi se označila aktivnost u ovom području, najčešće se upotrebljava termin obrazovanje roditelja ili još kraće: rad sa roditeljima. Vaspitanje i obrazovanje za život u porodici ne odlikuje se samo specifičnošću sadržaja već i specifičnošću celokupnog vaspitnog delovanja čiji je zadatak osposobljavanje odraslih da sa uspehom obavljaju svoju funkciju u porodici.
U oblicima za vaspitanje i obrazovanje za život u porodici susrećemo se sa različitim kategorijama polaznika, a naročito u pogledu starosti (mladi odrasli, odrasli u zrelom dobu, odrasli srednjih godina, odrasli u starijem dobu). Cilj i zadaci vaspitanja za život u porodici kod nas društveno je determinisan. Cilj ima opšti a zadaci poseban karakter. Zadaci su uvek odredjeni ciljem vaspitanja, ali su mu i podredjeni. Cilj je opšta osnovna smernica vaspitno-obrazovne prakse i pedagoško-andragoške teorije. Zadaci su sistematski utvrdjeni posebno konkretizovani putevi do ostvarenja vaspitno-obrazovnog cilja.
Sistem vaspitanja i obrazovanja za život u porodici zasniva se na demokratskim principima koji su tekovina našeg društva u celini. Ovaj sistem je veoma raznovrstan i čine ga brojne institucije i društvene , stručne i kulturne organizacije. Praksa vaspitanja i obrazovanja odraslih je veoma raznovrsna i dinamična.
Organizacija obrazovanja za život u porodici ima svoju sociološku osnovu a pod pojmom vaspitno obrazovna grupa podrazumeva se planski i sistematski organizovan socijani oblik udruživanja u kome se odvija proces vaspitanja i obrazovanja.
U ovom radu bavićemo se problemom obrazovanja odraslih za život u porodici u savremenim uslovima. Stoga smo pošli od sledećih pretpostavki:
1. Obrazovanje odraslih za život u porodici i roditeljstvo predstavlja veoma bitan faktor budućih roditelja;
2. Savremeno roditeljstvo ne predstavlja samo majčinstvo već i očinstvo;
3. Ravnopravno roditeljsko partnerstvo je ključ savremenog roditeljstva.

1. Savremeno roditeljstvo

Za razliku od tradicionalnog shvatanja da se roditeljstvo može poistovetiti s majčinstvom, da je majčinstvo za (razliku od očinstva) biološki utemeljeno i zbog toga nerazdvojan deo ženskog a ne muškog identiteta, i da očevi imaju važnu ulogu u ispunjavanju roditeljstva samo preko materijalne i psihološke potpore ženi – majci ili pak svojim specifičnim prinosom putem igre i razgovora, savremeni se pojam roditeljstva shvata kao “ravnopravno roditeljsko partnerstvo”. Ravnopravni roditeljski partneri odbijaju tradicionalne socijalne pritiske, uvrežene stereotipe očinstva i majčinstva i rodno podeljene radne uloge u kući i izvan nje. Oni svakodnevnim dogovorom, zajednički i fleksibilno odlučuju o podeli dužnosti i poslova oko dece, s decom, i zbog dece, i to prema načelu svrsishodnosti, ekonomičnosti i pravičnosti raspodele napora i vremenskih resursa, a ne prema načelu “muških” i “ženskih” poslova, “majčinih” i “očevih” zadataka. Takvim zajedničkim roditeljstvom najlakše se izbegava negativna porodična klima, koja u času prerastanja braka u roditeljstvo nastaje zbog preopterećenosti majke ili isključenosti oca te još izrazitije rodne podele poslova. Ravnopravna podela roditeljskih dužnosti pogodovat će nastanku pozitivnog doživljaja roditeljstva kod oba roditelja, jer će majka osećati zadovoljstvo zbog potpore i muževljevog sudelovanja, dok se muž neće osećati isključen, suvišan u “majčinskoj praksi”.
Sve do početaka 90-ih godina 20. veka roditeljstvo se poistovećivalo s majčinstvom, a u istraživanja su bile uključene samo majke . Iako se već tokom 70-ih, a posebno 80-ih, i očinstvo sve češće prihvata kao od majčinstva nezavisan i različit oblik roditeljstva, pravo odvajanje tih dvaju doživljaja roditeljstva i njihove razlike predmetom su istraživačkih napora od 90-ih godina naovamo. I iz istraživanja majčinstva proizlazila je važnost očevog uticaja na dete, zbog njegovog uticaja na majku, a postupno se sve više ističe i nezavisan uticaj oca na detetov razvoj, kao poseban i specifičan prinos očinstva. Posebno se 90-ih godina važnost pridaje izučavanju očinstva zbog povećanog broja samohranih majki i mogućeg odgojnog deficita, kao i zbog velikog broja porodica u kojima je i majka zaposlena izvan kuće. Savremena društva zbog toga sve snažniji zahtev postavljaju na očeve, u smislu potpunijeg i obuhvatnijeg preuzimanja očinske uloge.

1.1. Majčinstvo

Majčinstvo, subjektivan roditeljski osećaj majke, za žene predstavlja najvažniji izvor ličnog identiteta, mnogo snažniji od bračnog statusa ili profesije. Ovo je najuočljivije kod žena koje ne mogu roditi, u velikom socijalnom pritisku na ženu da se uda i rodi dete, u spremnosti na veliko ulaganje vremena, napora i uživanja u bavljenju decom. Čini se da je doživljaj majčinstva za žene daleko važniji negoli doživljaj očinstva za muškarce. No u doživaljaju majčinstva izrazita je podvojenost majke, i to zbog istovremenih pozitivnih i negativnih aspekata majčinstva.
Majčinstvo je temelj ličnog ispunjenja, razvoja i sreće, ali ono je i izvor najvećeg straha, depresije i teskobe. Ono donosi osećaj ispunjenja ali i ekonomskog tereta, ograničavanja i podređenosti. Zbog toga mnogi smatraju da nije moguće podvesti pojam majčinstva pod zajednički nazivnik, nego da je ono jedinstven doživljaj, poseban i drugačiji za svaku majku. Pa ipak, uprkos različitostima uslova u kojima se odvija majčinstvo, postoji skup aktivnosti, tzv. “majčinska praksa” koja je bit majčinstva, a podrazumeva negu, zaštitu i odgajanje dece.

1.2. Očinstvo

Subjektivan doživljaj roditeljstva kod očeva se donekle razlikuje od onoga kod majki. Najpre, veći je društveni pristisak na žene da postanu majke nego što je na muškarce da postanu očevi. Potom, neplodnost mnogo više emocionalno pogađa ženu koja to često doživljava kao ličnu katastrofu, dok muškarcima neplodnost u braku predstavlja više problem zbog ženinog nezadovoljstva i depresije nego zbog nemogućnosti ostvarivanja očinstva. Ukratko, čini se da je majčinstvo bitan deo ženinog identiteta, dok je očinstvo poželjna ali ne i neophodna muškarčeva uloga .

2. Dobro roditeljstvo

Uprkos mogućim kulturnim razlikama u ciljevima i postupcima roditelja, opšti stav koji proizlazi iz rezultata jeste da možemo prepoznati opšte činioce koje čine “dobro roditeljstvo”, za razliku od disfunkcionalnoga, grubog i zlostavljajućeg/zanemarujućeg roditeljstva. Shodno mnogobrojnim istraživačkim rezultatima, “dobro” roditeljstvo se često poistovećuje s autoritativnim, ili roditeljstvom uz veliku potporu, pa se još naziva i “konstruktivno roditeljstvo”.
U prve dve godine života dobro roditeljstvo usmereno je na zdrav socioemocionalni razvoj deteta i razvoj kognitivno-motivacijske kompetencije. Ti se odgojni ciljevi postižu pažljivom, toplom, podsticajnom, reaktivnom i neograničavajućom brigom za dete. Najvažnije je uspostavljanje detetove sigurnosti, a to će postići majke/roditelji. Tokom predškolskog razdoblja (3–6 godina) dobro roditeljstvo usmereno je na razvijanje detetovih socijalnih veština, tj. izražavanje prijateljstva i kooperativnosti, kao i sposobnosti da bude snalažljivo u okolini i motivisano za postizanje rezultata.
U toku osnovnoškolskog razdoblja odgojni ciljevi jesu postizanje unutarnje kontrole (vladanja sobom), prosocijalna orijentacija, razvijanje socijalnih veština uspostavljanja prijateljstva i saradnje s vršnjacima, razvijanje pozitivne slike o sebi i samopoštovanja, i intelektualni razvoj.

2.1. Obrazovanje roditelja

Budući da kvalitetno roditeljstvo u značajnoj meri zavisi od roditeljskog zadovoljstva u koje spada osećaj roditeljske kompetencije, osećaj udovoljavanja ulozi roditeljstva, detetov napredak i uspostavljanje odnosa topline i uzajamnosti između roditelja i deteta, potrebno je ponajpre omogućiti pozitivan razvoj roditeljske kompetencije. To je posebno važno u razdoblju nastanka roditeljstva, u razdoblju detetovog puberteta i adolescencije, pa za sve roditelje dece s teškoćama u razvoju, pažnje i ponašanja, tj. u onim razdobljima i za one roditelje čiji je doživljaj roditeljske kompetencije najviše ugrožen. Taj se cilj može postići organzovanjem “škole za roditelje”, i to za buduće roditelje, za roditelje dece u predpubertetu, roditelje koji ulaze u proces razvoda braka ili su ga završili, kao i osnivanjem stalnih savetovališta za roditelje s decom školske dobi, adolescenata i roditelje s decom koja napuštaju roditeljski dom.
Svi se obrazovni programi za roditelje, buduće roditelje ili one iz rizičnih grupa i razdoblja, temelje na načelu da im se mora omogućiti razvoj osećaja samouticajnosti, osećaja da imaju kontrolu nad svojim životom i životom svoje dece i da od njihovih napora i nastojanja zavise rezultati i zadovoljstvo njih i njihove dece.
Vaspitanje i obrazovanje odraslih članova porodice razvija se i u porodici (samovaspitanje, samoobrazovanje, interakcijski vaspitno-obrazovni uticaji članova porodice, vaspitanje i obrazovanje putem radio i televizijskih emisija) i van okvira porodice kao rezultat organizovanog vaspitno-obrazovnog delovanja drugih faktora (obrazovnih institucija, radnih, stručnih i društvenih organizacija). Vaspitni proces i onda kada se javlja kao rezultat delovanja faktora van porodice, svojom celokupnom organizacijom i programskom orijentacijom usmeren je na porodicu i porodične odnose, usmeren je i na poseban oblik društvenog života , sa zadatkom da unapredi taj život. Na karakter vaspitnog procesa utiče ne samo priroda, struktura i karakteristike porodice, već i priroda, struktura i karakteristike društva u kome porodica egzistira. .

2.2. Psihološke osnove vaspitanja i obrazovanja za život u porodici

U oblicima za vaspitanje i obrazovanje za život u porodici susrećemo se sa različitim kategorijama polaznika, a naročito u pogledu starosti. Za uspešno organizovanje vaspitanja i obrazovanja za život u porodici potrebno je poznavati psihičke osobenosti koje se manifestuju u pojedinim periodima čovekovog razvitka. Obrazovna interesovanja, tempo usvajanja znanja,emocionalna stabilnost, jačina navika, socijalni i drugi stavovi imaju svoje specifičnosti u pojedinim etapama čovekovog razvitka. Odrastao čovek nalazi se u stalnom procesu menjanja i usavršavanja. Koja je to granica starosti kada ličnost postaje predmet porodične andragogije, kada postaje subjekt vaspitanja i obrazovanja kojim se bavi porodična andragogija? Organizovani proces vaspitanja i obrazovanja za život u porodici pretpostavlja upoznavanje nastavnika sa problemima genetičke psihologije. Nastavnici s esusreću sa mladim odraslima, odraslima u zrelom dobu, odraslima srednjih godina, odraslima u starijem dobu.

- Mladi odrasli
Period mladih odraslih oznčava se kao period napredovanja, kao period u kome se manifestuju impuslivnost, brzina, pokretljivost, emocionalnost sa povećanom stabilnošću kontrole emocija. Ličnosti u ovom periodu znatno spremnije prihvataju savete, lakše prihvataju novo, brže i spremnije prihvataju savremenije postupke u vaspitanju dece. U ovom periodu i dalje se produžavaju sukobi izmedju roditelja i njihove dece. Roditelji žele da jop duže zadrže kontrolu nad detetom i smatraju da njihova deca nisu još dozrela da uživaju slobodu koja im pripada.
- Zrelo doba
Zrelo doba obuhvata period od 25-45 godina, a karekteriše se povećanom stabilnošću, sređenošću i umerenošću kao i radnom usmerenošću. Rad se nalazi u središtu života. Na osnovu iskustva i obrazovanja čovek u ovom životnom razdoblju poznaje najbolje puteve za postizanje svojih ciljeva. Vreme se mnogo više ceni nego što je to bilo ranije a život se doživljava kao jedinstvena celina. Iskustva stečena u porodičnom i društvenom životu veoma su značajna za određivanje daljeg pravca razvitka ličnosti i za preuzimanje i izvršavanje vaspitno-obrazovnih zadataka.
- Srednje godine
Odlikuju se izvesnim specifičnostima koje su psihičke prirode. Istina, godine su najmanje proučeni period čovekovog života, jer su se naučnici više posvećivali proučavanju problema detinjstva i mladosti. Pored toga, čovekov vek je bio do sada kraći pa se problem srednjih godina nije ni pojavljivao u tolikoj meri. Povećanjem broja ljudi u srednjim godinama i starijem dobu pojavljuju se i pokreću novi problemi lične i društvene prirode.
- Starije doba
To je period kada se stariji ljudi isključuju iz aktivnog života i produktivnog rada. Za stariju osobu od ogromnnog psihičkog značaja je prekidanje rada-tog bitnog dela života. Taj momenat u životu čoveka često prouzrokuje pesimističke stavove i može da ima dublje posledice na dalji životni tok, stoga što ljudi nisu pripremljeni za istupanje iz aktivnog života dolazi do nepoželjnih psihičkih stanja .

3. Promene u savremenoj porodici

U skladu sa društveno-ekonomskim i političkim razvojem našeg društva, i porodica je doživljavala krupne promene i u strukturi i u međusobnim odnosima između članova, posebno u odnosima između samih supružnika i roditelja i dece. Naravno, navedene promene, posebno u pojedninim funkcijama porodice, odvijale su se različitim intenzitetom u različitim društvenim sredinama, zavisno od društveno-ekonomskih promena u pojedinim sredinama. Ove promene najvidljivije su u reproduktivnoj i ekonomskoj sferi porodice. Savremena porodica se transformiše na tri nivoa i to :
• U odnosu prema društvu i društvenim institucijama (promene u strukturi stanovništva,u starosnoj strukturi, povećanoj mobilnosti društva i u periodu školovanja)
• U interpersonalnim porodičnim odnosima
• U položaju ličnosti u porodici (demokratizacija, humanizacija odnosa u pravcu sve veće ravnopravnosti, uzajamnog poverenja, emancipacija žene i slično.
Osnovnu vrednost savremene porodice čini težnja za socijalno-emocionalnom i ekonomskom sigurnošću, s tendencijom razvijanja i jačanja emocionalne sigurnosti i obogaćivanja emocionalnih odnosa roditelja prema deci .
Među mogućim promenama savremene porodice jeste i tendencija da ima malo dece-jedinče, a što se opravdava ,,brigom za dete“ i željom za obezbeđivanjem njegove bolje budućnosti. Zbog smanjenja broja članova porodice dolazi i do slabljenja porodične tradicije kao snažnog faktora u vaspitanju.

Zaključak

Praćenje i proučavanje promena savremene porodice, posebno sa stanovišta njenih pedagoških implikacija, ima posebnu važnost za pedagogiju. Poznavanje prirode pojava i činilaca koji ih uslovljavaju predstavlja osnovnu pretpostavku za izbor adekvatnijih metoda i postupaka za uspešnije vođenje vaspitnog procesa u porodici, a time i potpunijeg razvoja ličnosti mladih.
Problem porodičnog vaspitanja odnosno ostvarivanja vaspitne funkcije porodice u našoj zemlji impliciran je dinamičnim društveno-ekonomskim i socijalnim promenama, a posebno mobilnošću stanovništva (prelazak iz sela u grad).
U novim uslovima života, drugačije se gleda na neke vrednosti, što često dovodi do sukoba sa ranije usvojenim stavovima, shvatanjima i navikama, pa time i do potresa u porodici. U takvim uslovima roditelji zbog nižeg stepena obrazovanja od onog koji imaju deca nailaze na problem u komunikaciji sa decom koja su obrazovanija i lakše se prilagođavaju promenama koje donosi naučno-tehnički progres i novi sistem vrednosti. To roditelji često ne mogu da prate i private, što dovodi do sukoba starih i novonastalih vrednosti, a to može da bude uzrok konfliktnih situacija između roditelja i dece.
Roditelji često nisu ni sigurni koje vrednosti treba da prenesu na decu da bi bila korisni članovi društva. Jedno od rešenja je podruštvljavanje funkcija porodice i permanentno osoposobljavanje roditelja za uspešnije obavljanje njihove složenije vaspitne uloge.

Literatura

1. Savićević, D., Obrazovanje za život u porodici, Zavod za izdavanje udžbenika SRS, Beograd, 1967, str 10.
2. Stanulović-Kapor, Nila, Psihologija roditeljstva, V poglavlje.
3. Stanojlović, D., Borislav, Porodica i vaspitanje dece, Naučna knjiga, 1996, str. 42-50.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD