|
Jan Amos Komenski
Godinu dana posle smrti Jan Amosa Komenskog, Lajbnic
je zapisao: “Komenski, docice vreme, kada ce povorke plemenitih, postovati
ono sto si sam ucinio, postovati i snove nada tvojih”.
Reci
plemenitog Lajbnica
su ispunjene: Komenski je dobio divne spomenike, pre svega u Uhredskom
Brodu i Nardenu. Muzeji imena Komenskog postoje u rodnom kraju i Pragu.
Skole sveta kite se imenom Komenskog. Svaki jubilej Komenskog je praznik
svetske pedagoske misli. Komenskog izdaju izdavaci svih svetskih jezika.
Casopisi radove o Komenskom stavljaju na prve stranice. Slika Komenskog,
koju je za zivota izgravirao poznati graver Vaclav Holarom(1942.), kopira
se u milionskim tirazima za znacke, a nalazi se u svim hramovima prosvete,
koji postuju svoje juce. Pronalazaci nastavnih sredstava srecni su, ako
njihov pronalazak moze da udje u poznatu zbirku Komenskog. Komenski je
postao uzor i inspiracija mladima koji se opredeljuju za vaspitacki poziv.
Cesto je misao Komenskog poslednja recenica koja se obradjuje na kraju
studija…
Jan Amos Komenskog nisu voleli samo protivnici Husita. Proganjali su ga
oni kojima je bila strana himna Husita: “Ko ste bozji ratnici?”Proganjali
su ga svi oni kojima su bile strane reci slobode Komenskog:”Svuda neka
sloboda tece! Nasilje neka je svima daleko!” Proganjali su ga zagovornici
rata , jer za Komenskog:”Rat je potrebno odbaciti, kao nesto zversko,
jer ljudima pristaje samo ono sto je ljudsko”. Proganjali su ga svi oni
kojima su bile strane reci njegove Poslanice neba:”Zar pakao u tome je
volja tvoja, da medju ljudima takva neravnopravnost bude, jedni da obilje
svega imaju, bez rada dobro da zive, drugi pak neimastinu da gule!” Danas,
ljudi Slobode, Mira, Jednakosti, Bratstva, nemaju razloga dad a s ponosom
izgovaraju i ponavljaju reci velikog Komenskog:” Sto zelimo je to, da
potpuno i do pune ljudskosti moze obrazovati – ne jedan covek ili nekoliko
ili mnogo ljudi, vec svi ljudi… ukratko svako!
II
Nivnice i Uhredski Brod nisu se jos sporazumele o mestu rodjenja Komenskog,
kao i godinama kasnije Rekovac,Zajcar i Jagodina o mestu rodjenja Svetozara
Markovica. Istrazivaci su napravili kompromis: rodio se u Nivnicama na
Moravi, a detinjstvo je proveo u Uhredskom Brodu i okolini. Otac mu je
bio poreklom iz Komne (otuda Komenski). Otac mlinar ili vodenicar rano
je umro,tako da je Jan vec u dvanaestoj godini bio siroce.Ostalo mu je
da se muci, menja zanate, radi na imanjima. Stricevi i ujaci otimali su
se o decaka, tako da je tek u sesnaestoj godini pohadjao skolu u Straznici
i Prerovu. Postao je dobar ucenik latinske skole (Jadnote) svojine Ceske
brace. Upisao se bez teskoca na Akademiju u Herbornu. Kasnije je studirao
i u Hajdelbergu. Imao je srecu da mu nastavnik u skoli bude Henrik Alstet,
dosledni sledbenik Vivesa i pristalica Bekona. Mladi Komenski je zato
s posebnom ljubavlju proucavao Bekona I Ratkea. Pocetkom Tridesetogodisnjeg
rata Fulnek je izabrao Komenskog za svog svestenika.
Bitka na Beloj Gori(1620.)prekinula je snove Komenskog i njegove Ceske
brace. Rat mu je plamenom odneo kucicu I biblioteku. Kuga mu je odnela
zenu i dvoje dece. Progonstvo postaje zivot Komenskog i njegove Ceske
brace. Komenski sa oko 30 000
pripadnika Ceske brace luta gotovo osam godina. Najzad, nastanio se u
Lesnu (Lisa, Leso) u Poljskoj. Postao je nastavnik, pa rektor latinske
skole. Mnogo kasnije braca su ga izabrala za episkopa. Bio je to poslednji
episkop Ceske brace.
Komenski je u svojoj cetrdesetdvogodisnjoj emigraciji cesto navracao u
Lesnu. Ono mu je postalo druga domovina. Bilo je sve tako dok i njega
nisu spalili I Komenski doziveo ponovnu tragediju rata. Ovoga puta sudionici
su bili Poljaci. Ovoga puta gubici su za nauku bili jos veci, jer je poznato
da je u Lesnu napisao I svoja najveca dela.
Evropa ce postati domovina Komenskog. Ona ce mu ukazivati gostoprimstvo,
traziti od njega savete, reformatorske aktivnosti. Ona ce mu stvoriti
mnoge prijatelje. Bivsi student slavnog Hajdelberga imao je u Nemackoj
mnogo prijatelja. Komenski je doziveo tu cast da ga zamoli Londonski parlament
da engleskoj da predloge za reformu obrazovanja. Gradjanski rat u ovoj
zemlji sprecio ga je da svoje zamisli ostvari. Povratak iz Engleske iskoristio
je da se u Engestu sastane sa Dekartom. Razgovor u Engestu iskoristio
je za proveru svojih principa pred velikim savremenikom. Poziv kancelara
Svedske Oksenstjerna iz 1638. godine ostvario je tek posle posete Engleskoj,
zahvaljujuci velikom prijatelju i dobrotvoru Ludvigu Van Geru. “Veliko
priznanje bilo je ukazano Komenskom u Svedskoj time sto ga je primila
u audijenciju kraljica Kristina. Kraljica je sa Komenskim razgovarala
latinski i tokom razgovora mu priznala, da je latinski naucila po njegovoj
cuvenoj “Janui”. Prijateljstvo sa Gerom omogucilo mu je sestogodisnji
miran i nesmetan rad u Eblagenu.
Vestfalski mir unistio je sve nade Ceske brace. Komenskom je samo ostalo
da moli Boga za spas Ceske brace:”Osvrnite se na narod…” Komenski veruje
u snagu svog naroda i privremeno prihvata poziv antihazburga, transilvanskog
kneza Sigismunda Rakosija i odlazi u Blatni Potok. Rakosi je umro posle
dve godine i Komenski je morao da napusti tek otvorenu sedmogodisnju skolu.
Doziveo je ponovno razocarenje. Putuje. Opet putuje. Luta. Nema krova
nad glavom. Evropa je cela njegova. Nalazi utociste u Amsterdamu. Poslednjih
cetrnaest godina zivi za Cesku u Holandiji. Sahranili su ga u neposrednoj
blizini Amsterdama, u Nardenu. Neposredno pred smrt napisao je: ”Celi
moj zivot bio je neprestano putovanje i nisam imao domovine. Stalno sam
menjao mesta boravka I nigde nisam bio kod kuce… Na kraju mi je pruzio
gostoprimstvo glavni grad Holandije, trznica sveta.”
Umro je 15. novembra 1670. godine u sedamdesetosmoj godini zivota.
III
Bio je to zivot za koje je vreme ostavio 158 rukopisa. Neka od njegovih
dela kao Juana lingularum dozivela su i po 250 izdanja. Njegov Vestibulum
izdavaci sveta izdali su 150 puta, a Orbis pictus imao je vise od 300
izdanja. Sigurno se nikada nece utvrditi broj izdanja i tiraz Didactice
Magne i Informatoriuma. Kako je bilo tesko pripremiti jedno izdanje, na
primer, Orbisa, najbolje govori podatak da je za njegovo cetvorojezicno
izdanje upotrebljeno 302 drvoreza. Ilustracije za prvo izdanje Orbisa
radio je licno Komenski (1658). Sta tek da se kaze za za pripremu petojezicnogmoskovskog
izdanja? Najbolji izdavaci Nirnberga grabili su se za izdavanje knjiga
Komenskog, nezavisno na kome jeziku ih je objavljivao. Gete je za Die
Gemalte Welt (Orbis pictus) pisao da je to knjiga njegove mladosti. Orbis
je Cehoslovacka izdavala mnogo puta, a u opremi izdanja nadmetale su se
izdavacke kuce: Ceskog Broda, Brna, Hradec Karlova, Praga i drugih mesta.
Srpskom jezickom podrucju ostaje za trajno belezenje narocito izdanje
Orbisa u prevodu Jovana M. Popovica radjenog po izdanju Ceskog Broda (1913).
Ratovi su unistavali dela Komenskog, a on ih je ponovo iz pepela obnavljao.
Stvarao ih je po celoj Evropi. Osim Lesna gde je stvorio Otvorena vrata
jezicima, Veliku didaktiku i Materinsku skolu, kao i Predvorje u emigraciji
je pisao: Najnoviji jezikovni metod (Elbing), Svet u slikama( Saros),
Via Lucis (London), Angelus pacis (Amsterdam), itd. Odlicno poznavanje
vise jezika omogucilo je Komenskom da ravnopravno pise na vise jezika
ili prevodi svoja dela na drugi jezik. Otuda, mozda nije za cudjenje,
mada se ne moze prihvatiti, njegov zahtev da mladi, u latinskoj skoli
pored grckog i latinskog uce i starihebrejski jezik.
Misao Jan Amosa Komenskog je siroka i velika po sadzaju i obimu. Tako,
na primer, problemi jezika najuze se mogu proucavati u Otvorenim vratima
jezicima, Predvorju i Najnovijem jezikovnom metodu. Izvorista za proucavanje
problema vaspitanja i nastave su sigurno u Velikoj didaktici, Materinskoj
skoli i Svetu u slikama, kao i u drugim rukopisima i udzbenicima.
IV
Jan Amos Komenski Svojim delom u nauci o vaspitanju nije reformator vec
sustinski revolucionar. Komenski nije usavrsavao postojece vec menjao
iz osnova. Delo Komenskog nije raskrsce u veku vec vekova , nije reforma
sistema obrazovanja vec dijalekticki skok iz jednog letargicnog stanja
u potpuno novo, do njega nikome dovoljno jasno.
Delo Jan Amosa Komenskog nije samo menjanje organizacije obrazovanja vec
korenito uoblicavanje sadrzaja organizacije nastavnog rada. Obicno se
pise da je Komenski tvorac didaktike, sto je nesumnjivo ali se na taj
nacin suzava sirina njegovog sveukupnog pedagoskog stvaralastva.
Novo u delu Komenskog nije razbijanje svega proslog. Tesko ce se naci
problem, a da on u njemu ne trazi izvorista iz Antike i uopste prethodna
misljenja. Tako, na primer, on u Materinskoj skoli podseca na misljenja
: Plutarha, Juvenala, Kritona, Terencija, Galijusa, … Odlicno poznavanje
istorije omogucilo mu je da svoje stavove obrazlaze primerima iz razvoja:
Grcke, Rima, Germana, Ceha… Komenski , tako u Materinskoj skoli, podseca
na primere iz zivota: Kaligule, Tiberija, Nerona, Avgusta I drugih.
Komenski je covek zivota. On ga otiskuje u nauku o vaspitnju, ubrizgava
prirodu I njen razvoj u coveka, sagledava coveka, u odnosu na samog sebe
I druge. Tako, na primer, zahtev da nema saznavanja bez aktivizacije cula,
nije plod spretnog uopstavanja ili senzualisticko podvorenje, vec je rezultat
licnog ubedjenja I sopstveno proverenog posmatranja. Principi nastave
Komenskog nisu slucajno poredjani vec su delo procenjivanja sustine zivota
I saznanja. Predlozi za reorganizaciju skola I nastave delo su poznavanja
uslova zemlje, razvoj nauke, i disciplina cije su tekovine neophodne coveku.
Komenski je stvorio delo za coveka jer je, pre svega, poznavao coveka
I njegove sposobnosti. Tako, na primer, kada odredjuje rad predskolskog
deteta on nikada ne gubi iz vida njegove psihofizicke mogucnosti, odmerava
i prilagodjava probleme srazmerno uslovima razvoja.
Jan Amos Komenski uz ime analiticari dodaju i izraze: osnivac narodne
skole, organizator nastave, tvorac razredno-casovnih sistema, borac protiv
verbalizma luconosa najnaprednijih misli u vaspitanju, borac za mir medju
narodima, afirmator maternjeg jezika, propagator kulturne saradnje medju
narodima, osnivac predskolskog vaspitanja I pedagogije, poslanik mira,
proklamator srece i radosti medju ljudima, mislilac prve prave organizacije
nastavnog rada, filozof vaspitne misli… Komenski je, pre svega, bio teoreticar
i prakticar slobodne pedagoske misli, njen sistematizator i organizator,
covek koji je uneo ljudsko u nauku o vaspitanju, genijalni stabilizator
i racionalizator razvoja pedagoskih ideja.
Delo Komenskog je sistem sacinjen od vise podsistema, njihovih elemenata
i mehanizma. Stvorio je sistem vaspitanja u celini. Podsistemi i elementi
njegovog sistema mogu se posebno proucavati. Tako, na primer, mogu se
posebno posmatrati i istrazivati: Ciljevi vaspitanja, Zadaci vaspitanja,
Organizacija vaspitnog sistema, Didakticka misao.. ali, jos I uze: Disciplina
u vaspitnom sistemu Komenskog, Maternji jezik u osnovnoj skoli, Sadrzaji
predskolskog vaspitanja, Strani jezici u sistemu obrazovanja, Principi
prirodnog vaspitanja… ili, jos uza podrucja: Princip ociglednosti u delu
Komenskog, Prilagodjenost nastave uzrastu, Problemi koriscenja univerzalne
nastavne metode, Koriscenje cula u nastavnom procesu, Odlike vaspitaca,
Cas kao osnovni organizacioni oblik, Izbor i sadrzaji predmeta za odgovarajuci
stupanj obrazovanja…Svaka od ovih celina i podcelina je takva da se bez
teskoca omogucava uporedjivanje s resenjima drugih stvaralaca. Tako, na
primer, za razvoj pedagoskih ideja znacajna je analiza: Discipline u vaspitnim
sistemima Komenskog, Spensera i Makarenka, ili Reakcije na razredno casovni
sistem, ili, Princip ociglednostiu delima Komenskog, Pestalocija i Rusoa,
ili, Problemi izbora nastavnih metoda, ili, Anticka misao u delima Komenskog,
ili, Uticaj Jan Amosa Komenskog na nemacke filantrope i francuske enciklopediste…
Izdavanje odredjenih celina u posmatranju Jan Amosa Komeskog nije potreba
samo njihovog veceg produbljivanja, vec i obaveza da se induktivnim putem
izaberu aktuelni problemi iz dela Komenskog. Tako, na primer, ako se analizira
periodizacija njegovog sistema obrazovanja (6+6+6+6) I uporedi sa slicnim
resenjima danas u svetu, mogu se dobiti znacajni zakljucci, bitni za razvoj
sistema obrazovanja ili, ili analiza uloge vaspitaca u vaspitnom procesu
u delima Komenskog moze predstavljati snazan odgovor svima koji isticu
potrebu njegovog istiskivanja, ili, analiza casa kao osnovnog organizacionog
oblika u delma Komenskog sigurno mora dovesti u neugodni polozaj sve koji
pokusavaju da likvidiraju cas.
Najkrace, nauka o vaspitanju nikada nece pogresiti ako pri proucavanju
bitnih i aktuelnih pitanja zapita : Sta o tome misli Jan Amos Komenski?
V
Jan Amos Komenski je celovit bez obzira koja se Celina njegovog sistema
ili podsistema analizirala. On je jasno usmeren. Jasan. Odredjen. Zna
sta hoce. Obezbedjen je najvisim ciljevima i njima potcinjava ostale.
Spreman je da obrazlozi stav. To se moze na bilo kom primeru potvrditi,
a za ilustraciju bira se predskolsko vaspitanje. Uze usmerenje na Materinsku
skolu moze otvoriti kako osnovna pitanja bitna za pocetak vaspitnog procesa,
tako i ona od kojih uopste zavisi razvoj licnosti. Materinska skola je
koliko samostalno delo, toliko i delo Velike didaktike, sto opet olaksava
i shvatanje didakticke misli. i dalje, Materinska skola je i prvi stupanj
obrazovanja u sistemu Komenskog a od toga kakav je pocetak zavisi i ostala
organizacija. Istina je i to da Materinska skola predstavlja i prvo vece
pedagosko delo Komenskog ako se ne racunaju izgoreli rukopisi u Fulneku.
Ono sto je posebno vazno, ne za razvoj vaspitnih ideja ili poznavanje
komenskog, vec za poznavanje aktuelnih pitanja vaspitanja jeste cinjenica
da se iz Materinske skole mogu izvuci mnoga pitanja cije odgovore mora
traziti i savremena pedagoska misao i drustvo u celini. Evo nekih pitanja:
-Deca su “najskupoceniji dar”drustva uopste i roditelja posebno. Odnos
prema deci je odnos prema buducnosti.“Zlato i srebro i drago kamenje idu
iz ruke u ruku,nisu nicije vlasnistvo,vec zajednicki svima,a svako dete
daje se roditeljima kao narociti dar, i to dar tako narocit d aim ga niko
na svetu odreci i uzeti ne moze.Pa cak ni oni sebi sami,zato sto je to
njihovo nepromenljivo nasledstvo”.Briga za decu “nepromenljivo nasledstvo”je
pravo I obaveza roditelja.
Roditelji nisu odgovorni samo za to da obezbede biololski razvoj svoje
dece vec i umni.Obaveze roditelja odnose se ne samo na razvoj i lepotu
tela vec i misli,morala.”Dobro vaspitana misao je u tome da covek upozna
svoje dostojanstvo ida to dostojanstvo za sebe cuva i ocuva”.
-Zdravlje deteta pocinje u majci, u prednatalnom periodu. Buduce majke
moraju same biti zdrave I cuvati se svega da ne naruse plod. “ Kakva je
ona sama u doba trudnoce, takve ce onda prirode biti I dete”. Dojkinja
nikada ne moze da zameni majku, ali kada se to mora onda je njen izbor
znacajan.
-Autoritet roditelja je bitan uslov razvoja deteta. Roditelj se mora odnositi
prema detetu s pravom merom. Medju mnogim savetima roditeljima koje upucuje
Komenski, evo samo dva:”Kukavicki roditelji ne smeju popreko da pogledaju
svoju decu jer se vise boje dece nego deca njih”. Onaj ko odraste ne bojeci
se taj ostari ne stideci se!
-Deca moraju usvajati vrline jos u najranije doba. Komenski odredjuje
dvanaest vrlina I uz svaku odredjuje bitnu prakticnu stranu. Tako, umerenost
znaci “da se priviknu da jedu I piju prema prirodnoj potrebi I da se ne
prejedaju I ne prepiju preko potrebe”. Deca prema Komenskom moraju biti:
cista, pazljiva, pravedna, istinoljubiva, strpljiva, pristojna…”
-Predskolsko dete mora se organizovati I sistematski uvoditi u svet znanja.
Komenski odredjuje koji to minimalan fond znanja moraju deca predskolskog
uzrasta imati iz: fizike, optike, geografije, hronologije, ekonomije,
politike, dijalektike, aritmetike, geometrije, mutike, pocetnog zanatstva.
Tako na primer, pocetak “hronologije predstavljace kad dete bude znalo
sta je sat, sta dan, sta noc, sta sedmica, sta zima, sta leto.”
-Osnovne vaspitne sfere u kojima se organizuje rad su:fizicko, umno, moralno,
radon I estetsko vaspitanje. “Zbir svega cemu omladina mora neizbezno
da bude vodjena jeste ovo:moralnost I vrlina, znanje jezika I raznih ljudskih
umetnosti.” Tacnije, Komenski direktno odgovara na pitanja:”Kako se mladez
u zdravlju svom ima sacuvati I vaspitati?”, “Kako se deca vezbaju u razumu?”,
“Kako se deca vezbaju u aktivnosti I radu?”,”Kako se deca vezbaju u govoru?”,
“Kako da vaspitavamo moral I vrline kod mladezi?”, “Kako dugo decu treba
zadrzati u materinskoj skoli?”, “Kako roditelji I vaspitaci imaju da pripreme
decu za osnovnu skolu?” Uopstavanjem odgovora na svako ovo “kako” I na
sve skupa, dolazi se do odgovora sta treba da budu osnovni zadaci u predskolskom
uzrastu. Na svako “kako” Komenski odgovara:
-Zdravlje dece je osnov njhova razvoja. Komenski, poput Loka, podseca
na osnovnu misao, Juvenalovu. Savetuje kako decu hraniti, vezbati, cuvati
od suvisne upotrebe lekova, I uopste, istice osnovna pitanja zdravstvenog
vaspitanja. Komenski upozorava “Dete je dragi kamen, skupoceniji od zlata,
ali I krhkiji od stakla, lako se moze razbiti I napuci I oatle moze nastati
nepopravljiva steta.”
-Razum se mora razvijati prema “mogucnostima njihovog shvatanja”. Roditelji
u razvijanju uma imaju znacajnu ulogu, ali se ne moze podceniti ni znacaj
uticaja vrsnjaka. Igracke detetu sluze ne samo za zadovoljstvo I zabavljanje
nego “sluze I razvijanju razuma”. Igracke moraju biti prilagodjene psihofizickim
mogucnostima deteta. Igra je preteca rada.
-Predskolsko dete ispoljava sebe kroz aktivnost I rad. “Neka budu kao
mravi koji se uvek oko necega vrzu, nose vuku, tovare I pretovaruju, samo
da bi ono sto rade radili razumno valja im pomagati u svemu”, navodi Komenski.
-Deca se moraju oplemenjivati jos od rodjenja. “Muzika nam je najurodjenija.
Cim dodjemo na svet pocnemo da pevamo pesmicu.” A, zatim u 2godini pocinje
deci da se dopada muzika sto dolazi spolja: pevanje, sviranje violine,
kliktanje, zveckanje, otkucavanje sata I sviranje na drugim muzickim instrumentima”.
-Govor kao razvoj ljudskog misljenja odvaja coveka od ostalog organskog
I neorganskog sveta. Razvoj govora se ne moze odvojiti od razvoja misljenja.
Govor se uci na pravilnom slusanju I podrzavanju izgovora. Deci se mora
cisto govoriti. Pred decom se ne moze tepati u govoru. Svaki glas mora
biti pravilno izgovoren. Nema pravilnog govora bez ritma I dikcije. Govor
se uci na lepom govoru.
-Sesta godina je donja granica za ukljucivanje deteta u osnovnu skolu.
“Ne bi savetovao da se dete pre seste godine otrze od maternjeg krilai
predaje uciteljima na vaspitanje”, kaze Komenski. On iznosi I razloge
“Suvise detinjski uzrast igre, bolje je da mozak prvo dobro ojaca…” Dete
se za polazak u skolu mora dobro pripremiti. Polazak mora biti radostan.
Pre polaska u skolu dete mora da upozna svog ucitelja. Poverenje u ucitelja
je bitno. Prelazak deteta iz materinske u osnovnu skolu nije za dete jednostavan,
I zato je nuzan oprez.
…I tako pitanje po pitanje Jan Amos Komenski stvara pedagogiju predskolskog
vaspitanja.
Materinska skola nije ostala samo kao trag o prvim zrelim pokusajima da
se rese problemi predskolskog vaspitanja vec je i dalje aktuelni izbor
problema u ovoj oblasti.
VI
Decenijama dugo iskustvo u vaspitnom radu upozorava da se Komenskom mora
prilaziti elasticno, s verom u vitalnost njegovih stavova. Komenski za
vaspitnu praksu znaci savet, smirivanje, upozorenje, opreznost, potrebu
za samoispitivanjem. Komenski vaspitacu ne dozvoljava hir ali ni lutanje,
bezanje ali I preterano samopoverenje, povrsnost ali I gubljenje mere.
Vaspitni rad je neprekidno saznanje. Put u pedagoskom saznavanju je neprekidno
otkrivanje. Tragedija je, ali I radost za pedagosko saznavanje sto je
cesto otkrivanje vec odkrivenog I nedovoljno produbljeno. Covecanstvo
bi daleko manje gresilo u obrazovanju da je znalo pomnije da cita Komenskog.
Sto se Komenski vise cita to se bolje otkriva I “neznanje postaje znanje”.
Dela Komenskom je vise nego Komenskovih dela, pa iz te lepaze evo nekoliko
misli:
Petar Despotovic: “Komenski je ziveo u vrlo teskom vremenu, ali, gde god
se nasao, uticao je na okolinu, da obrati vecu paznju na vaspitanje I
obrazovanje mladih. On je umeozadobiti svacije srce.”
Voja Mladenovic: “Komenski je prvi veliki sistematicar didaktike.”
Vojcek Pavlasek: “Komenski ima opsteljudsko znacenje, on je prethodnik
nastojanja prosvetiteljstva, propagator kulturne saradnje naroda Evrope
u duhu svetskog mira”.
Parafrazirajuci poznati napis na ploci u Ovcar-Kablar klisuri za Komenskog
se moze reci “da ce vekovima Morava slaviti slavu dela Komenskog”, I ne
samo Morava, vec svi ljudi kojima je “draz” vaspitanja draza od “alem
kamena”.
Literatura:
1. Zika Markovic, Umnici Vaspitanja
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|