NORMATIVI PROSTORA I OPREME U PREDŠKOLSKIM
USTANOVAMA
Normativi prostora i opreme u predškolskim ustanovama kao tema za seminarski
rad me je privukla jer smatram da je neophodno da objekti u kojima deca
treba da borave više sati u toku jednog dana moraju bitidobro opremljeni.
Neophodni su zdravstveno-higijenski uslovi, kao i uslovi da deca budu
u toplom, da im se obezbedi zdrava ishrana i prijatna atmosfera u kojoj
će se osećati sigurno i zaštićeno u odsustvu roditelja.
Položaj problema u naučnom sistemu
Potreba za otvaranje predškolskih ustanova kod nas javila se početkom
XIX veka zbog pojave potrebe da i žene kao i muškarci stupaju u stalni
radni odnos. Tu se javio problem o zbrinjavanju dece dok su roditelji
na poslu. Rešenje je ponuđeno otvaranjem vrtića u sklopu osnovnih škola.
Ta ideja, u početku nije bila prihvaćena od strane svih roditelja,jer
je bilo nezamislivo ostaviti decu kod nepoznate osobe; a mora se dodati
da u to doba vrtić nije bio pristupačan svoj deci već samo deci dobro
stojećih porodica.
Tokom godina vrtić se od „ČUVALIŠTA ZA MALU DECU“ preobrazio u ustanovu
gde je deci pored nege obezbeđena mogućnost upoznavanja okoline i sveta.
Danas je predškolska ustanova na tom nivou da deci obezbeđuje aktivnosti
na području početnih matematičkih pojmova, umetnosti (likovnih i muzičkih
aktivnosti), kulture i vaspitanja, socijalizacije, ...
Ostvarenom saradnjom između predškolske ustanove i roditelja postigao
se uspeh i u opremanju vrtića sa nameštajem, elektronskom opremom kao
i sa materijalima i igračkama koji su neophodni za aktivnosti sa decom.
Danas postoje predškolske ustanove sa više načina rada koje se prilagođavaju
potrebama roditelja.
2. RAZRADA
2.1. Uslovi za početak rada i obavljanje delatnosti ustanova za decu
Ministarstvo prosvete izdaje normativ o uslovima za početak rada predškolskih
ustanova kako bi usaglasio uslove u predškolskim ustanovama širom zemlje.
Član 1.
„Ovim pravilnikom se propisuju bliži uslovi u pogledu prostora, opreme,
broja stručnih i drugih radnika koje treba da ispunjavaju ustanove za
decu (predškolske ustanove i dečija odmarališta) za početak rada i obavljanje
delatnosti , kao i uslovi koje treba da ispunjavaju druga pravna i fizička
lica za obavljanje pojedinih poslova i usluga u oblasti društvene brige
o deci.“
2.1.1. Uslovi u pogledu prostora
Prostor predškolske ustanove čine objekti , odnosno građevinske celine
i pripadajući otvoreni prostori van objekta.
Prostori predškolske ustanove mogu biti namenski građeni objekti za
decu i to:
1. od 1 do 3 godine – JASLICE
2. od 3 do7 godina – VRTIĆ
3. od 1 do 7 godina – KOMBINOVANI DEČIJI OBJEKAT
U slučaju da predškolska ustanova obavlja delatnost u sklopu osnovnih
škola, bolnica, mesnih zajednica, kulturnih centara, ustanova socijalne
zaštite, mora se pridržavati ovih uslova.
Prostor dečijeg odmarališta čine objekti , odnosno građevinske celine
i pripadajući otvoreni prostori i to: dvorište, igralište, ski i trim
staza, plaža i sl.
Koji su namenski građeni ili prilagođeni nameni i koji:
1. rade tokom cele godine ili
2. rade sezonski (letovališta ili zimovališta).
Tereni za sport i rekreaciju dečijeg odmarališta treba da budu zastupljeni
zavisno od prirodnih uslova i mogućnosti odmarališta i da se nalazi u
njegovoj neposrednoj blizini.
Objekti u kojima borave deca treba da zadovolje sledeće uslove:
1. da se grade u naseljenom mestu gde su razvijene saobraćajne mreže
i instalacije;
2. da su građeni od materijala koji obezbeđuje zvučnu , hidro i termoizolaciju;
3. da nisu građene od lako zapaljivog materijala;
4. da su priključeni na javnu vodovodnu mrežu, a ako ona ne postoji da
je obezbeđeno snabdevanje higijenski ispravnom tekućom vodom;
5. da su priključeni na električnu i telefonsku mrežu;
6. da su priključeni na javnu kanalizacionu mrežu ili propisno izgrađenu
septičku jamu;
7. da su obezbeđeni grejanje i mehaničko provetravanje ukoliko je prirodno
provetravanje nedovoljno;
8. da im je obezbeđen nesmetan prilaz prevoznim sredstvima.
9. da su objekti predškolske ustanove tako raspoređeni da na njih i na
njihova dvorišta ne pada senka ostalih objekata;
10. da se prave za 4 do 6 vaspitnih grupa;
Prostor za rad vaspitne grupe u predškolskoj ustanovi čini:
1. prostor za boravak dece;
2. zajednički prostor;
3. prostor van objekta (igrališta).
1. Prostor za boravak dece čini:
• grupna soba,
• garderoba
• sanitarne prostorije
a) Grupna soba
Grupna soba treba da ispunjava sledeće uslove:
1. za boravak dece od 1 do 7 godina treba da ima površinu od najmanje
50 m2, visina plafona od 2.80 m do 3.60 m i zapremine po detetu od najmanje
10 m3
2. prozori treba da su građeni prema jugu – jugo-istoku , ili imaju takav
položaj da grupna soba bude osunčana najmanje 2h dnevno. Površina prozora
treba da bude najmanje 1/5 od površine poda, prozori da su zaštićeni do
visine do 1.10 m od poda. Izrada i način otvaranja treba da su bezbedni
kako ne bi došlo do povređivanja dece;
3. osvetljenje treba da je ravnomerno, a na površinama za igru i rad dece
najmanje 150 luksa, bilo da se radi o prirodnom ili veštačkom svetlu.
Sijalice treba da budu zaštičene radi bezbednosti dece;
4. provetravanje prostorije treba da bude prirodo;
5. zagrevanje treba da bude ravnomerno i to najmanje 22 oC za decu do
dve godine i 20 oC za decu od 2 do 7 godina. Grejna tela treba da budu
zaštićena i bezbedna;
6. zvučna zaštita u odnosu na spoljne uticaje i susedne prostorije da
se obezbeđuje prema propisanim standardima;
7. podovi treba da budu od čvrstog materijala, pogodni za lako održavanje
i ne mogu biti klizavi;
8. zidovi ne mogu biti oštrih ivica, tamnih i reflektujućih boja;
9. vrata treba da budu bez pragova, otvori širine minimum 80 cm i da se
otvaraju ka napolje. Staklena vrata treba da imaju zaštitu od loma. Nisu
dozvoljena klizeća vrata;
10. električni utikači i prekidači treba da budu najmanje 1.5 m iznad
poda, uz primenu sigurnosnih elemenata;
11. prostorija treba da bude prijatnog izgleda: da je sa merom ukrašena
i da u prostoriji imamo cveća (obratiti pažnjju na cveća sa otrovnim listovima
i o otrovnim cvetovima);
12. igračke treba da su na dohvat ruke deci, a na zidovima bi bilo poželjno
da se nalaze dečiji radovi.
13. nameštaj treba da je stabilan, bez oštrih ivica. Osim toga treba da
je prilagođen dečijoj visini, da je dovoljno širok i ekonomičan.
14. ploče na stolovima treba da su 40 * 40 cm po detetu.
b) Garderoba
Garderoba za decu treba da se nalazi u neposrednoj blizini grupne sobe
i može biti zajednička za više grupa. Garderoba za decu do dve godine
treba da je odvojena od zajedničke garderobe.
Nameštaj u garderobnom delu treba da je prilagođen dečijim proporcijama
kako bi im bila na dohvat ruke i kako bi im olakšala samoposluživanje.
c) Sanitrna prostorija
Sanitarna prostorija za decu sastoji se od dva dela:
• za negu i higijenu i
• dela sa WC šoljama za dečiji uzrast.
Sanitarna prostorija za decu uzrasta od dve godine treba da je povezana
sa grupnom sobom. Podovi u sanitarnim prostorijama ne mogu biti klizavi
i treba da budu napravljeni od materijala koji se lako čisti i ne propušta
vodu. Sanitarne prostorije treba da imaju prirodno ili veštačko provetravanje.
Vrata na kabinama sa wc šoljom se ne zaključavaju, već su na magnet. WC
šolje treba da su prilagođene dečijim proporcijama. Poželjna su ogledala
iznad umivaonika kako bi deca mogla posmatrati sebe i upoznavati svoj
spoljašnji izgled.
2. Zajednički prostor
Zajednički prostor predškolske ustanove treba da obuhvata:
• Višenamenski prostor,
• Prostoriju za vaspitače sa prostorom za didaktički materijal
• Kabinet za pedagoga i psihologa
• Zbornicu sa bibliotekom
• Kancelariju za upravu
• Prostoriju za preventivno - zdravstveni rad i izolaciju bolesne dece
• Kuhinju
• Trpezariju
• Perionicu
• Sanitarne prostorije za odrasle i kotlarnicu, ukoliko se grejanje organizuje
u okviru objekta.
• radionicu
Višenamenski prostor je neophodan ukoliko predškolska ustanova obuhvata
više od četiri vaspitne grupe.
Hodnik treba da bude lepo i sa ukusom opremljen jer on odaje prvi utisak
o predškolskoj ustanovi. Treba da je dobro osvetljen, prostran. Ukrašen
slikama i cvećem, da se u njemu nalazi mali sto sa solicama ukoliko roditelj
treba da sačeka dete ili vaspitača. Pod da je od materijala koji se lako
održava i nije klizav.
Prostorija za vaspitače sa prostorom za didaktički materijal je zaseban
prostor u kojem vaspitač može na miru da obavlja svoje poslove vezane
za rad sa evidencijom, uređivanjem i vođenjem dokumentacije.
Prostorija za preventivno - zdravstveni rad i izolaciju bolesne dece je
neophodna i treba da ima 6m2 i jedno točeće mesto.
Kuhinja treba da je izolovana od prostora u koji deca dolaze da ručaju
kako ne bi došlo do ozleda. Podovi takođe treba da budu od materijala
koji se ne kliže i koji se lako održava. Zidovi treba da su obloženi keramičkim
pločicama do 1.80 m visine, da ima dobru ventilaciju. Treba obezbediti
sporedan ulaz sa bezbednim pristupom za vozila sa hranom. Grejna tela
treba da su obložena zaštitom. U svakom objektu je obavezna prikladna
oprema za održavanje higijene, naročito sudopere sa velikim i dubokim
prostorom za pranje i sušenje sudova, deo za pripremu i obradu povrća
i voća, mesa,... deo za finalnu obradu hrane.
Kapacitet kuhinje se određuje prema broju obroka koji se priprema:
Od 100 – 300 obroka i od 300 – 500 obroka. Ukoliko se sprema 100,300
ili 500 obroka kuhinja se nalazi u sklopu predškolske ustanove. Odvojena
kuhinja ima kapacitet od 1000 obroka.
Veličina kuhinje u zavisnosti od br. obroka:
• za 70 obroka – 50 m2
• za 100 obroka – 100 m2
• za 300 obroka – 160 m2
• za 500 obroka – 232 m2
• za 1000 obroka – 320 m2
Uz ovaj prostor se dodaje još 100% prostora za prostorije za skladištenje
hrane, hodnike i prostorije za osoblje, dok je za prihvatne kuhinje neophodno
36 m2 +12% prostora za zimnicu...
Vrata na kuhinji treba da su min. 90 cm.
Trpezarija treba da je prostrana i opremljena sa dovoljno stolova i stolica,
takođe, prilagođenih dečijim potrebama. Trpezarija treba da je dovoljno
prozračna.
Periponica treba da je na drugom kraju zgrade i da je izolovana, površine
od 26 do 46 m2 u zavisnosti od br. grupa u ustanovi.Ona treba da je osvetljena
i da joj je visina 3.6 m. Zidovi treba da su obloženi keramičkim pločicama
od visine do 1.50 m, a pod perionice mora imati nagib prema slivnicima
za lakši odvod vode u slučaju nezgoda, kvarova mašina za veš i pucanja
vod. cevi.
Sanitarni čvor za osoblje je obavezno odvojen od sanitarnog čvora za decu.
3. Prostor van objekta
Otvoreni prostor obuhvata:
• Igralište,
• Travnate terene,
• Prilazne staze
Oni obuhvataju najmanje 10 m 2 po detetu, od čega je 3 m2 travnjak. Iz
dvorišta treba ukloniti sav višak predmeta, opasne i oštre predmete.
Poželjno je postaviti penjalice, tobogan, ljuljaške, klackalice i druge
predmete na kojima deca razvijaju krupnu motoriku. Svako igralište bi
trebalo da ima mesto za pesak, mali zoo vrt i obilje biljnog sveta koje
deci aktiviraju želju za upoznavanjem okoline i želju za eksperimentima.
Prostor za decu ometenu u razvoju treba da ispunjava uslove koji su navedeni
za prostor za boravak dece.
Za duži rad sa decom ometenom u razvoju neophone su prostori:
• Posebne prostorije
• Bolesničke sobe
• Holovi
• Ambulante...
2.1.2. Uslovi u pogledu opreme
Grupna soba u predškolskoj ustanovi treba da ima odgovarajuću opremu i
to:
Stolice, stolove, police, ležaje, regale, kutije za igračke, itison, zidnu
tablu, podne jastuke, tepih, ...
Stolovi – od toplog materijala, visine od 52 cm za decu od četiri god.
i 56 cm za stariju decu. Dimenzije ploče 40 * 40 cm po detetu.
Stolice – obavezno sa naslonom za leđa , a za decu do dve god. i sa naslonom
za ruke. Visina stolice za decu do četiri godine je 29 cm, a za stariju
decu je 34 cm.
Ležaji – za mlađi uzrast treba da se sastoji iz konstrukcije do 30 cm
visine i dušeka 8 cm debljine. Starijoj grupi su dovoljni dušeci debljine
12 cm. Dimenzije ležaja su 140 * 55cm.
Garderobni elementi – širina 15 – 20 cm po detetu. Neophono je da omogućuju
provetravanje i da uz njih stoje klupe za decu.
Sanitarna prostorija – 3 umivaonika i 2 WC šolje.
Višenamenski prostor – mobilna oprema pogodna za realizaciju aktivnosti
sa decom.
Prostor za vaspitače sa prostorom za did. materijal – sto, stolice police,
plakari za did. materijal.
Prostor za preventivno – zdravstveni red – ležaj, ambulantni ormarić,
radni sto, stolicu, plakar sa otvorenim i zatvorenim delom za dokumentaciju,
vagu sa visinometrom, stelirizator, kutiju prve pomoći i higijensku kantu.
Kuhinja – radni sto sa fiokama, viseći ormar, dvodelnu sudoperu, šporet
sa pećnicom i četiri ploče, aspirator, servirna kolica, posuđe i pribor
za pripremu i obradu namirnica.
Svako dete treba da ima šolju sa tacnom, tanjir i pribor za jelo.
Kuhinjski pribor za jednu grupu:
• Činija za supu 3-4 komada
• Činija za salatu i voće 3-4 k.
• Kašike za sipanje 3-4 k.
• Korpe za hleb 3-4 k.
• Bokal za mleko 3-4 k.
• Veće okrugle tacne 2 k.
• Noževi, kašike, viljuške,...
• Mašine, aparate,...
Perionica – ormar za čist veš, ormar za prljav veš, sto za peglanje,
stolicu, mašinu za pranje veša, mašinu za sušenje veša, peglanje i sl.
Ustanova mora imati i aparate za održavanje higijene – usisivač i ...,
mašinu za šivenje, protiv požarni aparat, alat i sl. Pored toga treba
da poseduje i konstrukcije za sprave...
Oprema za sobe u kojima treba da borave deca ometena u radu treba da imaju
sve što se zahteva i kod soba za decu u normalnom razvoju.
2.2. Normativi sredstava za realizaciju vaspitno – obrazovnog programa
u predškolskoj ustanovi
Neophodno je snabdevanje predškolskih ustanova materijalom za ostvarivanje
programa za rad sa decom. U ovom projektu vrlo značajnu ulogu imaju vaspitač
i roditelji. Važna je sposobnost vaspitača za saradnju sa roditeljima
i njihovo aktiviranje u opremanju vrtića. Od 50 – 70 % materijala i opreme
obezbeđuje vrtić, ali pomoć roditelja ne sme se podceniti i zanemariti.
Roditelji mogu pomoći malim doprinosima koji su svakako značajni. Nabavljanje
kartona, platna, papira, cveća, uređaja i sl. nije na odmet.
U nastavku teksta ukazaće se na osnovnu opremu koja je neophodna i bez
koje predškolska ustanovaa ne može da započne sa radom. Decu je neophodno
da u svojoj neposrednoj blizini imaju izbor igračaka kako bi njihova mašta
i detinjstvo bili zadovoljeni. Ukoliko imamo odgovarajuču opremu i dobrog
vaspitača čakše možemo uticati na stimulaciju dece.
Materijal i sredstva moraju sadržavati:
• Igračke
• Muzičke igračke
• Biljke i životinje
• Materijale i predmete
• Muzičke instrumente
2.2.2. Zajednička sredstva za sve uzraste do 36 meseci
Pored navedenih sredstava za rad u vrtiću su potrebne i gitara ili harmonika,
dijaprojektor, dijafilmovi sa poznatim likovima kao i oprema poput visoke
lestve- duple, švedski sanduk niski i visoki, niske lestve u obliku mosta,
daske 30 x 35 cm, švedske klupe, mornarske lestve, sobna klackalica, sobni
tobogan, stojeći koš, konopac, plastične lopte, plastični obruč 30 x 35
cm, vrećice sa peskom od 250-500g, čunjevi dveni i plastični, tricikl,
sanke sa ogradom.
Svi ovi elementi se mogu koristiti za 3-4 grupe. Rad vaspitača je olakšan
ukoliko ima sredstva koja mu mogu omogućiti veći izbor aktivnosti sa decom.
Doprinosi boljem, kvalitetnijem i potpunijem razvoju dece. Muzičke i fizičke
aktivnosti ispunjavaju dečije potrebe i upotpunjuju dečiju maštu.
Biblioteka je nezaobilazna, stručna literatura kao i literatura za decu.
Udžbenici psihologije, pedagogije,metodika v.-obrazovnog rada; knjige
u kojima su objašnjene određene određene situacije i pitanja fizičkog
i psihičkog razvoja i vaspitanja dece.
Zbirke dečijih pesama, igara, priča i slikovnica.
Programi v.-obrazovnog rada, dokumenta iz oblasti predškolskog vaspitanja
i obrazovanja.
Stručna literatura treba da se proučava radi dugotrajnog usvajanja i bržeg
uočavanja problema i načina na koji se oni mogu rešiti. Saveti za lakše
prilagođavanje dece situaciji.
Knjige treba približiti deci, vaspitači su primer koji će deca sledi.
Deci treba ukazati na značaj knjiga i važno je probuditi dečiju znatiželju
za znanjem i proučavanjem.
2.2.3. Sredstva za realizaciju programa sa decom od tri godine do polaska
u školu
Svaka predškolska ustanova treba da ima dobro opremljen kabinet za vaspitno
obrazovna sredstva. Neophodno je da u njemu mogu da se nađu TV-e, video
rikorder i kasete sa bajkama, crtanim filmovima, edukativne emisije za
decu,igranim dečijim filmovima, filmovima o životinjama, filmovane bajk.
Poželjno je da od svih ovih vrsta imamo po pet komada. Pored toga bilo
bi poželjno nabaviti kasetofon sa kasetama ozbiljne muz., dečijih pesama,
bajki; od svake vrste po pet komada. Kada su u pitanju muzički instrumenti
tu se trebaju naći pijanino, sintisajzer, harmona, harmonika, gitara u
zavisnosti od instrumenta koji svira vaspitač.
U sobi treba da se nađe akvarij sa ribicama, kornjačom ili nekom sitnom
životinjicom ili kavez sa pticom. Biljke i cveće daju prostoriji toplinu.
Kompas, štoperica, globus,časovnik, termometar,vaga,menzura,metar krojački,metar
stolarski, lupa, magnet – ove predmete je poželjno doneti kada se obrađuje
tematska jedinica. Svi ovi predmeti ukoliko ih ima po jedan su dovoljni
da pokriju potrebe dece iz svih grupa.
Poželjno je nabaviti i materijal za obradu:
• podloge- paprir, akvarel papir, tonirani papir, tanji karton,...
• boje – grafitne olovke , olovke u boji, voštane boje, flomastere, ugalj
za crtanje, tuš u boji, zidne krede( bele i u boji), tempere,...
• materijal- glina, plastelin, sunđer, plastika, vuna, konac, tekstil,
koža, lepak,prirodni plodovi, žitarice, ...
Neke od društvenih i didaktičkih igara ne bi bilo na odmet nabaviti. Među
njih spadaju dobro poznate igre: „ŠAH“, „NE LJUTI SE ČOVEČE“, „DOMINO“,
KARTE – PARNE, STONA KOŠARKA, STONI FUDBAL.
Bilo bi poželjno da se obezbedi za svako dete po jedan instrument, ili
da se sa decom u saradnji instrumenti naprave.
2.2.4. Zajednička sredstva za sve uzraste i vaspitne
grupe
Ukoliko predškolska ustanova nema salu za fizičko to ne znači da nije
dužna da obezbedi strunjače- laganije i to 4 komada, dasku dužinu 3 m
, širine 30-35 cm – 2 komada, niske lestve – 2 komada, visoke lestve –
2 komada, švedske lestve fiksirane za zid – 4 komada, mornarske lestve
– 2 komada, švedske klupe sa kvadratima – 2 komada, švedske klupe sa kukama
– 2 komada, švedski sanduk – 1 komad, švedski sanduk niski – 4 komada,mreže
za čuvanje lopti- prema potrebi, vreće punjene peskommpirinčom, sitnim
šljunkom- dimenzija 12*15 cm- 30-35 komada, marame 100*110 cm u raznim
bojama- 30-35 komada, obruči i to malih od 35-40 cm – od 35-40 komada,a
velikih prečnika do 80 cm – od 30-35 komada; tricikl, trotinet, koturaljke,
sanke, bicikl – prema mogućnostima. Lopte raznih veličina, oblika i materijala
(medicinke, teniske, gumene, krpene...) su neophodne u većoj količini
( po vrsti po 30-35 komada).
Biblioteka je zajednička i o njoj sam već pisala ( detalji na 19, str.).
2.3. Realizacija i primena normativa na praktičnom planu
Obavljajuči praksu u više vrtića mogla sam da zapazim razlike i nedostatke
u opremanju vrtića. Uporedila sam vrtić „Povetarac“, „Maštalicu“ i „Šumice“,
vrtić u skolpu „Kolevke“.
U vrtiću „Povetarac“ nema dovoljno mesta za sve krevetiće, pa najstarija
grupa ne spava. Sobe su im opremljene prirodnim materijalima jer su vaspitačice
dobro organizovane i sarađuju sa roditeljima. „Maštalica“, kao ni „Povetarac“
nema salu za fizičko. Navela bih i beleške iz dnevnika vrtića „Maštalica“:
OBJEKAT U KOM JE VRTIĆ SMEŠTEN
„Vrtić je smešten u objektu koji nije predviđen za smeštaj predškolske
dece. Adaptiran je u tu svrhu. Prostorni odnos u celini funkcioniše po
datim mogućnostima. Radne sobe su prostrane i svetle. Kupatila su nedovoljno
opremljena. Garderobni deo je mali u odnosu na broj primljene dece. Prostor
oko objekta je prostran, neograđen i vrlo slabo opremljen rekvizitima.
Dvorište deca dele sa đacima i često je gužva.
Objekat je solidno opremljen sredstvima za v. –o. rad. Literatura , stručne
knjige su starijeg izdanja i bilo bi poželjno da su novijeg izdanja. Auditivnih
sredstava ima dovoljno. Objekat nema fizičku salu.
Mogućnosti za poboljšanje radnih uslova u objektu su minimalne“.
Dok sam bila u „Povetarcu“ na praksi renovirali su dvorište, ogradili
su ga radi bezbednosti i preglednosti.
Fizičke aktivnosti se uglavnom izvode u sobama.
Projektanti objekata se drže propisa kao i izvođači što se tiče detalja
vezanih za bezbednost: - visina prozora, visina utikača, patosi, osvetljenje,
provetravanje je po y.u.p.s.-u. Jedino nigde nisam videla da su vrata
bez pragova i sa otvaranjem na spalja iz sobe.
Prosečno se ostvari oko 60% zahteva.
ZALJUČAK
Posmatrajući predškolske ustanove u kojima sam vršila praksu i posmatrala
aktivnosti ostalih mladih vaspitača uvidela sam da neki vrtići nemaju
mnogo izbora, ni materijala, da su prisiljeni da rade sa minimumom . Neki
vaspitači to znaju dobro da zamaskiraju svojom aktivnošću i zalaganjem.
Kako im to uspeva?
Odgovor zvuči vrlo jednostavno, ali sav trud da bi se postigao pozitivan
uspeh je velik. Ključ je u saradnji vaspitača sa roditeljima i sponzorima.
Vaspitači saradnjom sa roditeljima mnogo postižu. Roditelji su voljni
da svojoj deci obezbede dobre uslove za boravak u predškolskoj ustanovi,
s obzirom da mnogi roditelji rade po ceo dan i ne mogu to da im obezbede
kod kuće. Postoji jedan problem koji sam primetila da nije rešen na adekvatan
način. Radi se o tome da dosta često vaspitači moraju da odvoje od sopstvene
zarade za sredstva za rad kao što su kupovina namirnica i povrća za upoznavanje
dece sa okolinom koja ih okružuje. Retki su vrtići koji mogu da priušte
kolektivan odlazak na selo ili slična mesta kako bi neke pojave, biljke
i predmete deca videla uživo. Problem organizacije budžeta u vrtićima
je očigledan. Nabavka matrerijala za rad nije svim vaspitačima važna,
pa se to odražava na rad sa decom, s obzirom da neki vaspitači to koriste
kao jak izgovor.
Predškolske ustanove uglavnom ispune od 30 – 60% obezbeđivanja materijala.
Nedopustivo je, ali se ipak srećemo sa dnevnicima vaspitača u kojima je
opisan stepen opremljenosti p. ustanova kao nezadovoljavajući , markiran
kao NEDOVOLJNO OPREMLJEN.
Što se tiče higijenskih uslova, kao i uslova obezbeđivanja dovoljnog prostora
za vaspitne grupe, tu takođe možemo naići na vrlo oronule vrtiće. Naravno
postoje i vrlo lepo opemljeni vrtići koji su pretežno privatizovani, u
kojima je mesečna cena plaćanja boravka deteta u vrtiću i do 50% veća.
Prednost rada sa decom i njohovom maštom je u tome što od raznih otpadnih
materijala možemo napraviti zanimljive predmete i sredstva. U te materijale
spadaju razne plastike, kartoni, platna,...
Igračke takođe imaju značajnu ulogu za razvoj dece, tu takođe možemo naići
na polomljene lutke i polomljene i igračke koje se ne bacaju jer ne mogu
da se kupe nove. Šokantno je to da jedna didaktička igra staje oko 700
dinara i što se zbog toga roditelji odlučuju na jeftinije igračke koje
za decu nemaju toliku ulogu u razvoju logike i kreativnosti.
Uloga predškolskih ustanova u vaspitanju dece je nezaobilazna pa to podrazumeva
da opremljenost vrtića mora biti na nivou.
LITERATURA
Svi podaci su uzeti iz SLUŽBENOG GLASNIKA REPUBLIKE SRBIJE (11. JUL
1994. GOD.)
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|