POČETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ PEDAGOGIJE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ PEDAGOGIJE
Gledaj Filmove Online

 

 

 

 

 

 

BROJALICE ZA RAZVOJ RITMA KOD DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA

 

Brojalice predstavljaju uvod u igru. Po nekim autorima brojalica je ritmički govor, odnosno ritmički čvrsto kazivanje teksta, a po drugim, popularni oblik prebrojavanja u dečijim igrama, koje ima zadatak da na najuspešniji način odredi onog učesnika u igri koji će imati određeno zaduženje u nastavku.
Prva definicija ističe muzički element- ritam, dok u drugoj dominira vaspitna strana brojalice


Uloga brojalice

Brojalice se mogu sveobuhvatnije definisarti kao omiljene dečije igre koje se organizuju kao uvod u ostale igre, a koriste se za razvijanje ritma i negovanje vaspitnih osobina.
Praksa je pokazala da deca najviše vole razne igre brojalica i ih sa istim interesovanjem primenjuju sva deca sveta. To se posebno odnosi na uzrast od tri do pet godina, a rado ih koriste i stariji pa i školarci. S obzirom na to da ih deca rado pevaju, a i zbog naglašene ritmtčnosti brojalice pripadaju oblasti muzičkih igara. Njihovi tekstovi govore baš o onome što deca najviše vole: životinjama, cveću, Suncu i zvezdama i o svemu onom što je deci blisko.
Deca se raduju brojalicama koje sadrže tekstove- reči bez određenog smisla i sadržaja, ali se rimuju i utiču na razvijanje govora i ritma. Na primer:

Elen, belen. Domine mesi baba lepinje
Jednu meni dala, veliko joj hvala;


Eniki, beniki, sika li sa
Eniki, beniki, ba;


Eci, peci, pec, ti si mali zec,
a ja mala prepelica, eci, peci pec.


Brojalice omogućavaju da se ostvare:
1. vaspitni,
2. obrazovni i
3. praktični zadaci muzičkog vaspitanja.

Vaspitni zadaci ostvaruju se pridržavanjem pravila igre koja važe za svu decu, po određenom redu, jer to zahteva tekst.

Obrazovni zadaci brojalice omogućavaju doživljavanje notnih trajanja, razvijanje sposobnosti ravnomernog izvodjenja ritmičnog teksta, razlikovanje sporog, umerenog i brzog tempa, kao i sposobnosti održavanja intonacije tona određene visine u toku trajanja brojalice, naglašavanje teze u odnosu na arzu.

Praktični zadaci ogledaju se u korelaciji sa razvijanjem govora, jer brojalice doprinose pravilnom izgovoru reči i njihovoj podeli na slogove. Njihova praktična primena potvrđena je u organizovanju raznih telesnih aktivnosti.

Izbor brojalice

Prilikom izbora brojalice mora se voditi računa o uzrasnoj grupi i prosečnim mogućnostima dece. To se, pre svega, odnosi na reči brojalice, koje treba da budu poznate i lake za izgovor, a ako ima nepoznatih reči, treba ih na vreme objasniti.

Pored teksta, treba obratiti pažnju i na ritam brojalice. U većini brojalica ritam je jednostavan, ali pauze mogu izazvati zabune i zato im u obradi treba posvetiti posebnu pažnju.

Kad je u pitanju takt, najlakše su brojalice u dvočetvrtinskom taktu i zato ih treba prvo birati. U starijoj grupi mogu se primenjivati i brojalice u četvoročetvrtinskom taktu.

Sa druge strane, od pristupa vaspitača zavisi sve, tako da i najteža brojalica postaje prihvatljiva deci ukoliko im se na prikladan način predstavi. Vezivanjem pokreta za brojalicu olakšava se učenje slogova.


Metodički postupak pri obradi brojalice

Prvi zadatak vaspitača prilikom obrade brojalice jeste da održi karakter igre. Da bi u tome uspeo, mora se dobro pripremiti, što znači, u potpunosti savladati izabranu brojalicu i pronaći najbolji metod obrade.

Vaspitač treba kroz priču, recitacuju ili razgovor, da pripremi decu za tekst, sadržaj brojalice, a tekst ima određeni smisao. Na taj način deca u napred pamte reči i tok sadržaja brojalice, a takođe i ritmičko izgovaranje pojedinih reči.

Kao uspešno motivaciono sredstvo u uvodnom delu aktivnosti može poslužoti i ilustracija brojalice.

Za početni rad u mlađoj uzrasnoj grupi nisu potrebne posebne pripreme, već vaspitač bira poznatu brojalicu ili jednostavnu pesmu i prvi, kroz igru, prebroji decu. Brojalice se, uglavnom, obrađuju memorisanjem u glavnom delu aktivnosti, kombinovanjem metoda demonstracije i imitacije. Vaspitač sam izvodi brojalicu nekoliko puta, deca slušaju i pamte, a zatim se prelazi na obradu po delovima. Prvu fazu ponovi dva do tri puta, uz otkucavanje jedinice broja, a zatim to ponavljaju- imitiraju deca, više puta. Pošto je većina savladala prvu fazu, prelazi se na učenje druge, na isti način. Zatim se izvodi cela brojalica uz stalno otkucavanje jedinice brojanja. Vaspitač u radu može koristiti grupno i pojedinačno uključivanje dece. Ovakav način je dobar zato što od dece zahteva maksimalnu pažnju i mišljenje, ali nije potpun i jedini.

U obradi brojalica deci treba omogućiti da je i vizuelno dožive. U tom cilju koriste se ritmičke slike sa istaknutim taktovima, notnim trajanjima, naglašenim (teza) i nenaglašenim (arza) delovima takta. Za ritmičku sliku može se koristiti hamer ili flanelograf na kojima će likovna rešenja biti jasno i vidljiva, po mogućnosti u različitim i prirodnim bojama.

Brojalice su pisane u dvodelnom, četvorodelnom i trodelnom taktu. Najbolje je prvo obrađivati brojalice u dvodelnom i četvorodelnom, a zatim i trodelnom taktu (trodelni takt sadrži jednu tezu i dve arze, što od izvodjača zahteva određenu zrelost i predznanje).


Primena brojalica kod dece najmlađeg uzrasta
(3 godine)

Brojalice odlikuju raznovrsnost metričko- ritmičkog nijansiranja, melodičnost i jasnoća izgovora glasova i reči, te su zato vrlo pogodne za rad sa najmlađima, posebno u vreme kada stiču prva govorna iskustva. Njima se, izmedju ostalog, pruža primer za pravilno oblikovanjeusta pri izgovaranju glasova, pravilnu dikciju, disanje pri govoru, izgovor reči i slično.

Po svojoj formi i sklopu reči, za decu ovog uzrasta najviše odgovaraju jednostavne, kratke, melodične brojalice, kao što su: Eci, peci, pec; Iš'o meda u dućan; A, be, ce, de, i druge.

Ako dete zadržava interesovanje i pažnju, to treba iskoristiti za dalju aktivnost. Treba podstaći dete da uz izgovaranje brojalice pljeska rukama, da se gega, da ritmično hoda, da skakuće kao zeka i sl.


Primena brojalica kod dece predškolskog uzrasta
(od 3 do 7 godina)

U našoj narodnoj baštini koriste se mnoštvo brojalica, ali dobar deo njih, zbog težine sklopa reči i sadržaja, ne mogu da se koriste u radu sa najmlađom decom, pa ih zato koristimo na starijem predškolskom uzrastu od 3 do 7 godina. Zato treba obratiti pažnju pri izboru i korišćenju ove vrste sadržaja. Važno je, takođe, i samo interpretiranje sadržaja, jačina i brzina izgovaranja. Brojalice se moraju prilagoditi uzrastu dece.

U ovom dečijem uzrastu brojalicu treba izvoditi u neposrednom kontaktu sa detetom, pri čemu vaspitač izgovarajući brojalicu, čini ritmičke pokrete rukom, dodirivajući naizmenično sebe pa dete. Na ovaj način vaspitač vezuje za sebe pažnju deteta, doprinosi snažnijem doživljaju pokreta u dvodelnom ritmu, prati oblikovanje usana i melodičnost govora pri izgovaranju brojalice.


Izvođenje brojalica

Brojalica se može ivoditi na više načina:

1. U početnoj fazi treba se zadovoljiti pravilnim ritmičkim izgovorom teksta i otkucavanjem jedinice brojanja.

2. Odrediti visinu tona na kojem će se izvoditi brojalica, Najpogodniji su tonovi iz prve oktave. Na taj način kod dece razvijamo sposobnost slušnog prepoznavanja i razlikovanja pojedinih tonova različite visine.

3. Obratiti pažnju na tempo kojim se izvodi brojalica, kao što zavisi od karaktera brojalice i faze učenja.

4. Brojalica se izvodi uz zvučno naglašavanje jedinice brojanja, ritma, teze i arze. Naglašavaanje se vrši određenim pokretima koji treba da se usklade sa ritmom i tekstom.


Utvrđivanje brojalica

Dok deca ne nauče tekst brojalice, vaspitač sam vrši prebrojavanje. Tako će jedno po jedno dete izlaziti iz kola (to je najpoželjniji raspored) sa zadatkom da uzme jednu iz grupe pripremljenih udaraljki, kojom će u kolu izvoditi takt, usaglašavajući ga sa pokretom ruke vaspitača u toku prebrojavanja. Ono dete koje ostane poslednje u toku igre stiče pravo da bira novu brojalicu ili dobija nagradni zadatak da diriguje orkestrom udaraljki.
Kad se pomoću zanimljivih igara nauči brojalica, može se pristupiti uvežbavanju njenog ritma. Dok se izgovaraju reči brojalice, deci ćemo kazati da pljeskaju dlanom o dlan ili po natkolenici, a zatim i da hodaju u mestu. Kasnije se može dati zadatak da deca pojedinačno hodaju po određenom prostoru i da u ritmu hodanja izgovaraju brojalicu.

Deca vole da razbrajaju, broje i izgovaraju brojalice. Izgovaraju ih često, ali na svoj način. Postoje i brojalice koje se pevaju. Melodija tih brojalica sastavljena je samo od dva do tri tona, odnosno od sekunde ili terce, naviše ili naniže.

Od nekih brojalica mogu se kombinovati male muzičke dramatizacije sa dva ili tri tona različite različite visine. Decu podeliti u dve- tri grupe, opet zavisno od teksta, a svaka grupa da ima svoju ulogu.

Najznačajnija vrednost brojalica je njihov ritam, a ritam je temelj muzičkih igara i važan izražajni element izvodjenja muzike.

Zaključak

Na najjednostavnije pitanje: šta je to što muziku čini tako snažnom i lepom, teško da bi iko mogao dati potpun odgovor, kao što ni jedna od mnogih definicija ljudi koji su svoj život posvetili ovoj umetnosti u stvaranju ili proučavanju njenih vrednosti nije sveobuhvatna. Da li je njena lepota u melodiji, koja često nosi osnovnu poruku; možda u ritmu, od koga je, verovatno, sve i počelo; u harmoniji, koja doprinosi ostvarenju određenog izraza; tonskim bojama, koje iznenađuju ili očaravaju ili...

Jedno je sigurno, muzika utiče na ljude, doprinosi razvoju emocija, podstiče ljudsku maštu... Sigurno je, takođe, i to da je zbližavanje čoveka i muzike iskrenije i dublje kada se prvi doživljaji i iskustva steknu u najranijoj mladosti.


Literatura

1. Bija, baja, bum. Zagreb: Školska knjiga. Đurković- Pantelic, M (1998).
2. Metodika muzičkog vaspitanja dece predškolskog uzrasta. Šabac: Školska knjiga. Manasteriotti, V (1981).
3. Prvi susreti djeteta sa muzikom. Priručnik za roditelje i sestre odgajateljice u dječijim jaslicama. Zagreb: Školska knjiga.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD