Akcionarsko društvo

Šta je akcionarsko društvo?

Akcionarsko društvo ili deoničarsko društvo je privredno društvo sa osnovnim kapitalom podeljenim na izvestan broj akcija (dividendi) sa jednakim iznosima.

Akcionarsko društvo je pravno lice koje odgovara za svoje obaveze isključivo svojom imovinom. Nastaje udruživanjem kapitala više lica — osnivača, a na osnovu kupljenih akcija. Osniva se ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva jedan član — odlukom o osnivanju. Ugovor o osnivanju je formalizovan akt i mora se sačiniti u pisanom obliku.

Pretečom savremenih akcionarskih društava smatra se Banka svetog Đorđa (ital. Banco di San Giorgio), osnovana 1407. godine u Đenovi, dok neki pak smatraju da prva akcionarska društva nastaju još u 17 veku.

Kako nastaju akcionarska društva?

U tržišnim ekonomijama akcionarska društva nastaju zato što određeni preduzetnički poduhvat zahteva izvore finansiranja koji prevazilaze sopstvena sredstva vlasnika i mogućnosti kreditiranja. Ove kompanije koje se inicijalno nalaze u vlasništvu jednog čoveka ili nekolicine ljudi emituju akcije koje kupuje široki sloj investitora (pojedinačnih i institucionalnih), dok kompanija postaje „javna“ odnosno njenim akcijama se otpočinje trgovati na berzi.
Epitet „javna“ znači da će kompanija ubuduće biti maksimalno transparentna odnosno da će sve javne informacije po pitanju poslovanja biti dostupne. U planskim privredama, koje su sprovele proces tranzicije ka tržišnoj ekonomiji, akcionarska društva nastaju transformacijom postojećih državnih i društvenih preduzeća.
Pod sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti smatra se sticanje, odnosno raspolaganje imovinom na bilo koji način, uključujući naročito kupovinu, prodaju, zakup, razmenu, uspostavljanje založnog prava i hipoteke, zaključenje ugovora o kreditu i zajmu, davanje jemstva i garancija, i preduzimanje bilo koje druge radnje kojom nastaje obaveza za društvo. Jednim sticanjem će se smatrati i više povezanih sticanja izvršenih u periodu od godinu dana.

Vrste akcionarskih društva?

U pogledu osnivanja akcionarska društva mogu biti:
sukcesivna — koja nastaju tako što osnivači preuzmu samo deo akcija, a ostatak prve emisije se ili javno plasira na tržištu ili se postepeno uvodi na tržište kapitala
simultana — kada osnivači preuzmu sve akcije prve (osnivačke) emisije, akcije se kod ovakvog načina osnivanja obezbeđuju privatnim plasiranjem.

Akcionarsko društvo može biti otvorenog (javnog) ili zatvorenog tipa. Ako je preduzeće otvorenog tipa njegove akcije se vrednuju na berzi i preduzeće ima obavezu da javno prikazuje finansijske izveštaje. Vlasnici preduzeća su akcionari. Organizacija akcionarskog društva je u velikoj meri propisana zakonima, a u pojedinostima njihovim statutima. Kupoprodaja akcija se vrši na tržištu kapitala:
- na primarnom tržištu kapitala obavlja se plasman nove emisije akcija; učesnici na ovom tržištu su akcionarska društva koja izdaju novu emisiju akcija i finansijski posrednici (najčešće su to banke — investicione i poslovne);
- na sekundarnom tržištu (berza akcija; engl. Stock exchange, ital. Bursa) se kupuju i prodaju već izdate akcije; osnovni finansijski posrednici su brokeri i dileri;
- na trećim tržištima posluju brokerske firme koje ne žele da plaćaju proviziju regularnim berzama; ova tržišta nisu javna i čine ih grupe preduzeća koja su manje više međusobno nezavisna. Akcionarska (deoničarska) društva u nazivu preduzeća imaju sufiks „a. d.“ ili „d. d.“

Ko su organi u akcionarskom društvu?

Osnovni organi akcionarskog društva su:
• Skupština akcionara (organ vlasnika)
• Upravni odbor (organ upravljanja)
• Direktor (poslovodni organ)
• Nadzorni odbor (organ kontrole).

Kako se upravlja akcionarskim društvom?

Jednim akcionarskim društvom se može upravljati na dva načina: postoji Jednodomno i Dvodomno upravljanje.
Jednodomno upravljanje – Zakon propisuje uslove i ograničenja za obavljanje dužnosti direktora. Direktora imenuje Skupština. U Javnom akcionarskom društvu predlog kandidata za direktora mogu dati Komisija za imenovanje i akcionari koji imaju pravo na predlaganje dnevnog reda sednice skupštine. Mandat direktora ne može biti duži od 4 godine. Ako društvo ima manje od 3 direktora, svaki je izvršni, dok Javno akcionarsko društvo mora imati neizvršne direktore čiji broj mora biti veći od broja izvršnih direktora. Direktori mogu imenovati jednog od izvršnih direktora ovlašćenih za zastupanje društva za generalnog direktora društva. Javno akcionarsko društvo ima najmanje jednog neizvršnog direktora koji je istovremeno i nezavisan od društva (nezavisni direktor). Ako društvo ima odbor direktora, direktori biraju jednog od direktora za predsednika odbora. U Javnom akcionarskom društvu Predsednik odbora direktora mora biti jedan od neizvršnih direktora. Odbor direktora Javnog akcionarskog društva mora na prvoj sednici doneti Poslovnik o radu Odbora direktora.
Dvodomno upravljanje - Društvo sa dvodomnom organizacijom upravljanja ima jednog ili više izvršnih direktora i Nadzorni odbor. Ako društvo ima tri ili više izvršnih direktora, oni čine Izvršni odbor. Javno akcionarsko društvo ima najmanje tri izvršna direktora. Nadzorni odbor može imenovati jednog od izvršnih direktora ovlašćenih za zastupanje društva za Generalnog direktora društva, a u Javnim društvima mora imenovati Generalnog direktora. Generalni direktor koordinira rad izvršnih direktora i organizuje poslovanje društva. Izvršni odbor u vođenju poslova društva postupa samostalno. Ako ne postoji saglasnost izvršnih direktora po određenom pitanju, Generalni direktor može sazvati sednicu Izvršnog odbora. Na uslove i ograničenja za članstvo u nadzornom odboru shodno se primenjuju odredbe koje se odnose na uslove koje mora da ispunjava direktor, uz dodatni uslov da ovo lice ne sme biti zaposleno u društvu. Nadzorni odbor ima najmanje tri člana.

Koje su prednosti akcionarskih društava?

Ovaj oblik organizacije ima brojne prednosti po pitanju početnog finansiranja preduzeća jer omogućava da se dosta kapitala prikupi iz većeg broja manjih uloga. Vlasnici akcija — akcionari na osnovu svog udela u kapitalu preduzeća imaju tri grupe prava:
• pravo na dividendu (deo profita koji se isplaćuje akcionarima)
• pravo učestvovanja u odlučivanju (odnosi se na izbor uprave preduzeća)
• pravo na deo likvidacione mase u slučaju likvidacije preduzeća

Postoje i druge prednosti akcionarskih društava zbog kojih ona i predstavljaju dominantan oblik organizacije preduzeća i zbog čega upravo ta preduzeća raspolažu najvećim delom svetskog kapitala. Među najvažnijima je ograničena odgovornost akcionara. Naime, vlasnici akcija materijalno odgovaraju za rezultate poslovanja preduzeća samo do vrednosti njihovih akcija i ta vrednost je najviše što mogu izgubiti ukoliko preduzeće ne posluje dobro. Akcionari ne odgovaraju celokupnom imovinom za eventualne obaveze i dugove preduzeća, već samo kapitalom uloženim u preduzeće. Još jedna od prednosti je i profesionalni menadžment koji najčešće rukovodi akcionarskim društvom i odgovara akcionarima, čime se postiže razdvojenost uprave od vlasništva.

Beogradska Berza

• 1886 - Donet zakon o javnim berzama prvo je krenula sa poslovanjem u Kini, pa u Japanu
• Prvi sastanci su podrazumevali trgovanje valutama efektivnom robom
produktna i valutna berza
• 1934 - Prelazi u novu zgradu
• 1953 – Ukida se jer nije bilo prelaska na tržišni sistem cene su se formirale dogovorom
pre se zvala „Jugoslovensko trzište kapitala“
• 1992 - Menja naziv u Beogradska berza
• OTC - Over the counter -Van berzansko trziste (tokovi finansijskih sredstava)

Direktan kanal je preko berze na berzi se pojavljujemo sa brokerima zavrsava naloge u svoje ime za tudji racun, diler radi u svoje ime i za svoj racun , broker zaradjuje na razlici izmedju provizije a diler na razlici u ceni
Berza - organizovano trziste za trgovinu hov
OTC - je isto uredjeno trziste cini ga mreza dilera, koji su bilo gde u svetu i medjusobno su povezani telefonima faksom, internetom, svaki je specijalizovan za nesto mora da istakne cenu po kojij je spreman da kupi i cenu po kojoj je spreman da proda (kupoprodajni spread) sto je likvidnije konkurentnije trziste to su spreadovi uzi, najbolje je da pogledamo spreadove da vidimo kakvo je trziste. Ovo trziste uvek radi uvek je neki diler aktivan po prometu je mnogo vece tu se nalaze neke akcije koje nisu na berzi (van berzansko trziste na t o se misli)

Trziste kapitala u Srbiji

Ministarstvo finansija (oni su zadrzeni za segment davanja akcija)
Centralni registar
Centralna Banka (kontrolise poslovne banke fondove)
Komisija za hov (zakon o trzisnim vrednostima) ona regulise samu berzu daje dozvolu za rad i nadzire rad investicionih fondova)
Investitori – Bg Berza – Emitenti
Aktivnosti berze
- prijem na berzu
- trgovanje
- kontrola
- izveštaj i distribucija informacija
- Berzansko trziste – najkvalitetnije hartije deli se listing A i listing B
- Prime market – najkvalitetnije A (tu imamo simbol, datum prvog trgovanja)

Indeksi

BELEX15
Vodeći index berze koji ima cilj da što preciznije opiše kretanja cena najlikvidnijih srpskih kompanija 15 najlikvidnijih akcija. Meri promene cena akcija kojima se trguje i koje su ispunile kriterijume za ulazak u indexnu korpu. Ustanovljen 01 oktobar 2005. Učešće pojedninačne kompanije je ograničeno na 20%.

BELEXline
Do 100 akcija kojima je najvise trgovano . Uveden 02 aprila 2007, učešće pojedninacne kompanije je ograničeno na 10%.

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi