Medjunarodno poslovanje
Ekonomska aktivnost svakog drustva cini osnovu njegovog postojanja i
razvoja.Od nje zavisi razvoj i prosperitet drustva.Privredu kao izraz
ekonomske aktivnosti jedne zemlje,cini ekonomska aktivnost mnostva pojedinaca,koji
su medjusobno povezani i medjuzavisni.
Izucavanje ekonomske aktivnosti drustva,odnosno privrede,spada u domen
ekonomskih nauka.
Ekonomsi odnosi sa inostranstvom predstavljaju vrlo znacajan deo ekonomske
aktivnosti svake zemlje.Ekonomski odnosi na medjunarodnom planu I izmedju
zemalja predmet su regulisanja i usmeravanja,odnosno ekonomsko-politicke
aktivnosti medjunarodnih institucija,asocijacija i drzava.
Priroda ekonomskog zivota i ekonomske aktivnosti rusi sve prepreke,cak
i medjudrzavne granice,pa i onda kada su one cementirane i armirane politickim
ili nekim drugim ciniocima.Brze ili sporije,danas ili sutra,legalnim ili
nelegalnim putem,sa manje ili vise uspeha,one se ruse ili ponovo nastaju
pod naletom ekonomskog interesa.Medju njima i trasa medjunarodnog poslovanja.
EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM
Savremena ekonomska teorija I praksa,medjunarodnim ekonomskim odnosima
pridaju posebnu paznju I znacaj.U osnovi toga stoje ekonomski interesi
drzava I njihovih ekonomija.Iz medjunarodnog ekonomskog okruzenja dolaze
brojni uticaji koji su od narocitog znacaja za privredni razvoj I tekucu
ekonomsku stabilnost I saradnju svake zemlje.
Mozemo reci da u osnovi medjunarodnih ekonomskih odnosa stoje tri osnovna
razloga zbog kojih zemlje pojedinacno ucestvuju u njima:
-razlike u uslovima proizvodnje medju zemljama I podrucjima sveta,
-opadajuci troskovi proizvodnje i-razlicitost u ukusima(veca ponuda na
trzistu I potpunije zadovoljavanje potreba)
Svaka zemlja nastoji da u svojoj spoljnotrgovinskoj aktivnosti,odnosno
medjunarodnom poslovanju,iskoristi komparativne prednosti koje ima u proizvodnji
odredjenih proizvoda I usluga,u odnosu na druge zemlje sa kojima odrzava
ekonomske odnose.Sve zemlje savremenog sveta,manje ili vise su ekonomski
upucene jedna na drugu,odnosno stoje u medjusobnoj ekonomskoj zavisnosti
I uslovljenosti.Danas nema apsolutno autarhicnih privreda koje bi bile
same sebi dovoljne.Ni jedna drzavna zajednica ne podmiruje svoje materijalne
potrebe iskljucivo svojom proizvodnjom:
-deo tih potreba podmiruje uvozom dobara iz drugih zemalja,odnosno medjunarodnim
poslovanjem.
U odgovoru na pitanje zasto je to tako,moramo ukazati na brojne cinioce
koji konkretnije obrazlazu nuznost uspostavljanja I razvijanja ekonomskih
odnosa sa inostranstvom,koji prouzrokuju medjunarodno poslovanje.
1.Poznato je da prirodna bogatstva-energetski izvori,rudna I mineralna
bogatstva,prirodni I klimatski uslovi-kao faktori proizvodnje su neravnomerno
rasporedjeni u svetu.Nijedna zemlja ma koliko bila velika ne raspolaze
u dovoljnim kolicinama I u odgovarajucem kvalitetu svim tim uslovima.Ako
bi svaka zemlja pojedinacno zasnivala svoju proizvodju samo na sopstvenim
prirodnim uslovima I izvorima,onda bi struktura te proizvodnje bila vrlo
siromasna,ekonomski neracionalna,a proizvodnja mnogih proizvoda nemoguca.
Medjutim,zahvaljujuci medjunarodnom poslovanju I spoljnoj trgovini dolazi
do prevazilazenja neravnomernosti u rasporedu prirodnih bogatstava I uslova,kao
cinioca razvoja proizvodnje.
Zahvaljujuci spoljnoj trgovini I medjunarodnoj razmeni ponuda potrebe
trzista se zadovoljavaju.Tako npr.,tropsko voce I povrce se danas gotovo
podjednako nalazi na trzistu zemalja u kojima se gaji,kao I na trzistima
zemalja gde ne postoje prirodni uslovi za njihovu proizvodnju.
2.Medjunarodni ekonomski odnosi I medjunarodno poslovanje,I posebno spoljna
trgovina dovode do ubrzanja naucnog I tehnicko-tehnoloskog razvoja u svetskim
razmerama I svakoj zemlji posebno.Inovacije u naci,tehnici I tehnologiji
danas prevazilaze neravnomernost u tehnicko-tehnoloskom napretku.Na taj
nacin se doprinosi ubrzanju razvoja proizvodnje,ali I portosne u svetu.
Medjunarodni poslovni odnosi i medjunarodno poslovanje, posredstvom spoljne
medjunarodne trgovine ,prenose znanja I sve sto je potrebno iz jednog
u druge delove sveta,omogucavajuci zadovoljavanje potreba I trzista.
SPOLJNA TRGOVINA
Spoljna trgovina podrazumeva promet robe izmedju razlicitih zemalja,odnosno”vrsi
se izmedju dva ili vise podrucja koja su ogradjena drzavnim ili carinskim
granicama,pa je prolaz robe preko drzavne ili carinske granice osnovni
kriterijum za razlikovanje spoljne od unutrasnje trgovine”.
Medjunarodna robna razmena-njihov izvoz I uvoz,jeste najstariji I danas
najrasprostranjeniji sadrzajni elementmedjunarodnih ekonomskih odnosa.
Danas su prakticno svi proizvodni predmeti te razmene:
-izvoze se I uvoze poljoprivredni I industrijski proizvodi,
-energenti:nafta,ugalj,gas,elektricna energija,
-sirovine:gvozdje,obojeni metali,kaucuk,poloprivredne sirovine,sirovine
za proizvodnju plasticnih masa,mineralne sirovine,
-finalni proizvodi namenjeni reprodukcionoj I finalnoj potrosnji,poluproizvodi,delovi…
PROMET USLUGA I PROMET KAPITALA
Promet usluga predstavlja drugi po obimu sadrzajni element medjunarodnih
ekonomskih odnosa medjunarodnog poslovanja.Ovde je bitno da su davalac
I korisnik usluga iz razlicitih zemalja,odnosno da je pruzena usluga predmet
deviznog placanja zbog cega se medjunarodni promet usluga cesto naziva
“nevidljivim izvozom,odnosno uvozom”.
Usluge u medjunarodnom prometu,pre svega nastaju kao prateca aktivnost
izvoza I uvoza robe.
U realnim medjunarodnim odnosima one se daleko sire posmatraju I obuhvataju:
-saobracajne usluge-prevoz robe I putnika
-turisticke usluge
-bankarske usluge
-usluge osiguranja
-usluge informativnih sistema I medija
-usluge obrazovanja
-zdravstva,nauke
-kulture I sporta.
Sve te usluge su predmet medjunarodnog prometa I deviznog placanja izmedju
davaoca I korisnika,I kao takvim im se pridaje poseban znacaj u medjunarodnim
odnosima I poslovanju.
Njihovo ucesce u merdjunarodnom poslovanju I medjunarodnim odnosima ima
stalnu tedenciju rasta,na sta posebno utice podizanje stepena razvijenosti
privrede u svetu I stalni razvoj mogucnosti da ljudi iz razlicitih zemalja
lako medjusobno komuniciraju.
Jedno od osnovnih obelezja savremenog medjunarodnog poslovanja jeste
visoko ucesce prometa kapitala.Istorijski ono je dobijalo na znacaju sa
razvojem svetske privrede I razvojem medjunarodnih ekonomskih odnosa.U
tom procesu nacionalni capital,koji je bio stesnjen drzavnim granicama,na
odredjenom visem stepenu razvoja proizvodnih snaga rusi te granice I delom
poprima obelezje internacionalnog kapitala.Tako da je danas izvoz I uvoz
kapitala izmedju drzava I privrednih subjekata iz razlicitih zemalj,redovan
oblik medjunarodne ekonomske saradnje I poslovanja.
.
EKONOMSKE INTEGRACIJE NACIONALNIH EKONOMIJA
(poboljsanje medjunarodne trgovine-poslovanja)
Odredjeni oblici ekonomskih povezivanja izmedju zemalja javljaju se u
19.veku,iako se stvarni nastanak regionalnih ekonomskih integracija ostvaruje
posle Velike ekonomske krize I Drugog svetskog rata,tj.u 20.veku.Sa stanovista
makroekonomije,efekti integracije mogu biti dvostruki:
-to su efekti koji se odnose na kreiranje(razvoj)trgovine(trade creation)
-to su efekti koji se odnose na skretanje trgovine(trade diversion)
Kreiranje poslovanja ogleda se u povecanoj traznji,u integraciji I odnosu
na nacionalno trziste,sto utice na bolju alokaciju resursa,povecavanje
proizvodnje,zaposlenosti I dohotka.
Do skretanja poslovanja dolazi zbog toga,sto smanjenje troskova I cena
unutar integracije moze dovesti do zamene uvoza iz trecih zemalja proizvodima
ostvarenim unutar integracije zbog poboljsanih uslova proizvodnje unutar
integracija.
Oblici regionalne ekonomske integracije mogu biti razliciti.Najnizi oblik
ove integracije predstavlja sporazum o preferencijalnoj trgovini.Ovim
sporazumom zemlje clanice se obavezuju da u medjusobnoj trgovini za odredjene
proizvode primenjuju nize carinske stope.Svaka zemlja clanica ovakvog
sporazuma ima pravo da u trgovini sa trecim zemljama primenjuje sopstvenu,nacionalnu
carinsku tarifu.
Sledeci oblik integracija predstavlja zona slobodne trgovine.Njena osnovna
karakteristika je u tome sto zemlje clanice integracije u medjusobnoj
razmeni ukidaju u celini I reciprocno carine I druge prepreke trgovini,ali
prema trecim zemljama primenjuju sopstvenu carinsku zastitu.
Carinska unija kao sledeci moguci oblik regionalne integracije karakteristicna
je po tome sto zemlje clanice uspostavljaju zajednicku tarifu I prema
trecim zemljama ,cime se otklanjaju problemi koji se mogu javiti u okviru
slobodne zone trgovine. Sledeci visi oblik integracijae je zajednicko
trziste.U zajednickom trzistu su integrisana I trzista faktora proizvodnje
tj.trziste rada I trziste kapitala.
Najvisi oblik regionalne ekonomske integracije predstavlja ekonomska
unija.Pored elemenata carinske unije, ona sadrzi:monetarnu uniju,koordinalciju
nacionalnih ekonomskih I socijalnih politika,spoljne I bezbedonosne politike,jedinstvenu
politiku prema trecim zemljama,usaglaseno zakonodavstvo.
Strukturno prilagodjavanje je sastavni deo procesa privrednog razvoja
,I samih integracija,koje u mnogome uticu na razvoj same ekonomske saradnje
drzava.Strukturno prilagodjavanje ne karakterise samo nerazvijene zemlje,vec
I visoko razvijene trzisne ekonomije.
Kada je o zemljama centralne I istocne Evrope rec, samim tim I Srbije,politika
strukturnog prilagodjavanja,pored ozivljavanja rasta I stvaranja trzisnog
privrednog sistema mora resavati probleme nezaposlenosti,niskih plata
I pogorsanja uslova rada,zatim rastucih nejednakosti u dohotcima I porasta
siromastva,kao I pogorsanje usluga socijalnog osiguranja I zastite.
Osnovni cilj politike strukturnog prilagodjavanja privrede Srbije je podsticanje
razvoja sektora I grana za koje u zemlji postoje najpovoljniji uslovi
za razvoj I koje mogu na bazi raspolozivih faktora proizvodnje dostici
najvisi nivo efikasnosti I konkurentnosti na osnovu nizih cena I istovremeno
boljeg kvaliteta.Promeni strukture privrede,unapredjenju konkurentnosti
I povecanju izvoza znacajno doprinose grane u kojima je doslo do ekspanzije
profitno orijentisanih preduzeca koja pod pritiskom konkurencije povecavaju
efikasnost.Privreda Srbije treba da ubrza ispunjavanje ovih cinilaca,radi
sto bolje ekonomske saradnje sa EU.
Osvrt na agrarnu politiku,koja vec nekoliko decenija egzistira I razvija
se na prostoru zemalja clanica EU(Evropske unije),ima za cilj da ukaze
na resenja sadrzana u dokumentima Zajednice I pokaze da li su I u kojoj
meri,takva resenja primenljiva u nasoj stvarnosti.
Za nas je to od sustinskog znacaja,jer predstavljamo podrucje sa agrarnom
strukturom koja ne odudara bitnije od agrarne strukture u vecem broju
zemalja clanica.Buduci da je podrucje EU nase neposredno okruzenje I nas
dosadasnji najznacajniji trgovinski partner,spoznaja pravca razvoja I
promena u traznji za agrarnim proizvodima na ovom podrucju,treba da bude
vazan kriterijum za proizvodno usmeravanje nase poljoprivrede.
Razmotrena dinamicka kretanja u evropskoj agrarnoj politici predstavljaju
I upozorenje kreatorima domace agrarne politike da kod subvencionisanja
poljoprivredne proizvidnje imaju u vidu kretanja u Evropskoj uniji.Sa
ponovnim uspostavljanjem I ozivljavanjem ekonomskih veza sa EU,za nasu
poljoprivredu,nova pravila I odnosi u ovoj grupaciji,svakako bi mogli
da predstavljajui nove izazove.
Pojava centralne banke vezana je za nastanak modernog bankarstva.Prva
emisiona banka osnovana je u Svedskoj 1656.godine,ali je centralna banka
Engleske,osnovana 1694.godine imala najveci uticaj na razvoj centralnih
banaka u ostalim zemljama.
U pogledu organizacije funkcionisanja centralnih banaka,postoje tri osnovna
modela:
-u zemljama koje su organizovane kao unitarne drzave,postoji jedna
centralna banka
-drugi organizacioni oblik karakteristican je za zemlje federalnog ili
konfederalnog uredjenja
-treci model organizacije centralne banke karakteristican je za zemlje
koje su se udruzile u monetarnu uniju.
Treci model organizacije centralne banke karakteristican je za zemlje
koje su se udruzile u monetarnu uniju.Zemlje clanice monetarne unije odricu
se svog monetarnog suvereniteta,prihvataju jedinstvenu valutu I osnivaju
jedinstvenu centralnu banku(supranacionalna banka),koja sprovodi jedinstvenu
monetarnu I deviznu politiku za sve clanice unije.
Centralna banka u nasoj zemlji dozivela je veci broj organizacionih promena.Do
pocetka sedamdesetih godina Narodna banka Jugoslavije funkcionisala je
kao jedinstvena institucija,da bi 1971.godine donosenjem ustavnih amandmana,a
zatim I ustava iz 1974.godine,bila organizovana kao sistem centralne banke.
Raspadom Jugoslavije I formiranjem nove Jugoslavije,kao drzavne zajednice
dve republike,Srbije I Crne Gore,organizovana je jedinstvena centralna
banka. Medjutim,zbog razornog delovanja inflacije 1993.godine,vlada Crne
Gore donosi odluku o uvodjenju zasebne monete,nemacke marke(a kasnije
euro), koja funkcionise kao sredstvo placanja na njenoj teritoriji.Takodje
donosi odluku o formiranju monetarnog odbora I time suspenduje ovlascenja
jedinstvene centralne banke Jugoslavije.Nepostojanje jedinstvene valute
na celoj teritoriji drzavne zajednice predstavlja specificnost u odnosu
na sve poznate modele monetarnog organizovanja.
Nezavisno od organizacionog modela I izbora instrumenata u vodjenju monetarne
politike,sve centralne banke imaju jedinstven zadatak.One su zaduzene
za obezbedjenje monetarne stabilnosti kao preduslov za uspesan ekonomski
razvoj zemlje.
Supranacionalna centralna banka funkcionise tako sto u svakoj zemlji clanici
monetarne unije postoje njeni ogranci.Primer ovakvog modela organizacije
centralne banke je zemlja clanica Evropske unije.
MEDJUNARODNA TRGOVINA I STRATEGIJA OSVAJANJA NOVIH TRZISTA
Savremeni ekonomski razvoj zemalja u razvoju velikim delom je pod uticajem
dosadasnjeg neravnomernog razvoja proizvodnih snaga,u kome su najvecim
delom dosadasnje kolonije predstavljale agrarno sirovinski privezak razvijenim
industrijskim zemljama.
Brz porast industrijske proizvodnje koji je do sada zapazen u nerazvijenim
privredama,I potrbe brzog daljeg razvijanja na osnovu savremene tehnike
u razvijenim zemljama,sve vise zahtevaju izmenu polozaja u razvoju I znacaj
medjunarodne trgovine I za ove nerazvijene zemlje I za svetsku ekonomiku
uopste.
Paralelno sa porastom proizvodnje povecava se mogucnost privredne razmene.Kapitalisticki
sistem dovodi do opadanja medjunarodne razmene a time I do smanjenja dugorocne
prosecne stope rasta zemalja.
Prema godinama izmedju dva rata,posleratno razdoblje karakterise ne samo
znatno visa stopa rasta medjunarodne trgovine,vec I znatno veca stabilnost
kretanja jednom stalnom uzlaznom linijom.U celom posleratnom periodu nije
bilo ozbiljnih padova u uzlaznom trendu kretanja medjunarodne trgovine,izuzev
manjih kolebanja.Takva kretanja treba posmatrati I tumaciti znacajnim
stabilizacionim I anticiklicnim merama I naporima razvijenih industrijskih
zemalja,ali I naporima veecine nerazvijenih zemalja u povecanju stope
svog ekonomskog rasta.
U novijem periodu trgovinu karakterise razvoj koji je ne samo apsolutno
vec I relativno sporiji u odnosu prema razvoju industrijske proizvodnje.
U periodu 1980.-86.industrijska proizvodnja je povecana prema stopi
od 2,7% prosecno,a trgovina 2,1%.To je velikim delom posledica razvoja
proizvodnih snaga,koji je dostigao takve razmereda je zahtevao kao neophodnost
sire ekonomsko povezivanje na medjunarodnom planu odnosno potrebu medjunarodne
saradnje specijalizacijom I kooperacijom.
Koliko je malo uspela pomoc za razvoj a koliko nisu mogli da dovedu do
uspeha napori nerazvijenih zemalja u proteklih deset godins svetske privrede,vidi
se iz sledeceg:
-ucesce zemalja u razvoju u ukupnom svetskom izvozu zabelezio je veliki
pad,sa 27,1% iz 1980.godine na svega 22,7% u 1986.
Pri tome je upravo za zemlje u razvoju izvoz izvanredno znacajan,jer one
samo preko spoljne trgovine mogu dobiti devizne potrebe za izgradnju nacionalne
ekonomije.Ovakav,upravo fatalni razvoj,postaje jasan narocito ako se gleda
razvoj dugova.
Mnoge zemlje u razvoju postale su iz navedenog razloga rdjav platisa.One
nisu vise u stanju da placaju amortizaciju I kamate na kredite,uzete pre
mnogo godina,a koji godisnje dostizu I do 110 milijardi dolara,sto cini
danas gotovo 26%vrednosti uvoza.
Popravljanje dosadasnjeg nepovoljnog spoljntrgovinskog polozaja zemalja
u razvoju moze se trajno postici samo promenom njihove ekonomske structure
pdnosno ubrzanjem razvoja ovih zemalja.U naporima da to ostvare,ove su
zemlje upucene na neophodan uvoz industrijske opreme,pri cemu osiguranje
potrebnog uvoza opreme predstavlja jedan od centralnih problema ovih zemalaj.
Osiguranje potrebnih sredstava za placanje uvoza opreme ove zemlje mogu
ostvariti na dva nacina:
-Vlastitim izvozom
-Prilivom inostranih finansijskih sredstava
Ekonomska podela sveta izmedju najrazvijenijih kapitalistickih zemalja-kolonijalni
sistem.To je dovelo sa svoje strane do podele u svetu na razvijene I nerazvijene
zemlje,podele na Istok I Zapad.Kasnije ce ova podela dovesti do kolonijalizma
I tehnoloske zavisnosti.
Preraspodelom svetskog nacionalnog dohotka nastao je ogroman jaz izmedju
razvijenih I nerazvijenih zemalja.
Razvijene zemlje sa svega 31% svetskog stanovnistva uzivaju preko 70%
svetskog nacionalnog dohotka,a nerazvijene sa 69% svetskog stanovnistva
raspolazu sa svega 60% svetskog nacionalnog dohotka.Visina nacionalnog
dohoyka po stanovniku krece se preko 35.000 $ u razvijenim zemljama, do
oko 100-200$ u nerazvijenim zemljama ,finansijska prezaduzenost nerazvijenih
zemalja iznosi preko 1.700 milijardi $,tehnoloski kolonijalizam,I sl.
Jedan od osnovnih uslova nastanka I ubrzanog razvoja medjunarodnog trzista
I medjunarodne trgovinske razmene su ubrzani razvoj nauke,tehnike I tehnologije,sto
postaje osnovna proizvodna snaga.One se razvijaju kao povezani svetski
procesi,sto namece potrebu svim zemljama,da polazeci od svojih ekonomskih
interesa,traze adekvatne oblike saradnje sa drugim zemljama,da bi se sto
uspesnije mogle uklopiti u svetske potrebe I trendove.
ZAKLJUCAK
Pored nespornih pozitivnih posledica nastanka I razvoja svetskog trzista,za
razvoj nacionalne ekonomije I poboljsanje medjunarodne razmene,I uopste
medjunarodnog poslovanja treba imati u vidu da su svetski kapitalisticki
sistem I svetsko trziste stvorili ogromnu neravnotezu u svetskoj privredi.
Navedena I slicna sagledavanja pokazuju da su dosadasnji razvoj svetskog
trzista I medjunarodne podele rada doveli do velikih disproporcija u svetskoj
privredi,koje su postale kocnica daljeg uspesnijeg razvoja u svetu uopste.To
nalaze izmene postojece ekonomske situacije I stvaranja svetskog ekonomskog
jedinstva na novoj,uravnotezenoj osnovi I na novoj podeli rada,kako bi
se prevazisla podela na industrijske I sirovinske zemlje,na bogate I siromasne.
Neophodno je ostvariti I odgovarajuciu nivo produktivnosti I intezivnosti
nacionalnih radova,kako bi se otklonili uslovi eksploatacije nerazvijenih
od strane razvijenih zemalaj,odnosno “gubljenje”znacajnog
dela nacionalnog dohotka nerazvijenih zemalja na svetskom trzistu.
LITERATURA
1.”Globalna ekonomija I poslovna diplomatija”,VPS,Cacak
2006.
Prof. dr Todor Petkovic
2.” Bankarstvo”,Naucna knjiga,Beograd 1990. Srboljub Jovic
3.”Strategijsko planiranje u bankarstvu”,Feljton, Novi
Sad,1999. Uros Curcic
4.”Bankarstvo”,Ekonomski fakultet, Bridge Company,Beograd,2001.
Prof.dr Milutin Cirovic
5.”Medjunarodna ekonomija I finansije”,VPS,Beograd,2006.
Prof.dr Bogdan Ilic Prof. dr Predrag Jovanovic Gavrilovic Prof.dr Aleksandar
Gracanac
6.”Ekonomska politika”,Pravni fakultet,Nis,1998. Prof.dr
Milorad Bozic
7..www.carnet hr(wwwgoogle.com)
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|