|
TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA
Da li ste se zapitali zašto jedan diplomirani stručnjak zarađuje od 500
do 800 evra, dok neko sa diplomom srednje škole zarađuje samo od 150 do
400 evra, dok je recimo predsednik kompanije Volt Dizni koji je 2001.
godine bio na polovini svog desetogodišnjeg ugovora do tada primio oko
771 milion dolara? Koliko zarada zavisi od preduzeća da preduzeća? Sve
to se zabravo formira na tržištu i upravo je tržište to u kome možemo
pronaći odgovore na ova kao i mnoga druga pitanja.
Tržište je stalan proces u kome ljudi izražavaju potrebu da rade, nude
svoju radnu snagu, svoje znanje, stečeno iskustvo, veštine i sposobnosti.
To je pretpostavljeni "kvalitet" radne snage koga poslodavci
kupuju u odredenom obimu izraženom u broju radnih sati, odnosno broju
radnika koje će zaposliti. Kao što domaćinstva odnosno radnici nude svoj
rad da bi sticali dohodak, tako i firme traže radnike da bi mogli organizovati
proizvodnju.
Na tržištu rada uspostavljaju se odnosi između ponude i tražnje za radnom
snagom. Rezultat tog odnosa izrneđu radnika i poslodavaca je uspostavljeni
opšti nivo cene rada tj. Nadnica (najamnina). Tržište rada je više nego
bilo koje drugo tržište konkurentno iz prostog razloga što se na njemu
javlja najveći broj učesnika i to kako na strani ponude tako i na strani
tražnje.
Tržište kapitala (dugoročno tržište) je segment finansijskih tržišta na
kome se trguje finansijskom aktivom sa rokom dospeća dužim od jedne godine.
Na ovom tržištu se prevashodno trguje dugoročnim hartijama od vrednosti,
instrumentima duga i vlasničkim instrumentima. Emitenti na tržištu kapitala
dolaze do sredstava za svoje dugoročno finansiranje.
U daljem tekstu pokušaćemo da analiziramo tržišta i dođemo da odgovora
na mnoga druga pitanja kao što su: tražnja za radom, ponuda radne snage,
smanjenje graničnog fizičkog proizvoda rada, uspostavljanje ravnoteže
na tržištu usluga kapitala u kratkom i dugom roku i još mnogo toga.
2. TRŽIŠTE RADA
2.1 Tražnja za radom, izvedena tražnja, transferne zarade
i ekonomska renta
Tražnja za radnom snagom odnosno radom je količina
rada koju su poslodavci u stanju da angažuju po različitim platama, odnosno
nadnicama, u datom periodu.
Tržnja za radom je sveprisutna i očigledna po čemu svedoče mnogobrojni
oglasi za zapošljavanje u novinama, na TV-u, internetu, i dr. Poslodavci
koji objavljuju i plaćaju za ove oglase su spremni da zaposle određeni
broj ljudi za određenu platu.
Izvedena tražnja za radom i ostalim inputima proizvodnje. Izvedena tražnja
zavisi od tražnje za finalnim proizvodima (autputima), tj. Robama i uslugama
koje ti inputi proizvode. Dakle, tražnja za radom zavisi od tražnje za
proizvodima tog rada.
U težnji da maksimiraju profit, preduzeća traže stopu produktivnosti po
kojoj granični prihod znači i graničnu cenu.
Što je veća plata (nadnica) manja je količina potrebnog rada. Pri plati
Wj, potreban je rad L1. Ako plata pada na W2, traži se veća količina rada
(L2). Kriva tražnje za radom sledi zakon opadajuće tražnje. Kada
jednom ustanove stopu produktivnosti koja donosi najveći profit, preduzeća
se upućuju na tržište i kupuju određenu količinu rada, opreme i sirovina.
Tako količina resursa koju jedno preduzeće kupuje zavisi od produktivnosti
i od toga kolike se realne plate očekuju u preduzeću. U tom smislu, kažemo
da je tražnja za proizvodnim inputima, uključujući rad, izvedena tražnja.
Izvedena tražnja za inputima zavisi od nivoa autputa preduzeća i troškova
inputa, i iz njih je izvedena.
Transferne zarade i ekonomska renta. Vrhunski sportisti, pijanisti, političari
i drugi, prezadovoljni su visokim platama koje primaju, a možda bi se
opredelili za ista zanimanja da imaju i manje plate. Zašto su oni toliko
plaćeni? Da bismo odgovorili na ovo pitanje potrebno je da razgraničimo
transferne i ekonomsku rentu (ne treba je mešati sa dohotkom koji se ostvaruje
po osnovu neke imovine). Na slici 2, krivu tražnje DL = VMPL čine sportisti
(fudbaleri), pijanisti, političari i drugih, a kriva SL = AE predstavlja
ponudu sportista i srugih ljudi. Ova kriva je rastuca. Čak ako nadnica
padne ispod w*, pojedini i drugi će nastupiti javno i raditi svoj posao,
kao i ranije. U osnovi, veće plate (nadnice) privlače profesionalce, sportiste,
političare, iako bi verovatno mogli da rade druge poslove.
Na tržištu inputa proizvodnje, ekonomska renta predstavlja razliku izmedju
plaćanja za input proizvodnje i minimalnog iznosa koji se mora platiti
da bi se mogao koristiti taj input. Iznos koji input prima je iznad transferne
zarade neophodne da bi se on privukao da ponudi svoje usluge za datu namenu.
Pošto se svim radnicima plaća ista nadnica, ravnoteža se ostvaruje u tački
E, pri nadnici w*, a broj ponuđenih usluga rada sportista i drugih zanimanja
je L*. Kriva ponude rada različitih profesija je, u stvari,kriva pšrosečnih
izdataka (troška - AE) pozitivnog nagiba, a tražnja za radom različitih
profesija je opadajuća kriva vrednosti graničnig troška.
Ekonomska renta je povezana sa inputom rada. Predstavlja razliku između
isplaćenih plata w i minimalnog iznosa potrebnog za unajmljivanje radnika
odnosno transfernih zarada (polje 2 O,B,E,L). Tačka E u proseku krive
ponude rada i krive tražnje rada, predstavlja ravnotežnu platu. Polje
E,B,w predstavlja ekonomsku rentu koju su primili svi radnici.
Kriva ponude SL pokazuje transferne zarade koje industrija plaća da bi
privukla sportiste, pijaniste i druge. Prvi pijanisti, ali i drugi ljudi
počevši od nule radili bi besplatno. Sa povećanjem nadnica od 0 do B povećala
bi se sportista, pijanista i drugih ljudi do tačke B, a da bi se ponuda
povećala na L* mora da se plati nadnica w*. Ako se sportisti takmiče u
prvoj ligi, pijanisti u svojoj struci, radnici u industriji, onda svako
od njih može primiti različite plate.
Budući da nam kriva tražnje za radom raznih zanimanja pokazuje koja količina
rada će biti ponuđena pri svakom iznosu plate, minimalan potreban iznos
za privlačenje i upotrebu L* jedinica rada se nalazi na području E, L*,
0, B, ispod krive ponude, zatamnjeno područje 2, ulevo od ravnoteže ponude
rada L*, i predstavlja ukupne transferne zarade.
Transferne zarade nekog inputa koji se koristi predstavljaju minimalna
plaćanja, neophodna da bi se input angažovao za dati rad.
U uslovima savršene konkurencije, svi angažovani sportisti, radnici i
drugi ljudi primaju platu w*, jer se tačka E nalazi na krivoj ponude SL
= AE. To je iznos koji treba platiti poslednjem, marginalnom sportisti,
pijanisti, političaru, radniku i drugim. Vrednost graničnog proizvoda
poslednjeg sportiste u prvoj ligi i drugih je u w*, budući da se tačka
E nalazi na krivoj tražnje DL = VMPL. Pošto svi dobijaju nadnicu w*, onda
oni pijanisti i drugi čija je zarada ispod w* zarađuju ekonomsku rentu,
čist višak koji se javlja zato što je w* potrebna nadnica da bi se privukao
poslednji sportista, pijanista i drugi. Renta odražava razlike u ponudi
sportista, radnika, pijanista i drugih, a ne njihovu produktivnost kao
sportista, pijanista i drugih. Budući da je ukupan iznos za isplatu plata
jednak kvadratu 0, w*, E, L*, tj. ukupnom dohotku, ekonomska renta (R)
od rada pijanista, radnika i drugih se nalazi unutar područja E, B, w*.
Važno je primetiti da bi, kada je kriva ponude savršeno elastična (horizontalna
kriva) ekonomska renta bila 0, pa bi w predstavljalo ekonosku rentu, čist
bonus. Renta se pojavljuje samo ako je ponuda donekle neelastičana.
Ekonomska renta povećava iznos koji input prima, a koji je iznad transferne
zarade neophodne da bi se on inicirao da ponudi svoje usluge za datu namenu.
2.2 Ponuda radne snage - dohodak, dokolica i oportunitentni trošak
U mnogim oglasima možete pronaći: radim sve poslove, moćnom muškarcu slobodnih
shvatanja potreban je novac i spreman je sve da radi, da bi došao do novca.
Pozvati Milana, tel... , ili diplomirani inžinjer programer, izuzetno
sposoban za softvere i programiranje. Molim, pozovite, Marija, tel...
Iako su ova dva oglasa dale dve osobe različitih sklonosti, oni su spremni
da rade i to je njihova ponuda rada.
Radna snaga obuhvata sve pojedince koji rade ili traže posao. Ponuda predstavlja
broj sati koje radna snaga želi da radi na poslovima koji donose zaradu
(platu, najmninu, nadnicu i sl.): u fabrikama, poljoprivrednim imanjima,
u trgovini, državnoj administraciji ili ustanovama. Glavne odrednice ponude
rada su (1) brojnost stanovništva i (2) način na kojo oni provode svoje
vreme.
Stanovništvo je veoma bitan input stvaranja nacionalnog dohotka. Brojnost
stanovništva je određena natalitetom, mortalitetom i migracijom. Početkom
prošlog veka granice mnogih zemalja su bile otvorene za kretanje ljudi,
pa su oni napuštali zemlju sa niskim nadnicama i useljavali se u zemlje
koje su imale bolje ekonomske mogućnosti. No, Prvog svetskog rata uvedeni
su zakoni koji su znatno ograničavali migraciju.
Način na koji stanovništvo provodi raspoloživo vreme možemo posmatrati
sa aspekta radnih aktivnosti, u toku, recimo, nedelje, meseca, godine
itd. Ako bismo od dana odbili časove spavanja i nužnog odmora, to bi bilo
84 časa nedeljno (7 x 12 časova dnevno). Od tih 84 časa svaki pojedinac
treba da odluči koliko će da radi, a koliko će vremena da posveti dokolici
i razonodi, odnosno koliko će radnih časova da ponudi preduzeću a koliko
će vremena da posveti dokolici i razonodi. Što se više radi, manje vremena
ostaje za dokolicu i razonodu, i obrnuto. Dokolica i razonoda se nudi
kao i svaka druga roba ili usluga, i koliko će radnik uživati u tome zavisi
od njene cene, od dohotka radne snage.
Pojedinac kao deo radne snage, sučeljava ponuđene sate rada s realnom
platom, odnosno w / P (nominalne plate ili nadnice podeljene sa cenom
dobara), što ukazuje na količinu dobara koja se mogu kupiti na osnovu
takvog radnog zalaganja. Dakle, na odluke o ponudi radne snage utiče realna
nadnica ili plata.
Realna plata predstavlja odnos nominalne plate ili nadnice, podeljene
sa cenom dobara i usluga (w / P), što pokazuje realnu kupovnu moć.
Slika 3 prikazuje dve krive ponude radne snage, koje povezuju ponuđene
radne sate sa realnom platom. Kriva SSL1 pokazuje da količina ponuđenog
rada (broj sati koji su ljudi spremni da provedu radeći) raste kako rastu
zarade. Sa znatnim realnim porastom nadnice ili plate, neki radnici ipak
manje rade, pa je kriva SSL2 savijena unazad, tako da posle tačke C rast
plata smanjuje ponuda rada.
Dohodak naspram dokolici. Najočiglednija korist od rada je realna plata.
Što je ponuđena plata veća - veća je spremnost da se radi. Koliko god
da je plata važna, ljudi ipak priznaju da posao traži istinske žrtve.
Svaki sat proveden u radu je jedan sat manje za druge potrebe. Ako idemo
na posao, imamo manje vremena za TV, čitanje, fudbal, ili jednostavno
za uživanje u lepom danu. Drugim rečima, u novcu je vezan oportunitetni
trošak. Uopšteno kažemo da je oportunitetni trošak rada količina slobodnog
vremena koja se mora žrtvovati u tom procesu.
Ponuda rada reaguje na realan rast nadnice. Pri plati Wj, količina rada
je q1r (tačka A). Pri većoj plati W2, radnici su spremni da rade veći
broj sati u nedelji, tj. Da ponude veću količinu rada q2. Može doći i
do smanjenja ponude rada, kada se kriva ponude rada SSL2 savija unazad,
iznad tačke C, kada pojedinci izaberu više dokolice, a manje rada, iako
realne nadnice rastu.
Odlaženje na posao podrazumeva više prihoda, ali manje slobodnog vremena.
Ostajanje kod kuće ima suprotne efekte. Neizbežno vaganje razloga za rad,
odnosno za slobodno vreme, objašnjava izgled pojedinačnih krivih ponude
rada (na konkurentnom i monopolskom trištu). Ulazna kriva nečije ponude
rada je posledica bar dva činioca: a) povećanja oportunitetnog troška
rada i b) smanjenja sekundarnog korišćenja dohotka što se više sati radi.
Na slici 3., za sve realne plate (zarade) do tačke C, ponuda rada raste
sa višim realnim platama. Kriva ponude rada (SSLi) je rastuća. Veće realne
plate čine da ljudi žele više da rade. Produžetak krive ponude rada, obeležena
sa SSL2, povijena je unazad, podrazumeva da ljudi sa povećanjem realnih
plata žele manje da rade. Ljudi žele više slobodnog vremena, da bi ga
posvetili lepšoj strani života i porodici, trošeći svoje pare.
2.3 Granični proizvod rada, vrednost graničnog proizvoda rada i opadajuća
granična produktivnost rada
Granični fizički proizvod rada. Opadajući nagib krive koja označava tražnju
za radom odražava promenu produktivnosti zaposlenih. Svaki pojedinačni
radnik ne postiže cenu rada po kojoj je plaćen sledeći radnik. Čim se
više radnika prima, svaki sledeći radnik ima tendenciju da bude uposlen
po nižoj ceni rada. Na primer, na poljima za proizvodnju malina u Srbiji,
vrednost radnika se meri gajbama malina koje on može da napuni malinama
za jedan sat. U principu, vrednost radnika za preduzeće meri se njegovim
graničnim fizičkim proizvodom rada, a to je promena ukuopnog učinka (autputa)
u odnosu na promenu količine inputa (dodatno angažovanog radnika), pri
čemu se količine ostalih inputa ne menjaju. U većini slučajeva granični
fizički proizvod rada ili, skraćeno, marginalni proizvod rada, opada sa
angažovanjem više radnika.
Granični proizvod rada (MPL) = promena ukupnog autputa / promena u količoni
rada, a da se pri tome količina ostalih inputa ne menja.
Pretpostavimo da student koji je napustio studije, nakon što je tri leta
proveo kao instruktor vožnje, može ubrati 5 gajbi za 4 sata rada. Tih
5 gajbi predstavljaju studentov granični (fizički) proizvod rada. Drugim
račima, to je dodatak ukupnom učinku koji se javlja kada vlasnik malinjaka
angažuje svakog sledećeg studenta za ubiranje malina, pri čemu se količina
ostalih inputa ne menja.
Granični proizvod rada (MPL) uspostavlja gornju granicu do koje je uzgajivač
malina spreman da plati njihovu berbu. Jasno je da odgajivač ne može profitirati
ako studentu plati više od 2 evra za svaku od 5 gajbi malina koje ubere
za 4 sata rada. Uzgajivač neće platiti studentu nadnicu više nego što
je vrednost proizvedenih malina.
Vrednost marginalnog proizvoda rada. Većina berača malina ne želi da ih
plate malinama. Na kraju dana provedenog na plantažama, poslednja stvar
koju jedan berač želi da vidi je još neka malina. Studen, poput ostalih
berača, želi da bude plaćen u novcu. Da bismo otkrili koliko može da nam
plati, treba samo da znamo koliko vredi gajba malina. To je lako izračunati.
Tržišna vrednost gajbe malina je cena po kojoj je uzgajivač može prodati.
Prema tome, vrednost graničnog proizvoda rada je dodatni prihod od prodaje
autputa ( gajbi malina ), kada se angažuje dodatna jedinica rada.
Vrednost graničnog proizvoda rada ( VMPL ) = dodatni prihod od prodaje
autputa / dodatna jedinica rada, ili promena ukuopnog prihoda / promena
količine rada.
Ako uzgajivač može da proda maline za 2 evra po gajbi, studentov granični
prihod proizvoda rada je 5 gajbi za 4 sata rada x 2evra po gajbi, ili
10evra za 4 sata rada. To je studentova vrednost marginalnog proizvoda
rada kod uzgaivača. Vlasnik farme može dopustiti sebi da plati studentu
najviše 10 evra za 4 sata rada. Stoga granični prihod proizvoda rada postavlja
gornju granicu plaćanja studentovog rada.
Ali šta je sa donjom granicom? Pretpostavimo da berači nisu organizovani,
a studentu je novac preko potreban za studije. U takvim okolnostima, možda
bi bio spreman da radi (da ponudi rad) za samo 6 umesto za 10 evra za
4 sata rada na ubiranju malina.
Da li uzgajivač treba da zaposli studenta za tako nisku nadnicu? Odgovor
koji se zasniva na maksimiziranju profita očigledno je „da". Ako
je studentov granični prihod proizvoda rada 10 evra za 4 sata rada, a
plata mu je samo 6 evra za 4 sata, vlasnik malinjaka će želeti da ga angažuje.
Razlika izneđu studentovog graničnog prihoda rada (10 evra) i njegove
plate (6 evra) podrazumeva dodatni profit od 4 evra za 4 sata rada. U
stvari, uzgajivač će biti toliko ushićen ekonomičnošću ove situacije da
će poželeti da zaposli svakoga ko hoće da radi za 6 evra za 4 sata rada.
Konačno, uzgajivač može da zaradi 4 evra za 4 sata rada ako zaposli studenta.
Zašto onda ne zaposli 1000 takvih studenata i akumulira profit po naznačenoj
stopi?
Zakon smanjenja graničnih prinosa i opadajuća granična produktivnost rada.
Mogućnost angažovanja studenata koju nagoveštava studentov slučaj suviše
je dobra da bi bila stvarna. Prvo, kako bi uzgajivač stisnuo 1000 radnika
na jednom jutru zemlje? Ista stvar bi bila i sa mašinama - budući da se
postojeće mašine u potpunosti koriste, sve je manje posla za novopridošle
radnike. Pre ili kasnije, farmeru će nedostajati zemljišta. Čak i pre
toga, smanjiće se brzina ubiranja malina. I zaista, uzgajivačeva želja
da angažuje što više berača malina, počeće da bledi mnogo pre nego dostigne
broj od 1000 radnika. Kritični koncept ovde je opadajuća granična produktivnost
rada koja postoji na svim nivoima zaposlenosti. To znači:
a) ako je vrednost marginalnog proizvoda rada veća od plate (nadnice ili
cene rada), preduzetniku dodatni radnik donosi profit i zato će ga preduzetnik
zaposliti;
b) ako je vrednost marginalnog proizvoda rada manja od plate (nadnice
ili cene rada), tada se preduzetniku ne bi isplatilo da zaposli dodatnog
radnika, budući da bi imao veće troškove od prihoda, čime bi smanjio profit,
pa nema zapošljavanja. Zaključujemo: preduzetnik zapošljava nove radnike
sve dok je njihova vrednost marginalnog proizvoda rada (VMPL ) veća od
njihovih plata.
Stoga, tražnja uzgajivača malina, ili bilo kog preduzeća sa radnom snagom
mora da zadovolji elementarni uslov: plata ili nadnica (w) = vrednost
marginalnog proizvoda
rada (VMPL ).
2.4 Smanjenje graničnog fizičkog proizvoda rada i prihoda graničnog proizvoda
rada
Smanjenje graničnog fizičkog proizvoda rada. Odluka da se
angažuje student Beogradskog univerziteta potiče od njegovog graničnog
(fizičkog) proizvoda rada, a to je 5 gajbi malina koje on može ubrati
za 4 sata rada. Da bi se procenila opravdanost angažovanja još berača,
moramo ponovo da razmotrimo šta se dešava sa ukupnim učinkom ako se angažuje
više radnika, odnosno studenata.
Slika 4. prikazuje kako se menja učinak kada se zaposle novi studenti,
što potvrđuje i tabela 1. Počećemo od prvog studenta, koji ubira 5 gajbi
malina za 4 sata rada. Ukupni autput i njegov granični fizički proizvod
rada su jednaki (tačka A), jer je on u početku jedini zaposleni berač.
Kada uzgajivač angažuje još jednog studenta, zapažamo da ukupni učinak
raste na 10 gajbi za 4 sata rada.
Na istoj slici se vidi rast autputa od 5 gajbi za 4 sata rada. Prema tome,
može se zaključiti da je granični (fizički) proizvod rada drugog studenta
5 gajbi za 4 sata rada, isto kao i prvog. Naravno, uzgajivač će želeti
da zadrži drugog studenta i da nastavi da traži i angažuje nove berače.
Što se više radnika, odnosno studenata zaposli, ukupan učinak od berbe
malina i dalje raste, ali ni izbliza tako brzo, kao kod prvog i drugog
berača malina.
Iako naknadno zaposleni radnici rade isto, kapital i ograničeno zemljište
u Guči, Arilju, Požegi i ostalim predelima Srbije na kojima se uzgaja
malina ograničavaju njihov granični (fizički) proizvod rada, jer se novi
radnici koncentrišu na prostoru od jednog jutra, i počinju da smetaju
jedan drugom. Tako se usporava proces ubiranja malina, a granični proizvod
rada i dalje opada. Treba imati u vidu da je garnični (fizički) proizvod
rada petog berača 2 gajbe za 4 sata, dok je kod šestog berača samo jedna
gajba za 4 sata rada. Granični proizvod rada sedmog berača opada na nulu,
budući da nema napretka u ukupnom učinku ubiranja malina. Stvari se pogoršavaju
ako vlasnik malinjaka nastavi da prima nove radnike. Ako zaposli 8 radnika,
ukupni učinak je manji za 2 gajbe. Tako pretrpani berači na ograničenom
zemljištu, pri datoj tehnologiji ubiranja malina ne mogu više efikasno
da rade. Zato je granični (fizički) proizvod osmog radnika negativan,
mada je reč o ambicioznom i vrednom radniku. U principu, granični (fizički)
proizvod rada na kraju se smanjuje kako se povećava količina angažovanog
rada - zakon opadajućih graničnih prinosa na koji utiče opadajuća granična
produktivnost rada.
Prihod graničnog proizvoda rada je mera promene ukupnog prihoda koji se
javlja kada se angažuje jedan dodatni radnik. Pri konstantnim cenama autputa,
prihod graničnog proizvoda rada (MRPL) je ekvivalentan graničnom (fizičkom)
proizvodu (MPL) x cena (P). Otuda, prihod graničnog proizvoda rada opada
kako opada granični (fizički) proizvod rada.
Smanjenje prihoda graničnog proizvoda rada. Sa opadanjem graničnog (fizičkog)
proizvoda rada (MPL), smanjuje se i granični prihod proizvoda rada (MRPL).
Kao što je ranije naglašeno, granični prihod proizvoda rada je porast
vrednosti ukupnog učinka uz dodatnu jedinicu rada (ili drugih inputa).
U našem primeru, on se odnosi na povećanje prihoda od proizvodnje malina,
uz povećanje broja berača za 4 sata.
Prihod graničnog proizvoda rada je promena u ukupnom prihodu autputa,
kada preduzeće proda dodatno proizvedena dobra, koja su proizvedena dodatnim
angažovanjem jedinica rada.
2.5 Odluka preduzeća o nivou autputa, angažovanju radne
snage i promena produktivnosti rada
Odluka o autputu i angažovanju radne snage. Tendencija smanjenja graničnog
prihoda svakako će umanjiti želju vlasnika malinjaka da angažuju 1000
berača. Ali još ne znamo koliko će berača biti angažovano. Slika 4. daje
odgovor. Već znamo da uzgajivač malina želi da angažuje berače čiji je
granični prihod proizvoda rada veći od njihove plate.
Recimo da je validna plata za berače malina 6 evra za 4 sata rada. Za
tu platu uzgajivač želi da angažuje barem još jednog berača, jer je granični
prihod proizvoda rada prvog berača 10 evra za 4 sata rada (tačka A na
slici 5.). angažovaće i drugog radnika, pošto i njegov granični prihod
proizvoda rada prevazilazi platu. U stvari, vlasnik malinjaka će nastaviti
da zapošljava berače malina sve dok granični prihod proizvoda rada ne
opadne do nivoa tržišne plate (cena rada). Slika 5. pokazuje da se presek
graničnog prihoda proizvoda rada i tržišne plate (cene rada) nalazi u
tački C, odnosno kada se angažuju 4 berača. Možemo da zaključimo: vlasnik
malinjaka će biti spreman da zaposli - odnosno da traži 4 berača, ako
plata bude 6 evra za 4 sata rada.
Prodavač je spreman da plati rad radnika do granice njegovog graničnog
prihoda proizvoda rada. U tom slučaju vlasnik malinjaka će rado angažovati
drugog radnika, jer granični prihod proizvoda tog radnika (tačka B) premašuje
platu (6 €). Peti radnik neće biti angažovan po toj plati, jer je njegov
granični prihod proizvoda rada (tačka D) manji od 6 €.
Da angažovanje više od 4 berača malina nije profitabilno očigledno je
na slici 5. Prihod graničnog proizvoda rada petog radnika je samo 4 evra
za 4 sata rada (tačka D). Angažovanje petog berača će koštati više nego
što će on doneti prihoda. Maksimalan broj berača koji će uzgajivač zaposliti
uz odgovarajuće plate biće 4 berača (tačka C).
Zakon opadanja graničnog prihoda takođe podrazumeva da sva 4 berača budu
isto plaćena. Naime, četvrti berač se ne može označiti kao određena osoba.
Kada se angažuju 4 berača, studentov prihod graničnog proizvoda rada (MRPL)
nije ništa veći nego kod bilo kog berača. Nijedan pojedinačni radnik ne
vredi ništa više nego MRPL poslednjeg uposlenog, i svi radnici su isto
plaćeni.
Promene vezane za produktivnost. Smanjenje marginalnog prihoda proizvoda
rada je razlog za uzajamnu povezanost nivoa plate i zaposlenosti. Opadajući
nagib krive tražnje za radom ne znači da plate i zaposlenost ne mogu da
rastu uporedo. Ako produktivnost rada raste, i plate mogu da rastu, ali
ne na uštrb zaposlenosti.
Povećana produktivnost podrazumeva da radnici mogu da prime veće plate
ne žrtvujući poslove, ili se može povećati zaposlenost bez smanjenja plata.
3. TRŽIŠTE KAPITALA
3.1 Kratkoročna i dugoročna ponuda usluga kapitala
Kratkoročna ponuda usluga kapitala. U kratkoročnom periodu, ukupna ponuda
usluga kapitala (mašine, zgrade, vozni park, infrastruktura i drugo),
a samim tim i usluge koje pruža kapitalna imovina su fiksne veličine.
Nove fabrike, mašine i drugo ne mogu da se izrade preko noći. Zato je
ponuda kapitala vertikalna kriva, koju određuje postojeća količina kapitalne
imovine.
Dugoročna ponuda usluga kapitala. Rentu ili rentalnu stopu određuju: cena
kapitalnog dobra, realna kamatna stopa, trošak održavanja i amortizacija.
Amortizacija zavisi od metodologije kako se vrši njen obračun i koliko
mašina brzo zastareva. Realna kamatna stopa se određuje na nivou privrede,
gde je referentna tržišna kamatna stopa osnov za definisanje realne kamatne
stope. S obzirom na to da se ove dve varijable sporije menjaju, pažnju
ćemo usmeriti na cenu kapitalnog dobra, a koja utiče na zahtevanu rentalnu
stopu (rentu) na kapital.
Dugoročna kriva ponude usluga kapitala za privredu. U dugom roku, kapitalna
dobra treba da obezbede zaradu, odnosno zahtevanu rentu. Ako obezbedi
veću zaradu, poslodavci će više kupovati mašine, i obrnuto. Isto tako,
proizvođači kapitalnih dobara će više proizvoditi i ponuditi kapitalnih
dobara po višoj ceni. Kao i obično, pri analizi ponude usluga kapitala,
poslužićemo se slikom 6.
U kratkom roku količina kapitalnih dobara i usluga je fiksna veličina,
a za proizvodnju novih dobara potrebno je vreme. Da bi se pokrenula proizvodnja
potrebno je da tržište inicira više cene. To bi uslovilo trajno veću ponudu
kapitala. Međutim veća renta neutrališe veću cenu dobara. Prema tome,
zahtevana stopa prinosa je zadovoljena u svim tačkama krive Sj, S2. Ako
bi se povećala realna kamatna stopa, povećala bi se i zahtevana stopa
prinosa da bi pratila oportunitetni trošak sredstava uloženih u mašine.
Dugoročna kriva ponude usluga kapitala za industriju. U dugom roku industrija
može da dodje do koliko god želi kapitalnih dobara, ako je spremna da
plaća zahtevanu visinu rente. Veća i snažnija industrija može da poveća
rentu i time privuče veći deo ponude kapitala na nivou cele privrede,
što znači da se industrija suočava sa rastućom krivom ponude usluga kapitala.
S druge strane, male i nedovoljno razvijene industrije se, pri tekućoj
visini rentalne stope (rente), suočavaju sa horizontalnom krivom ponude
usluga kapitala.
3.2 Uspostavljanje ravnoteže na tržištu usluga kapitala u kratkom i dugom
roku
Dugoročnu ravnotežu industrije na tržištu usluga kapitala ilustruje slika
7. Ravnoteža se ostvaruje u tački E0 u preseku horizontalne krive ponude
Si, Si i opadajuće krive tražnje D1, D1, izvedene iz MRPK krivih svih
preduzeća. Pri visini rente R0, industrija angažuje K0 usluga kapitala.
U kratkoročnom periodu ponuda usluga kapitala S0, S0 je fiksna K0, a ravnoteža
je u tački E0, pri visini rente R0. U drugom roku industrija se suočava
sa horizontalnom krivom ponude Sj, Sj, uz rentu R0. Ako su sindikati odabrali
višu nadnicu za rad, onda se kriva tražnje za kapitalom pomera ulevo
ravnoteže Ej uz visinu rente Rj. Pošto ova renta ne donosi zahtevanu stopu
prinosa, preduzetnici smanjuju kupovinu novih kapitalnih dobara. Industrija
se vremenom oporavlja, pa se nova ravnoteža postepeno uspostavlja u tački
E2. Budući da kapitalna dobra ponovo donose zahtevanu stopu prinosa, biznismeni
menjaju zastarele mašine.
Pretpostavimo da su se sindikati izborili za povećanje nadnica radnika
u industriji, pa se industrija preusmerava na kapitalno-intenzivno privređivanje,
čime se povećava tražnja za uslugama kapitala. Ali povećanje nadnica (troška)
smanjuje ponuđenu količinu kapitala, odnosno svih inputa - izvedena tražnja.
Sada se kriva tražnje pomera sa D1, D1 na D2, D2, tako da se kratkoročna
ravnoteža uspostavlja u tački ravnoteže E1, a visina rente opada sa R0
na R1. Industrija je suočena sa dugoročnom horizontalnom krivom ponude
usluga kapitala (S1, S1) i plaća kapitalna dobra po tekućoj ceni. Pošto
preduzetnici u tački E1 ne dobijaju zahtevanu stopu prinosa (rentu) za
usluge kapitala, interes za uslugama kapitala opada na K1, dok se ponovo
ne uspostavi ravnoteža u tački E2, kada poslodavci ponovo plaćaju rentu
R0. strelice na slici pokazuju promene u industriji, tj. kada opadne tražnja,
pada i renta na kapital. Preduzetnici ne mogu da u kratkom roku usklade
ponuđenu količinu kapitala, ali u dugom roku usklađuju količinu kapitala
i dozvoljavaju depresijaciju kapitalnih dobara, pa se i renta povećava.
Povećanje nadnica navodi mnoge industrije da zamene radnu snagu kapitalom.
3.3 Zemljišna renta, prirodni resursi, korisnički trošak
i cena upotrebe iscrpivih resursa
Renta i prirodni resursi. Zemljište predstavlja trajno dobro u nečijem
vlasništvu koje donosi prinos (rentu) u nekom vremenskom periodu. Zemljište
se ne može proizvoditi, ali ima presudnu ulogu u razvoju svake nacionalne
ekonomije.
Zemlja i prirodni resursi imaju fiksnu ponudu, te je bitno uočiti kako
tržište određuje njihovu cenu. Sem toga, treba znati da nezaračunavanje
nadoknade (rente) za upotrebu zemljišta zasigurno uslovljava preintenzivno
eksploatisanje javnih resursa. Ovo se odnosi i na druga javna dobra, kao
što su prirodna lovišta, građevinske parcele, rudna nalazišta i slično.
Za razliku od drugih inputa, osnovna specifičnost zemljišta je i to da
je ukupna ponuda određena neekonomskim činiocima. Zemljište se obično
ne može povećavati kao odgovor na više cene, ili smanjivati kada je u
pitanju niža cena. Ponekad se zemljište može povećati odvodnjavanjem,
iskrčivanjem rastinja i sl, a sa preintenzivnom obradom se zemljištu može
smanjiti plodnost, odnosno prinosi kultura. Dakle, u osnovi možemo uzeti
da je zemljište input koji je fiksna veličina u ponudi. Cenu takvog fiksnog
činioca proizvodnje nazivamo rentom. Dakle, svako plaćanje upotrebe fiksnih
činilaca jeste renta. Za grane privređivanja čija je proizvodnja neposredno
povezana sa korišćenjem zemljišta važi koncept graničnih uslova proizvodnje,
odnosno vrednost graničnog proizvoda zemljišta (VMPi).
Ukupna ponuda zemljišta je fiksna, pa je kriva S, S vertikalna. Izvedena
kriva tražnje (Dj, Dj) za uslugama zemljišta odražava VMPL. Kriva tražnje
Dj, Dj određuje ravnotežnu rentu Rj. Ako se izvedena kriva tražnje za
uslugama zemljišta pomeri naviše tj. D2, D2 , ravnotežna renta raste na
R2. Celokupna vrednost zemljišta je ekonomska renta. Ako je tražnja određena
sa Dj, Dj, ekonomska renta po aru zemljišta je Rj. Kada tražnja poraste
na D2, D2 renta po aru zemljišta se povećava na R2.
Svi proizvođači koji imaju manje troškove proizvodnje od vrednosti graničnog
proizvoda zemljišta ostvaruju ekstra dohodak - rentu.
Budući da je zemljište relativno fiksan input proizvodnje, polazimo od
pretpostavke da je ponuda zemljišta neelastična, što je ilustrovano slikom
8.
Kriva ponude je potpuno neelastična, jer je količina ponude zemljišta
fiksna, bar kratkoročno. Uz neelastičnu ponudu, cena određuje tražnju.
Tražnja za zemljištem je označena sa D1, D1 te je i cena po jedinici R1.
Ukupna zemljišna renta prikazana je zatamnjenom površinom pravougaonika
1. No kada tražnja poraste na D2, D2 iznos rente po jedinici vremena raste
na R2, tako da ukupna renta obuhvata i pravougaonik 2. Drugim rečima,
porast tražnje za zemljištem prouzrokuje višu cenu po aru zemljišta i
višu ekonomsku rentu.
Prirodni izvori kao inputi proizvodnje - cena upotrebe ograničenih resursa.
Osim mašina i druge opreme koje je čovek napravio, i prirodni izvori su
važan input u mnogim proizvodnim procesima. Mikroekonomska analiza omogućava
uvid u određene interese u slučaju iscrpivih izvora. Iscrpivi izvor je
onaj izvor koji ljudi ne mogu obnoviti. Primer za to su nafta, zlato,
titanijum, aluminijum. Jednom kada ovih supstanci nestane, moraćemo dati
sve od sebe da se snađemo bez njih. Zbog toga konkurentno tržište na specifičan
način tretira iscrpive ili ograničene izvore.
Korisnički trošak. Na konkurentnom tržištu ograničenih resursa, cena prevazilazi
granični trošak. Ukupni granični trošak proizvodnje ograničenog resursa
viši je od graničnog troška vađenja resursa iz zemlje. Tu očito postoji
dodatni oportunitetni trošak, zato što proizvodnja i prodaja jedinice
resursa danas onemogućava proizvodnju i prodaju u budućnosti. Taj oportunitetni
trošak nazivamo korisnički trošak proizvodnje. Korisnički trošak je razlika
između cene i graničnog troška proizvodnje.
ZAKLJUČAK
Tražnja za radom predstavlja izvedenu tražnju koju kreiraju
preduzeća koja te inpute koriste u proizvodnji dobara i usluga. Konkurentno
preduzeće koje maksimira profit, analizira svaki faktor do tačke u kojoj
je vrednost marginalnog proizvoda jednaka njegovoj ceni.
Tržišna ponuda rada ima ulazni nagib, ljudi reaguju na rast nadnica i
više rade a manje se odmaraju. Kriva ponude rada može biti i savijena
unazad, ako je učinak dohotka povezan sa višom stopom plata (veća tražnja
za dokolicom, jer je ona normalno dobro) veći od učinka supstitucije (traži
se manje dokolice, jer je cena veća).
Ekonomska renta predstavlja razliku uplata za inpute proizvidnje i minimalnog
iznosa koji se mora platiti da bi se mogao koristiti taj input. Na tržištu
rada renta se meri područjem ispod nivoa plate, a iznad krive graničnog
troška (R=E, B, w*).
Smanjenje graničnog fizičkog proizvoda rada se javlja pri angažovanju
dodatnih radnika. Svaki sledeći radnik odbacuje manji granični fizički
proizvod rada. Kada se angažuje jedan dodatni radnik, granični fizički
proizvod rada povećava ukupni autput, dostiže maksimum i počinje da opada.
Ogarničeni resursi u zemlji mogu se uporediti s novcem u banci, pa moraju
donositi uporedivi prinos. Ako je tržište konkurentno, cena umanjena za
granični trošak vađenja će rasti po istoj stopi kao i realna kamata. Razlika
između cene i graničnog troška naziva se korisnički trošak, i predstavlja
oportunitetni trošak vađenja jedinice resursa.
U kratkom roku, ponuda usluga kapitala je fiksna. U dugom roku ona je
promenljiva i mora se uskladiti se sa proizvodnjom novih kapitalnih dobara.
Zahtevna renta je ona koja omogućava poslodavcu usluga kapitala da ostvari
profitabilnost poslovanja na osnovu odluke o kupovini mašina, postrojenja,
tehnologija, itd. Što je veća kamatna stopa, amortizacija i cena, veća
je zakupnina.
LITERATURA
EKONOMIJA (Mikroekonomija - Makroekonomija) Prof. Dr Jovo Jednak
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|