|
GLOBALNI PROCES REVIZIJE, IZVESTAJI REVIZIJE, PREVARE
I DRUGI NEZAKONITI POSLOVI
1. Prihvatanje klijenta
Sve ima svoj pocetak I kraj. Revizija moze da se shvati kao neka vrsta
putovanja. Koraci na tom putovanju mogu da se zamisle kao process revizije.
U tom slucaju pocetak ili prvi korak bi bio prihvatanje klijenta, zavrsetak
ili zadnji korak je izdavanje revizijskog misljenja. Revizor mora da otvori
cetvoro oci kada razmatra varijantu da prihvati ili odbije novog klijenta.
Pre donosenja odluke prihvatiti ili ne prihvatiti novog klijenta revizor
vrlo predano prikuplja informacije o njemu, negovom poslovanju i svemu
sto dolazi u kontakt sa njim. Pre donosenja odluke ni u jednom trenutku
se ne moze sa sigurnoscu tvrditi da ima dovoljno informacija da bi se
rizik smatrao zanemarljivim. Rizik je neizbezan, posebno u savremenim
uslovima zakonske i profesionalne odgovornosti revizora i njihovih firmi.
1.1 Poznavanje klijentovog poslovanja
Neophodna pretpostavka za izradu opsteg plana revizije je poznavanje poslovanja
kljenta, pre svega iz razloga sto moze bolje da sagleda moguce izazove,
strucni tim, da planira na koje oblasti ili aktivnosti treba obratiti
psebnu paznju I mozda od svega bitnije procena potrebnog obima angazovanja
za pokrice planiranog rizika revizijskog angazmana.
Sakupljanjem informacija o novm klijentu revizor procenjuje inherentni
rizik, kontrolni rizik I moguci detekcioni rizik. Do informacija je moguce
doci raznim kanalima kao sto su:
• Prethodno iskustvo s takvim I slicnim preduzecima I delatnostima
• Prethodni revizor
• Razgovor s rukovodecim osobljem u preduzecu novog klijenta
• Kontakti sa osobljem iz interne kontrole
• Pregled izvestaja interne revizije
• Razogovor s uglednim vljudima van preduzeca (kupcima, dobavljacima…)
• Publikacije vezane za datu delatnost (npr. Drzavne statistike, pregledi,
tekstovi, trgovacki casopisi…)
• Zakonodavstvo I propisi koji tangiraju poslovanje preduzeca klijenta,
itd.
Dobar izvor informacija su razgovori s upravom I sluzbenicima klijenta
o temam kao sto su:
• Promene u upravi, organizacionoj strukturi I aktivnostima klijenta
• Uticaj pozitivne zakonske regulative na poslovanje klijenta
• Tekuce ili potencijalne finansijske poteskoce ili racunovodstveni problemi
• Povezana lica
• Novi kapaciteti I druge promene obima poslovne aktivnosti
• Proimene proizvodnog ili usluznog programa
• Promene informacionog sistema
• Promene racunovodstvenog sistema I sistema interne kontrole, itd.
Na osnovu svih raspolozivih informacija I na bazi procene svakog od pobrojanih
rizika revizor pravi plan angazovanja I odredjuje cenu angazovanja.
1.2 Uslovi angazovanja revizora
ISA 210, nalaze da “revizor I klijent treba da se dogovore o uslovima
angazovanja”. Pod uslovima se podrazumeva dogovor o sledecim elementima:
• Sta treba uraditi
• U kom roku
• Koji strucni tim treba to da uradi
• Koliko ce to kostati, i
• U kojim rokovima treba obaviti placanja
Oko predmeta rada treba obaviti precizan dogovor. Pitanje je da li se
radi o statutarnoj reviziji ili nokon posebnom angazmanu koji je srodan
reviziji,. Rok je bitna komponenta jer od toga zavisi pored ostalog I
visina naknade. Ako klijent insistira da se posao zavrsi u kratkom roku
nakon izdavanja finansijskih izvestaja cena moze biti bitno veca zato
sto se radi o spicu sezone kada je velika potraznja za revizorskim uslugama.
U nekim slucajevima je strucni tim veoma vazan. Klijent nekada nece da
prihvati neke revizore zbog ranijih nesuglasica. U takvim okkolnostima
treba razmotriti opravdanost tog zahteva. Kada je u pitanju naknada za
vrsenje revizije na Zapadu se uglavnom radi po tarifi na bazi planiranih
ili ostavarenih casova rada. Ponekad klijent nece da prihvati rizik promene
obima angazovanja pa trazi da se na bazi planiranih aktivnosti obavi I
palti revizijski angazman. I dinamika placanja moze biti bitna komponenta
dogovora. Nekada je odlaganje placanja vazna konkurentna poluga.
Kod nas se ovakve stvari definisu ugovorm o vrsenju revizije. Na Zapadu
se to regulise pismom o angazovanju. Prema medjunarodnoj profesionalnoj
etici, profesionalne naknade treba da budu objektivan I realan odraz vrednosti
profesionalnih usluga izvrsenih za klijenta, uzimajuci u obzir:
• Strucnost I znanje potrebno za datu vrstu profesionalnih usluga
• Nivo obucenosti I iskustva osoba koje su neophodne za obavljanje porfesionalnih
usluga
• Vreme koje je svakoj angazovanoj osobi neophodno za obavljanje preofesionalnih
usluga, i
• Stepen odgovornosti koji obavljanje takvih usluga povlaci za sobom
Pismo o angazovanju
Posle inicijative od strane klijenta revizoru da se izjasni da li prihvata
obavljanj revizije revizor treba ako odluci da li ce da prihvati revizijski
angazman I da li da posalje pismo o angazovanju. Interes I jedne I druge
strane je da se telefonski kontakti finisiraju slanjam pismene isprave
koja definitivno otklanja sve dileme. Nije pozeljno da se revizor angazuje
u vecoj meri na poslovima revizije dok ne posalje pismo o angazovanju.
Ako bi poceo da radi u vecem obimu pre slanja pisma mogle bi nastupiti
nesuglasice zbog nejasnoca oko toga sta je svaka strana podrazumevala
da su elementi dogovora. To pismo dokumentuje I potvrdjeuje prihvatanje
posla od strane revizora, cilja I obima revizije, stepena odgovornosti
revizora prema klijentu I forme bilo kojih izvestaja. U postupcima pred
sudovima revizor moze da koristi pismo o angazovanju kao vrstu ugovora
navodeci sve bitne elemente dogovora izmedju dve strane u poslu.
2.Globalni proces revizije
Cilj svakog revizijskog angazmana je prevashodno izrazavanje misljenja
cime se okoncava revizijski angazman. Cilj revizije finansijskih izvestaja
je da omoguci revizoru da izrazi misljenje da li su finansijski izvestaji,
u svim bitnim aspektima, sacinjeni u skladu sa utvrdjenim ili uobicajenim
okvirom finansijskog izvestavanja. U postupku formiranja misljenja najcesce
se koriste formulacije tipa: “daju istinit I fer objektivan prikaz” ili
“po svim bitnim pitanjima prikazuju realno I objektivno”. Svaka revizija
se bazira na odgovarajucim konceptima revizije. Postoje tri osnovna koncepta
revizije:
• Koncept rizika – koji polazi od premise da svaki, pa
I revizijski angazman podrazumeva rizik formiranja pogresnog misljenja
I trpljenja negativnih posledica zbog toga,
• Koncept materijalnosti – koji pociva na premisi da
sve stavkena bazi kojih se formira revizijsko misljenje nisu materijalne
ili znacajne na isti nacin I u istom rangu, i
• Koncept dokaza – koje se zaniva na zahtevu da revizor
obavlja pregled da bi prikupio dovoljno dokaza da moze da formira I izrazi
revizijsko misljenje koje je u saglasnosti sa unutrasnjim sadrzajem I
prirodom poslovanja I finansijskih izvestaja o kojima se izrazava revizijsko
misljenje.
2.1 Definisanje ciljeva revizije na osnovu izjava uprave
Pre pocetka revizijskog angazmana neophodno je definisati ciljeve tog
angazmana. Svaki angazman je prica za sebe. Svaki u sebi sadrzi predvidive
I nepredvidive izazove za revizijski angazman. Osnova za definisanje ciljeva
revizijskog angazmana je izjava koje je uprava dala o finansijskim izvestajima.Za
iskaze u finansijskim izvestajima odgorvorno je rukovodstvo preduzeca
koje I sacinilo date finansijske izvestaje.
Uprava uobicajno tvrdi “da su finansijski izvestaji kompanije pripremljeni
u skladu sa Medjunarodnim racunovodstvenim standardima”. Zadatak revizora
je da proveri da li je ta tvrdnja tacna. Da bi to uradio on mora da proveri
svaku poziciju u finansijskim izvestajima da bi mogao da tvrdi da su racuni
pravilno klasifikovani I da su izvrsena odgovarajuca objavljivanja u saglasnosti
sa medjunarodnim standardima.
U postupku proveravanja ispravnosti izjava uprave revizor treba u svojim
proverama da prodje kroz sledece kategorije:
• Postojanje
• Prava I obaveze
• Nastanak poslovne transakcije
• Kompletnost
• Procena
• Vrednovanje
• Prezentacija I objavljivanje
2.2 Rizik I znacajnost u postupku revizije
Revizijski rizik - Rizik u reviziji proistice iz cinjenice da revizor
ili njegovo preduzece imaju odgovarajuci stepen neizvesnosti u revizijskom
angazmanu. Ta neizvesnost moze da bude posledica:
• Mogucih nesporazuma sa personalom preduzeca klijenta I pore kvalitetnog
rada,
• Mogucih nesporazuma koji su posledica propusta obe strane I revizora
I personala klijenta,
• Nedostajucih informacija o preduzecu klijenta, njegovoj delatnosti I
stanju u preduzecu,
• Nesigurnosti u pogledu kompetentnosti dokaza koje revizor pribavi u
toku svog rada,
• Neefikasnosti interne kontrole klijenta,
• Nesigurnost u pogledu tacnosti I korektnosti finansijskih izvestaja
itd.
Ako se pravilno proceni rizik revizijskog angazmana moguce je izbeci neprijatnosti,
smanjiti troskove I podici efikasnost cime potencijalno moze da se dobije
na ugledu u pofesiji.
Matrijalnost (Znacajnost) – Prilikom planiranja revizije revizor razmatra
sta je to sto bi u finansijskim izvestajima finansijske izvestaje moglo
uciniti znacajno pogresno iskaznim. Drugim recima, sta je to sto bi moglo
promaci revizoru kao nepravilnost, nedostatak ili greska koje on nece
percipirati a to moze da ugrozi odrzivost formiranog misljenja.Procena
materijalnosti (znacajnosti) treba da omoguci odgovor na pitanja:
• Koji obim revizijskog obuhvata je pozeljan,
• Koje su to stavke koje treba ispitati,
• Da li je potrebno vrsiti testiranje na temelju statistickog uzorka,
• Da li primeniti slucajni ili stratifikovani uzorak, itd…
2.3 Uobicajni postupak revizije
Revizija finansiskih izvestaja je sistemski proces koji pocinje zahtevom
klijenta reviziskom preduzecu za davanje ponude za obavljanje revizije
finansiskih izvestaja, a zavrsava se izrazavanjem misljenja revizora u
formi izvestaja. Ako revizor reaguje na poziv za slanje ponude on skuplja
podatke od preduzeca i drugim kanalima da formira ponudu. Ponuda sadrzi
sve elemente neophodne za zakljucenje ugovora o vrsenju revizije kao sto
su:
• Strucni tim,
• Pocetak vrsenja revizije,
• Okoncanje revizije,
• Boravak na terenu i prisustvo propisima,
• Cena,
• Rokovi placanja, i
• Ostali elementi.
Ako prduzece klijent prihvati reviziju onda se pristupa potpisu ugovora
i obaljanju posla revizije. Sama revizija uobicajno prolazi kroz sledece
faze:
• Faza 1 – Prihvatanje klijenta
• Faza 2 – Planiranje revizije
• Faza 3 – Testiranje i provodjenje dokaznih postupaka
• Faza 4 – Procena i izvestavanje
3. Izvestaj revizije
Cilj svake revizije je formiranje reviziskog misljenja o finansiskim
izvestajima. Misljenje revizora cesto je jedini deo revizije koji korisnici
vide. Prema tome, posmatrano iz ugla korisnika, izvestaj predstavlja proizvod
revizora. Izvestaj revizora predstavlja poslednji korak u celom procesu
revizije. U teoriji i praksi revizije postoje sledeci tipovi reviziskih
izvestaja ili misljenja:
• Standardni nekvalifikovani izvestaji revizije ( pozitivno ili potvrdno
misljenje ),
• Nekvalifikovani izvestaji revizije sa objasnjenjem ili izmenjenim tekstom
( misljenje sa rezervom ),
• Kvalifikovan izvestaj sa negativnim misljenjem, I
• Kvalifikovan izvestaj sa uzdrzavanjem od misljenja
3.1 Delovi izvestaja revizije
Bez obzira na revizore, sledecih sedam delova izvestaja revizije uvek
ostaju isti. To su sledeci delovi:
1. Naslov izvestaja – standardi revizije zahtevaju da
izvestaj ima naslov I da u njemu stoji rec nezavisan. Zahtev da naslov
zadrzi rec nezavisan ima za cilj da korisnicima prenese da je revizija
bila nepristrasna u svim aspektima angazovanja.
2. Adresa u izvestaju revizije – izvestaj se obicno adresira
na preduzece, njegove akcionare, ili upravni odbor. Proteklih godina ustalio
se obicaj da se izvestaj upucuje akcionarima, da bi se pokazalo da je
revizor nezavisan u odnosu na preduzece I upravni odbor.
3. Uvodni paragraf – prvi paragraf izvestaja ima tri
zadatka. Prvo, u njemu se jednostavno navodi da je racunovodstveno preduzece
sprovelo reviziju. Drugo, navode se finansiski izvestaji nad kojima je
izvrsena revizija, ukljucujuci datume bilansa stanja I racunovodstvene
periode za bilans uspeha I bilans novcanih tokova. Trece, navodi se da
je za finansiske izvestaje odgovorno rukovodstvo a da je odgovornost revizora
da izrazi misljenje o finansiskim izvestaja na bazi revizije.
4. Paragraf o delokrugu rada – on predstavlja cinjenicni
iskaz o tome sta je revizor uradio u reviziji. U ovom paragrafu prvo se
navodi da je revizor sledio opste prihvacene standarde revizije. U ostalom
delu daje se kratak opis aspekata revizije.
5. Misljenje – u poslednjem paragrafu u standardnom izvestaju
navode se zakljucci dobijeni na osnovu rezultata testiranja u toku revizije.
Ovaj deo izvestaja je toliko vazan da se cesto ceo izvestaj revizije jednostavno
naziva misljenje revizora. U ovom paragrafu navodi se misljenje a ne apsolutni
cinjenicni iskaz ili garancija. To ima za cilj da ukaze da se zakljucci
baziraju na strucnom misljenju.
6. Naziv racunovodstvenog preduzeca – u nazivu se navodi
racunovodstveno preduzece ili ime strucnjaka koji je sproveo reviziju.
Obicno se koristi naziv preduzeca, posto celo racunovodstveno preduzece
ima zakonsku I profesionalnu odgovornost da obezbedi kvalitet revizije
u skladu sa profesionalnim standardima.
7. Datum u izvestaju revizije – odgovarajuci datum za
izvestaj jeste datum kada je revizor zavrsio najvaznije procedure revizije
na terenu. Ovaj datum je vazan za korisnike zbog toga sto ukazuje na poslednji
dan odgovornosti revizora za pregled znacajnih dogadjaja koji su se odigrali
posle datuma finansiskih izvestaja.
3.2 Nekvalifikovani izvestaj revizije sa objasnjenjem ili izmenjenim tekstom
U odredjenim situacijama izdje se nekvalifikovani izvestaj revizije, ali
tekst se razlikuje od standardnog nekvalifikovanog izvestaja. Vazno je
razlikovati ove izvestaje od kvalifikovanih izvestaj.
Nekvalifikovani izvestaj sa objasnjenjem ili izmenjenim tekstom zadovoljava
kriterijume potpune revizije sa zadovoljavajucim rezultatima I finansijskim
izvestajima koji su tacno prikazani, ali revizor oseca da je vazno, ili
potrebno, da obezbedi dodatne informacije. U kvalifikovanom izvestaju,
revizor ili nije sproveo zadovoljavajucu reviziju ili smatra da su finansijski
izvestaji netacno prikazani. Sledece stavke predstavljaju najvaznije razloge
za dodatno objasnjenje ili izmenu teksta nekvalifikovanog kratkog izvestaja:
• Materijalne neizvesnosti;
• Nedoslednosti;
• Revizor se slaze sa odstupanjem od objavljenih racunovodstvenih principa;
• Naglasak na predmetu;
• Izvestaji koji obuhvataju druge revizore.
3.3 Izvestaji revizije koji se razlikuju od nekvalifikovanog
misljenja
Kad god postoji neki od uslova koji zahtevaju odstupanje od nekvalifikovanog
misljenja ( a to su: nepozivanje na drugog revizora u izvestaju revizije,
pozivanje na drugog revizora u izvestaju, I kvalifikovanje misljenja)
I kada je on materijalan:
• Delokrug rada u reviziji je ogranicen
• Finansijski izvestaji nisu pripremljeni u skladu sa opste prihvacenim
racunovodstvenim principima
• Revizor nije nezavisan
potrebno je izdati drugaciji izvestaj od nekvalifikovanog. Pod ovim uslovima
izdaju se tri osnovne vrste izvestaja:
• Negativno misljenje,
• Uzdrzavanje od misljenja I
• Kvalifikovano misljenje.
Pored ovih cesto se izdaju I izvestaji o finansijskim izvestajima nad
kojima nije izvrsena revizija, koji, kao sto j\samo ime nagovestava, zapravo
I nisu izvestaji revizije. Ovlascene javne racunovodje izdju I posebne
izvestaje revizije za iskaze pripremljene na osnovu gotovine, revizije
odredjenih aspkata poslovanja preduzeca koje na predstavljaju finansijski
izvestaji, preglede interne kontrole, I druge situacije.
Negativno misljenje – se izdaje samo daka revizor veruje da svi finansijski
izvestaji sadrze toliko materijalnih gresaka ili su toliko netacni u celini
da ne pokazuju tacno finansijski polozaj ili rezultate operacija I novcane
tokove u skladu s opsteprihvacenim racunovodstvenim principima.
Uzdrzavanje od misljenja – se izdaje u slucaju kada revizor ne moze sebe
da ubedi da su celokupni finansijski izvestaji tacno prikazani. Potreba
za uzdrzavanjem od misljenja moze proisteci iz ozbiljnog ogranicenja delokruga
rada revizora, ili iz zavisnog odnosa prema Kodeksu profesionalne etike
izmedju revizora I klijenta.
Kvalifikovano misljenje – Kvalifikovani izvestaj moze biti posledica ogranicenja
obima revizije, ili nesuglasenost sa opste prihvacenim racunovodstvenim
principima. Kvalifikovani izvestaj se moze koristiti samo kada revizor
veruje da su celokupni finansijski izvestaji tacno prikazani.
4. Prevara i drugi nezakoniti poslovi
Revizijska smernica “Odgovornost revizora kod otkrivanja prevare I izvestavanja
o prevari I drugim nezakonitim postupcima” pravi razliku izmedju sledecih
kategorija:
• Omaška: nenamerni netacno prikazani izvestaji u
racunovodstvenim evidencijama ili racuovodstvenim izvestajima.
• Nepravilnost: nemarno prikazivanje netacnih izvestaja
I pronevera / utaja sredstava odredjenog tela.
• Prevara: nepravilnost gde ima I krivicnih prevara
da bi se nepravedno ili nezakonski stekla neka korist.
• Nezakonski postupci: pocinjena dela, ili transakcije
poduzete, od strane ili u ime revizorskog klijenta ili u korist preduzeca
od strane zaposlenih, koji su u suprotnosti sa zakonom. Nezakoniti postupci
mogu biti namerni ili nenamerni / iz nesmotrenosti pocinjeni, I neki nezakoniti
postupci mogu biti nepravilnost.
Revizijski rad bi trebalo da bude takav da revizor moze da razumski ocekuje
otkrivanje netacno prikazanog materijalnog izvestaja nastalog zbog prevare
ili otkrivanja drugih nezakonitih postupaka gde ovi postupci imaju direktan
materijalni uticaj na oblik I sadrzaj racunovodstvenog izvestaja.
Revizori bi trebalo da znju dovoljno o prevari kako bi uocili njene znake
I signale I da znaju kad treba d zovu iskusnije istrazitelje. Revizori
finansijskih izvestaja treba da razumeju prevaru I moguce situacije prevare
I treba da znaju da postavljaju odgovarajucu vrstu pitanja tokom revizije.
4.1 Definicije koje se odnose na prevaru
Nekoliko vrsta “prevare” je definisano zakonom, dok su ostale stvar opsteg
razumevanja. U semi: “Izvori I osnovi prevara” prikazani su neki ualovi,
organi I vidovi aktivnosti koji mogu da rezultiraju finansijskim prevarama.
Zbirno oni su poznati kao “zlocin belog okovratnika” – nedela pocinjena
od strane ljudi koji nose kravate na poslu I krasu olovkom ili kompjuterskim
terminalom. “Zlocin belog okovratnika” ostavlja mrlje od mastila umesto
od krvi.
Prevara se sastoji u osmisljenom I namernom pripremanju
dokumenata, cinjenica, informacija I situacija da bi se stvorili preduslovi
da se neko na bazi pogresnog predstavljanja cinjenica u osmisljenim situacijama
I okolnostima, podstakne da poveruje u neistinu I u skladu sa njom da
se ponasa I prema tome, trpi gubitak ili stetu. Definicija obuhvata sve
nacine na koje ljudi mogu da lazu, varaju, kradu I nasamare druge ljude.
Pronevera – je vrsta prevare kja podrazumeva neosnovanouzimanje
noca ili imovine zaposlenih ili nezaposlenih poverenih na brigu, staranje
I kontrolu, cesto pracena laznim racunovodstvenim unosima I drugim oblicima
laganja I zataskavanja.
Potkradanje – je jednostavna kradja – na primer, zaposleni
uzima novac svog poslodavca ili imovinu koji mu nisu bili poverini na
staranje.
Pronevera – je drugo ime za prevaru, proneveru, kao I
kradju zaposlenih.
Prevara menadzmenta – je namerna prevara pocinjena od
strane menadzmenta koja pogadja investitore I poverioce kroz materijalno
obmanjujuce finansijske izvestaje.
Obmanjujuce finansijsko izvestavanja – se moze definisati
kao namerno ili nesmotreno ponasanje, bilo kao cin ili propust, sto rezultira
u materijalnom obmanjivanju finansijskim izvastajima.
Greske – su nenamerne netacne tvrdnje ili propusti iznosa
ili obelodanjivanje u finansijskim izvestajima.
4.2 Karakteristike prevaranata
“Kriminalci belog okovratnika nisu kao tipicni pljackasi banaka, koji
su cesto opisani kao “mladi I glupi”. Pljackasi banaka I drugi siledzijski
umetnici cesto prave smesne greske u svom radu I prosecno uzimaju do jedne
prosecne mesecne zarade za svaku pljacku. Prevare zaposlenih prosecno
od jedne do vise godisnjih zarada. Ipak, prevare zaposlenih obicno nisu
komplikovane, nisu dobro ugovorene smicalice koje se citaju u romanima
o spijunazi. Ko su ti lopovi koji nose kravate? Kako izgledaju? Na zalost,
izgledaju kao vecina ljudi, najcesce neupadljivo. Prema kriminalistickoj
evidenciji u USA imaju sledece karakteristike:
• Verovatno su ozenjeni.
• Najverovatnije nisu tetovirani.
• Imaju vise od srednje skole.
• Pogodinama su u radnom dobu.
• Stalno mesto zaposlenja od 1 do 20 ili vise godina.
• Mala je verovatnoca da su razvedeni.
• Cesto su clanovi crkve.
• Nema ih u evidencijama o hapsenju.
• Drustveno prilagodljivi.
• Najcesce rade sami (70% slucajeva).
Kriminalci bele kragne nisu ocigledni, iako mogu da postoje znaci koji
ih odaju. Na zalost, najvece prevare su ucinjene od strane ljudi koji
imaju visoke izvrsne pozicije, dugo vremena rade u organizaciji, I radnici
su od poverenja.
Na kraju krajeva, ovo su ljudi koji imaju pristup najvecim sumama novca
I imaju moc d izdju naredjenja I nadjacaju kontrolu.
4.3 Uslovi koji dovode do toga da prevara bude moguća
Kada se moze dogoditi prevara? Zamislite mogucnosti da
je prevara funkcija tri faktora – motiva, mogucnosti I nedostatka integriteta.
Kada jedan ili dva od ova tri faktora otezavaju otkrivanje prevare, verovatnoca
raste. Kada se sva tri oslanjaju na otkrivanje prevare, ona ce se najverovatnije
I dogoditi. Neki ljudi su posteni sve vreme, neki ljudi su neposteni sve
vreme, vecina ljudi je postena sve vreme a neki ljudi su posteni u vecini
vremena.
Motiv – Motiv je neka vrsta pritiska koju osoba iskusi I ne deli
sa prisnim prijateljima. Psihoticna motivacija je relativno retka; ali
je karakterise “kriminal iz navike”, neko ko krade cisto radi same kradje.
Egocentricna motivacija nagoni ljude da kradu kako bi dostigli veci licni
prestiz. Ideoloska motivacija postoji kod ljudi koji misle da je njihov
cilj moralno superiorniji I da ih to opravdava ukoliko nekog drugog naprave
zrtvom. Ipak ekonomski motivi su daleko vise uobicajeni u poslovnim prevarama
nego ostala tri.
Prilike – Mogucnost su otvorena vrata za resvanje nedeljivih
problema u tajnosti na osnovu narusavanja poverenja. Narusvanje moze biti
obmana interne kontrole ili jednostavna sansa da se iskoristi pad kontrole.
Svako ima neki stepen nadzora za odredjen posao. Sto je visa pozicija
u organizaciji, veci je stepen poverenja I prema tome, veca mogucnost
za velike prevare.
Nedostatak integriteta – Neoptuziv integritet je sposobnost postupanja
u skladu sa najvisim moralnim I etickim vrednostima sve vreme. Prema tome,
greske I povremen nedostatk integiteta dozvoljavaju motiv I priliku da
preuzmu oblik prevare. Ljudi obicno ne donose namerne odluke da “nedostaje
mi integritet danas dok kradem nesto novca”. Oni nalaze d opisu cin recima
koje su prihvatljive za njihovu sopstvenu sliku.
4.4 Zastita od prevare
Racunovodje I revizori su cesto bili podstaknuti d budu vodje u zastiti
od prevare tako sto su upslili svoje vestine u stvaranju “cvrstih” sistema
kontrole. Ova strategija je, u najboljem slucaju, kratkotrajno resenje
za velike probleme. Poslovna aktivnost je sagradjena na poverenju da ce
ljudi na svim nivoima obavljati svoj posao na odgovarajuci nacin. Sistemi
kontrole ogranicavaju poverenje I, u ekstremnim slucajevima, mogu da uguse
posao u birokratiji.menadzeri I zaposleni imaju slobodu da obavljaju posao,
sto takodje znaci da im se daje sloboda da izvrse prevaru. Efikasne dugotrajne
mere zastite su slozene I teske, a ukljucuju eliminaciju uzroka prevare
na osnovu ublazavanja uticaja motiva, mogucnosti I nedostatka integriteta.
4.5 Otkrivanje prevare
Obzirom da organizacija ne moze da spreci sve prevare, njeni revizori,
racunovodje I obezbedjenje moraju d budu upoznati sa nekim tehnikama otkrivanja.
Prevare se sastoje od samog cina prevare, preusmeravanju sredstava kako
bi ih prevarant koristio I zataskavanje. Hvatanje ljudi u prevari je tesko
I neobicno. Cin konverzacije je podjenako tezak za posmatranje, obicno
da se tipicno desava tajnim putem iz kancelarija organizacije. Revizori
I istrazivaci prevare istrazuju prevare tako sto opazaju znake I signale
prevare, zatim prate trag nestalih, osakacenih ili laznih dokumenata koji
su deo zataskavanja racunovodstvenih podataka.
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|